PALUBA

31. januar 2008. godine

Rusija je poslala 8 bombardera u rejon Arktika, a za obučavanje u borbi protiv protivničkih aviona i napadu na brodove. Pored 2 aviona Tu-95MS i 6 Tu-22M3, u vežbi su angažovana još 40 aviona koji ih podržavaju.
[attachment=1]
_{Tu-95 "Bear"}

[attachment=2]
_{Tu-22M "Backfire"}

cela vest

Evo i popisa učesnika:
2 Tu-160 Blackjack,
2 Tu-95MS Bear
8 Tu-22M3 Backfire-C
2 A-50 Mainstay
4 MiG-31 Foxhound
12 Su-27 Flanker
2 Il-78 Midas

Prelepo što Rusi nisu zaboravili Tu-22M! Radi se o svojevremeno izuzetno naprednom avionu bombarderu sa fenomenalnim performansama. Ovaj bombarder je tada prestravio američku vojsku, naročito zbog njegove osobine da može veoma dugo i izuzetno brzo da leti na malim visinama ispod radarskog pokrivanja. Ovi avioni su tokom 90-ih bili totalno zanemareni zbog izuzetno kompleksnih sistema i skupog održavanja.

Gladajući učesnike, da li to znači da su Rusi konačno penzionisali Tu-16?

08.08.2008. godine

Dva bombardera Tu-160 završila su patrolu iznad medjunarodnih voda Arktika i Atlantika...

Cela vest:

12/01/2009
Bitka za Arktik, tačnije rečeno, za dno Severnog ledenog okeana u kojem se nalaze kolosalne rezerve različitih minerala već je počela – tvrde autori prvog analitičkog zbornika „Ledena bitka. Arktički epikontinentalni pojas u svetskoj politici i ekonomiji 21. veka“ izdanog u Moskvi.

Posle spuštanja ruske trobojke na dno Severnog ledenog okeana i izjave Dmitrija Medvedeva da je neophodno pretvoriti Arktik u nacionalnu bazu resursa, borba za ovaj region se intenzivirala. Kao što je poznato, danas svaka od arktičkih država – Rusija, Norveška, SAD, Kanada, Danska i Velika Britanija koja im se pridružila brane svoju viziju ekonomske podele dna Severnog ledenog okeana. U ovom slučaju dara nije skuplja, nego maslo. Jer, u nedrima arktičkog epikontinentalnog pojasa ima 100 milijardi tona nafte i gasa, kao i ogromnih zaliha kamenog uglja, zlata, bakra, nikla, kalaja, platine i mangana.

Glavna sporna teritorija u Arktiku je podvodni planinski greben „Lomonosov“. Rusija pokušava da dokaže da je to strukturni produžetak Sibirske kontinentalne platforme. Podsećamo vas da je 2001. godine Rusija predočila komisiji UN kao dokaz jedinstvenu kartu dna Ledenog okeana na kojoj su ruski naučnici radili tokom 30 godina. Ali ovaj dokaz nije prihvaćen, kao što smatraju eksperti, iz političkih motiva.

Pripadnost epikontinentalnog pojasa ne treba da se dokazuje prstima,već ekspedicionom aktivnošću, pa ćemo povećavati našu naučnu prisutnost u Arktiku – kaže specijalni predstavnik predsednika RF za medjunarodnu saradnju u Arktiku i Antarktiku, poznati polarni istraživač Artur Čilingarov.

„Nameravamo da se utvrdimo na Špicbergenu – podizaćemo tamo naučni gradić i opservatoriju. Bićemo svuda u Arktiku. Otvorili smo stanicu na Zemlji Franje Josifa, gde posmatranja nisu vršena 2 decenije. Obnavljamo mrežu polarnih stanica. To nije samo nauka, već i prisutnost u Arktiku. Kada je reč o ledolomnoj floti, bila je genijalna ideja o njenom stvaranju, pa smo danas bez premca u svetu. Imamo ledolomac koji može u svaku tačku Arktika dopremiti sve što je neophodno. Danas funkcioniše stanica Severni pol na santi. Njeno osoblje se sastoji od 19 ruskih naučnika iz Sankt-Peterburga. Obnavljamo Severni morski put. Takva struktura će koordinisati celokupnu aktivnost u Arktiku“.

Što se tiče reagovanja susednih arktičkih zemalja, ona nisu baš uvek nedvosmislena. Kanadski i danski naučnici su posle polaganja prava na planinski greben „Lomonosov“ od strane Rusije izjavili da je ovaj greben koji se pruža ispod Severnog pola povezan sa Severnoameričkom i Grenlandskom pločom. SAD su takodje najavile svoje pretenzije na arktički epikontinentalni pojas. Vašington je potkrepio svoje reči oružjem. Nedavno su Amerikanci izveli na Aljaski vojne vežbe „Severni kraj 2008“ u kojima su učestvovali 5 hiljada vojnika, 120 aviona i nekoliko ratnih brodova.

Tokom poslednjih 5 godina beležimo znatno povećanje štapskih i vojnih vežbi arktičkih zemalja u regionu. Problemi Arktika su u središtu pažnje EU i NATO-a – objasnio je direktor moskovskog Instituta za strateške ocene i analizu Vagif Gusejniov.

„Istraživanja aktivnosti oružanih snaga SAD, Kanade, Švedske, Finske i drugih severnih zemalja od strane našeg Instituta pokazala su da je za poslednjih 5 godina nije samo znatno porastao nije samo broj vojnih i štapskih vežbi vezanih upravo za arktičku tematiku, već i broj vežbi uz praktičku primenu novih sistema naoružanja. Pregled analitičkih zbornika i vojnih časopisa ovih zemalja takodje svedoči o znatnom povećanju pažnje i dubljim stručnim razmišljanjima mnogih vojnih stratega upravo o pitanjima vezanim za Arktik“.

Ruski eksperti se nadaju da ledene bitke za Arktik ipak neće biti i da će mirni spor voditi pravnici, diplomati, geolozi i geografi. Rusija mora do 2010. godine da podnese komisiji UN prijavu za proširenje granica svoje ekonomske zone. Planirano je da se u medjuvremenu obave naučna posmatranja koja će omogućiti prikupljanje dovoljnih dokaza o pravu Rusije na arktički epikontinentalni pojas. – Borićemo se do kraja jer nemamo prava da izgubimo ovu bitku. Naš zadatak je da izdejstvujemo da deo Arktika na koji Rusija sa puno prava pretenduje pripada upravo njoj i da se to potvrdi medjunarodnim sporazumima – naglasio je Artur Čilingarov.

Izvor:Glas Rusije

Rusija: Jače prisustvo na Arktiku


28. mart 2009.

Rusija planira da ojača svoje vojno prisustvo na Arktiku kako bi osigurala bezbednost na tom području, saopštio je Kremlj.

U dokumentu o strategiji Rusije na Arktiku se navodi da će Moskva formirati vojni kontingent za zonu Arktika "sposoban da osigura vojnu bezbednost u različitim vojnim i političkim situacijama". U tekstu se ne navodi broj vojnika koji će biti upućen u taj region.

Dokument, u kojem se navodi politika Rusije na Arktiku do 2020. godine, potpisao je predsednik Dmitrij Medvedev 18. septembra prošle godine, ali je tek ove nedelje objavljen posle sastanka Saveta bezbezdnosti Rusije.

"Politika Rusije na Arktiku jeste očuvanje njene uloge kao vodeće snage Arktika", navodi se u tekstu i dodaje da planira jačanje čuvanje granica, kao i kontrolu puteva na tom regionu.

Izvor: Beta

U rusiji će biti formiran avionski odred za proučavanje Arktika


18.08.2010.

Specijalni avionski odred namenjen proučavanju Arktika i masovnijeg osvajanja ovog regiona planete biće formiran u Rusiji, saopštava Interfaks.

Za sada je reč o proizvodnji tri usavršenih transportnih marki Il. Za rad u akrtičkim uslovima avioni će imati točkove i skije.

Izvor: Glas Rusije

Ruske letelice uznemirile američki brod na Arktiku


18.09.2010.

Prema navodima američkih zvaničnika, dve ruske letilice su nisko proletele kraj američke fregate u Barencovom moru na Arktiku, približivši se brodu na oko 45 metara.

[attachment=1]

Kako navodi agencija AP, ti incidenti u stilu hladnog rata su izazvali uznemirenje. Portparol Pentagona pukovnik Dejv Lapan je rekao da posada fregate nije procenila da je akcija bila neprijateljska.

Predstavnik je danas rekao novinarima da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da utvrde da li je neka od dveju strana narušila protokol.
 
On je rekao da je ruski mornarički patrolni avion 10. septembra proleteo na oko 45 metara od američke fregate na visini od svega oko 30 metara nad morem, a dan kasnije isto je učinio i ruski helikopter.

Izvor: Beta

Rusijа ne plаniа dа formirа specijаlne аrktičke trupe


20.09.2010.

Rusijа ne nаmerаvа dа formirа specijаlne аrktičke trupe i uopšte ne plаnirа dа militаrizuje dti region, izjаvio je аmbаsаdor zа posebne misije MIP Anton Vаsiljev.

Vаsiljev je istаkаo dа Rusijа nаstаvljа rаd nа pripremi dodаtnih obrаzloženjа dužine аrktičkog epikontinentаlnog pojаsа. Ruskа ekspedicijа u Arktiku 2007. nаšlа je dokаze dа je podvodni greben Lomonosovа nаstаvаk Sibirske kontinentаlne plаtforme. To dаje Rusiji prаvo dа pretenduje nа znаčаjni deo teritorije Arktikа.

Izvor: Glas Rusije

Rusija je protiv militarizacije Arktika


08.02.2011.
            
Rusija je protiv militarizacije Arktika i ne vidi potrebu za značajnim vojnim priustvom u regionu.

Ovo je izjavio ministar odbrane RF Anatolije Serdjukov na pregovorima u Moskvi s kolegom iz Danske Gite Lilelun Bek. Ujedno je čelnik ruskog odbrambenog nadleštva predložio da se razvija vojna saradnja arktičkih država, da se organizuju kolektivne manifestacije, „pre svega usmerene na rešavanje pitanja spasavanja i pružanja pomoći u kriznim situacijama“.

Izvor: Glas Rusije

Ruska vojska ponovo na Arktiku?


sreda 30.05.2012


Moskva -- Ruske vazduhoplovne jedinice počeće pripreme za povratak u napuštene baze na Arktiku, izjavio komandant avijacije u zapadnoj vojnoj oblasti general Igor Makušev


Vojni aerodromi na Arktiku bili su intenzivno korišćeni u eri Sovjetskog Saveza, ali su napušteni posle raspada te zemlje 1991. godine.

"Ponovo ćemo početi da otvaramo aerodrome u Novoj Zemlji i Narjan Maru već ovog leta", rekao je Makušev na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu, prenela je agencija RIA novosti.

Za sledeću godinu planirano je otvaranje aerodroma na Ostrvu Grejema Bela. Rusija je ranije objavila plan o raspoređivanju kombinovanih borbenih jedinica u arktičkom regionu do 2020. godine radi zaštite svojih političkih i ekonomskih interesa.

Te jedinice činiće pripadnici vojske, granične i obalske straže, a imaće zadatak da garantuju rusku vojnu bezbednost u dinamičnim vojnim i političkim okolnostima.


Izvor:B92

lesi se vraca kuci... ;)

Pa ce doci na svoje Amerikanci, Kanadjani, Norvezani, Danci, a jos ima onih koji cekaju toplije dane.

Русија формира нову војну структуру на Арктику

Нова структура Северна флота -Уједињена стратешка команда, СФ-ОСК, биће направљена до краја 2014. године, а у њу ће ући Северна флота, арктичке бригаде, делови ВВС и ПВО.

Новом структуром ће командовати командант Северне флоте РФ. На овој функцији сада се налази адмирал Владимир Корољов. Он ће директно бити подчињен министру одбране РФ.

Главни циљ нове структуре биће заштита интереса Русије у арктичком региону.

Извор: Глас Русије (http://serbian.ruvr.ru)

То је неопходно. Мислим да САД већ дуго имају нешто слично. Ко мисли да је лако живети у крајевима где је највиша температура у јулу 15-20*С, саветујем му да иде и проба. А  цео тај појас је по америчком мишљењу "безобразно богат", исувише да би било праведно да га контролише Русија. То што експлоатација било чега кошта два, три пута више него било где другде, "није уопште важно".

Прво масовно десантирање руске војске на Арктику
11:32 14. март 2014.

Русија је први пут у постсовјетској историји извела масовно десантирање војске и војне технике на Арктику. Како преноси РИА „Новости“, на терен за приземљење „Темп“ на Новосибирским острвима десантиран је батаљон од 350 падобранаца.

Мега-перспективе арктичког мега-региона

Истиче се да је војна техника и потребна опрема избачена на „Темп“ на падобранским платформама 15 минута пре искакања главне групе падобранаца, док су сами падобранци користили падобранске системе за специјалне намене „Арбалет“.

По речима званичног представника Десантних падобранских трупа Јевгенија Мешкова, падобранци су после приземљења за 40 минута „заузели“ аеродром. „Супротставио им се условни противник са мобилним групама на моторним санкама и параглајдерима“.

Сат времена касније падобранци су били спремни да приме на аеродром војно-транспортне авионе са тешком техником, наоружањем и главницом десантних јединица.

Izvor: ruskarec.ru (http://ruskarec.ru/news/2014/03/14/prvo_masovno_desantiranje_ruske_vojske_na_arktiku_29013.html)

Iako su ovi brodovi istraživackog tipa i napravljeni za istraživanje i južnog i sjevernog pola ipak koliko toliko pokazuju smjer ili barem dijelove smjera u kojem ce ta "borba" ici.

[attachment=2]

Brod nije jeftin ( 200 miljona funti ) , ledolomac je , ima heliodrom , dizalicu , dug je 130 metara.

The UK already operates two polar ships - the Royal Research Ship (RRS) James Clark Ross and the RRS Ernest Shackleton.

The former was built in 1990 and the latter in 1995.

Tehnicki ovo nije vojni brod al ono logisticki svakako jest i UK ima vec dva ovakva broda za polarna istraživanja ( jedan je 1990 godište a drugi 1995 godište ) a ovaj se ocekuje da ce biti gotov tj da ce uci u operativnost 2019 godine.

http://www.bbc.com/news/science-environment-27129690

Русија ипак предњачи у томе, има највише искуства и изгледа воље. То наравно није без разлога.
Ево неколико линкова на ту тему са руских сајтова на српском језику (имају и латиничку верзију):

http://ruskarec.ru/economics/2013/11/05/cena_arktickog_pitanja_26043.html
http://ruskarec.ru/politics/2014/04/30/od_pomora_do_nuklearnih_ledolomaca_30199.html
http://ruskarec.ru/news/2014/03/12/bespilotni_baloni_ce_patrolirati_arktikom_28981.html
http://ruskarec.ru/multimedia/infographics/2014/01/13/smoljensk_isplovljava_na_severni_pol_27533.html

Зашто то Руси раде? Део одговора је на овим сликама:

[attachment=1]
[attachment=2]

Zanimljiva vijest, kako se kaze para vrti ...

=============

Rosneft and Exxon discover Arctic oil

Russian energy giant Rosneft says it has discovered oil with its US project partner Exxon Mobil at a controversial well in the Arctic.

Drilling was completed in record time, it said, but questions remain about how quickly the well can be developed.

Exxon has said it will "wind down" the project following US sanctions against Russia over its actions in Ukraine.

Environmentalists have campaigned hard against drilling for oil in the pristine region.

"Rosneft successfully completed the drilling of the northernmost well in the world - the Universitetskaya-1 well in the Arctic," the company said in a statement.

Rosneft boss Igor Sechin, himself a target of US sanctions, said the well had produced "an astonishing sample of light oil".

He estimated the well could access 100 million tonnes of oil and 338 billion cubic metres of gas.

"This is an outstanding result of the first exploratory drilling on a completely new offshore field," he continued.

"This is our united victory - it was achieved thanks to our friends and partners from Exxon Mobil, Nord Atlantic Drilling, Schlumberger, Halliburton, Weatherford, Baker, Trendsetter, FMC."

Experts said more testing would need to be carried out before an accurate picture of recoverable reserves in the region could be established.

They said it was unclear how the project would develop given US sanctions that prohibit US companies from participating in joint ventures with Russian energy companies.

http://www.bbc.com/

Ruska vojska počela hitno razmeštanje trupa radi zaštite epohalnog nalazišta nafte


Povodom otkrića ogromnog ruskog nalazišta nafte na Arktiku, koje se procenjuje čak veće i od nalazišta u Meksičkom zalivu, ruski predsednik Vladimir Putin, izdao je naređenja da vojska u najkraćem roku razmesti trupe sa svim raspoloživim snagama radi zaštite nalazišta od napada i vojne intervencije drugih zemalja.

Konvoj ruske severne flote, koji je dostavio vojsku i opremu za obnovu baze na Arktiku, izveo je protivpožarne vežbe pre nego što će se vratiti kako bi testirao svoje kapacitete i sposobnosti u neprijateljskoj ledenoj okolini.

Vojni zvaničnici prisustvovali su vežbama koje su se održale blizu ostrva Kotelnji, gde se nalazi prva od baza koje će pomagati Moskvi da zaštiti svoje novopronađene resurse.

Cilj kontrolisanja Arktika na vojni način će biti teži nego što zvuči. Grubi uslovi pogađaju ne samo ljude, već i opremu.

Gorivo, motori, municija, pa i sami brodovi, dizajnirani su tako da mogu da funkcionišu na temperaturama ispod nule i da lako podnose habanje.

“Naš glavni cilj je istraživanje i ocena uslova na Arktiku, kao i pogodnost našeg oružja i opreme na udaljenom severu”, rekao je kapetan prve klase, Vladimir Kondratov, komandant grupe brodova Severne flote.

Vežbe su namenjene za testiranje razarača Admirala Lefčenka, glavnog broda ekspedicije, ali i novih zemaljskih trupa. Krstareći projektil je ispaljen sa ostrva Kotelnji kako bi se demonstrirale njihove veštine gađanja dok je posada broda pokazivala koliko dobro može da presreće projektile.

“Gotovo ceo protivvazdušni arsenal broda je testiran: projektili, topovi, ali i puške na palubi”, dojavio je Gazdijev sa lica mesta.

Sledeći deo misije je putovanje od 4.000 kilometara nazad u Severemorsk u severozapadnoj Rusiji, gde je čitava Severna flota stacionirana.

http://www.vestinet.rs/ (http://www.vestinet.rs/tema-dana/ruska-vojska-pocela-hitno-razmestanje-trupa-radi-zastite-epohalnog-nalazista-nafte)

Ipak, sva ta vojska je, koliko vidim, na ruskom državnom teritoriju. Baze nisu na ledenoj kori Arktika, već na kopnu koji i inače pripada Rusiji.

Nisu je pronašli oni već gazprom&exon, ima vijest negdje po forumu.

poz.

Та ”битка” ће завршити за зеленим столом пре него што највећи број људи схвати о чему се заправо ради. Спорне територије, на које већи број земаља полаже право, су релативно мале. Око највећег дела се нико не спори, али решавање спорних питања кочи економски развој целог подручја.

(http://grist.files.wordpress.com/2012/09/image-134626-galleryv9-pjsg.jpeg)

Што се тиче поморских путева на том подручју, постоје у ствари два. Један је руски Северни морски пут (Североисточни пролаз), који повезује Пацифик и Атлантик уз руску обалу. Други је канадски Северозападни пролаз. И један и други скраћују пут за по неколико хиљада километара у односу на Суецки или Панамски канал. Какав је међународни статус северног пута не знам, али око северозападног пролаза постоји спор, јер га Канађани сматрају унутрашњим водама.

Rosneft i Exxon Mobil su ušli zajedno u ovo istraživanje.Sve u svemu američkoj kompaniji ostaje jedino da prekrši sankcije i nastavi saradnju sa ruskom stranom ako želi dobit.U protivnom ostaju kratkih rukava .Od sredine septembra su sve velike ruske energetske kompanije pod sankcijama ( "Газпром", "Газпромнефть", "ЛУКойл", "Роснефть" и "Сургутнефтегаз".Po Obaminom ukazu,svim američkim kompanijama je zabranjena saradnja s njima.

Rusima je zlatna koka u dvorištu i samo se smeškaju jer im po izjavama zapadnih stručnjaka za eksploataciju uopšte nije potreban partner,dok su za istraživanja ipak morali da udruže snage.Po izjavi prvog čoveka Rosneft-a ,oni se ne odriču dosadašnjeg američkog partneraali su ameri uvođenjem sankcija skočili sami sebi u stomak i biće sami krivi za neispunjavanje dogovorenih obaveza u budućnosti.Uglavnom proći će 5-7 godiina dok ne poteče crno zlato iz novih bušotina i vreme će pokazati koliko su Jenkiji alergični na milijarde USD,i do kada će sankcije trajati.

Za to vreme Rusi "samo obezbeđuju kokošinjac" i  :dosada

Neću se praviti pametan, ali sve to potvrđuje moju slučajnu nedavnu opasku da tek treba utvrditi šta će u hipotetičkom najnovijem ratu biti presudnije za pobedu - atomski nosači aviona ili atomski ledolomci?

Otkud Danska na severnom polu?

Mogu li Srbija ili Cg da zatraže po nekoliko hektara?

Preko Grenlanda, pošto je Grenland teritorija kraljevine Danske eti ti njih na sjeveru :)

P.S. Takođe su i Farska ostrva teritorija Kraljevine Danske...

Dok se oni bore oko Arktika, mi treba da zauzmemo Antrarktik. Ceo kontinent za nas i pingvine.  ;)

Ja predlažem da već krenemo, ja imam čamac na naduvavanje :D

Gde ćemo naći toliko rakije da se grejemo. Čime ćemo bušiti led, nećemo valjda jedan za drugim u istu rupu u ledu pi...? Koliko bi nam trebalo da tako istopimo milju leda ;). Ozbiljne su to stvari, preozbiljne za ceo zapadni Balkan. Oko Arktika mogu izbiti ozbiljni sukobi jer nisam čuo da je npr. Rusima već priznato pravo na greben Lomonosova, pa se može naći još neko pametan da se tamo šunja, a još ako Kongres SAD donese rezoluciju da ne priznaju Rusima pravo da priznaju taj greben produžetkom svoje kopnene mase, eto razloga za nove svađe. A "Kuznjecov" je sa svojih šaka Suhoja ipak jedini NA koji može manje-više normalno delovati u Zapolarju. I njihovi radari na -30* ipak bolje rade od američkih.

Rusi otprilike ovako vode tu bitku:
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2]

izvor svih fotografija englishrussia.com

Ne mogu pročitati ime "Odvažnog" pod brojem 605! Neki admiral, ili ko?

To bi trebao biti Адмирал Левченко (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BB_%D0%9B%D0%B5%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE_(%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%BE%D0%B9_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D1%8C))

Ima takav!

Evo  jedne fotografije iz prošlog veka, doduše sa druge strane zemljine kugle, ali je interesantna:
[attachment=2]

Ovo je stvarno junačina!
Verovatno je radio pod lokalnom anstezijom - ali, svejedno, treba velika snaga uma seći sebe!

Bitno da je stavio masku, kao pravi hirurg!

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Datum objave:
04.03.2015

Norveški prioritet je opremanje Arktičkih postrojbi zbog jačanja ruskih snaga

Rusko jačanje mornaričkih, zrakoplovnih i kopnenih snaga u sjevernim područjima, naišlo je na odgovor Norveške koja povećava brojnost ljudstva, opreme i Arktičkih borbenih postrojbi u sklopu šireg pojačanja "High North" obrane. Norveški program, dio Smart Defense strategije norveške obrambenih snaga, sadrži snažnu domenziju financiranja i upravljanja resursima za područje Arktika. Pristup Smart Defense za vojno jačanje "High North" područja ima, od 2010. godine, veći prioritet na nabavi specijalizirane opreme zajedno s intenzivnijom obukom High North postrojbi. Cilj je stvoriti borbeno spremne modularne postrojbe koje se mogu boriti samostalno ili zajedno sa NATO snagama.

Odluka o preseljenju zapovjedništva KoV-a iz kolovoza 2009. godine u arktički grad Bodø - 1700 km sjeverno od Osla, podržala je norvešku predanost uspostave integriranog obrambenog sustava High North. Ta odluka dovela je do uspostave stožera Zajedničkog operativnog zapovjedništva (JOCH). Ovaj novi pristup je fokusiran oko kompaktnijih postrojbi opremljenih sa najboljom dostupnom opremom što znači da može osigurati veću vatrenu moć.

JOCH nadzire razvoj norveške High North obrane u centraliziranu zapovjednu i koordiniranu borbenu strukturu koja će moći pozvati borbene avione F-35, isturiti mehanizirane bojne te razmjestiti CV90 i topničke mobilne sustave Archer te ojačati mornaricu sa Fridtjof Nansen fregatama i korvetama Skjold.

па управо се сукоб између Канаде и Русије око Арктика је разлог  зашто Канада послала своје трупе у Украијна

Kanada i Rusija nema šta da se spore oko Arktika jer je nesrazmera moći dve zemlje toliko velika da Kanadi nema svrhe "gicati se". Rusija će uzeti deo koji smatra da joj pripada kao produžetak kopnene mase na morskom dnu, sviđalo se to nekom ili ne. Tamo ima nafte, gasa, itd.

Сви који излазе на Арктик узеће "своје", свиђало се то осталима (који не "излазе").

Protuzračna obrambena baza "Arktička djetelina" nalazi se u Zemlji Aleksandri u otočnoj skupini Zemlja Franje Josipa u Arktičkom oceanu.

"Uz pomoć aplikacije posjetitelji internetske stranice Ministarstva obrane moći će interaktivno procijeniti praktičan i ergonomski raspored u bazi, koji ruskim vojnicima omogućava obavljanje zadataka i u najtežim prirodnim i klimatskim uvjetima na Arktiku", priopćilo je rusko Ministarstvo obrane.  

Masivan kompleks od 14.000 kvadratnih metara obojen je u crvenu, bijelu i plavu boju ruske zastave i najsjevernija je stalna zgrada locirana na 80. paraleli gdje su temperature tijekom cijele godine ispod nule.

Jedinstveni raspored omogućuje vojnicima kretanje diljem baze iz jedne zgrade u drugu, bez izlaska na niske temperature koje se ponekad spuste i ispod -50 stupnjeva.
Baza je postavljena kako bi se osigurala kontinuirana prisutnost Rusije u regiji. U njoj će boraviti oko 150 osoba koje će biti zadužene štititi rusku granicu, zračni prostor i druge interese u regiji.

Iako je veći dio baze naravno tajna, sada svi mogu pogledati kako izgleda unutrašnjost "Arktičke djeteline" koja, kada je potpuno opremljena, može funkcionirati samostalno čak 18 mjeseci.

"Virtualna tura pokazuje kako su opremljene sobe za vojnike, a posjetitelji mogu zaviriti i u časničke kantine, teretanu i kino dvoranu", priopćili su iz ministarstva.

http://dnevnik.hr/

https://www.youtube.com/watch?v=oMmdXAvHoT0

Virtualni posjet ovoj bazi.

http://mil.ru/files/files/arctic/Arctic.html

poz.

Obnavljaju se aerodromi, stvaraju nove brigade, gradi ogromna baza...


Ruska militarizacija Arktika dramatično se ubrzala od 2014. godine, pokazala je nova studija. Ta zemlja uspostavila je trajni vojni okrug, povećala obuku vojnika i stvorila nove brigade u regionu a nastavlja da koriste prirodne resurse, stoji u izveštaju "Henri Džekson sosajetija".

[attachment=2]

U izvještaju se dodaje i da je Moskva naručila novu flotu ledolomaca, ponovo otvorila vojne baze iz sovjetske ere i po Arktiku razmestila radarski sistem za rano upozoravanje na rakete.

Rusija trenutno i obnavlja aerodrome kao što su vazdušna luka Rogačjovo na Novoj Zemlji, kao i vazdušne luke Tiksi, Vorkuta, Alikel i Anadir, piše u izveštaju. Počela je i gradnja masivne vojne baze u tom regionu "Arktik Trefoil".

[attachment=1]

izvor (http://www.kurir.rs/planeta/2906561/rusi-gomilaju-oruzje-na-arktiku-nato-u-panici-obnavljaju-se-aerodromi-stvaraju-nove-brigade-gradi-ogromna-baza)

Projekat "Santa leda"


Ispod debelih santa leda na Arktiku, krije se između 16 i 26 odsto neotkrivenih prirodnih rezervi nafte i gasa na Zemlji. Rusija je trenutno najaktivnija na tom području kada je eksploatacija resursa u pitanju, ali planira i dodatno da pojača svoje prisustvo. Ambiciozni plan zove se "Santa leda".

Rusija i sada eksploatiše oko 5,5 miliona tona nafte godišnje sa Arktika, ali većina mora prekrivena je debelim slojem leda, što vađenje nafte sa površine čini gotovo nemogućim. Zato se Moskva okreće projektu "Santa leda" (Iceberg), ambicioznom planu koji podrazumeva korišćenje ekstremne tehnologije u ekstremnim uslovima.

Trka za resursima na Arktiku nije nova. U njoj učestvuju i Danska, Norveška, SAD i Kanada, a Rusija na Arktiku buši već decenijama. Gas i nafta iz tog područja, važan su izvor prihoda i energije za Rusiju, a projekat "Santa leda" možda je način da Moskva zadrži monopol nad tim važnim resursima, piše Bi-Bi-Si.

Niko nije probao ništa slično projektu "Santa leda"

Fondacija za napredne studije, ruska agencija za razvoj novih tehnologija, planira da na Arktik pošalje robote-podmornice, a postoje i nagađanja da je tajni cilj projekta zapravo razvoj podvodnog vojnog sistema.


Vojna ruska baza "Artička detelina"
[attachment=1]

U centru projekta "Santa leda" je 182 metra duga podmornica "Belgorod", najveća nuklearna podmornica ikada napravljena. Prema planu, ova podmornica vršiće istraživanja ispod leda, polagati podvodne kablove i služiti kao platforma za manje podmornice.

Možda najambiciozniji deo projekta "Santa leda" su planovi za gradnju prvih podvodnih nuklearnih elektrana, koje bi služile kao stanice za punjenje robota-podmornica u prolazu. U planu je autonomni reaktor od 24 megavata, s rokom trajanja od 25 godina. Svaka od podvodnih elektrana funkcionisala bi samostalno, a rutinsko održavanje obavljali bi tehničari jednom godišnje.


[attachment=2]

Problem je to što se Rusija pokazala kao vrlo nepouzdana u vezi sa bezbednosti na moru kada su u pitanju nuklearna plovila. Od 1961. godine Rusije je izgubila sedam podmornica, neke od njih upravo zbog problema sa nuklearnim reaktorom. Ipak, rusko energetsko preduzeće "Nikiet" navodi da nepostojanje ljudskih rukovodilaca zapravo podiže bezbednost, jer nestaje rizik od ljudske greške, poput one koja je uzrokovala nesreću u Černobilju.

Podvodni nuklerni reaktori trenutno se razvijaju, a planira se da prvi budu stavljeni u pogon do 2020. godine. Na izgradnji reaktora bilo bi angažovano tek nekoliko ljudi, dok bi većinu posla odradila autonomna podvodna vozila (AUV-i).

Rusija je u prošlosti kaskala sa AUV vozilima, ali čini se da se stvari menjaju. AUV "Harpsichord-2R-PM", težak dve tone i dugačak 6 metara, trenutno se testira u Crnom moru, a vozilo je napravljeno upravo za potrebe projekta "Sanata leda".


[attachment=3]

Stvarni motivi Rusije

Iako klimatske promene sa jedne strane možda i pomažu Rusima jer otapaju arktički led, s druge bi strane mogle prouzrokovati političke nesuglasice na tom području.

Dmitrij Rogozin, zamenik premijera Rusije, rekao je na konferenciji u martu da bi arktički region trebalo da bude "teritorija mira i saradnje", ali to se ne slaže sa ruskim akcijama. Oko 50 bivših sovjetskih baza ponovo je aktivirano, a ruska armija ima i nove Arktičke brigade, posebna vozila za to područje, dok ruska flota dobija i nove nuklerane ledolomce.

Postoje i oni koji veruju da projekat podvodnih nuklernih elektrana za cilj ima izgradnju sonarnog zida, poznatog kao Harmoni, koji bi pomogao otkrivanje i praćenje NATO podmornica, ali i da Rusija ovim projektom želi da proširi svoju podvodnu teritoriju.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/svet/misteriozni-projekat-santa-leda-putin-na-arktik-salje-najvecu-nuklearnu-podmornicu/0jg6jp2)

Širenje ruske površinske i podmorske teritorije dalje u Arktik je duboko smišljeno i podrobno planirano. Efekti će zavisiti od realnih dometa klimatskog otopljavanja - da li je to privremeni prirodni ciklus ili se može smatrati trajnim, tj, za stotinak ili  više godina. More je tamo relativno plitko i u odsustvu leda može doneti veliki ekonomski profit u eksploataciji nafte i gasa.

SAD grade ledolomce kako bi osporile „arktičku dominaciju“ Rusije
NovostiOnline   11. avgust 2018.

SAD nameravaju da ulože milijarde dolara u ledolomce kako bi osporile „dominaciju Rusije na Arktiku“, piše „Tajms“.

List navodi da Vašington ove investicije smatra apsolutno neophodnim, kako zbog topljenja leda, što otvara velike trgovinske mogućnosti, tako i zbog kolosalnog zaostajanja u odnosu na Rusiju u smislu broja ledolomaca. Američki mornarički komandanti više puta su kritikovali Pentagon zbog nedostatka jasne strategije u regionu, posebno usred topljenja ledenog pokrivača koje otvara vrata za probijanje novih trgovačkih puteva. Obalska straža ima samo dva operativna ledolomca, dok Rusija ima 45. Osim toga, Kina takođe ima ambiciozan program za izgradnju brodova ove klase, što zabrinjava Vašington.

Ranije je američki ministar odbrane Džejms Matis rekao da glavni prioritet njegovog ministarstva ostaje priprema „za konkurisanje velikim silama“, posebno Rusiji i Kini. Međutim, zvaničnici upozoravaju da je na Arktiku Amerika inferiornija od svoja dva konkurenta i po svom potencijalu i tehnološki. Pretpostavlja se da će Sjedinjene Američke Države smanjiti jaz u broju ledolomaca nakon što Kongres odobri budžet za odbrane od 717 milijardi dolara. Sudeći po svemu, Tramp će bez odlaganja potpisati ovaj nacrt zakona. Ovo će omogućiti da Sjedinjene Američke Države dobiju šest ledolomaca, od kojih bi prvi trebalo da bude porinut u vodu do 2023. godine. Prema preliminarnim procenama, svaki od njih koštaće oko 910 miliona dolara.

U ovom trenutku, SAD imaju samo jedan teški ledolomac — „Polarnu zvezdu“ (Polar Star), koji ima više od 40 godina. Osim toga, postoje i dva manja ledolomca, ali jedan od njih više nije u upotrebi i koristi se kao izvor rezervnih delova. Treći brod srednje tonaže — „Hili“ (Healy), napravljen je prvenstveno za naučna istraživanja. Sa svoje strane, Rusija se trenutno bavi projektovanjem 11 brodova-ledolomaca. Među njima su tri nuklearna ledolomca koji bi trebalo da stupe na dužnost do 2020. godine. Osim toga, Moskva se bavi povećavanjem svojih vojnih kapaciteta u regionu i planira da tamo izvlači naftu i prirodni gas. Načelnik američke obalske straže admiral Karl Šulc izjavio je u tom pogledu da bi tri od šest planiranih američkih ledolomaca trebalo da budu teška plovila, kako bi Amerika mogla da konkuriše Rusima i Kinezima, zaključuje „Tajms“.

Izvor: www.novosti.rs

Standardne hladnoratovske igrice.

Britanija šalje 800 komandosa na Arktik zbog Rusije

Ministar odbrane Velike Britanije Gavin Vilijamson izjavio je da London planira da pojača vojno prisustvo na Arktiku sledeće godine zbog sve agresivnijeg ponašanja Rusije.

Vilijamson je za Sandej telegraf rekao da britanska vlada priprema "odbrambenu strategiju za Arktik" koja podrazumeva razmeštanje 800 komandosa u Norvešku tokom 2019. godine i formiranje nove vojne baze u toj skandinavskoj zemlji.

List navodi da se vlada Tereze Mej odlučila na taj potez delom zbog predviđanja da će Rusija nastaviti da širi svoje prisustvo na Arktiku, ali i zbog trke za naftom u toj oblasti gde se led topi usled klimatskih promena.

"Primećujemo rusku podmorničku aktivnost koja je veoma blizu nivoa iz vremena Hladnog rata i ispravno je da počnemo da odgovaramo na to", kazao je britanski ministar.

http://rs.n1info.com/a424227/Svet/Svet/Britanija-salje-800-komandosa-na-Arktik-zbog-Rusije.html

"Игре без граница".... 8)

800 људи које британиај терба да пошаље на Арктик, па то је повећи батаљон. Британцима ће пући буџет због тога.  Шицам да ће их ангажовање 800 људи на годишњем нивоу коштати најмање 100 милиона фунти!

Bitka za Arktik, Britanci šalju 800 vojnika


Velika Britanija poslaće 800 vojnika na Arktik kako bi sprečila Rusiju da "zgrabi zemlju", izjavio je danas britanski ministar odbrane Gevin Vilijamson.

Britanski ministar odbrane Gavin Vilijamson kaže da London planira da pojača vojno prisustvo na Arktiku sledeće godine zbog sve agresivnijeg ponašanja Rusije.

Vilijamson je za Sandej telegraf rekao da britanska vlada priprema "odbrambenu strategiju za Arktik" koja podrazumeva razmeštanje 800 komandosa u Norvešku tokom 2019. godine i formiranje nove vojne baze u toj skandinavskoj zemlji.

List navodi da se vlada Tereze Mej odlučila na taj potez delom zbog predviđanja da će Rusija nastaviti da širi svoje prisustvo na Arktiku, ali i zbog trke za naftom u toj oblasti gde se led topi usled klimatskih promena.

 "Primećujemo rusku podmorničku aktivnost koja je veoma blizu nivoa iz vremena Hladnog rata i ispravno je da počnemo da odgovaramo na to", kazao je britanski ministar.

On je kazao da britanska vlada trenutno pravi "Strategiju odbrane Arktika" koja predvi]a raspore]ivanje stotine komandosa u Norveškoj naredne godine, zbog sve veće "ruske pretnje u našem zadnjem dvorištu", prenosi britanski "San".

Prema njegovim rečima, Rusija je ponovo otvorila stare baze iz perioda Sovjetskog saveza koje godinama nisu korišćene i pojačala je aktivnost podmornica, što znači, kako kaže, da Britanija mora da zaštiti svoje interese.

Vilijamson je rekao da su britanski ministri zabrinuti da će, "dok se topi led na Arktiku", ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da "zauzme zemlju i tamo intenzivira svoju aktivnost".

"Naši lovci 'Posejdon' pratiće ruske podmornice. Oni će nas štititi i pomagati našim NATO saveznicima. I nastavićemo da treniramo sa našim norveškim prijateljima, sa 800 kraljevskih marinaca. Moramo pokazati da smo spremni da se nosimo sa pretnjama", rekao je Vilijamson.

U novembru, Britanija će rasporediti 3.000 vojnika u Norveškoj kao deo NATO vežbi.

On je dodao da će 2.000 mladih biti trenirano za borbu protiv hakerskih napada kao deo priojekta sa nacionalnim centrom za sajber sigurnost.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1450109)

Русија има тренутно 46 ледоломаца разних класа, од тога 6 атомских. Најновија серија ледоломаца са реактором Ритм 200 биће далеко најмоћнија на свету, са могућношћу пробијања пута кроз лед од три метра брзином од 2чвора/час. Пре око годину дана сам написао да је на неки начин спорно шта би у великом сукобу било пресудно, амерички носачи или руски ледоломци!

Vest od 10.09., skoro sam negde video još jednu o nekom ruskom trgovačkom brodu koji je koristio istu rutu za putovanje.


...

Kineski trgovački brod prešao Arktik i stigao u Holandiju


Kineski teretni brod Tijen En ušao je u holandsku luku Eešaven u nedelju na svom prvom putovanju preko arktičkog regiona kako bi isporučio opremu za vetroelektranu u Francuskoj, Holandiji i Švedskoj.

„Holandija je poznata po tome, između ostalog, posebno po upotrebi čiste energije, posebno energije vetra", rekao je kapetan Čen Sijangvu „Mi smo više nego zadovoljni da isporučimo opremu za vetrenjaču ovoj predivnoj zemlji putem „Polarnog puta svile".

Tri glavne pomorske tačke povezuju Aziju i Evropu kroz Arktički okean. Trenutno, samo jedan put, Arktički severozapadni prolaz, otvoren je za komercijalnu plovidbu.

„Ruta koja prolazi kroz Arktik je mnogo kraća od tradicionalnog kroz Suecki kanal", rekao je Čen „Pored toga, posada na Arktiku ne mora da brine o piratima".

U Beloj knjizi o Arktiku, početkom ove godine, Kina je rekla da će intenzivirati saradnju sa drugim zemljama na zajedničkoj izgradnji Polarnog puta svile.

izvor (http://serbian.cri.cn/1401/2018/09/10/190s185639.htm)

Isto vest od prošlog meseca ...


...

Ruske letelice uznemirile američki brod na Arktiku


Prema navodima američkih zvaničnika, dve ruske letilice su nisko proletele kraj američke fregate u Barencovom moru na Arktiku, približivši se brodu na oko 45 metara.

Predstavnik je danas rekao novinarima da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da utvrde da li je neka od dveju strana narušila protokol.

On je rekao da je ruski mornarički patrolni avion 10. septembra proleteo na oko 45 metara od američke fregate na visini od svega oko 30 metara nad morem, a dan kasnije isto je učinio i ruski helikopter.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/ruske-letelice-uznemirile-americki-brod-na-arktiku/m1ycg9l)

То је између осталог и она стара прича о пловидби по ортодроми и по локсодроми. Стално заборављам која је која. Наравно да је северна рута неколико пута краћа, мада има климатска ограничења навигације и није отворена целе године.

Москва: НАТО неодговорно звецка сабљама на Арктику
уторак, 02.10.2018.

Москва - Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да ће Русија одговорити на увећано војно присуство НАТО у северној Норвешкој и поручила да „неодговорно звецкање сабљама” у региону Арктика „може да има дугорочне последице”. ТАСС преноси да је је Захарова, говорећи о северу Норвешке, нагласила да пре свега мисли на војне вежбе НАТО на том подручју.

„Ескалација војне и политичке активности НАТО у региону Арктика, конкретно у непосредној близини Русије на територији северне Норвешке, није прошла непримећено”, рекла је Захарова. Она је навела да је Норвешка начинила „серију недавних непријатељских корака”, међу којима је и „споразум о удвостручавању постојећег контингента америчких маринаца са 330 на 770 људи”. „Они су такође договорили одржавање најопсежнијих војних вежби на руској граници у историји Русије које се одржавају крајем октобра - НАТО (Trident Juncture 2018), уз учешће више од 40.000 људи из више од 30 земаља”, казала је Захарова. Према њеним речима, то ће „поткопати руско-норвешке односе”. Она је је навела да је Москва уверена да Арктик и северна Европа „морају да остану зоне ниских тензија”. „Неодговорно звецкање сабљама у овом раније мирном региону може да има дугорочне последице”, закључила је Захарова, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Bojno polje Arktik: London šalje vojsku da osvoji Rusiju


Arktik je ponovo centralna tema kada je reč o strateškoj podeli snaga, a novu polemiku pokrenula je vest koja je došla iz Velike Britanije.

Naime, London je pre nekoliko dana objavio da je u tom regionu pripremio novu odbrambenu strategiju, koja je pre svega zasnovana na reakciji na navodnu rusku pretnju.

Nova strategija će, prema rečima britanskog ministra odbrane Gavina Vilijamsona, omogućiti Londonu da efikasnije prati aktivnosti ruskih podmornica, ali i da se postara da oružane snage budu dobro raspoređene za uspešan odgovor na svaku moguću pretnju, prenosi Sputnjik.

S tim u vezi, London je u Norvešku poslao 800 morskih pešadinaca i specijalaca, koji će sarađivati sa vojnicima te zemlje, kao i morskom pešadijom iz SAD i Holandije, dok će za praćenje kretanja ruskih podmornica biti korišćen, između ostalog, i avion "P-8 posejdon".

Grigorij Dobromelov, direktor moskovskog Instituta za primenjena politička istraživanja, smatra da ovo pitanje treba razmatrati u kontekstu političkih odnosa između Rusije i Velike Britanija, pa čak i šire, između Rusije i NATO-a, jer London trenutno nema značajnije interese na Arktiku.

Kako objašnjava, postoji čitav niz projekata koji interesuju London, ali trenutno ne postoji nikakva potreba za finansiranjem svog vojnog prisustva na Arktiku. Ova odluka Londona je, ocenjuje Dobromelov, prvenstveno povezana sa opštepolitičkim kontekstom i namerom da se odgovori Rusiji zbog njenog pojačanog prisustva na Arktiku.

On podseća i da je Rusija u poslednjih nekoliko godina uspela da obnovi svoj vojni potencijal u regionu Arktika, budući da je donedavno trend bio da se Rusija iz tog regiona povlači, a baze su se jedna za drugom zatvarale.

"Međutim, sada je više nego jasno da Rusija dominira Arktikom, a tome u prilog idu i činjenice da je dosad otvoreno nekoliko novih vojnih baza, što i izaziva zabrinutost Alijanse", dodaje on.

Dobromelov upozorava i na to da će međunarodna javnost u narednom periodu nesumnjivo biti svedok kako Velika Britanija, SAD, ali i ostali NATO partneri povećavaju svoje prisustvo u tom regionu kao odgovor na ruske aktivnosti.

Upitan kako će se raspoređivanje britanskih vojnika u Norveškoj odraziti na stratešku stabilnost na Arktiku, Dobromelov odgovara da do drastičnih promena neće doći jer još nije nastupilo vreme ozbiljnijih konflikata u tom regionu.

"Osvajanje Arktika ipak nije pitanje današnjice, već neke dogledne budućnosti. Eksploatacija nafte u tom regionu je prilično skupa investicija, čak i za zapadne kompanije koje na raspolaganju imaju najsofisticiraniju tehnologiju, i to pre svega zbog debljine leda. Međutim, postepeno će se ta konfrontacija pojačavati, pre svega zbog sve veće potrebe za severnim transportnim koridorom", ističe sagovornik Sputnjika.

Kada je reč o ulozi SAD na Arktiku, Dobromelov smatra da za administraciju Donalda Trampa taj region nije prioritet. Ova tema je za njega, objašnjava on, periferna jer se Tramp prevashodno bavi ekonomskim pitanjima, dok Arktik Americi ne može da donese brze i efikasne rezultate.

Međutim, na pitanje kako će se to odraziti na Rusiju i da li se može očekivati neki odgovor ili je aktuelna strategija Moskve dovoljna da se osigura paritet na Arktiku, Dobromelov ukazuje na to da aktivnosti Rusije u tom delu sveta nisu povezane sa trenutnim situacionim promenama političkih protivnika.

Postoji strategija razvoja i vojnog prisustva na Arktiku, baš kao i razvoja arktičkih tehnologija, objašnjava Dobromelov, i dodaje da se svi potezi ruskih saveznika, baš kao i njenih protivnika, svakako uzimaju u obzir u najvišim ruskim političkim krugovima, ali da nisu osnovni stimulans za određene korake koji bi predstavljali odgovor na novonastalu situaciju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=03&nav_category=78&nav_id=1451016)

Rusija: Zveckanje sabljama na Arktiku imaće dugoročne posledice


Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da će Rusija odgovoriti na uvećano vojno prisustvo NATO u severnoj Norveškoj i poručila da "neodgovorno zveckanje sabljama" u regionu Arktika "može da ima dugoročne posledice".

TASS prenosi da je je Zaharova, govoreći o severu Norveške, naglasila da pre svega misli na vojne vežbe NATO na tom području.

"Eskalacija vojne i političke aktivnosti NATO u regionu Arktika, konkretno u neposrednoj blizini Rusije na teritoriji severne Norveške, nije prošla neprimećeno", rekla je Zaharova.

Ona je navela da je Norveška načinila "seriju nedavnih neprijateljskih koraka", među kojima je i "sporazum o udvostručavanju postojećeg kontingenta američkih marinaca sa 330 na 770 ljudi".

"Oni su takođe dogovorili održavanje najopsežnijih vojnih vežbi na ruskoj granici u istoriji Rusije koje se održavaju krajem oktobra - NATO Bljesak trozupca (Trident Juncture) 2018, uz učešće više od 40.000 ljudi iz više od 30 zemalja", kazala je Zaharova.

Prema njenim rečima, to će "potkopati rusko-norveške odnose".

Ona je je navela da je Moskva uverena da Arktik i severna Evropa "moraju da ostanu zone niskih tenzija".

"Neodgovorno zveckanje sabljama u ovom ranije mirnom regionu može da ima dugoročne posledice", zaključila je Zaharova.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:752681-Rusija-Zveckanje-sabljama-na-Arktiku-imace-dugorocne-posledice)

Арктички лед се топи, војне тензије расту
петак, 25.01.2019.

НАТО и Русија ојачавају војне снаге у овом делу света, САД најављују поморске патроле а Кина Поларни пут свиле

Док се лед отапа отварајући нове пловне путеве, јачају геополитичке тензије и отварају се и неке старе хладноратовске базе, пише „Гардијан”. Климатске промене су подстакле ново груписање војних снага на Арктику. Северне земље желе обезбедити северне границе које су донедавно „чувале” само огромне санте леда. Тај „неплаћени стражар” сада се топи. Тиме се отварају нови пловни путеви, али и безбедносни изазови, констатовали су учесници конференције о границама на Арктику, одржаној у Норвешкој, на којој се расправљало и о војним изазовима у том делу света.

Русија поновно отвара и јача своју хладноратовску базу на полуострву Кола на крајњем североистоку земље. Норвешка такође јача своје војно присутво на Арктику. Прошлог октобра у Норвешкој је одржана војна вежба НАТО-а „Спој трозупца” на којој је учествовало 40.000 војника. Меесец дана раније Велика Британија је најавила своју „Стратегију одбране Арктика” и обећала да ће у Норвешку пребацити 800 војних специјалаца, као и четири РАФ-ова „тајфуна” да патролирају небом изнад Исланда.

САД такође у тај регион шаљу стотине маринаца у дуготрајне ротације, а најавили су и да ће послати бродове своје морнарице да патролирају арктичким поморским путевима. И док ти стратешки потези евоцирају сећања на Хладни рат, гомилање војске ипак је мање него у то време, а дух сарадње је, упркос томе, присутан у многим областима. Арктички безбедносни положај је специфичан због природних елемената. Али, ако Арктик постане још један океан, све ће се променити. Јединствене карактеристике Арктика су на удару са свих страна. С доње стране, некад залеђени океан се меша с топлијом водом. Са горње, на небу, слаби поларни вртлог што омогућава продор благих струја са југа.

До 2035. године на Арктику ће се у летњим месецима, према предвиђањима, количина леда смањити толико да ће то бродовима омогућити пловидбу преко Северног пола, што би могло представљати глобалну геополитичку прекретницу. Истовремено, пословни интереси надиру у ово подручје. Прошле године је први пут „Маерсков” теретни брод натоварен рибом и електронским уређајима препловио од Азије до Европе Северним леденим морем. Енергетске компаније истражују нова налазишта гаса и нафте.

Ова, некада забачена подручја, постају ужарене геополитичке тачке. Међутим, норвешки политичари сматрају да нема директне везе између климатских промена и конфликата. „Кад неко подручје постане важно, уобичајено је веће војно ангажовање”, објашњавају. Они пореде ову ситуацију с оном у Јужном кинеском мору где се Кина, САД и остале земље надмећу, али не у употреби оружја, већ у демонстрирању својих могућности. Међутим, напетости итекако постоје. Норвешка се већ жалила на електронско ометање на крајњем северу земље, за шта сматра одговорном Русију.

Али, и сама Норвешка доприноси климатским проблемима и стратешким напетостима. Наиме, та је земља издала нове лиценце за истраживања налазишта нафте у Баренцовом мору, а један држављанин Норвешке ухапшен је у Русији и оптужен за покушај шпијунаже. А како Русија гледа на ова збивања на Арктику? „За нас је то питање одрживог развоја руске територије. То нису отворене воде, то је руска територија”, изјавио је руски амбасадор у Норвешкој. Данас поморске компаније морају платити Русији ако желе да њихови бродови прођу северним пролазом. Али, то ће се променити кад се леда отопи и када се отворе нови правци у међународним водама, наводи „Гардијан”.

Кина, која се прогласила „скоро арктичком земљом” је међу оним државама које истражују то подручје. Прошле године су поринули други ледоломац и објавили документе у којима се истражују потенцијали инфраструктурних инвестиција на Поларном путу свиле. САД за сада заостају. Иако њихове нуклеарне подморнице деценијама патролирају испод леда, њихови бродови нису баш опремљени за Арктик. Америчка морнарица припрема отварање стратешке арктичке луке на Аљасци, а амерички ратни бродови ће до краја године почети патролирати тим подручјем што ће свакако ће отворити нове геополитичке изазове.

Izvor: www.politika.rs

Na Arktiku postavljen radar s umjetnom inteligencijom: Njegov domet će premašivati 1000 km
25. SIJ 2019. RUSSIA BEYOND


Radar "Rezonans-P" je namijenjen za otkrivanje i praćenje širokog spektra zračnih objekata na velikim daljinama. On je sposoban precizno klasificirati sve suvremene leteće objekte, uključujući i one koji posjeduju steltne karakteristike, kao i mini-bespilotne letjelice i letjelice koje se kreću hiperzvučnom brzinom.

Operativne sposobnosti radarskog kompleksa značajno poboljšava integracija fazirane antenske rešetke, gdje lokator preko informacijskog sustava u automatskom režimu rada razmjenjuje podatke s ostalim radarskim sustavima. "Rezonans-P" je sposoban otkriti ciljeve na daljinama 1000+ km. Na udaljenosti do 600 km on sintetizira kompletne informacije o zahvaćenim ciljevima, koje su neophodne za navođenje i gađanje raketnim PZO sustavima velikog dometa. Pretpostavka je da u režimu praćenja njegov procesor može obraditi više od 500 ciljeva.

Specifičnost ovog kompleksa je da nema karakterističnu rotirajuću antenu. Skeniranje prostora u krugu od 360 stupnjeva obavlja se pomoću posebnih elektronskih sredstava. Na ovaj način se povećava parametar pouzdanosti cjelokupnog sustava, produžava njegov životni vijek i smanjuje potrošnja neophodne energije. Kompletna radarska postaja je napravljena isključivom uporabom ruske tehnologije. "Rezonans-P" je specijalno namijenjen za korištenje u surovim arktičkim uvjetima.

Po riječima bivšeg načelnika jedinica protuzračne obrane Aleksandra Gorkova, osnovni zadatak ojačavanja radarsko-promatračke komponente grupe snaga "Sjever" je zaštita Sjeverne flote i posebno njezinih nukleranih potencijala koji se sastoje od strateških podmornica. Pored toga, ova grupa snaga opremljena snažnim radarskim sustavima zatvara i zračne koridore koji preko Arktika vode u prostor Središnje Rusije, Urala i Sibira.

Treba dodati da novoformirane jedinice koje su pridodane sastavu Arktičke grupe postupno obnavljaju infrastrukturu koja je tamo zatečena još iz vremena bivšeg SSSR-a. Tada je na ovom prostoru bila raspoređena 10. armija PZO. Međutim, uslijed raspada SSSR-a ova armija je raspuštena u posljednjem desteljeću prošlog stoljeća.

https://hr.rbth.com/science/

Trka u naoružanju: Da li je Arktik sledeća tačka sukoba?


SAD su spremne da Rusiju "drže podalje" od Arktika, izjavio je glavnokomandujući američkim snagama za Evropu, general Kurtis Skaparoti.

"Trenutno je ruta Severnog mora više otvorena, tu postoje komercijalni i resursni interesi, a to stvara takmi;enje", izjavio je američki general pred odborom Senata zaduženim za naoružanje.

Skaparoti je senatorima predočio da je Rusija već povećala svoje odbrambene kapacitete, kao i da je na terenu postavila brojne veoma napredne radarske sisteme, istovremeno pomerajući raznorazne jediniceu to područje u cilju povećanja kontrole nad tim regionom.

"Kao rezultat toga, i mi smo obnovili naš plan. Morali smo da izmenimo plan razmeštanja naših snaga kao i da promenimo naše operacije kako bi poslali jasnu poruku da je Arktik za nas veoma važan”, kazao je general Skaparoti.

Sputnjik, koji je preneo njegovu izjavu pred Senatom, podseća da je Skaparoti nedavno rekao da je trenutno mogućnost sukoba Rusije i SAD oko Arktika za sada mala, ali da je istovremeno naglasio i da Rusija značajno povećava prednost u arktičkim operacijama, a njene vojne baze koje su tamo služe za ojačavanje ruske pozicije.

S druge strane, iz Rusije je poručeno da očekuju da oko Arktika ne bude ozbiljnih konfilakata koi da Moskva smatra da bi taj region trebalo da bude područje konstruktivnog dijaloga i nekonfiktne saradnje, jer je to u interesu svih nacija.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=03&dd=06&nav_category=78&nav_id=1513612)

Duboki Arktik, ogromna površina relativno plitkog mora, sa ogromnim ležištima nafte i gasa, sa mogućnošću transporta velikih količina robe najkraćim mogućim morskim putem između Evrope i Azije oko 180 dana godišnje, svakako će u budućnosti biti područje sučeljavanja SAD i Rusije, a uskoro i Kine. Rusija je već praktično prisvojila kontinentalni šelf daleko dublje nego što bi to bilo uobičajeno, zahvaljujući po meni osnovanom tumačenju da Lomonosovski greben predstavlja produžetak kopnene mase Rusije. SAD nemaju za sada, a ni u sledećih 10 godina najmanje, nikakve mogućnosti da pariraju Rusiji na Arktiku. Rusija ima 6 atomskih od ukupno 46 ledolomaca. SAD imaju ukupno samo nekoliko, da li 2, da li 5 ne znam, a svi su stari i daleko slabiji od ruskih. Nijedan nema atomski pogon.

Трка за ничију земљу на Арктику
Аутор: Биљана Митриновић четвртак, 07.03.2019.

Русија, САД, Канада, Данска и Норвешка улазе у све оштрију борбу за стицање надлежности у Северном леденом океану

Важност Арктика и Северног пловног пута је толика да се већ узима као готова ствар да ће „ледени пут” бити Блиски исток 21. века. Руси имају изреку да их три ствари спашавају пропасти: војска, морнарица и зима. И у случају Арктика ослањање на те три компоненте им је омогућило да брже и даље искораче у освајању ледених пространстава у односу на друге државе које су такође сада заинтересоване за ову територију и водени пролаз.

Док се друге државе које излазе на Севeрни ледени океан нису никако, или бар не интензивно, бавиле освајањем неприступачне ничије земље, Русија је то радила веома приљежно и континуирано. Упркос недостатку новца, званична Москва деценијама није прекидала истраживања на Арктику, и то у више праваца.

С једне стране је то било откривање залиха енергената: процењује се да се у троуглу који чине Северни пол и полуострва Кола и Чукотка налази око 10 милијарди тона нафте и гаса. С друге стране, непрекидно су се обављала истраживања простора: тла и услова за постављање база и опстанак људских постава и њихове безбедности. У међувремену је направљено десетине ледоломаца на атомски погон, чиме су Руси загосподарили овим леденим путевима. Паралелно је ишло и развијање система оружја које је примењиво у тим условима, а уз повлачење политичких потеза, Руси су на прагу тога да, ако већ нису – освоје Арктик.

Материјализација тог освајања остварена је још 2007. године, када је трочлани тим са подморнице „Мир” заронио у ледену воду и побио руску заставу у тло на дну мора. Путин је тада примио посаду у Кремљу и том приликом је изговорено да је Русија „овим чином освојила Арктик”. У памћењу су остале урезане и слике Путина и министра одбране Сергеја Шојгуа који су у мају 2017. године посетили арктички архипелаг, који обухвата острва на којима је руска војска изградила писту и тада је радила на отварању сталне базе.

Како топљење арктичког леда сваке године чини доступнијим подморска налазишта енергената, тако Русија, САД, Канада, Данска и Норвешка улазе у све оштрију борбу за стицање надлежности у Северном леденом океану. Али, упоредо се отвара и пловни пут који хиљадама километара скраћује путању трговачких и путничких брода и у засенак баца Панамски и Суецки канал.

Јуче је руски дневник „Известија” објавио да Русија узима под заштиту Северни морски пут и да је влада сачинила правила пловидбе страних војних бродова њиме. Позивајући се на документ, наведено је да страна држава треба да пошаље обавештење о проласку својих бродова северним путем 45 дана пре његовог почетка. У документу се тражи да се наведе име војног брода, циљ, траса и време пловидбе, као и основни параметри: носивост, дужина, ширина и карактеристике енергетског блока. На крају треба да се наведе и војно звање и име капетана брода. „Спутњик” је пренео да ће се појавити и захтев да на броду буду и руски водичи. У случају потешкоћа са ледом управо ће руски ледоломци пратити стране бродове, наведено је у тексту. Лист додаје да су бродови обавезни да чувају животну средину, а у случају хаварије или погоршања временских услова, команда треба да пошаље саопштење оближњој руској луци или војној бази.

И у погледу броја ледоломаца видљива је диспропорција у степену заинтересованости за ово подручје под ледом: руски извори наводе да поседују десетине ледоломаца, док амерички подаци из 2017. кажу да Руси имају 41 ледоломац и да се граде нови. И руски и амерички извори су сагласни у томе да САД имају – два ледоломца.

Иако свесни тога да су их Руси претекли у освајању Арктика, представници САД су више пута саопштавали да Северни морски пут треба да буде саобраћајна артерија, откривена за цео свет. Због тога САД оспоравају право околним државама да успостављају правила арктичке пловидбе, а то право не признају ни Канади.

Непун месец дана раније „Волстрит џорнал” је писао да америчка морнарица намерава да ојача позиције на Арктику и да одговори на „прекомерна истраживања Русије и Кине у региону”. САД намеравају да пошаљу своје трупе на острво Адак, које се налази у близини Русије, на коме се раније налазила њихова база и да разместе бродове и извиђачке авионе.

Сукоб је предвидео и сам руски министар одбране упозоравајући на могуће конфликте на Арктику, док су немачки медији скретали пажњу на чињеницу да би, у случају доласка америчких бродова на Арктик, пре свега у територијалне воде на које претендује Русије, могло да дође до сличних инцидената попут оног у Керчком мореузу, када су украјински бродови заплењени, а морнари ухапшени.

Izvor: www.politika.rs

О којој земљи се ради? Па Арктик је океан без острва, ако не рачунамо она чији се суверенитит већ зна. У наслову би требало да пише "подморје", а не земља.

Искрено, мени се руски приступ "освајању" Антартика не свиђа. Овде се својата оно што би требало да буде "власништво" целог човечанства. По тој логици би земље које избијају на Атлантик могле да поделе подморје Атлантика и да кажу "ово је моје" и уцењују друге. Тако би и сва остала светска мора могле да поделе или земље које избијају на њих или најјаче земље. Мени ово личи на грабеж као у првобитној заједници када је настала приватна својина. А то је закон јачег.

Pa zar to nije jedini zakon koji trenutno vlada u međudržavnim odnosima na ovoj (ne)sretnoj kugli?

Тачно, али се сви, па и Русија кобојаги боре против тога. Очекивао сам да се Русија бори и за поштовање права других.

Цела прича је пуно комплекснија. Када би се радило само о пловидби, онај ко је јачи би могао да плови. Међутим, временски услови на тим подручјима су такви да је пловидба без могућности да се у случају невоље склоните у сигурну луку равна самоубиству.

Што се тиче ексклузивних економских зона, ово подручје је далеко затвореније него било који други океан. Уз то, са практичне стране, могућности да неко на том подручју преживи без подршке обалних земаља је равно нули.

Zapad optužuje Rusiju za militarizaciju Arktika; "Ne pretimo nikome"


Rusija "ne preti nikome" na Arktiku, gde pojačava vojno prisustvo, već samo osigurava sopstvenu bezbednost, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ne radimo ništa sem što čuvamo bezbednost naše zemlje. Nikome ne pretimo, održavamo naše odbrambene kapacitete uzimajući u obzir situaciju koja okružuje našu zemlju", rekao je Lavrov na međunarodnom forumu o Arktiku u Sankt Petersburgu.

Ruski ministar je tako odgovorio na pitanje o optužbama o "militarizaciji" Arktika koje stižu sa zapada.

"Naša pozicija o Arktiku pretpostavlja široku saradnju. Otvoreni smo za razvoj saradnje, a tu spada i pitanje Severoistočnog prolaza", naveo je on. Severoistočni prolaz je pomorski put koji ide duž obala Sibira i postao je prohodniji zbog topljenja leda.

Lavrov je dodao da Rusija "ne vidi nijedno pitanje koje zaslužuje pažnju NATO".

Predsednik Rusije Vladimir Putin će se na marginama foruma sastati s premijerima Norveške i Švedske, Ernom Solberg i Stefanom Levenom, kao i s finskim predsednikom Saulijem Ninistom. Rusija se nada da će postati glavna ekonomska i vojna sila na Arktiku zahvaljujući globalnom otopljavanju i topljenju leda, što bi trebalo da dovede do otvaranja novih trgovačkih puteva na krajnjem severu planete.

Otvaranje Severoistočnog prolaza, koji povezuje Atlantski i Tihi okean, pojednostaviće i isporuku ruske nafte u jugoistočnu Aziju.

Moskva takođe pojačava i vojno prisustvo na Arktiku, otvaranjem više vojnih baza koje su bile napuštene posle raspada Sovjetskog Saveza.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=09&nav_category=78&nav_id=1527850)

Putin: Bez tenzija na Arktiku, mada NATO tamo ima velike vežbe


Nema vojnih tenzija na Arktiku, iako NATO sprovodi velike vojne vežbe u regionu, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

On je tako odgovorio na pitanje na međunarodnom Arktik forumu u Sankt Peterburgu.

"Ne vidim nikakvu specifičnu vojnu napetost na Arktiku, nje tamo nema", rekao je ruski lider u odgovoru moderatoru.

Putin je, međutim, istakao da je NATO izvršio velike vojne vežbe u tom regionu, dok Rusija nikada ne sprovodi vežbe ovog opsega na Arktiku.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=04&dd=09&nav_category=78&nav_id=1527919)

SAD upozoravaju na rizik od kineskih podmornica na Arktiku


Produbljivanje kineskih aktivnosti u arktičkom regionu može dovesti do pojačanog vojnog prisustva, uključujući i raspoređivanje podmornica kao sredstva odvraćanja od nuklearnog napada, navodi se u izveštaju Pentagona koji je objavljen u četvrtak.

Procena je uključena u godišnji izveštaj vojske SAD Kongresu o kineskim oružanim snagama i predstavlja odgovor na objavu zvanične politike Pekinga o Arktiku iz juna.

U tom dokumentu, Kina je iznela planove za razvoj putanja brodova kako bi formirali "Polarni put svile".

Kina je, uprkos tome što nije arktička država, sve aktivnija u polarnom regionu i postala je posmatrač Arktičkog saveta 2013. godine. To je izazvalo zabrinutost u arktičkim država o dugoročnim strateškim ciljevima Pekinga, uključujući moguće vojne operacije.

Američki državni sekretar Majk Pompeo prisustvovaće sastanku osamnaestog Arktičkog saveta u Rovaniemiju u Finskoj koji počinje u ponedeljak.

Izveštaj Pentagona ukazuje da je Danska izrazila zabrinutost o interesovanju Kine za Grenland, koji je uključen u predloge za uspostavljanje istraživačkih i satelitskih stanica, renoviranje aerodroma i proširenje rudarstva.

U izveštaju se navodi i da je kineska vojska kao prioritet istakla modernizaciju svoje podmorske flote.

Kineska mornarica ima četiri podmornice sa balističkim raketama na nuklearni pogon, šest nuklearnih podmornica i 50 podmornica na konvencionalni pogon.

"Brzina rasta podmorske sile je usporena i verovatno će broj podmornica narasti do 65 ili 70 do 2020. godine", predviđa se u izveštaju.

Navodi se i da je Kina izgradila šest podmornica klase Jin — četiri operativne i dve u izgradnji u brodogradilištu Huludao.

U izveštaju iz januara, Pentagonova obaveštajna služba saopštila je da bi kineskoj mornarici bilo potrebno najmanje pet podmornica klase Jin da održe kontinuirano nuklearno zastrašivanje na moru.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3508858/sad-upozoravaju-na-rizik-od-kineskih-podmornica-na-arktiku.html)

Podmornice baš nisu ekonomičan vid pervoza robe, ali da je Sevmorput geopolitička saobraćajnica, to stoji. Sevmorputom gazduju Rusi, nema ko drugi! U njihovim je teritorijalnim vodama, ili bar u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, svakako. A dokazano produženje Lomonosovskog grebena sve do Severnog pola da ne pominjemo!

Да се ради само о поморском праву, то би могло бити оспорено. Француска и Велика Британија нису потписале споразум о Дунаву којим би изгубиле право да плове ратним бродовима по Дунаву. Америка не признаје канадски суверенитет над неким пловним путевима који су повремено отворени, а који су дубоко унутар канадске територије.

Питање пловидбе уз северне границе Русије је пуно сложеније. Тамо владају ужасни климатски услови и идеја да неко тамо пошаље транспортне бродове, а да нема могућности да се склони у сигурне луке (које су на руском копну) је равна самоубиству. Ако и постоје одредбе које регулишу право пловидбе на мешународним пловним путевима, мислим да не постоји ништа што би натерало неку земљу која се налази на тим путевима да одржава луке и прима стране бродове.

Rat za Arktik: Amerika upozorila Rusiju i Kinu, "nećemo trpeti"


Američka vlada je upozorila Rusiju i Kinu da SAD neće trpeti agresivne poteze u regionu Arktika.

Arktik se s rastom temperatura i topljenjem leda sve više otvara za razvoj i trgovinu.

Državni sekretar Majk Pompeo je u govoru u Finskoj rekao da će se SAD nadmetati za uticaj na Arktiku i suprotstaviti se pokušajima da se taj region učini strateškim zabranom bilo koje zemlje.

Prema njegovim rečima, da bi Arktik ostao miran mora prvladati vladavina prava. Pompeo je napao Rusiju i Kinu zbog, kako je rekao, prakse prinude koja bi destabilizovala "daleki Sever" ako bi se ponovila.

"Region je postao arena globalne moći i konkurencije i osam arktičkih država moraju da se prilagode toj novoj budućnosti", rekao je Pompeo u govoru dan pred početak sastanka ministara spoljnih poslova Arktičkog saveta.

On je naveo da je taj savet nekada mogao da se fokusira samo na nekontroverzna naučna, klimatska i kulturna pitanja ali da duboke promene u arktičkom okruženju i strateška rivalstva to više ne omogućavaju.

"Ulazimo u novo doba strateškog angažovanja na Arktiku", izjavio je Pompeo. Kako je naveo, za SAD to znači jačanje američkog bezbednosnog i diplomatskog prisustva putem novih vojnih vežbi, ledolomaca i proširenja operacije Obalske straže.

Šef američke diplomatije je posebno označio Kinu koja, za razliku od Rusije, nema teritoriju na Arktiku niti na nju polaže prava.

Kineski pokušaji da se uguraju u regionalne poslove kroz ogromne infrastrutkurne projekte i investicije moraju biti osujećeni, rekao je šef američke diplomatije i odbacio kineske tvrdnje da je Kina "pri-arktička zemlja".

"Postoje samo arktičke i nearktičke države. Ne postoji treća kategorija i drugačije tvrdnje Kini ne daju pravo ni na šta", rekao Pompeo.

On je naveo da su odgovorne kineske investicije na Arktiku dobrodošle ali da je istorija kineskih agresivnih aktivnosti na drugim mestima razlog za brigu. "Obrazac kineskog agresivnog ponašanja na drugim mestima će pokazati kako će se odnositi prema Arktiku. Da li želimo da se Arktički okean pretvori u novo Južno kinesko more, ispunjeno militarizacijom i sukobljenim teritorijalnim pretenzijama", rekao je Pompeo.

Pompeo je takođe upozorio da bi ruske namere na Arktiku mogle da se pokažu destabilizirajućim, imajući u vidu veliku kampanju širenja vojnog prisustva.

"Znamo da ruske teritorijalne ambicije mogu postati nasilne. To što je Arktik divlje mesto ne znači da treba da postane mesto bezakonja", naveo je on. Uprkos Pompeovim upozorenjima i obrazlaganju američkih stavova, mnogi članovi Arktičkog saveta i posmatrači su zabrinuti zbog skepticizma prema klimatskim promenama i ekološkoj politici vlade predsednika Donalda Trampa. Mnogi od njih se plaše da SAD žele da eksploatišu Arktik ne razmišljajući o posledicama. U pripremljenom Pompeovom govoru, koji je imao 2.400 reči, nijednom nisu pomenute "klimatske promene". Umesto toga se govori o "konstantnom smanjenju morskog leda" ali bez navođenja uzroka, s fokusom na mogućnost koje se otvaraju topljenjem leda.

"Arktički pomorski putevi bi mogli postati Suecki i Panamski kanal 21. veka", naveo je on. Pompeo je Arktik nazvao "granicom mogućnosti i izobilja", s netaknutim rezervama nafte i gasa, uranijuma, minerala, plemenitih metala i dragog kamenja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=06&nav_category=78&nav_id=1538636)

Ko će biti gospodar Severa?


Sve je manje leda zbog globalnog otopljavanja, pa su svetske sile zato "bacile oko" na region Arktika. Sever zemlje postaje meta strateških interesa mnogih zemalja zbog dobre perspektive za trgovinu. Sjedinjene Američke Države smatraju da su Kina i Rusija u tome "vrlo agresivne". Vašington svojim takmacima poručuje: Nećemo mirno posmatrati te poteze.

Ovakvu poruku Amerike odaslao je američki državni sekretar Majk Pompeo tokom govora na Arktičkom samitu u Finskoj.

Oštro je kritikovao Kinu i Rusiju zbog njihovih pokušaja da, kako kažu, destabilizuju krajnji sever.

"Ovaj region je postao arena globalnih sila i nadmetanja i osam arktičkih država moraju da se prilagode toj novoj budućnosti", rekao je Pompeo.

Prema njegovom mišljenju, Arktik bi mogao da postane Suecki ili Panamski kanal 21. veka.

"Ulazimo u novu eru strateškog angažovanja na Arktiku, zajedno sa novim pretnjama interesima Arktika", rekao je Pompeo.

Istakao je da "nema treće kategorije" osim arktičkih i nearktičkih država. Iako je ovo naglasio, američki državni sekretar skrenuo je pažnju da će se u takvom odnosu snaga i SAD nadmetati za uticaj.

Vašington će se, naglašava, truditi da spreči pokušaje drugih zemalja da od tog regiona naprave svoj strateški prostor. 

"Na Arktiku treba da važi vladavina prava kako bi on ostao miran", napomenuo je Pompeo.

Kinu je kritikovao zbog njihovih tvrdnji da su u bliskom susedstvu Arktika, posebno ukazujući na velike infrastrukturne projekte Azijskog zmaja kojim pokušava da se uključi u pitanja tog regiona.

Pompeo naglašava da su odgovorne investicije Kine dobrodošle na Arktiku, ali da "istorija predatorskih aktivnosti na drugim mestima predstavlja razlog za brigu", prenosi AP.

U sličnom tonu osvrnuo se i na Rusiju, upozorivši na njene namere na Arktiku.

"Znamo za ruske teritorijalne ambicije mogu da postanu nasilne", rekao je američki sekretar ukazavši na konflikt u istočnoj Ukrajini.

Zaključio je da Arktik jeste mesto divljine, što ne znači, kaže, da treba da postane mesto bezakonja.


izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3511757/ko-ce-biti-gospodar-severa.html)

Rusija ne vidi razlog za konflikte na Arktiku! To je prostor mira!


Moskva je otvorena za široku saradnju na Arktiku i smatra da nema razloga za sukobe u tom regionu, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku Arktičkog saveta.

"Rusija, koja pokriva skoro jednu trećinu Arktika, smatra da je to prostor mira, stabilnosti i plodne saradnje, rekao je Lavrov.

"Drago mi je što svi naši partneri u Savetu imaju slične stavove", dodao je on, preneo je TASS.

Kako je rekao, "ovo je ključ za ušpean razvoj Dalekog severa, jer arktičke države imaju posebnu odgovornost za ono što se događa u regionu."

Arktički savet je osnovan 1996. godine da bi promovisao saradnju između arktičkih zemalja, posebno u zaštiti životne sredine.

Države članice uključuju Kanadu, Dansku, Finsku, Island, Norvešku, Rusiju, Švedsku i Sjedinjene Američke Države.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3248105/lavrov-rusja-ne-vidi-razlog-za-konflikte-na-arktiku-to-je-prostor-mira)

Нема разлога за конфликт, ако се уважи као неоспорна чињеница да Русија има водећу улогу на Арктику, да јој припада највећи део тог простора и да, у складу са тим, има највише права!  8)

Da, samo još da to Uncle Sam potvrdi... znači nikada.

САД немају ни  људских ефектива ни ледоломаца који би могли у следећих 10 година извршити било какав значајнији утицај у подручју Арктика!

Moskva dodaje sedam novih ostrva svojoj teritoriji
Srna  22.06.2019.

Rusija će dodati svojoj teritoriji sedam novih ostrva u Arktičkom okeanu koji su primećeni u najnovijem satelitskom snimanju državnih severnih granica na moru.

Okeanografi ruske Severne flote planiraju ekspediciju kako bi potvrdili postojanje novih ostrva koji su primećeni na satelitskim snimcima arhipelaga Nova Zemlja u Arktičkom okeanu, rekao je predstavnik Flote Aleksej Kornis novinarima. Ekspedicija je planirana za avgust ili septembar ove godine. Kornis je objasnio da su nova ostrva nastala kao posledica otapanja glečera koji pokrivaju najveći deo arktičkog arhipelaga.

"Moramo da se uverimo da se radi o čvrstim, solidnim strukturama, a ne samo o delovima glečera", rekao je on. Podaci o novim ostrvima proističu ne samo od satelitskih snimaka, već i iz podataka drugih ekspedicija. Međutim, njihovo postojanje može da potvrdi samo odvojen tim okeanografa, koji stupi na nogom i istraži ostrva, navodi "Sputnjik".

Izvor: www.blic.rs

Ruski nuklearni ledolomac siječe Arktik


Bezgranična ljepota Arktika zabilježena je u svoj svojoj raskoši sa jednog od najvećih ruskih nuklearnih ledolomaca Јamala.


[attachment=1]


Ekstremni arktički uslovi nisu bili nikakav izazov za 75.000 konjskih snaga atomskog ledolomca dok klizi kroz neprohodna prostranstva Sjeverne morske rute prekrivene debelim ledom.

Impresivni snimak nastao je tokom marta 2018. godine, prilikom prolaska preko Barencovog mora do Nove Zemlje.

- Vidjeli smo sjeverna svjetla i polarne medvjede, a vidjeli smo i jedan brod koji je ostao zarobljen u ledu - rekao je član posade Andrej Јefimov.

Pogledajte kako "čeljusti" ovog moćnog broda sijeku ledeni horizont.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=342146)


https://youtu.be/bKaVhXn49xY

"Штос" је у пажљиво пројектованом прамцу који наседа на лед и ломи га простом масом. Такође, сви модерни ледоломци имају "air bubbling system" удувавања ваздуха уз труп ради смањења трења и утицаја на ломљење леда. Ледоломци "Росатомфлота" су за Русију "капитални бродови" огромног војног и економског значаја. Нико у свету сем Руса нема те могућности пловидбе далеким Севером. Шест атомских, јдесетак огромних класичних и још тридесетак  мањих, али и руски најмањи "флотски" је већи од највећег америчког - а свакако новији.  Велики пропуст САД и јаз који ће тешко бити икад премостити.

Ovaj gradić je upravo dobio ključnu ulogu u velikom Ruskom Arktičkom planu
I.Z.K.  30.06.2019.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao je uredbu kojom će se udaljeno arktičko naselje pretvoriti u središte pomorske trgovine na Severnom morskom putu.

Oko 550 ljudi koji žive u Diksonu, malom mestu na dalekom severu, na obali Karskog mora, uskoro će se suočiti sa velikim promenama, nakon što je federalna vlada odlučila da lokalnoj luci da međunardoni status, piše "Moscow times". U pozadini odluke nalazi se plan za povećanje isporuka na Severnom morskom putu, saopštila je ruska vlada. Stranim brodovima će sada biti dozvoljeno da uplovljavaju u lokalne luke kako bi utovarali i istovarili robu sa brodova.

Dikson se nalazi na severozapadnoj obali poluostrva Tajmir, blizu rudnika uglja koje je u vlasništvu kompanije "Vostok ugalj" u vlasništvu moćnog biznismena Dmitrija Bosova. Bosov planira da do 2024. godine izvozi oko 20 miliona tona godišnje. Komercijalna proizvodnja uglja bi trebalo da počne ove godine. Međutim, budućnost Diksona nije samo ugalj, već i nafta. Kompanija "Neftegazholding" namerava da izgradi naftovod dug preko 400 kilometara iz naftni polja na Tajmiru do luke.

Godišnje isporuke sa lokacije će na kraju iznositi 26 miliona tona, rekli su iz kompanije. Kako je najavljeno, u Diksonu će biti izgrađena i nova pristaništa. Veliki razvojni planovi na Tajmiru su počeli kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da se poveća broj izvoza goriva preko Severnog morskog puta na 80 miliona tona do 2024. godine. Stara luka u Diksonu će biti obnovljena i dobiće međunarodni status, a u planu su i nova pristaništa.

"Zahvaljujući razvoju ovih investicionih projekata, obezbediće se povećanje isporuka na Severnom morskom putu", navodi se u uredbi Vlade. Ovo udaljeno poluostrvo predstavlja najseverniji deo kopnene Rusije i ima ekstremne klimatske uslove. Industrijske aktivnosti ugrožavaju ranjive lokalne ekosisteme, kažu aktivisti. Planovi za razvoj industrijeuglja i izgradnju novih morskih luka već su naišli na protivljenje ekoloških grupa koje tvrde da bi oni mogli da ugroze zaštićene prirodne rezervate poluostrva. Međutim, sa novom vladinom uredbom, projektanti su možda dobili dozvolu koju su čekali.

Oko kontrole Arktika i bogatstva koje leži ispod leda nadmeću se Rusija, SAD, ali i Kina. Kako se led otapa i kako se otvaraju novi plovni pravci, jačaju geopolitičke tenzije između svetskih sila na ovim prostorima.

Izvor: www.blic.rs

Zašto Rusija naoružava Arktik? Nakon novih raketa šalju i čitavu eskadrilu Suhoja
I.Z.K.  24.07.2019.

Rusija značajno jača vojno prisustvo u arktičkom regionu. Nakon što je prošle nedelje spovela testiranja protivvazdušnih raketnih sistema napravljenih specijalno za oštre uslove na Arktiku, sada tamo šalje čitavu eskadrilu aviona, a kako navodi "Moskov tajms" to čini sa ciljem da zaštiti Severni morski put.

Duž arktičke obale već su postavljeni radari i radioelektronska oprema, protivraketni sistemi i druga napredna oružja i oprema. Severna flota Rusije zauzima vodeću ulogu u planovima militarizacije, a nova strateška komanda, Sever, osnovana je 2014. godine. Ona ima nekoliko novih i unapređenih baza na raspolaganju, zajedno sa nekim od najnaprednijih oružanih sistema. Uspostavljena je nova Arktička eskadrila i njom će upravljati Severna flota. U eskadrili će se nalaziti i višenamenski borbeni avion "Su-34", preneo je list "Izvestija".

Su-34 je zvanično uključen u rusko ratno vazduhoplovstvo 2014. godine. Ruski vojni lideri tvrde da je njegov domet do 4.500 kilometara, što ga čini veoma sposobnim da drži pod kontrolom skoro čitav Severnu morski put. Veruje se da je avion sposoban da radi autonomno na velikim površinama i da pogađa ciljeve sa velikom preciznošću na udaljenosti do 260 kilometara. Biće opremljen sa Kh-35U, snažnim supersoničnim krstarećim raketama koji mogu da unište velike brodove.

Pretpostavlja se da će avioni biti smešteni u bazi u Mončegorsku gde su se ranije nalatile flote "Su-24M". Još nekoliko pista širom Arktika stavljeno je na raspolaganje novoj eskadrili, jer je Rusija uložila u nekoliko novih baza duž arktičke obale kao i u arktički arhipelag u poslednjih nekoliko godina.

Izvor: www.blic.rs

Х-35У је авионска верзија ракете Уран, слична по концепцији ракети Харпун. Није надзвучна, а домет од 260км можда има само најновија варијанта, а и то само у случају одбацивања на великој висини и при великој брзини авиона-носача.

Šta se krije iza „istraživanja“ Pentagona na Arktiku
Tanjug   01. avgust 2019.

Amerikanci nameravaju da prouče infrastrukturu i izvore snabdevanja za tržišta Severnog polarnog kruga, uključujući i veliki broj ruskih regiona, navodi se u zahtevu za istraživanje Odbrambene logističke agencije Pentagona

Amerikanci nameravaju da prouče infrastrukturu i izvore snabdevanja za tržišta Severnog polarnog kruga, uključujući i veliki broj ruskih regiona, navodi se u zahtevu za istraživanje Odbrambene logističke agencije Pentagona, u čiji je tekst imao uvid ruski kanal RT. Konkretno, SAD su zainteresovane za informacije koje se tiču ruskih luka. U spisak ruskih regiona koji su zanimljivi agenciji Pentagona ulaze ostrvo Kolgujev, Jamalo-Nenecki autonomni okrug, Murmanska oblast, ruski arhipelag u Severnom ledenom okeanu — Severna Zemlja, Jakutija i Novosibirska ostrva. Pored ruskih teritorija, na listi su i Grenland, Aljaska, Kanada, Norveška, Švedska, Island i Finska.

POTRAGA ZA KOMPANIJAMA KOJE ĆE SPROVODITI ISTRAŽIVANjE

Naime, Pentagonova logistička agencija traži kompanije koje će tamo sprovoditi istraživanje i prezentovati izveštaje. Prema dokumentu, da bi se povećala spremnost industrije za ratne ili vanredne situacije, državni organi bi trebalo da imaju jasnu predstavu o radu međunarodnih logističkih mreža, kao i o pitanjima koja se odnose na kulturne osobenosti, carinsko poslovanje, infrastrukturu, poteškoće u snabdevanju i detalje logistike karakteristične za određenu zemlju ili region.

Prema navodima RT, Sjedinjene Države interesuje odakle se na ova mesta dovoze flaširana voda, hrana, odeća, naftni proizvodi, kao i medicinski preparati. Pored toga, studije koje će biti pripremljene za agenciju Pentagona, moraće da obuhvate informacije o dostupnosti prirodnih resursa i materijala u svakom od regiona. Prema dokumentu, trebalo bi sastaviti listu najčešće korišćenih luka, puteva, železničkih veza i aerodroma sa njihovim karakteristikama. Kako je navedeno u dokumentu, istraživači će morati da opišu jedinstvene probleme u svakoj kategoriji, kao i mogućnost povećanja pošiljki u bilo koje doba godine i povezane poteškoće.

Ova inicijativa ima za cilj prikupljanje informacija o poslovnim prilikama širom sveta „u cilju olakšavanja operacija Oružanih snaga SAD i rada u vanrednim situacijama, kao i omogućavanja korišćenja ovih komercijalnih kapaciteta ako je potrebno“. Takođe, obrazloženo je da su takvi izveštaji neophodni agenciji u okviru Programa proširenja industrijske baze. Istovremeno se navodi da će dobijeni podaci biti dostupni svim Pentagonovim strukturama.

IZUČAVANjE TERITORIJE POTENCIJALNIH VOJNIH DEJSTAVA

Ruski stručnjaci smatraju da Pentagon, skrivajući se iza istraživanja, ponovo pokušava da dobije dodatne obaveštajne informacije, s obzirom da je interesovanje Vašingtona za Arktik u poslednje vreme sve veće zbog rastućeg ekonomskog i strateškog značaja. Eksperti upozoravaju da SAD pokušavaju da šire svoj uticaj na ceo svet, smatrajući sebe jedinim i jedinstvenim hegemonom koji treba da komanduje svima i širi svoje interese na sve kontinente, u svim regionima Svetskog okeana. Arktički region ima najbogatija nalazišta minerala, gasa, nafte, retkih zemnih metala. S druge strane, Arktik je veoma pogodno mesto za izvođenje napada na ruske sisteme. Stoga, Moskva neće dozvoliti američkoj vojsci da uđe u tu zonu koja je za Rusiju od vitalnog značaja sa stanovišta osiguranja državne bezbednosti.

„Ovo je izučavanje teritorije potencijalnih vojnih dejstava. Sjedinjene Države smatraju Rusiju potencijalnim protivnikom, a arktička teritorija vojnih dejstava je jedna od najvažnijih. U tom pogledu, napori koji se ulažu u istraživanje mogućnosti Rusije i analiza infrastrukturnih pitanja vezanih za severne ruske regione, jedan su od važnih prioriteta u delatnosti američkog vojnog resora“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Igor Korotčenko. Prema dokumentu, ova studija treba da poveća sposobnost preduzeća da „odgovore na mobilizacione potrebe Vlade SAD kada se pojavi vanredna situacija“.

Međutim, kako objašnjavaju ruski eksperti, sa neformalne tačke gledišta, Amerikanci pokušavaju da dobiju dodatne obaveštajne informacije koje nije potrebno znati kada se bavite vanrednim situacijama. Takve informacije se mogu zatražiti putem zvaničnih kanala od ruske Vlade, kao što to praksa i nalaže. U tom slučaju, njima bi bile pružene informacije koje ne narušavaju bezbednost sopstvene države. Ali postoje informacije koje predstavljaju državnu tajnu i niko neće Amerikancima dostaviti te podatke, pogotovo zato što u svojim doktrinama Rusiju nazivaju neprijateljem.

RUSIJA IMA ČIME DA ODGOVORI

Eksperti navode da su u Pentagonu počeli da se pojavljuju različiti programski dokumenti i istraživanja u kojima se ocenjuju stanje i sposobnost američke vojske da obezbedi prisustvo SAD u regionu radi sprovođenja svoje politike. Poslednji dokumenti govore da Amerikanci sada nemaju mogućnosti da sprovode bilo kakve operacije u punom formatu, jer flota ne može da ih podrži, ali su zainteresovane za takve informacije kako bi u budućnosti izgradile svoje strateške planove.

Nedavno je američki general Terens O‘ Šonesi, komandant vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike, izjavio da Vašington mora da poveća svoje vojne kapacitete u arktičkom regionu. Prema njegovim rečima, upravo preko Arktika Rusija navodno može da izvrši glavni napad na teritoriju SAD pomoću krstarećih raketa, bombardera i hipersoničnog oružja. Moskva je više puta negirala da ima bilo kakve osvajačke namere i isticala da neće nikog napadati, ali da je spremna da odbrani suverenitet i teritorijalni integritet svoje zemlje.

Prema Korotčenkovim rečima, Rusija u slučaju bilo kakve vojne pretnje na Arktiku ima čime da odgovori. U toku je sveobuhvatno opremanje ruskih arktičkih baza, stvara se velika grupacija snaga i sredstava u Arktiku, a jedna od najvažnijih komponenti ovog sistema je protivvazdušna odbrana.

„Upravo je u interesu obezbeđivanja ruske PVO na Arktiku razvijen i stavljen u upotrebu raketni sistem Tor- M2DT. On je specijalno prilagođen za upotrebu u otežanim arktičkim uslovima. Dakle, naš odgovor na Pentagonovo istraživanje biće jačanje, pre svega, potencijala u oblasti protivvazdušne odbrane. Jasno je da je na Arktiku glavna forma borbenih dejstava nanošenje udara krstarećim raketama. S obzirom da u regionu postoje višenamenske nuklearne podmornice Sjedinjenih Država koje sprovode borbeno patroliranje, u potencijalnom sukobu mogu biti korišćene i druge varijante visokopreciznog oružja. Zbog toga je za nas najvažnija protivvazdušna odbrana“, ističe Korotčenko.

Izvor: www.novosti.rs

Isplovila prva ploveća nuklearka na svetu


Prva ploveća nuklearna elektrana na svetu isplovila je danas iz arktičke luke Murmansk, kako bi snabdela strujom najudaljenije regione Rusije.

Elektrana "Akademik Lomonosov", koju je razvila ruska državna nuklearna kompanija Rosatom, krenula je na put dug 5.000 kilometara kroz vode Arktika da bi stigla do Čukotske oblasti koju od Aljaske deli Beringov moreuz, prenosi Rojters.

Postrojenje na nuklearni pogon zameniće elektranu na ugalj, kao i dotrajalu elektranu koja strujom snabdeva više od 50.000 stanovnika grada Pevek.

Elektranu će do Peveka vući tri tegljača, a pristajanje se očekuje krajem septembra, prenosi BBC.


[attachment=1]


Britanski medij navodi da je jedan od zadataka elektrane i napajanje strujom rudarskog kompleksa Čaun-Bilibin na Čukotki, u okviru kojeg su i rudnici zlata, ali i naftnih platformi u ruskom Arktiku. Postoji i ideja da se priključi na postrojenje za desalinizaciju, za proizvodnju pijaće vode, što bi donelo korist mnogim ostrvskim državama, navodi BBC.

"Iskorišćeno visoko radioaktivno gorivo ostaće u plovilu", kažu iz Rosatoma i ističu da je elektrana bezbedna i da može da služi kao novi izvor energije za najizolovanije zajednice na svetu, ali su ekolozi izrazili zabrinutost zbog rizika od nuklearnih akcidenata.

Grinpis je elektranu nazvao "nuklearnim Titanikom".

Rašid Alimov iz tog pokreta ocenjuje za Rojters da elektrana nije razvijena s ciljem da zadovolji energetske potrebe Čukotke, već kao model za potencijalne inostrane kupce.

"Akademik Lomonosov" je krenuo na put u trenutku rastuće zabrinutosti zbog nuklearne energije, posebno posle eksplozije u severnoj Rusiji ovog meseca, kada je pet radnika Rosatoma izgubilo život, a testiranje izazvalo povišeni nivo radijacije, navodi Rojters.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=23&nav_id=1581431)

Ово уопште није нова ствар. А. електрана мање снаге, око 100MW, развијена је још пре 20так година под називом "Поларна светлост", управо за потребе снабдевања у хаваријским условима на далеком северу.

Колико су безбедне те нуклеарке у тим поларним условима?

Ruska vojska pronašla još jedno ostrvo na Arktiku


Ekspedicija Severne flote Rusije otkrila je novo ostrvo na Arktiku, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije.

„Velika ekspedicija Severne flote na Zemlji Franca Josifa došla je do još jednog geografskog otkrića. Njeni učesnici su potvrdili stvaranje novog ostrva na mestu poluostrva Litrova“, navodi se u saopštenju, prenosi Sputnjik.

Prema informacijama Ministarstva odbrane, hidrografska grupa ekspedicije je 10. septembra unela taj podatak u morsku kartu. Pripadnici Severne flote su isplovili iz luke Surovaje, prošli novoformiranim moreuzom i stigli u Zaliv hidrografa, gde su izvršili merenja dubine i smera i brzine toka u njemu.

"Nakon 145 godina od kada je ljudska noga prvi put kročila na ovaj deo kopna, vojnici Severne flote i naučnici Ruskog geografskog društva su dokazali da postoje bezimeni moreuz, širine oko 500 metara, i ostrvo Litrova, površine oko 200 kvadratnih kilometara“, navodi se u saopštenju.

Pres-služba Severne flote je saopštila da je geografska grupa ekspedicije na arhipelagu Zemlje Franca Josifa potvrdila otkrića pet ostrva u regionu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=12&nav_category=78&nav_id=1590461)

Evo kako Rusija štiti naftna postrojenja: S-400 za miran san na Arktiku


Rusija je najavila da raspoređuje savremene sisteme protivvazdušne odbrane S-400 na arhipelagu Nova Zemlja na Arktiku.

Moderno protivvazdušno oružje postaviće u strateškom regionu gde Moskva jača svoje prisustvo poslednjih godina.

"Prelaz na nove sisteme S-400 znatno povećava zonu kontrole ruske vojske nad vazdušnim prostorom u Akrtiku", navela je Severna flota.

Rusija godinama jača vojnu infrastrukturu u Arktiku gde ima više modernih baza, i novih aerodroma, prenosi Frans pres.

Savremene rakete S-400 već su raspoređene u Arktiku u regionima Murmansk i Arhangelsk, kao i u republici Saha, prenose ruski mediji.

Pored velikih rezervi energenata Arktik je interesantan za Rusiju zbog prolaza Sever-Istok. Rusija se nada da će u buduće moći da eksploatiše taj prolaz kao veliki komercijalni put koji vezuje Evropu i Aziju. Taj pomorski put je postao upotrebljiviji zbog klimatskog zagrevanja i topljenja leda i očekuje se da će imati sve veću ulogu u trgovinskoj razmeni.

Krajem avgusta Rusija je lansirala prvu ploveću nuklearnu centralu na svetu Akademik Lomonosov, koja treba da olakša ekonomski razvoj Arktika i napaja naftne platforme u regionu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1591877)

Morževi potopili desantni čamac ruske mornarice ?


Morževi su na Arktiku napali i potopili brod ruske mornarice koji je u tom trenutku bio u ekspediciji.

Brod tegljač Altaj iz Severne flote ruske mornarice bio je na putu za arhipelag Zemlju Franje Josifa i prevozio je naučnike iz Ruskog geografskog društva, javlja Sajens Alert.

"Široki polarni predeli prepuni su opasnosti", stoji u nedavnom izveštaju grupe naučnika.

Jedna od tih opasnosti su morževi, veliki polarni sisari koji mogu biti teški više od jedne tone i izuzetno su opasni ako se osete ugroženim.

Da bi došli na kopno, članovi ekspedicije morali su da upotrebe manje desantne brodove, a jedan od njih napala je ženka morža koja je na taj način pokušala da zaštiti svoje mladunce.

Iz mornarice je saopšteno da su "ozbiljniji problemi izbegnuti zahvaljujući dobro koordinisanoj reakciji mornara Severne flote koji su uspeli da udalje čamac od morža, a da ga pritom nisu povredili".

Časopis Barents Observer piše da se u blizini morža u tom trenutku nalazio dron, iako nije potvrđeno da je to bio uzrok agresivnog ponašanja životinje.

Ruska mornarica saopštila je oprema nije oštećena.

"Morževi su napali jedan od čamaca na ekspediciji. Čamac je potonuo, a tragedija je srećom izbegnuta zahvaljujući reakciji vođe naše grupe. Svi učesnici ekspedicije uspešno su stigli na kopno", navodi se u saopštenju.

Ovo nije prvi "bliski susret" ruske mornarice s morževima. Tako su se u maju ove godine na internetu pojavile fotografije iz 2006. na kojima je prikazan veliki morž kako spava na ruskoj podmornici, prenose mediji.


izvor (https://www.b92.net/zivot/ljubimac.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_id=1595543)

Да их нису американци ангажовали... ;D

Zvaničnik SAD: Tramp zabrinut za Arktik zbog Rusije i Kine


Američki predsednik Donald Tramp zabrinut je zbog sve većeg vojnog prisustva Rusije na Arktiku i sve veće zainteresovanosti Kine za tu oblast.

Kako prenosi TAS S, on je, tokom telefonskog brifinga za novinare povodom posete finskog predsednika Sauli Niniste Vašingtonu, rekao da SAD i Finska brinu o dalekom severu i da "žele da ga održe kao region s niskim tenzijama".

"Predsednik je zabrinut zbog gomilanja ruske vojske na Arktiku, i sve većih ambicija i prisustva Kine", rekao je taj zvaničnik.

U odgovoru na zahtev TAS S-a da dodatno objasni razlog za zabrinutost američkog predsednika, on je naveo da je prilično jasno da bi Arktik trebalo da bude "oblast za trgovinu, a ne za rusku militarizaciju".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1598460)

Pušteni u rad reaktori ruskog ledolomca "Arktika"


Ruska državna korporacija za nuklearnu energiju Rosatom saopštila je da su u rad pušteni reaktori na najmoćnijem ruskom ledolomcu "Arktiku".

"Arktik" će, posle svih neophodnih ispitivanja reaktora, isploviti kako bi počela druga faza ispitivanja, rekao je neimenovani predstavnik tog ruskog koncerna.

Inače, na tom brodu ugrađen je najnoviji sistem nuklearnih reaktora "RITM-200", koji se sa stoji od dva zasebna reaktora sa snagom od po 175 megavata.

Glavna odlika tog sistema je što je kompaktan i ekonomičan, a ujedno i pouzdan.

Ledolomac "Arktik" izgrađen je na baltičkom brodogradilištu u Sankt Peterburgu, a prema najavama biće spreman za upotrebu 2020. godine.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3333429/najmocniji-nuklearni-ledolomac-na-svetu-krece-u-akciju-pusteni-u-rad-reaktori-ruskog-cuda-arktika-video)


https://youtu.be/Ekjxs5evbJg

Šta smera Amerika na Arktiku


Ministarstvo odbrane SAD predstavilo je Kongresu "Arktičku doktrinu", koja je usmerena na blokiranje ruskog Severnog morskog puta, tvrdi Sputnjik.

Stručnjaci su uvereni da će Arktik u narednim godinama postati poprište konfrontacije: sa jedne strane će biti protivnici Severnog morskog puta na čelu sa Vašingtonom, a sa druge Rusija i njeni partneri.

U dokumentu se ističe, kako piše Sputnjil, da je Arktik direktno povezan sa američkom nacionalnom bezbednošću, te da je glavni zadatak Vašingtona da "rasporedi smrtonosniju, stabilniju, fleksibilnu borbenu grupu, koja će biti u stanju da obezbedi konkurentnu prednost u tom ključnom regionu".

Osim Severnog ledenog okeana, reč je i o Beringovom moreuzu i morskom koridoru u oblasti Grenlanda, Islanda i Norveške.

Problem je u tome što SAD na Arktiku poseduju samo malu teritoriju na Aljasci. Zbog toga je Vašington prvo počeo da vrši pritisak na NATO saveznike, sa zahtevom da obezbede nesmetan i neograničen pristup severnim oblastima.

Bela kuća je sredinom ove godine predložila Kanadi da zaboravi na isključiva prava na arktički koridor, kako je predviđeno Konvencijom UN. Vršilac dužnosti šefa Pentagona Ričard Spenser je još ranije objavio da namerava da poveća brojnost snaga američke flote i broj vojnih objekata u kanadskoj zoni Severnog ledenog okeana.

Mnogi stručnjaci su uvereni da se Trampova želja da kupi Grenland od Danske objašnjava željom SAD da dobiju vojnu bazu u polarnim vodama.

Pored toga, "Arktička doktrina" je usmerena na slabljenje strateških konkurenata SAD u regionu - Rusije i Kine, kaže Sputnjik. Vašington je posebno zabrinut zbog Severnog morskog puta, jer Amerikanci u tom projektu vide pokušaj Moskve i Pekinga da zauzmu ključne lokacije u severnim predelima.

NATO saveznici dele iste brige sa Belom kućom. Norveška premijerka Ine Mari Erikson Serejde krajem avgusta je izrazila zabrinutost zbog ekoloških i ekonomskih aspekata Severnog morskog puta i dodala da imaju nameru da provere da li je maršruta u skladu sa evropskim standardima.

Ekološki argumenti Zapada nisu ostavili utisak na Moskvu. Savetnik ambasade Rusije u Norveškoj Vladimir Jusupov naglasio je da se projekat Severnog morskog puta realizuje u ruskim teritorijalnim vodama i da Oslu jedino preostaje da posmatra sa strane.

Rusija se sama pobrinula za ekološku bezbednost arktičkih projekata. Teški tanker "Prospekt Koroljova" sredinom avgusta je prvi u svetu prošao celim Severnim morskim putem koristeći ekološki čisto gorivo - tečni prirodni gas. "Sovkomflot", kome pripada tanker, ukupno poseduje šest ekoloških brodova.

Uz sve manju upotrebu brodova sa "prljavim" dizel-motorima u arktičkim vodama, Rusija će širiti svoju flotu, koja će koristiti nuklearno gorivo.

"Od sledeće godine Međunarodna pomorska organizacija smanjiće dozvoljeni procenat sumpora u brodskom gorivu sa 3,5 na 0,5 odsto. Potražnja za brodovima na tečni prirodni gas je sve veća. Međutim, postoji i druga alternativa - brodovi na nuklearno gorivo, koji ne emituju izduvne gasove. To je posebno aktuelno za Severni morski put", kaže predsednik Ujedinjene korporacije za brodogradnju Aleksej Rahmanov.

Stručnjak za energetiku sa Slobodnog univerziteta iz Brisela Semjuel Furfari pozvao je Rusiju da ne naseda na provokacije ekoloških grupa o nuklearnoj energiji, navodi Sputnjik. Stručnjak je visoko ocenio puštanje u rad plovećeg nuklearnog bloka "Akademik Lomonosov".

Ipak, Rusija ima i saveznike kada je reč o Severnom morskom putu i to sa obe strane maršrute. Ambasador Islanda u Moskvi Berglind Asgejrsdotir početkom oktobra je saopštio da Rejkjavik veoma pažljivo motri razvoj projekta, kao i da razmatra mogućnost izgradnje međunarodne luke za velike brodove koji prolaze Severnim morskim putem.

Predsednik Južne Koreje Mun Džae In u septembru je izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa Rusijom kada je reč o Severnom morskom putu. Trenutno se u korejskim lukama gradi 15 tankera-ledolomaca, koji će prevoziti tečni prirodni gas arktičkom maršrutom.

Stručnjaci ne sumnjaju - u narednim godinama će se osnovni deo protoka robe između zapadne i istočne hemisfere odvijati Severnim morskim putem. Putovanje tom trasom traje skoro mesec dana kraće, nego kroz Suecki kanal. Naravno, i mnogo bezbedniji, jer nema somalijskih i drugih gusara.

Rusija planira da Severnim morskim putem godišnje prevozi 50 miliona tona tereta do 2024. godine, kako je predviđeno majskim ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prema rečima šefa direkcije kompanije "Rosatom" Vjačeslava Rukšija, to je moguće postići, a možda i premašiti zahvaljujući izvozu energetskih resursa sa kompleksa "Akrtik LNG -2" koji se gradi, tajmirskoj teretnoj bazi "Istokugalj" i Pajahskom nalazištu nafte.

Međutim, ne radi se samo o fosilnim gorivima. Omski region se sprema da transportuje žitarice preko Severnog morskog puta u zemlje azijsko - pacifičke regije.

Rusija će nastaviti da realizuje velike arktičke projekte.

"Arktik je trenutno među svetskim regionima jedna od najmanje istraženih teritorija. Zbog toga baš tu leži potencijal koji će dati podsticaj budućem razvoju celog sveta. Reč je o 80 odsto gasa, 20 odsto nafte i do 100 odsto rezervi minerala. Trenutno se može izdvojiti više od 100 perspektivnih projekata, u koje će do 2030. godine biti uloženo oko 11 biliona rubalja", podseća direktor "Agencije Dalekog istoka za privlačenje investicija i podršku biznisa" Dmitrij Fiškin.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1605904)

Једног дана неко ће написати роман: "На северу ништа ново" ;D

NATOi ronioci na Arktiku uvežbavaju ronjenje pod ledom


Vojni ronioci iz tri države NATO-a, kao i njihove kolege iz Finske i Švedske, na Arktiku, u Kanadi, uvežbavaju ronjenje pod ledom. Osim za vojne zadatke, ovakvi zaroni su od neprocenjivog značaja prilikom spasilačkih aktivnosti.

Zaron pod led spada u najrizičnije vidove ronjenja, pre svega zbog niske temperature koja ugrožava zdravlje pa i život ronioca, uz rizik zamrzavanja opreme i nemogućnost slobodnog izrona zbog debelog sloja leda.


izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/440440/Vojni-ronioci-na-Arktiku-uvezbavaju-ronjenje-pod-ledom-VIDEO)


https://youtu.be/Y4Y41S0ge1M

Rusija porinula borbeni ledolomac "Ivan Papanin"


Rusija je lansirala svoj prvi zastrašujući borbeni ledolomac naoružan topovima i raketama kako bi pojačala svoje vojno prisustvo na Arktiku.

Ivan Papanin može da probije led dug gotovo 1,5 metara i teško je naoružan krstarećim raketama Kalibr i topom 76,2 mm .

Brod od 8.500 tona, porinut je u Sankt Peterburgu 25. oktobra, vodeće je plovilo nove klase ratnih brodova za suzbijanje leda u ruskoj mornarici. Delovaće kao baza antipodmorničkim helikopterima Ka-27 i dva glisera klase Raptor.

Ledolomac će povećati interese Rusije za Arktik, gde ta zemlja koristi ogromne kopnene rezerve nafte i gasa.

Radovi na plovilu od 114,3 metara počeli su 2017. i on će biti spreman za upotrebu u 2022. ili 2023. godini. Brod će imati 60 članova posade i moći će da oma dvomesečne misije sa dometom od 6.000 nautičkih milja.

„Brodovi koji naruše suverenitet ruskih voda biće odvučeni u najbližu luku" prenosi RT.

"Ivan Papanin takođe može da služi kao transportni brod za osetljive vojne terete ili kao brod za podršku u bojnoj grupi."

Ruska mornarica već ima ledolomca Ilja Muromec, koji je nenaoružan.

Gradnja ledolmaca dolazi posle tvrdnje Moskve da podvodni grebeni znače da bi se njen kontinentalni pojas trebao pda se proširi, povećavajući njeno pravo na eksploataciju neiskorištenih rezervi, šuza šta se traži dozvola UN.

Moskva je u poslednje vreme povećala svoje vojne patrole i pojačala svoje prisustvo u regionu Artika razvojem novih baza jer nastoji da zaštiti prirodne resurse.

Procenjuje se da se u regionu nalazi 90 milijardi barela neiskorištene nafte, oko 1,7 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i 44 milijarde barela tečnog gasa.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3347767/ovaj-ruski-ledolomac-ce-vladati-arktitkom-tesko-naoruzan-brod-nema-premca-u-regionu-evo-zasto-nema-konkurencije-video)


https://youtu.be/1ofksy8MsPk

Kina definiše Arktik kao novu stratešku granicu


Kina intenzivira saradnju sa zemljama arktičkog regiona, jer taj region u strateškim planovima Pekinga predstavlja buduću teritoriju konkurencije velikih sila.

Ovo smatra Kamila Sorensen, pravnik i profesor Instituta za strategiju kraljevskog danskog Koledža za odbranu, a prenosi Sputnjik.

"Kina definiše Arktik u svojim planovima kao novu stratešku granicu na kojoj će se velike sile takmičiti u narednim godinama", rekao je Sorensenova u izveštaju koji je objavio Evropski centar za hibridne pretnje, čije je sedište u Finskoj.

Sorensenova je rekla da Peking nastoji da preuzme inicijativu i postavi globalne standarde u oblastima kao što su veštačka inteligencija, 5G mreža i mornarička i svemirska tehnologija.

Sorensenova veruje da je postavljanje standarda pokretačka snaga kineskog projekta "Pojas i put", koji ima za cilj izgradnju mreže infrastrukture i komunikacija i stvaranje platforme za ekonomsku saradnju, koja povezuje desetine zemalja Azije, Evrope i Afrike, redukujući stare komercijalne puteve Puta svile.

Peking, kaže Sorensenova, pokušava da garantuje pristup arktičkim morskim putevima, koji su atraktivna alternativa dužim i ranjivijim strateškim putevima koji se trenutno koriste.

"Kina je ojačala saradnju sa Rusijom u arktičkoj zoni, otkad su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji", rekla je ona.

Kineske banke i kompanije učestvuju u finansiranju i izgradnji luka, železnica i druge infrastrukture, posebno u vezi sa projektom proizvodnje gasa iz škriljaca na sibirskom poluostrvu Jamal.

Ona zaključuje da je Kina intenzivirala diplomatsku i ekonomsku aktivnost u regionu, kako bi uspostavila snažne odnose sa svim arktičkim državama i postepeno povećala svoje prisustvo i uticaj u arktičkim organima za upravljanje.

Centar za hibridne pretnje sponzoriše Evropska unija i NATO i okuplja 24 zemlje, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju, Španiju, Kipar, Tursku i druge.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=05&nav_category=78&nav_id=1613321)

Na Arktiku otkriveno novo ostrvo


Na Arktiku je otkriveno novo ostrvo koje je nastalo usijed globalnog zagrijavanja. Ostrvo su otkrili srednjoškolci iz Čuvašije pod rukovodstvom studenata Moskovskog vazduhoplovnog instituta, saopštila je pres-služba instituta.

- Površina novog ostrva iznosi oko 110 hektara, njegova dužina je 1,9 kilometara, širina jedan kilometar. Nakon što geografsko otkriće zvanično dobije priznanje od hidrografske službe Ministarstva odbrane Rusije, na novo ostrvo će se uputiti naučna ekspedicija, koja će obaviti topografsko snimanje, detaljno opisati i fotografisati ostrvo - navodi se u saopštenju.

Analizirajući geografske karte i svemirske snimke akvatorije Karskog mora, učenici su primjetili da je Zemaljski rt koji pripada ostrvu Šmit izgubio vezu sa glavnim ostrvom. Kako bi potvrdili otkriće novog ostrva, oni su se obratili Roskosmosu da bi dobili detaljne satelitske snimke.

- Pretpostavljamo da je dio zemlje, koji povezuje dva dijela kopna, nestao zbog globalnog zagrijavanja. Najvejrovatnije je prevlaku činila meka porozna stijena, a uslijed aktivnog topljenja obližnjih lednika, prevlaka je raznesena. Potoci vode ispod lednika koji se topio, odnijeli su zemljane prevlake koje su spajale rt sa ostrvom - navodi se u saopštenju studenta Moskovskog vazduhoplovnog instituta Artjoma Makarenka.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=357102)

https://youtu.be/8q4jFN1IGwQ

Rusi već stigli, Amerikanci isto, Danci traže još oružja:
Zašto je jedna "tačka" svima strateški interes?


Danska vlada želi da poveća vojni nadzor nad Arktičkim morem i vazdušnim prostorom kao odgovor na pojačane ruske aktivnosti u regionu.

To je izjavila premijerka te zemlje Mete Frederiksen uoči samita NATO-a u Londonu.

"Primećujemo povećanje ruskog prisustva oko Arktika", rekla je Frederiksenova u intervjuu za danski list Berlingske objavljenom u utorak, dok su se čelnici NATO-a okupljali u Londonu.

Ona je u intervjuu predložila jačanje "protivpodmorničkog kapaciteta kao i nadgledanje arktičkog vazdušnog prostora korišćenjem radara, satelita i aviona, prenosi Rojters.

Mete Frederiksen je rekla da plan, za koji je potrebna saglasnost parlamenta, neće zahtevati dodatne troškove, ali će iznositi 1,5 milijardi danskih kruna (200 miliona eva) iz postojećeg vojnog budžeta države.

SAD su odavno, kroz izveštaje Pentahona, navele da je njihov sledeći strateški cilj Arktik, tim pre što su Rusi u rtom regionu pojačali vojno prisustvo. Takođe, i Kina je zainteresovana za isti predeo i nedavno ga je označila kao svoj strateški interes.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=04&nav_category=78&nav_id=1626161)

https://youtu.be/ipeFgaPMP8Q

Rusija: NATO na Arktiku povećava borbenu gotovost i obaveštajnu delatnost


NATO aktivno povećava borbenu gotovost svojih vojnika na Arktiku, raste i obaveštajna delatnost, rekao je komandant Severne flote Rusije Aleksandar Mojisejev.

"Na Arktiku se nastavilo povećavanje inteziteta i obima delatnosti u vezi s operativnom i borbenom pripremom oružanih snaga NATO-a, čiji je ukupan broj porastao za 17 odsto. Obaveštajni rad je porastao za 15 odsto", rekao je on na savetovanju u Ministarstvu odbrane Rusije,prenosi Sputnjik.

Međutim, Mojisejev je rekao da je ukupna vojno-politička situacija u zoni odgovornosti flote „stabilna i pod kontrolom“.

Komandant je podsetio da je istovremeno u Severnoj floti porastao intezitet borbene gotovosti. Za godinu dana održano je 590 raznih vojnih vežbi. To je, prema rečima Mojisejeva, omogućilo da se poveća nivo obuke vojnika za više od devet odsto.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=27&nav_category=78&nav_id=1635756)

Rusija povećava broj radarskih stanica na Arktiku
Tanjug 21.01.2020.

Generalštab Rusije odlučio je da poveća broj najnovijih radarskih stanica Rezonans-N, sposobnih da otkriju hipersonične ciljeve sa pet na 10 na Arktiku, rekao je danas agenciji TASS izvor iz ruske odbrambene industrije.

- Generalštab je odlučio da na severu Rusije rasporedi još pet radarskih stanica Rezonans-N koje mogu detektovati hipersonične ciljeve, pored već naručenih pet stanica - rekao je izvor. Nakon što svih 10 radara bude raspoređeno na ruskom Arktiku, severoistočno područje biće u potpunosti pokriveno lovcima na hipersonične mete, dodao je izvor ruske agencije.

Izvor: www.blic.rs

Dokumentarac od pre par godina, ruska arktička baza "Арктический Трилистник".




https://youtu.be/tn-fOLy0pJE

Novi arktički naftni projekat Rosnjefta biće najveći na svetu


Projekat "Vostok" zahteva 150 milijardi dolara investicija, a stvoriće 100.000 radnih mesta, rekao je direktor Rosnjefta Igor Sečin predsedniku Rusije Putinu.

Dvojica bliskih saradnik čija saradnja traje decenijama u utorak su u Kremlju seli da porazgovaraju a među prioritetima je bio Arktik, tačnije naftni projekat "Vostok" je bio ključni deo diskusije, piše "Moskva tajms".


Nafta iz tundre

Igor Sečin i njegova državna kompanija Rosnjeft planiraju da eksploatišu ogromne rezerve nafte ispod tundre na severu Uralskog regiona i da je izvoze preko projektovane luke na poluostrvu Tajmir.

Biće to najveći naftni projekat u modernoj naftaškoj istoriji, istakao je Sečin u razgovoru sa Putinom, piše "Moskva tajms".

Prema rečima šefa Rosnjefta, projekat "Vostok" podrazumeva gradnju 15 novih industrijskih naselja, dva aerodroma, luke na moru, oko 800 kilometara novog naftovoda, 3.500 kilometara novih električnih vodova i 2.000 megavata električnih kapaciteta.

Takođe će stvoriti 100.000 novih radnih mesta i povećati nacionalni BDP Rusije za dva procenta, dodao je Sečin.


Do obale Aktika

Projekat se zasniva na razvoju nekoliko naftnih polja, od kojih su barem tri u oblasti Vankor. Novi naftovodi i projektovani lučki terminal omogućiće partnerima da izvoze, kako se procenjuje, 25 miliona tona nafte godišnje preko Severne pomorske rute.

Taj naftovod je takođe projektovan da prenosi naftu iz Pajake, sa polja lociranih duž reke Jenisej. Do 2030, ukupno 100 miliona tona nafte može se izvesti tim naftovodom preko nove luke u Tajmiru.

Za potrebe tog projekta treba da se sagradi flota ledolomaca klase Ark7, rekao je ranije Sečin.

Naftna kompanija ima potrebnu podršku Kremlja, piše "Moskva tajms". Rosnjeft i druge kompanije dobiće velike poreske olakšice kako bi se umanjili troškovi projekta.


Severna ruta

U pozadini novih projekata leži namera Kremlja da podrži isporuke Severnom pomorskom rutom. Putin je u maju 2018. odredio Severnu pomorsku rutu kao nacionalni prioritet i zatražio da do 2024, godišnji promet tom rutom dostigne 80 miliona tona robe.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=02&dd=16&nav_id=1655237)

https://youtu.be/gQp_l4OhcMA

Obratite pažnju, "Vitez" nije guseničar sa prikolicom, već je reč o člankastom vozilu.

Nesto kao Bv 206 samo puno veci i po meni puno bolji

https://youtu.be/bve2p09Ld68

Prilog od prošle godine, Arktička strategija SAD.




https://youtu.be/Midn_UNnj5I

Rusija stvara "operativne snage" na Arktiku


Rusija će ojačati svoje vojne kapacitete u regionu Severnog pola tako što će tamo stvoriti "operativne snage" i poboljšati svoju kontrolu nad tim područjem.

To se navodi u dekretu koji je danas potpisao predsednik Vladimir Putin.

Uredba o "osnovama politike Ruske Federacije na Arktiku do 2035. godine" obuhvata mnoge teme: od poboljšanja životnih uslova stanovnika te oblasti, do njegovog ekonomskog razvoja i prilagođavanja promenama klime.

U odeljku o bezbednosti, uredba uverava da Rusija mora već ove, 2020. godine, "formirati operativne snage" Arktika i "aktivan sistem obalske kontrole" po nalogu specijalnih službi (FSB), zaduženih za kontrolu granica.

Ruska vojska takođe mora da "usavrši sisteme za kontrolu vazduha, mora i podmorja" u oblasti Severnog pola i da nastavi da "stvara i modernizuje" vojne baze, piše u uredbi.

Rusija već godinama jača svoju vojnu infrastrukturu na Arktiku, gde ima nekoliko savremenih baza koje mogu da autonomno deluju, a ima i nove aerodrome.

Septembra prošle godine rasporedila ;je ;sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane "S-400" na arhipelagu Nova Zemlja na Arktiku.

Ta oblast, pored ogromnih rezervi ugljovodonika, izaziva interesovanje Moskve zbog Severoistočnog morskog prolaza koji bi trebalo da postane nova, važna pomorska ruta između Evrope i Azije. Taj prolaz je postao plovan zahvaljujući zagrevanju klime u svetu i topljenju nekadašnjih naslaga leda.

Uredba koju je Putin potpisao u četvrtak, predviđa i "razvoj sistema upravljanja otpadom svih nivoa opasnosti i izgradnju modernih kompleksa za reciklažu" u oblasti Severnog pola, a čak i razvoj turizma.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=06&nav_category=78&nav_id=1663149)

"Arktik bi mogao da postane novo bojno polje"


Arktik gubi ulogu bedema i polako ali sigurno pretvora se u "bojno polje" koje bi moglo da posluži Rusiji i Kini za raketne napade na Ameriku, prenosi Sputnjik.

To je izjavio general američkog ratnog vazduhoplovstva Terens O'Šonesi.

General je pred američkim Senatom pozvao sve senatore da ozbiljno shvate „polarnu“ pretnju Pekinga i Moskve, jer, kako je rekao, Arktik više ne može da predstavlja „bedem“ Amerike zbog razmeštanja ruske vojske u tom regionu, objavio je "Vašington tajms".

"Pred Amerikom stoje stvarne i ozbiljne pretnje. Arktik više nije 'bedem', a naši okeani nisu 'rovovi'. Oni sada predstavljaju 'bojna polja' odakle prete najnoviji tipovi nenuklearnog oružja", citirao je reči generala "Vašington tajms".

Prema rečima O'Šonesija, Kina i Rusija pokušavaju da olakšaju pristup Arktiku, s tim što Moskva to želi da ostvari sa vojnog aspekta, a Kina sa ekonomskog.

"Aktivnosti obe zemlje su već podstakle druge "arktičke sile" uključujući SAD, Kanadu, Norvešku, Dansku, Švedsku i Finsku da ojačaju saradnju u odbrambenom planu", rekao je general.

List je podsetio da Rusija ima 38 ledolomaca, od kojih je 10 u stanju da razbije led debljine do 1,8 metara. Pored toga, Moskva je u septembru je na obalama Beringovog moreuza rasporedila obalske raketne sisteme "Bastion".

Autor članka je naveo da Kina, s druge strane, planira izgradnju nekoliko novih ledolomaca, a takođe i teškog nuklearnog ledolomca.

"Razmeštanjem sistema sa krstarećim raketama i jačanjem vojnog prisustva u regionu, Rusija nam nije ostavila izbor – prinuđeni smo da ojačamo odbrambenu sposobnost naše teritorije", prekomentarisao je general.

Visoki zvaničnici američkog Ministarstva odbrane i generali oružanih snaga SAD u utorak su obavestili Kongres da će Pentagonu biti potrebni dodatni ledolomci i strateške luke kako bi "sprečili Rusiju i Kinu da preuzmu kontrolu nad novim trgovinskim putevima na Arktiku", saopštio je list.

Prema navođenju "Vašington tajmsa", Pentagon brzo reaguje na pretnju Rusije i Kine: Kongres je nedavno izdvojio budžet za izgradnju šest novih ledolomaca kako bi ojačao američku flotu. Amerika trenutno ima samo jedan srednji i teški ledolomac, pri čemu je teški izgrađen 70-ih godina prošlog veka, saopštio je list.

Američki senator Den Salivan istakao je da američki Kongres, Stejt department i mediji sve više shvataju izazove sa kojima se Vašington suočava na Arktiku.

"Bez sumnje smo ušli u rivalstvo", dodao je Salivan, komentarišući izjave o rastu „konkurencije između velikih sila“ u regionu.

On je istakao da je, ipak, rizik od potencijalnog rata na Arktiku i dalje mali.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=03&dd=08&nav_category=78&nav_id=1663828)

Od pojave podmorničkih raketa NATO SS-N-8 ruske podmornice nemaju potrebu da isplovljavaju iz "Severnog bastiona" da bi pogađale ciljeve u SAD. Belo more, Barencovo, Ohotsko, to je njihovo područje. Prirodne klimatske promene - postojeći topli ciklus, na koji utiče i čovek globalnim zagrevanjem svojom energijom i otpadom, mada manje nego što većina smatra, takođe utiče na dužu navigacijsku sezonu po Sevmorputu, koji postaje geopolitički važan. Davno sam postavio pitanje šta bi u budućem eventualnom sukobu bilo važnije... američki nosači ili ruski atomski ledolomci? Odgovor je sporan.
Američka mornarica tek sad, posle poluvekovne pauze. razmatra gradnju novih ledolomaca, daleko slabijih od bilo kojih većih ledolomaca koje Rusija gradi odavno i ima ih nekoliko desetina, od kojih 5-7 atomskih.

https://youtu.be/7UjF2iQc58g

Stiže "Lider": Potpisan ugovor o gradnji najmoćnijeg nuklearnog ledolomca na svetu


Rusko brodogradilište "Zvezda" sa Dalekog istoka i državna korporacija Rosatom potpisali su ugovor o gradnji najmoćnijeg nuklearnog ledolomca na svetu "Lider".

Za izgradnju glavnog ledolomca biće potrebno oko 127 milijardi rubalja (oko 1,5 milijardi evra), a planirano je da ledolomac bude završen najkasnije do 2027. godine. Kako navodi Sputnjik, do 2033. godine državna korporacija „Rosatom“ planira da pusti u pogon tri takva ledolomca.

Ledolomci projekta 10510 zamišljeni su kao najmoćniji nuklearni ledolomci na svetu. Koristiće se za obezbeđivanje plovidbe severnim morskim putem tokom cele godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=23&nav_id=1677731)

[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=gK631LFhkL8

https://youtu.be/8Z363xsHBAg

Rusija gradi najmoćniji ledolomac ikada: "Budućnost civilne flote"


Ove godine u Rusiji će početi da se gradi najmoćniji nuklearni ledolomac ikada.

Dugoočekivani ugovor je potpisan, a budućnost grandioznog projekta je određena. Nuklearni ledolomac, koji će obezbediti plovidbu Severnim morskim putem tokom cele godine, biće pušten u pogon za nekoliko godina.


[attachment=1]


Ledolomac Lider je budućnost ruske civilne flote. Zahvaljujući motorima na nuklearni pogon, snage 160.000 konjskih snaga, ruski gigant će dostizati neverovatnu brzinu od 24 čvora (oko 44 km/č), probijajući led debljine dva metra. Važno je naglasiti da apsolutni svetski rekord iznosi 12 čvorova.

Lider će biti najmoćniji ledolomac na svetu, a njegove razmere svedoče u prilog tome - dužina će iznositi 200 metara, širina skoro 50 i visina gotovo 19 metara.


[attachment=2]


Glavna prednost broda je mogućnost da lomi led debljine više od četiri metra, što će omogućiti plovidbu Severnim morskim putem tokom cele godine. Projekat će se realizovati u Primorskom kraju na brodogradilištu Zvezda po nalogu Rosatomflota, prenosi Sputnjik.

Radovi na izgradnji ledolomca započeće ove godine, a planirano je da bude završen i pušten u pogon do 2027., što će otvoriti nove mogućnosti za ruska plovila.

Ne može se osporiti potreba za ledolomcima ove vrste, prenosi televizija Zvezda. Sa jedne strane, to je povezano sa činjenicom da je Severni morski put znatno kraći od uobičajenih maršruta iz Azije u Evropu i nazad do Sueckog kanala. Najveće svetske transportne kompanije već su spremne da plate za tu brzinu i pogodnost, posebno u glavnim zemljama-potrošačima ruskog tečnog prirodnog gasa – Južnoj Koreji, Japanu, Kini. Sa druge strane, samo jedan ledolomac otvara nekoliko stotina radnih mesta, pritom se ne misli samo na posadu, nego i na preduzeća koja će biti zadužena za održavanje.


[attachment=3]


Brodogradilište Zvezda planira da izgradi tri najnovija nuklearna ledolomca projekta Lider, kojima neće biti ravnih u svetu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=02&nav_id=1680254)

160.000КС турбина на четири осовине. А колика је енергетска моћ реактора "Ритам" у MW, ако пише?
Ако све буде у реду, уз још један реактор, ето њима готове погонске групе за НА.

Dva reaktora RITM-400 sa po 315MW.

Izgovor za razmeštanje sopstvenog vojnog potencijala?


Tvrdnjom o jačanju vojnog potencijala Rusije na Arktiku, NATO traži izgovor da poveća svoj vojni potencijal, tvrdnja je iz Rusije.

Tvrdnjom Amerike o jačanju vojnog potencijala Rusije na Arktiku, koje navodno „izlazi van granica odbrane“, zemlje NATO-a pokušavaju da nađu izgovor da povećaju sopstveni vojni potencijal na arktičkoj teritoriji, i to već i čine, izjavio je zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume Rusije za odbranu Jurij Švitkin.

„Želim da istaknem da data izjava SAD predstavlja pokušaj da zemlje NATO-a nađu razlog za povećanje svog vojnog potencijala na arktičkom potezu, koje je već, na veliku žalost, prisutno“, rekao je Švitkin.

Poslanik je dodao da akcije koje sprovodi Rusija ne predstavljaju kršenje zakona i da se odvijaju u skladu sa normama međunarodnog prava.

„Arktik je zona nacionalnih interesa Rusije, moramo obezbediti odbranu na severnoj strani naše države“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ruski odbrambeni potencijal na Arktiku, kao i njegovo jačanje, odgovaraju rastu vojnog potencijala zemalja NATO-a na datoj teritoriji.

Istovremeno, član Komiteta Saveta federacije za pitanja odbrane Franc Klincevič izjavio je da su planovi Rusije srazmerni s potrebom osiguravanja bezbednosti severnih granica zemlje.

„Kako bi realizovali svoje vojne planove, SAD se ne fokusiraju na Kinu, već upravo na Rusiju. Naša zemlja je glavni 'razlog' jačanja vojne američke moći“, rekao je parlamentarac.

On je dodao da Rusija uzima u obzir sve potencijalne pretnje i realizuje planove za „osiguravanje bezbednosti svojih severnih granica“.

Govoreći o sistemima protivvazduhoplovne odbrane, Klincevič je rekao da Rusija ima pravo da ih razmešta tamo gde to smatra potrebnim.

Ranije je prvi zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Majkl Merfi izjavio da Rusija povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku i time ugrožava liniju protivpodmorničke odbrane NATO-a u Severnom Atlantiku.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=16&nav_category=78&nav_id=1684734)

https://youtu.be/P9oR8tG9ngs

[attachment=1][attachment=2]

Osim neprimjernog naslova prvog zemljovida lipo je prikazan okvirni raspored vojske

Ostrvo koje svi žele: Napetost sve veća: Tri najveće svetske sile imaju istu meru
I.Z.K. 01.06.2020.

SAD su dugo držale Grenland pod svojom sferom uticaja. Ali sve veća nezavisnost ovog ostrva preti da poremeti američke planove. Kako Grenland postaje sve globalnije nastrojen, Kina i Rusija vide šansu da pomoću njega kontrolišu Arktik.

Poslednji put kada su SAD otvorile konzulat na Grenlandu bilo je 1940. godine. Nemačka vojska je upravo napala Dansku, a Amerikanci su želeli da spreče da nacisti stignu usred Atlantskog okeana. Ovog leta SAD ponovo otvaraju svoju diplomatsku misiju u Nuku, prvi put od 1953. godine, a takođe i nude ostrvu12 miliona dolara (11 miliona evra) investicija. Novac će se koristiti za jačanje mineralne industrije, turizma i obrazovanja. Cilj Sjedinjenih Država ovaj put je potpuno isti kao pre 80 godina. Zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je na brifingu da želi "siguran i stabilan Arktik tamo gde su zaštićeni interesi SAD". Ali ovaj put nije Nemačka ona koga SAD doživljavaju kao opasnost po njene interese. Sada su to Rusija i Kina.

Grenland nije na prodaju

Grenland je autonomna teritorija Kraljevine Danske. Sporazum o samoupravi od 2009. godine omogućava mu da vodi sve svoje poslove osim spoljne politike i odbrane, koje su u nadležnosti Danske.

- Sporazum o samoupravi iz 2009. godine, u kome smo takođe prepoznati kao narod u međunarodnom pravu, još uvek je temelj onoga kako sebe u svetu vidimo kao narod – objašnjava Sara Olsvig, nekadašnji lider najveće opozicione stranke Grenlanda, Inuit Atakatigit. Neimpresioniran sve većom nezavisnošću Grenlandaca i zalaganjem za jačanjeg uticaja SAD, američki predsednik Donald Tramp sugerisao je da bi SAD mogle da kupe ostrvo od Danske prošle godine. Olson, koja upravo radi na doktoratu o odnosima Grenlanda i SAD kaže da Tramp zaboravlja na to da na Grenlandu živi narod u skladu s međunarodnim pravom.

Otvoreni za poslovanje

Na veliku žalost Vašingtona, sve veća nezavisnost Grenlanda znači i više mogućnosti. Kako želi da ojača svoju ekonomiju, ostrvo se okreće svetu u potrazi za novim trgovinskim partnerima. Istočna Azija je njegovo najveće izvozno tržište za ribu – ribolov je najveća industrija Grenlanda - i vlada je razmatrala ideju o uspostavljanju konzulata u Istočnoj Aziji. Kineska državna rudarska kompanija “Shenghe Resources” preuzela je u najvećem grenlandskom rudarskom projekta vodeću ulogu u preradi minerala koji se koriste u tehnološkim projektima.

- Grenland je otvoren za sve. Sigurno nije za prodaju, ali otvoren je za poslovanje - rezimira Luis van Šaik, šefica odeljenja za EU i globalna pitanja iz “Clingendael” Instituta u Holandiji.

Različiti interesi

Kako je ona rekla, mogućnost novih poslovanja je ono što najviše mami Kinu da širi uticaj na Grenlandu i Arktiku.

- Kinesko interesovanje za Arktik dolazi iz želje da ima udela u bilo kojim novim morskim putevima i retkim zemaljskim mineralima. Njena strategija je da stvori prisustvo tamo. Gledajući posebno Grenland, on ima te retke minerale, a takođe je značajno i riblje tržište za Kinu – kaže Šaik.

Među zainteresovanom za Grenland i Arktik je i Rusija. Pored ekonomskih interesa, Rusija ima i bezbednosne interese, zbog SAD koje šire svoj uticaj na Arktik. SAD održavaju vazdušnu bazu Tule na severozapadu Grenlanda, što im daje stratešku tačku za praćenje satelita i interkontinentalnih raketa, kao i lansiranje letelica.

- Arktik je vojno važan za Rusiju, jer je dom njene nuklearne flote i Rusija mora da obezbedi da bude zaštićena i da ima pristup Severnom Atlantiku između Grenlanda i Islanda. Svaka agresija u regionu ovo otežava - kaže Ekaterina Klimenko, istraživač na Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu. Ona kaže da nedavni dokumenti koje je objavila Rusija pokazuju nastavak arktičke politike, iako mnogi političari imaju sve oštriju retoriku.

- Postoje signali za povećanje tenzija, posebno iz SAD. Čuli smo oštru retoriku kao odgovor od samog Putina (predsednika Vladimira) – rekla je ona.

Rusiji je bitna i kulturna veza sa Arktikom, jer je on važan za njen identitet.

- Ona je velika sila sa dugom istorijom u regionu i ne želi to da izgubi - kaže Klimenko za "Dojče vele".

Balansiranje

Kako se morski led sve više povlači na Arktiku, nudeći nove ekonomske prilike, sukobi između Kine, Rusije i SAD će se povećavati.

- Grenland sve vreme mora da se prilagođava novoj stvarnosti u kojoj se javlja sve oštrija retorika o Arktiku iz SAD prema Kini i Rusiji i da pronalazi nove načine za rešavanje te nove situacije - kaže Olsvig. Kao što je mnogo puta izjavila vlada ostrva Grenland želi da Arktik bude područje niske napetosti u kojem se nastavljaju dobri odnosi i saradnja između arktičkih država i nacija. Položaj Grenlanda na Atlantiku jednako je strateški važan sada kao i 40-ih, ali da bi ostrvo to pretvorilo u svoju prednost moraće pažljivo da balansira.

Izvor: www.blic.rs

Биљана Митриновић петак, 12.06.2020.
САД пробијају лед у трци за Арктик

Са три тешка ледоломца и две базе америчка морнарица ће опет бити далеко од руских капацитета и кинеског убрзаног освајања

У трци за освајање Арктика САД су добрано заостале, али одлука америчког председника Доналда Трампа да се до 2029. године у регији вечног леда изграде флота ледоломаца и неколико база показује одлучност у његовој намери да прекомпонује америчке интересе. Меморандум шефа Беле куће, који је објавио амерички часопис „Дифенс њуз”, заснован је на фокусирању на агресивније супротстављање Русији и Кини у освајању поларних ресурса, али се не може занемарити ни безбедносни аспект ове одлуке. Јер свака база на Арктику има исту војну тежину као носач авиона.

„Меморандум о заштити америчких националних интереса у арктичким и антарктичким регијама” налаже израду плана у року од 60 дана који би подразумевао градњу најмање три тешка ледоломца и препоруке локација за по две базе за подршку на америчком и страном тлу. Ова Трампова одлука, иако финансијски прескупа, представља наставак стратегије америчког освајања поларних путева. Али, колико је Трамп решен да оснажи америчко присуство на Арктику и колико та његова стратешка одлука нема цену, могли смо се уверити када је прошле године понудио да купи Гренланд од Данске. Пошто САД са 12 милиона долара већ помажу Гренланд, где се налази најсевернија америчка војна база, амерички председник је израчунао да му је јефтиније да финансијску трансакцију обави једном заувек.

Трамп, који не верује у климатске промене, ипак је увидео да се топљењем леда стратешка геополитичка борба премешта на север и да САД, које су до сада издвајале огроман новац за освајање ресурса у топлијим подручјима – сада озбиљно касне на северу. САД тренутно имају само један тешки ледоломац, „Поларну звезду”, коју бивши амерички поморски генерали зову мамутом и „хране” је деловима са сестринског брода. Имају још и један ледоломац средње снаге. Русија их има 40, Финска седам, Канада и Шведска по шест, а Јужна Кореја гради 15. Гужву на Арктику усложњава и Кина, која нема арктичку обалу, али такође полаже право на арктичке ресурсе финансирајући различите инфраструктурне пројекте.

Иако се у меморандуму наводи да би стално присуство америчке флоте на Арктику могло користити тој држави за остваривање читавог низа националних циљева, критичари овог подухвата сматрају да је евентуална добит у далекој будућности. А ако је реч о супротстављању безбедносним изазовима које за САД представљају Кина и Русија, онда три тешка ледоломца неће решити проблем. Али, недавна пловидба америчке морнарице у Баренцовом мору (три од четири брода који су пловили уз фрегату британске краљевске морнарице били су разарачи из базе у Шпанији) показала је да ће путовања у руско „двориште” бити обновљена и да Русија не може „бесплатно добити краљевство у Баренцовом мору”, чији је већи део руска ексклузивна економска зона.

Прошле године је Конгресу представљена „Америчка доктрина” усмерена на блокирање руског „Северног морског пута”, што је директно повезано с америчком националом безбедношћу. САД на Арктику поседују малу територију на Аљасци, а Пентагон је захтевао већи притисак на чланице НАТО-а да обезбеде неограничен приступ овим северним областима. Државни секретар Мајк Помпео је прошле године у Финској рекао да се Арктик развио у „полигон за сучељавање моћи и конкуренцију”. А за САД је незамисливо да не учествују у једној таквој борби.

Процењено је да је тешко доступно ледено арктичко подручје најперспективније налазиште гаса, нафте и минерала. Русија је најавила да ће до 2030. године у овај регион уложити око 11 билиона рубаља, а Владимир Путин је пре три године проценио богатство минерала у регији на 30 билиона долара. Русија планира да у наредне четири године „Северним морским путем” превози 50 милиона тона терета годишње, а ту се не убрајају само фосилна горива, него и житарице.

Кина је изузетно заинтересована за проходност овог пута јер намерава да се у наредним годинама већински део промета робе са источне на западну хемисферу одвија овим путем. Кинеска „Арктичка бела књига” из 2018. године дугорочно свакако није по вољи ни Русији, али за сада заједно учествују у пројектима у овом региону.

На Кину зубима шкргућу и остале чланице Арктичког савета, које су, за разлику од званичног Пекинга, „праве” арктичке земље, које имају суверенитет у овој области: Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, Русија и САД. Захваљујући новцу који поседује, Кина свакако неће одустати од свог „Поларног пута свиле”, поготово сад кад купује тешке ледоломце.

Izvor: www.politika.rs

Rusi napravili helikopter koji može leteti na Arktik:
Sistem zagrevanja kao na svemirskom brodu

 
Holding "Helikopteri Rusije", koji je deo "Rosteha", započeo je serijsku proizvodnju arktičkih Mi-8AMT helikoptera za civilne kupce,

Avijaciona fabrika "Ulan-Udenski" već je pustila u rad prvu letelicu, saopštila je pres-služba kompanije.

"Arktički helikopter Mi-8AMT završio je program testiranja leta i prošao proceduru prijema nezavisne inspekcije 'Rosacijacije'. Jednu od glavnih karakteristika, koju je razvio Nacionalni centar za izgradnju helikoptera 'Mil i Kamov', predstavlja jedinstveni sistem za zagrevanje agregata transmisije, koji omogućava operativno pokretanje motora na ekstremno niskim temperaturama", navedeno je u saopštenju.

Helikopter ima napredni sistem zagrevanja kabine koji se koristi na svemirskim brodovima.

"Novi Mi-8AMT biće veoma tražen među širokim krugom ruskih kompanija i državnih struktura, koji realizuju projekte i obavljaju zadatke u arktičkoj zoni. Prva letelica je spremna za puštanje u rad, u toku su pregovori sa brojnim potencijalnim ruskim kupcima", istakao je generalni direktor "Helikoptera Rusije" Andrej Boginski.

Na helikopteru su ugrađeni dodatni rezervoari za gorivo, kako bi se povećao domet helikoptera. Inače, domet leta arktičkog Mi-8AMT iznosi do 1.400 kilometara.

Mi-8AMTsh-VA je opremljen moćnim motorima, sistemom zaštite od leda i skijama za sletanje, dizajniran je za borbu u neverovatno hladnim uslovima, čak i na minus 40 stepeni celzijusa, kao i tokom ekstremnih vremenskih nepogoda. Helikopter Mi-8AMTSh-VA pokreće par gasnih turbina sa pojačanim prenosom, a ima više navigacionih sistema, prenosi Sputnjik.

U pitanju je "severna" unapređena verzija čuvenog Mi-8AMTsx "Terminator", čije je naoružanje preuzeto sa modela borbenog helikoptera Mi-24.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=06&dd=19&nav_id=1697488)

[attachment=1][attachment=2]

Dakle Mi-8 (Mi-17) sa savremenim motorima, opremom i tovarnom rampom.

[attachment=1]

Počela izgradnja najmoćnijeg ledolomca u istoriji


U Primorskom kraju na brodogradilištu Zvezda počela je izgradnja najmoćnijeg nuklearnog ledolomca u svetu "Rusija" projekta Lider.

To je saopštilo je preduzeće Atomflot (deo Rosatoma). Planirano je da brod bude završen i pušten u rad 2027. godine. Ugovor o izgradnji nuklearnog ledolomca „Lider projekta 10510 između Rosatomflota i brodogradilišta Zvezda potpisan je u aprilu ove godine.

"Državna korporacija Rosatom podržala je inicijativu Rosatomflota da se super moćni nuklearni ledolomac projekta 10510 nazove 'Rusija'. U nuklearnoj floti ledolomaca postoji tradicija prema kojoj nuklearni ledolomci dobijaju imena po nazivima geografskih objekata", rekao je generalni direktor Rosatomflota Mustafa Kaška, objašnjavajući naziv broda, prenosi Sputnjik.

"Brod projekta 10510 nema pandana. Jedinstven nuklearni ledolomac poseduje izuzetne tehničke koje će mu omogućiti da obezbedi plovidbu u istočnom regionu Arktika tokom cele godine", rekao je on.

Ledolomac Lider je budućnost ruske civilne flote. Zahvaljujući motorima na nuklearni pogon, snage 160.000 konjskih snaga, ruski gigant će dostizati neverovatnu brzinu od 24 čvora (oko 44 km/č), probijajući led debljine dva metra. Važno je naglasiti da apsolutni svetski rekord iznosi 12 čvorova.

Lider će biti najmoćniji ledolomac na svetu, a njegove razmere svedoče u prilog tome - dužina će iznositi 200 metara, širina skoro 50 i visina gotovo 19 metara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=07&dd=06&nav_id=1703910)

Svetski rekord od 12 čvorova za ledolomac? Po svojoj prirodi ledolomcu nije potrebna velika brzina, a 12 čv. je opet prevelika brzina za plovidbu kroz kompaktno ledeno polje debljine i jedan metar. 24čv. za plovidbu na čistoj vodi pre govori o potrebi sadejstva u eskadri ratnih brodova, jer je za civilnu upotrebu nepotrebno velika, Brzina plovidbe kroz kompaktni led ne može biti veća od nekoliko čvorova, sem ukoliko je konstrucija trupa  neuporedivo jača od potrebe za brod koji nije ratni.
Ova vest, u zavisnosti od toga koliko je tačna, otvara mnoga pitanja prvenstvene namene nove klase ruskih atomskih ledolomaca. Možda smo svedoci pojave nove vrste ratnih brodova za borbena dejstva na najdaljem, doskora nedostupnom severu. Na primer, pedestih godina SSSR je planirao gradnju naizgled teretnih brodova pr.909, sa 8 silosa za ICBM rakete. Nijedan nije sagrađen.

Могуће је да се ради о неком војном пројекту, али је могуће и да се тражи начин да се искористи потенцијал северног морског пута, којим би се уз руску обалу повезао Пацифик и Атлантик. Американци инсистирају да је то међународни пловни пут, што по географским картама и јесте. Међутим, све то пада у воду ради временских услова на том подручју. Ако немаш ледоломце који ће да осигуравају пловидбу и могућност да се склониш у сигурне луке на руској обали (које нису део међународног пловног пута), онда све то пада у воду. Можда Руси покушавају да направе ледоломце који ће бити довољно брзи да не успоравају пловидбу.

Kod probijanja dva metra leda pitanje brzine se ne postavlja! Ne može biti veća od 3-4 čvora u svakom slučaju, ako je i toliko. Zato mi brzina od 24čv. "vuče" na potrebe praćenja eskadre na slobodnoj vodi. Zbog otopljavanja Sevmorput je danas relativno otvoren od juna do oktobra, što je znatno više nego pre npr. 50 godina.Najteža područja su Laptevsko i Istočno sibirsko more. Što istočnije to gore.

Зар не може да прати и конвој трговачких бродова, да иде испред њих и разбија лед ако и када на њега наиђе?

Наравно да може. Пут од Европе до Азије (Јапана, Кине и Индије) по Севморпуту је далеко краћи од уобичајене руте, па на то Русија веома рачуна из економcких разлога.

Majk Pompeo najavio da će Amerika postati aktivnija na Arktiku
Tanjug 23.07.2020

Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je danas da će SAD postati aktivnije na Arktiku kako bi se suprostavile rastućem ruskom uticaju i sprečile pokušaje Kine da se umeša u taj region.

Tokom kratke posete Danskoj, Pompeo je pozdravio ponovno otvaranje konzulata SAD u samoupravnoj autonomnoj teritoriji pod suverenitetom danskog kraljevstva Grenlandu i najavio novi sporazum o saradnji sa Farskim ostrvima, drugom danskom teritorijom u severnom Atlantiku, koji će uključivati održivo ribarstvo i pojačan komercijalni angažman, preneo je AP.

- Novi je dan za Sjedinjene Američke Države na Grenlandu - rekao je Pompeo novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskim ministrom spoljnih poslova Jepeom Kofodom.

Američki konzulat u Nuku ponovo je otvoren u junu, nakon više decenija, a to je privuklo pažnju zvaničnika zbog interesovanja američkog predsednika Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda, koji je izbio na površinu prošle godine. Kofod je rekao da ideja o američkoj kupovini Grenlanda, koju su odbacili i ismejali i grenlandski i danski zvaničnici, nije pokrenuta u razgovorima.

- O tome se razgovaralo prošle godine, to nije bilo na stolu - rekao je on.

U razgovoru sa danskim premijerom Meteom Frederiksenom, kao i liderima Grenlanda i Farskih ostrva, Pompeo je rekao da je naglasio važnost energetske nezavisnosti, posebno od Rusije.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/FA_KpL7aY1M

Zakasnela uzbuna zbog S-400
B. Vlahović - četvrtak, 30. 07. 2020.

DOLAZAK raketnih PVO sistema S-400 na ruska ostrva na Arktiku je logičan korak sa isključivo odbrambenim ciljevim i ne treba ni kod koga da izaziva zabrinutost, izjavio je Nikolaj Korčunov, ambasador za specijalne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

To je odgovor na izjavu komandanta Vojno-morskih snaga SAD u Evropi i Africi, admirala Džejmsa Fogoa koji je govorio o novim ruskim bazama na Arktiku i razmeštanju sistema S-400. Rusi nisu ni do sada skrivali da će, ako bude potrebno, i oružjem da brane svoje interese u arktičkom pojasu. Interesantna je reakcija američkog generala kada se zna da su još 16. septembra 2019. godine Rusi saopštili preko svojih agencija da su razmestili na arhipelagu Nova Zemlja i na Arktiku nove sisteme "S-400 trijumf". Taj zadataka su obavile jedinice ruske Severne flote. Zbog toga je čudno da Amerikanci tek sada reaguju na dovoženje S-400 na Arktik. Lani je pres-služba Severne ruske flote objasnila da je puk S-400 prebačen na ostrvo Nova Zemlja. Do dolaska na tu lokaciju oficiri i vojnici tog puka prošli su potrebnu obuku. Do tada su oni opsluživali sisteme S-300.

- Pošto je to vojni patrolni brod Rusija ima pravo da na njega stavi kakve god hoće rakete i time ne krši nikakav međunarodni dogovor - tvrdi ambasador Korčunov.

Instaliranjem sistema S-400 znatno je povećana zona kontrole vazdušnog prostora Arktika. Sve vežbe koje su imali pripadnici tog puka kao i ostalih jedinica pokazuju da se S-400 uspešno koristi u uslovima krajnjeg severa i Arktika. Takvi sistemi stoje i na Koljskom Zapalarju. U martu prošle godine komandant Severne flote Nikolaj Jevmenov objasnio je da Rusija dovozi na krajni sever dopunske snage PVO i stratešku i taktičku avijaciju da bi obezbedila sigurnost vazdušnog prostranstva nad severnim morskim putem.

Rusija je poslednjih godina znatno ojačala grupu vojske u arktičkoj zoni. Nije tajna da je tamo rekonstruisano dvadesetak aerodroma. Osim sistema "S-400 trijumf" koji ima domet preko 400 kilometara, na Arktik su prebačeni i sistemi "Tor-M2DT" i "Pancir-S".

LEDOLOMAC SA RAKETAMA

PREDSTAVNICI Vojno-morskih snaga SAD su kritikovali Rusiju da naoružava raketama "kalibar" svoje ledolomce u arktičkom pojasu. Odgovorio je ambasador za posebne zadatke Nikolaj Korčunov koji je objasnio da "Ivan Papanjin" nije klasični ledolomac, već višefunkcionalni patrolni brod napravljen za rusku vojnu flotu.

Izvor: www.novosti.rs

Rusija će omogućiti stanovnicima Rusije da besplatno dobiju zemljište u arktičkoj zoni RF


Novi nacrt zakona pripremljen po nalogu potpredsednika vlade Jurija Trutnjeva omogućiće stanovnicima Rusije da besplatno dobiju zemljište provršine do jednog hektara u arktičkoj zoni RF.

Zemlja se daje na korišćenje u vremenskom periodu od pet godina, posle čega treba da pređe u vlasništvo ili iznajmi na duži rok. Na zemljištu se može izgraditi kuća za stanovanje ili pokrenuti bila koja privredna delatnost, uključujući stvaranje domaćinstva, pružanje različitih usluga, između ostalog i turističkih.

„Ljudi na Dalekom istoku Rusije uzimaju zemlju kako bi izgradili kuće i realizovali svoje preduzetničke ideje. Nesumnjivo da je to aktuelno i za stanovnike arktičkih teritorija, odgovarajuće predloge dobili smo i iz brojnih drugih regiona”, rekao je Trutnjev, a prenela služba za odnose sa javnošću Ministarstva za razvoj Dalekog istoka i Arktika.

Ruskim građanima biće na raspolaganju samo zemljište na kopnenoj teritoriji Arktika, u Murmanskoj oblasti, Neneckom autonomnom okrugu, Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu, kao i 23 opštinska rejona Krasnojarskog kraja, Arhangelske oblasti, respublika Komi i Karelije. Na spisku se ne nalaze Čukotski autonomni okrug ni arktičke opštine Jakutije.

U prvih šest meseci realizacije novog zakona pravo na zemljište u regionu imaće građani prijavljeni u odgovarajućim subjektima i opštinama. Nakon isteka tog perioda istu mogućnost imaće svi građani RF, kao i uključeni u program državne podrške dobrovoljnom preseljenju u otadžbinu sunarodnika koji žive u inostranstvu.

Po mišljenju vlasti arktičkih regiona sve aktuelnija postaje potreba uprošćavanja sistema dodele zemljišta, budući da se do kraja leta očekuje da stupe na snagu zakoni o državnoj podršci preduzetničkoj aktivnosti na Arktiku. To će predstavljati podsticaj lokalnom stanovništvu za bavljenje preduzetništvom na svom zemljištu.

U arktičkoj zoni Rusije živi 2,5 miliona ljudi, pritom 90 odsto živi u velikim gradovima. Iako se mnogi od njih zbog odliva stanovništva smanjuju, osnovna infrastruktura ostaje.

To je odlična mogućnost za razvoj okolne individualne stambene gradnje, navodi pres služba Ministarstva za razvoj Dalekog istoka i Arktika.

Kako se ne bi donosio novi zakon pribeglo se amandmanima na federalni zakon o „dalekoistočnim hektaru“. Međutim, između Dalekog istoka i Arktika postoje bitne razlike. Recimo, arktički regioni pozvani su da ustanove granice dodeljivanih parcela tako da odobrene teritorije mogu da obuhvate područje grada.

Na Dalekom istoku se obrazuju „tampon zone“ u kojima se ne može dobiti zemljište. Uopšte uzevši na Arktiku upravo vlasti svakog subjekta, u dogovoru sa javnim Savetom arktičke zone odlučivaće koje zemljište će biti određeno za parcele.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3506595/ovako-putin-osvaja-arktik-umesto-vojske-koristi-civile-kojima-daje-vrednu-stvar-video)

Još jedan pokušaj obuzdavanja Rusije, ali i Kanade
Novosti online subota, 01. 08. 2020.

PONOVNO uspostavljanje dužnosti koordinatora za region Arktika, i imenovanje Džima Deharta, višeg savetnika američkog državnog sekretara na to mesto, zajedno s nedavnim naređenjem Trampa o stvaranju američke flote ledolomaca, govori o američkoj strategiji obuzdavanja Rusije u regionu i prenošenju geopolitičke borbe na Arktik, smatraju ruski analitičari.

Dehartova glavna dužnost biće promovisanje američkih interesa u tom regionu u pogledu bezbednosti, održivog ekonomskog razvoja i saradnje među arktičkim državama.

„Rekao bih da govorimo o geopolitičkoj borbi u arktičkom regionu tj. SAD zanima geopolitička dominacija i polazeći od toga počeli su da se bave razvojem ledolomačke flote, koju i dalje nemaju. Pored toga, američka politika na Arktiku predstavlja pokušaj osporavanja ruskih prava na Severni morski put i prava Kanade na severozapadni prolaz. To je pokušaj uspostavljanja određenog američkog diktata u regionu i otvaranje mogućnosti za formiranje nekog drugog centra moći, pokušaj suprotstavljanja ruskim i kineskim interesima na Arktiku iz straha da će razvoj nekih severnih projekata postati predmet zajedničke politike Moskve i Pekinga. Stoga se, sve što Pompeo čini, uklapa u glavni tok američke politike kako bi se sprečili ostali uticajni centri na Arktiku“, objašnjava za Sputnjik ruski ekspert Oleg Aleksandrov.

Strategija uspostavljanja američke dominacije na Arktiku je, pre svega, usmerena na kontrolu međunarodnih transportnih pravaca – Severnog morskog puta i drugih ruta, ističe Aleksandrov.

„Pored toga, ovo je pokušaj kontrole ko će i na koji način eksploatisati energetske resurse na Arktiku. Sa stanovišta SAD to treba da rade njihove kompanije, a ne neke neprijateljske. Naravno, SAD imaju razne interese, ne bih sveo samo na geopolitičke, ali ovde dominiraju geopolitički. Postoje ekološki i ekonomski interesi, a postoji i takav faktor kao što je jednostavno prebacivanje glavnog fronta konfrotacije između SAD i Rusije u ovaj region“, kaže Aleksandrov.

ARKTIK – ARENA KONFRONTACIJA

Aleksandrov kaže da se Amerika vodi hladnoratovskom logikom posmatrajući Rusiju kao potencijalnog protivnika, a ne kao potencijalnog partnera. Vašingtonu je potrebno da stvori sliku neprijatelja, a Rusija je za to pogodna.

„Sva Trampova retorika i retorika američkog državnog sekretara svode se na to da je potrebno suprotstaviti se naporima Rusije i Kine na Arktiku. Na to cilja i američka arktička doktrina iz 2019. godine. U stvari, sva ova dešavanja ukazuju na to da govorimo o pokušaju suprotstavljanja Rusiji sa stanovišta vojnih, ekonomskih, političkih i drugih interesa“, konstatuje Aleksandrov. Na pitanje kako Moskva može da zaštiti svoje interese na Arktiku, ekspert kaže da se to može postići realizovanjem potencijala koje Rusija ima.

„Implementacija nekih vojnih projekata kreće se bržim tempom nego realizacija ekonomskih projekata. Samim tim, težak je zadatak kombinovati različite pravce, i vojno-strateški i ekonomske. Sve se svodi na to da projekte koje Rusija sprovodi na Arktiku realizuju strane kompanije. To je svojevrsni začarani krug, nastao kada je Rusija u ranoj fazi privukla ogroman broj stranih kompanija i investicija... Sada je Rusiji potrebna nezavisna politika u regionu, ne uzimajući u obzir položaj potencijalnih investitora. Kada je reč o bezbednosnim pitanjima, tada bi sva druga pitanja trebalo da budu u drugom planu“, kaže Aleksandrov. Ekspert smatra da bi Rusija na Arktiku trebalo da realizuje velike državne infrastrukturne projekte, da ulaže u civilne projekte, obezbedi civilni transport i uslove za život i rad ljudi u tom regionu.

RUSIJA NAJVEĆA LEDOLOMAČKA SILA NA SVETU

Ruski ekspert Valerij Žuravelj podseća da je Tramp u junu ove godine potpisao memorandum o zaštiti američkih nacionalnih interesa u arktičkoj i antarktičkoj regiji i da je naložio da se stvori američka ledolomačka flota, s obzirom da je nedostatak flote ozbiljno kočio Vašington u arktičkim planovima.

„Istovremeno, Amerikanci naglašavaju da je to pretnja bezbednosti SAD, pošto po tom pitanju daleko zaostaju za Rusijom. Oni su postavili zadatak da do 2029. formiraju flotu polarnih ledolomaca. Planiraju da naprave tri teška ledolomca i nekoliko srednjih“, kaže Žuravelj. Ekspert napominje da trenutno SAD imaju samo jedan teški ledolomac - „Polarnu zvezdu”, kojem ističe rok upotrebe i još jedan ledolomac srednje klase „Hili“, napravljen prvenstvo za naučna istraživanja, a takođe i pet lakih ledolomaca koji ne mogu tokom cele godine da plove.

„Postoje još dva privatna ledolomca koja se koriste za biznis projekte i istraživanje na Arktiku. Dakle, ukupno devet ledolomaca, od kojih su neki zastareli“, dodaje Žuraljev. Pored toga, američka strategija predviđa i opremanje baza za ledolomce, kako u SAD, tako i u inostranstvu. Prema mišljenju Žuraljeva, jedna od baza će biti na jugu Aljaske, gde postoje velike rezerve nafte, dok bi u inostranstvu Amerikanci mogli da koriste vojno-vazduhoplovnu bazu na Islandu, u Keblaviku. Rusija, da bi zadržala liderstvo na Arktiku, smatra Žuraljev, treba da se bavi svojom ledolomačkom flotom. Rusija ima 43 ledolomca, među kojima su i četiri nuklearna i samim tim je najveća ledolomačka sila na svetu.

„Ti ledolomci su razlitičiti, namenjeni su za različite zadatke. Osnovu čine četiri nuklearna ledolomca i dizel-električna. Oni prate cele karavane od 10-12 brodova, a 2019. pratili su 510 brodova. Obim prevoza roba prošle godine je premašio 30 miliona tona. Trenutno pravimo i nove ledolomce: "Arktik", "Sibir", "Ural" i "Jakutiju", a eksperti navode da ćemo do 2025. godine moći da obezbedimo navigaciju tokom cele godine“, kaže sagovornik Sputnjika. On dodaje da Rusija gradi i ledolomac „Lider“, koji će moći da razbija led debljine do četiri metra i plovi u bilo kojem području Severnog ledenog okeana.

„To će biti moćan brod, koji će ojačati naše pozicije na Arktiku“, istakao je Žuraljev.

Izvor: www.novosti.rs

Unapređeni PVO sistem će braniti ruske baze na Severnom polu
Novosti online subota, 08. 08. 2020.

PROBNA testiranja PVO kompleksa Pancir-SA izvedena su na ostrvu Aleksandrina zemlja na Arktiku, javio je ruski portal Argumenti, pozivajući se na saopštenje Severne flote.

Tokom testova projektili nisu bili opremljeni bojevom glavom, a lansiranja su izvršena da bi se proverila efikasnost kompleksa na niskim temperaturama. Arktička verzija raketnog sistema je postavljena na šasiji snežnog guseničara "Vitjaz", koji je u stanju sa savlada sve prepreke severnog pola. Kako navode iz pres-službe Severne flote, pored pomenutog PVO sistema, taktička grupa na Aleksandrinoj zemlji je opremljena i protiv-brodskim raketnim sistemima "Bastion".

Izvor: www.novosti.rs

Izgradnja najmoćnijeg ruskog i svetskog nuklearnog ledolomca ulazi u novu fazu


Nova etapa u izgradnji najmoćnijeg ledolomca na nuklearni pogon u svetu, Rusija, projekta Lider, počinje za mesec dana.

Kako je najavljeno, 28. septembra, na dan kada se obeležava 75. godišnjica ruske nuklearne grane industrije, počeće postavljanje kobilice, glavnog uzdužnog elementa brodske konstrukcije.

Eksploatacija najmoćnijeg nuklearnog ledolomca u istoriji svetske brodogradnje trebalo bi da počne 2027. Godine. Vrednost projekta iznosi 127 milijardi rubalja (1,7 milijardi dolara), a Rusija planira da izgradi tri takva broda, prenosi Sputnjik.

Brod na nuklearni pogon može da pravi kanal širine oko pedeset metara, što će omogućiti transportnim brodovima velike tonaže da tokom cele godine prolaze duž Severnog morskog puta.

Njegova širina biće oko 50 metara, dužina preko 200 metara, a nosivost 70.000 tona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=08&dd=26&nav_id=1723998)



https://youtu.be/5NDoF1LJg80

https://youtu.be/I2FPqq63ohE

https://youtu.be/TKUDjkuHOwY

SAD premeštaju borbene avione na Aljasku – 150 “nevidljivih” aviona F-22 i F-35


Amerika ne odustaje od osvajanja Arktika pomoću lovaca pete generacije i strateških bombardera, ali sada prilazi sa Aljaske. Pentagon planira da tamo razmesti dve baze u kojima će biti i „nevidljivi“ avioni F-35.

Grupa lovaca pete generacije na Aljasci biće najveća na Arktiku. Očekuje se da će biti razmešteno 150 aviona F-22 „Raptor“ i F-35 „Lajtning“, toliko nema ni u jednoj vojnoj bazi.

Cilj ove preraspodele niko ne krije – istisnuti Rusiju sa Arktika. Baze na Aljasci su još u proleće dobile pojačanje, na jedan aerodrom je prebačeno više od 50 aviona F-35. Uskoro će biti smešteno i više od 1.500 vojnika. Predstoji priprema aviona na surove uslove Arktika.

Na Aljasci je smeštena 11. Vazduhoplovna armija američkog ratnog vazduhoplovstva, najveća aviaciona snaga Pentagona na severu Tihog okeana. U avio-bazi „Ejlson“ nalazi se američki aerodrom najbliži ruskoj granici.

Avioni 11. Vazduhoplovne armije koji patroliraju Beringovim morem obavljaju radarski nadzor istočne oblasti Rusije, susreću i prate avione potencijalnog protivnika.

Druga velika baza na Aljasci je „Elmendorf“. U njoj su, takođe, smešteni lovci i njen glavni zadatak je protivvazdušna odbrana i podrška Pacifičkoj komandi SAD.

Kopnena vojska na Aljasci ima dve pešadijske brigade sa artiljerijom i oklopnim transporterima „Strajker“. Što se tiče pomorskih snaga, tu je samo obalska straža. Prave vojne pomorske baze nema u regionu, a jedan razlog je i nedostatak brodova ledolomaca.

Nedavno su vlasti izjavile da će izgraditi luku iza Polarnog kruga, koja će moći da primi i obslužuje velike brodove. Po mišljenju Vašingtona, to će biti signal za Rusiju i Kinu i potvrda ozbiljnih Američkih namera da steknu uporište na Arktiku i zaštite svoje interese na Severnom ledenom okeanu.

Prema rečima ruskog vojnog pilota Vladimira Popova, sa stanovišta protivvazdušne odbrane Aljaska nije loše pokrivena, tamo je aktivan sistem aerokosmičke odbrane NORAD, dok je borbena avijacija i dalje glavna komponenta.

„Aljaska je udaljena od osnovne Američke teritorije, ali je to ujedno i utvrđenje u odnosu na Rusiju. Deli nas samo zaliv, a granica se vidi golim okom“, rekao je Popov za Sputnjik. „To je strateški region za SAD. Borbeni potencijal će biti minimum dva puta povećan sa 150 lovaca. Oni su planirani samo za odbranu, jer imaju ograničen radijus delovanja. ‘Nevidljivi’ avioni će, najverovatnije, imati funkciju protivvazdušne odbrane, štititi objekte na teritoriji Aljaske i pratiti izviđačke avione“.

Eksperti su saglasni da premeštanje tolikog broja aviona ima agresivan karakter američke doktrine i pokušaj da natera Rusiju da se utrkuje u naoružanju.

„Naš aviacioni kontigent je ograničen na tom polju. Vazdušne kosmičke snage imaju presretače na Kamčatki, Sahalinu, pomorsku avijaciju Severne flote. Ali ako se sakupe svi avioni, to je maksimum avijacioni puk. Što se tiče borbene moći mi smo iza Amerike. Zato nemaju čega da se plaše, mi nismo superiorni na granici sa Aljaskom. Mi imamo strategiju odbrane, razvijen sistem PVO i radarsku kontrolu“, istakao je Popov.

On ne sumnja, da će posle razmeštanja „nevidljivih“ aviona blizu ruske granice Generalštab preduzeti adekvatne mere. Već se duž Severnog morskog puta pripremaju aerodromi za presretače i lovce, opremaju baze kopnenih snaga i usavršavaju sistemi protivvazdušne odbrane.

Doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov je planove o razmeštanju F-35 nazvao pretnjom za Rusiju, ali je naglasio da ju je moguće neutralisati. Iako radijus dejstva američkih lovaca zahvata celu Kamčatku, ruski presretači MiG-31BM sa raketama velikog dometa H-37 imaju mogućnost da im pariraju, bez bojazni da će biti otkriveni.

Još jedan američki pokušaj da obuzda Rusiju, sada i na Arktiku

Susreti američkih i ruskih aviona u oblasti Aljaske su česti. Krajem avgusta su lovci F-22 uz podršku aviona-tankera KS-135 poleteli u susret grupi ruskih aviona Tu-142. Ruski avioni su se našli u zoni delovanja američke PVO oko pet sati, približavajući se obalama države na udaljenosti od 50 nautičkih milja. Sve vreme su bili u međunarodnom vazdušnom prostoru i nijednom se nisu približili vazdušnom prostoru Amerike ili Kanade.

Amerikanci su početkom septembra na Arktik poslali strateške bombardere V-1 „Lanser“ koji su leteli blizu ruske granice u oblasti Istočno-Sibirskog mora. Krenuli su sa aerodroma u Teksasu, a posle misije su se prizemljili u avio-bazi „Ejlson“.

Jasno je da Amerika na sve načina nastavlja da jača u regionu. O tome je moguće suditi i po novoj Arktičkoj strategiji. Pored Evrope, Arktik je za Ameriku postao veoma važan i neće ga se odreći.

Jedan deo strategije je priprema borbenih dejstava u arktičkoj zoni, između ostalog i zbog klimatskih promena i otapanja leda. To, prema autorima dokumenta, značajno povećava konkurenciju država u regionu. Glavni protivnici na Arktiku su Rusija i Kina, kojima se pre svega moraju suprotstaviti vazduhoplovne i kosmičke snage SAD.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/920818/americki-osvajanje-arktika-sad-premestaju-borbene-avione-aljasku-150-nevidljivih-aviona-22-35)

Rusija ne želi povećanje svetske vojne aktivnosti na Arktiku


Rusija ne želi povećanje svetske vojne aktivnosti i konfrontacije na Arktiku, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja na konferenciji za novinare.

Nebenzja je rekao da Arktik pre svega pripada čovečanstvu, ali da je on takođe zona saradnje priobalnih država.

„Govorimo da Arktik treba da bude zona saradnje, a ne konfrontacije. Ne želimo nikakvo vojno nagomilavanje ili vojnu aktivnost u tom regionu. Ne želimo da on postane još jedna arena konfrontacije“, dodao je.

Ranije je saopšteno da Amerika ne odustaje od osvajanja Arktika pomoću lovaca pete generacije i strateških bombardera, ali da sada prilazi sa Aljaske, kao i da Pentagon planira da tamo razmesti dve baze u kojima će biti i „nevidljivi“ avioni F-35.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010011123499655-rusija-ne-zeli-povecanje-svetske-vojne-aktivnosti-na-arktiku/)

Arktik stigao na Severni pol: Novi ruski nuklearni ledolomac zaplovio ledenim bespućima
Novosti online subota, 03. 10. 2020.

RUSKI nuklearni ledolomac „Arktik“ u drugoj fazi ispitivanja stigao je do Severnog pola. Pre toga, ovaj brod je dve nedelje putovao iz Sankt Peterburga u Murmansk. Po povratku u Murmansk biće predat naručiocu – „Rosatomu“.

https://youtu.be/6G9B1fyqV4g

Dužina ledolomca je 173, 3 metra, a visina 52 metra. U stanju je da lomi led debljine 2,8 metara, a posada broji 54 ljudi. Rok trajanja – 40 godina. Na tom brodu ugrađen je najnoviji sistem nuklearnih reaktora „RITM-200“, koji se sa stoji od dva zasebna reaktora sa snagom od po 175 megavata. Glavna odlika tog sistema je što je kompaktan i ekonomičan, a ujedno i pouzdan. Izgrađen je na baltičkom brodogradilištu u Sankt Peterburgu.

Izvor: www.novosti.rs

"Rusija će se braniti uprkos pritisku"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 13.10.2020.

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao je danas da će "Rusija braniti svoje pozicije na Arktiku".

Kako je rekao, Rusija će se braniti "uprkos tome što NATO članice, pre svih SAD, žele da nametnu svoju volju". "Opšte je poznato da određene države, pre svega NATO, uključujući SAD, konstatno pokušavaju da limitiraju naše aktivnosti na Arktiku i koriste razne metode da nas spreče. Ponekad izgrade privremenu vojnu bazu blizu naše granice ili prete sankcijama", rekao je Medvedev, a preneo TAS. Prema Medvedevu, ovakve mere SAD su direktna pretnja ruskoj bezbednosti.

"Uprkos konstantnim pokušajima određenih država da destabilizuju situaciju na Arktiku, Rusija će braniti pozicije", naglasio je Medvedev.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/OQoI714ElFM

Najmoćniji na svetu nuklearni ledolomac „Arktik“ od danas deo ruske flote


Najmoćniji na svetu ledolomac na nuklearni pogon „Arktik“, vodeće plovilo projekta 22220, zvanično je ušao u sastav ruske nuklearne flote.

Potvrdu o primopredaji potpisali su generalni direktori „Atomflota“ Mustafa Kaška i „Baltičkog zavoda“ Aleksej Kadilov u luci Murmansk. Na ledolomcu je podignuta državna zastava Rusije. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i ruski premijer Mihail Mišustin.

Nuklearni ledolomci projekta 22220 najveći su i najmoćniji na svetu. Oni treba da osiguraju rusko liderstvo na Arktiku i prate brodove, mrveći led, debljine tri metra.

Ti ledolomci će moći da obezbede prolaz brodovima sa energentima koji se eksploatišu na Jamalskom i Gidanskom poluostrvu i Karskom moru na tržišta zemalja Azijsko-Tihookeanskog regiona.

Dužina ledolomca je 173, 3 metra, širok je 34, a visina mu je 52 metra. U stanju je da lomi led debljine 2,8 metara, a posada broji 54 ljudi. Rok trajanja mu je je 40 godina.

Na „Arktiku“ je ugrađen najnoviji sistem nuklearnih reaktora „RITM-200“, koji se sastoji od dva zasebna reaktora sa snagom od po 175 megavata. Glavna odlika tog sistema je što je kompaktan i ekonomičan, a ujedno i pouzdan.

Ledolomac je prošle nedelje stigao u matičnu luku Murmansk nakon ispitivanja. On je za tri nedelje prešao oko 4,8 hiljada nautičkih milja. Tokom provere sistema i opreme u ledenim uslovima, brod je 3. oktobra stigao do Severnog pola.

Izgrađen je na baltičkom brodogradilištu u Sankt Peterburgu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010211123631340-najmocniji-na-svetu-nuklearni-ledolomac-arktik-od-danas-deo-ruske-flote-video/)

среда, 21.10.2020.

Русија мора да појача присуство на Арктику

Русија мора да појача присуство на Арктику како би осигурала своје економске интересе и националну безбедност, изјавио је данас руски премијер Михаил Мишустин.

„Морамо, наравно, појачати своје присуство на Арктику: тако што ћемо решавати задатке везане за обезбеђивање националне безбедности наше земље и њених економских интереса”, рекао је руски премијер током састанка о развоју Северног морског пута. Рад на Арктику се одвија током целе године, јавио је Тас пренео је Танјуг.

„Повећавамо обим терета, упркос све мањој глобалној трговини: за девет месеци ове године укупан обим пошиљака износио је 24,5 милиона тона”, рекао је Мишустин. Он је, такође, подсетио на циљ да се обим пошиљака повећа на 80 милиона тона до 2024. године, додајући да се нада да ће тај циљ бити постигнут.

Izvor: www.politika.rs

Najveći i najmoćniji ledolomac uskoro stupa na dužnost
Novosti online 22. 10. 2020.

Ruski najveći i najmoćniji ledolomac, na nuklearni pogon, Arktika, počeće sa operacijama u vodama Arktika na ruti u Severnom moru u decembru, piše Raša tudej.

https://youtu.be/XTgVq4cnlXU

Prema rečima ruskog premijera Mihaila Mišustina, koji je prisustvovao ceremoniji dizanja zastave u Muramanskom, dopremanje nuklearnog ledolomca - osiguraće rusku nadmoć na Arktiku i olakšati dalji razvoj rute na Severnom moru kao krucijalnog koridora za transport -.

- Rusija je neprikosnoveni lider u razvoju na severnim teritorijama - rekao je premijer - Ponosni smo zbog toga što je Rusija jedina zemlja na svetu koja je uspela da razvije flotu nuklearnih ledolomaca - naveo je.

Arktika je izvršila tranzit iz Sankt Peterburga do matične luke u Muramansku 12. oktobra. Prešla je oko 4.900 nautičkih milja u roku od 21 dana uključujući i preko 1.600 kilometara kroz led. Plan u razvoju ovog ledolomca datira iz 2013. godine, a sa konstruisanjem je započeto 16. juna 2016. Još nuklearnih ledolomaca, koji su uključeni u projekat, biće dovršeni u narednim godinama.

Izvor: www.novosti.rs

Putin odobrio strategiju za razvoj ruske arktičke zone
Tanjug 26. 10. 2020.

RUSKI predsednik Vladimir Putin odobrio je Strategiju za razvoj arktičke zone Ruske Federacije i obezbeđivanje nacionalne bezbednosti za narednih 15 godina, javlja TASS.

Uredba je objavljena na zvaničnom internet portalu za pravne informacije.

"Odobrava se Strategija razvoja arktičke zone Ruske Federacije i obezbeđenja nacionalne bezbednosti do 2035. godine“, navodi se u dokumentu.

Izvor: www.novosti.rs

Rusija se punom parom sprema za osvajanje Arktika: Stižu tri najmoćnija na svetu ledolomca


Rusija će u cilju osvajanja Arktika izgraditi tri najmoćnija na svetu ledolomca na nuklearni pogon projekta „Lider“ i pet ledolomaca projekta 22220, navedeno je u ukazu ruskog predsednika Vladimira Putina „O strategiji razvoja arktičke zone Ruske Federacije i osiguravanja nacionalne bezbednosti za period do 2035. godine“.

„Obavljanje glavnih zadataka u sferi razvoja infrastrukture arktičke zone obezbeđuje se realizacijom mera u koje spadaju izgradnja najmanje pet univerzalnih nuklearnih ledolomaca projekta 22220, tri nuklearna ledolomca 'Lider', 16 remorkera različitih kapaciteta, tri hidrografska i dva velika broda za logistiku“, navedeno je u dokumentu.

Ledolomci na nuklearni pogon projekta „Lider“ zamišljeni su kao najmoćniji nuklearni ledolomci na svetu, a njihove razmere svedoče u prilog tome — dužina će iznositi 209 metara, širina skoro 50 i visina gotovo 19 metara. Oni će biti potrebni kako bi se obezbedila plovidba duž Severnog morskog puta tokom cele godine.

Ledolomac „Lider“ je budućnost ruske civilne flote. Zahvaljujući motorima na nuklearni pogon, snage 160.000 konjskih snaga, ruski gigant će dostizati neverovatnu brzinu od 24 čvora (oko 44 km/č), probijajući led debljine dva metra. Važno je naglasiti da apsolutni svetski rekord iznosi 12 čvorova.

Eksploatacija najmoćnijeg nuklearnog ledolomca u istoriji svetske brodogradnje trebalo bi da počne 2027. godine. Vrednost projekta iznosi 127 milijardi rubalja (1,7 milijardi dolara), a Rusija planira da izgradi tri takva broda.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202010261123673805-rusija-se-punom-parom-sprema-za-osvajanje-arktika-stizu-tri-lidera/)

И "Спутњик" је почео да пише глупости! Планирани ледоломци ће стварно бити најмоћнији на свету. Први од три се већ гради, али биће потребно пет година да се изгради први. Какве то "нуклеарне моторе" има брод, да ми је знати? Ваљда кроз други контур реактора иде вода, претвара се у пару, па се напајају турбогенератори који покрећу поривне ел. моторе. Могу ломити лед дебљине три, а не два метра, у томе и јесте предност у односу на постојеће бродове..

Rusija dobija novi ledolomac: Putin na ceremoniji porinuća


Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u Sankt Peterburg kako bi učestvovao u ceremoniji porinuća novog dizel-električnog ledolomca „Viktor Černomirdin“.

Deplasman broda iznosi 22.300 tona i u stanju je da razvije brzinu od 17 čvorova na čistoj vodi, ali i da probija led debljine tri metara brzinom od dva čvora, bilo da se kreće unapred ili unazad.

Glavna namena ledolomca je da vuče druge brodove, ali i da snabdeva naučne ekspedicije na Arktiku i Antarktiku.

Brod je dobio naziv po nekadašnjem ruskom premijeru i izaslanika za Kosovo Viktoru černomirdinu, koji je preminuo 2010. godine.

Černomirdina srpska javnost veoma dobro poznaje po tome što je 1999. godine preuzeo ulogu specijalnog izaslanika Rusije za kosovsku krizu, i on je, zajedno s tadašnjim finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem, posredovao u pregovorima između predsednika Srbije Slobodana Miloševića i NATO.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011031123738200-rusija-dobija-novi-ledolomac-putin-na-ceremoniji-porinuca/)

https://youtu.be/u4bVZe0paZc

Najnoviji ruski ledolomac „Jevpatij Kolovrat“ se priprema za Arktik


Najnoviji ledolomac projekta 21 180M „Jevpatij Kolovrat“ postaće deo ruske mornarice 2022. godine, rekao je komandant ruske mornarice admiral Nikolaj Jevmenov.

„Planirano je da ledolomac „Jevpatij Kolovrat“, koji se gradi u Sankt Peterburgu u kompaniji „Almaz“, postane deo mornarice 2022. godine. U projektovanje i izgradnju ovog ledolomca uvedeno je niz inovativnih rešenja“, izjavio je Jevmenov.

Na sastanku u Admiralitetu su najvažnije teme bile projektovanje, izgradnja i upotreba brodova ruske mornarice.

„Trenutno se u kompaniji „Almaz“, koja je deo Ujedinjene brodograditeljske korporacije, ledolomac snabdeva odgovarajućom opremom“, dodao je admiral.

Jevmenov je rekao da će deplasman ledolomca biti 4.000 tona, trup je dugačak 82 i širok 19 metara. „Jevpatij Kolovrat“ može dostići brzinu do 14 čvorova i imaće oko 30 članova posade. Brod će moći da razbije led debljine jednog metra. Na moru može da provede mesec dana.

Komandant mornarice je naglasio da je opremanje ruske mornarice brodovima, ledolomcima i brodovima za podršku neophodno za aktivni razvoj mornarice u zoni Arktika, podršku Severnomorskom putu, kao i za hidrografska istraživanja na Arktiku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011061123799848-najnoviji-ruski-ledolomac-jevpatij-kolovrat-se-priprema-za-arktik/)

Najsnažniji ruski nuklearni ledolomac krenuo na prvo putovanje


Najsnažniji ruski nuklearni ledolomac Arktik krenuo je na svoje prvo putovanje Severnim morskim putem, koje će trajati tri nedelje.

Vodeći univerzalni nuklearni ledolomac 'Arktik' je 14. novembra napustio luku Murmansk i krenuo ka Karskom moru na svoje prvo putovanje. Do sredine decembra nuklearni ledolomac će se nalaziti u vodama Severnog morskog puta", navodi se u saopštenju press službe kompanije Atomflot.

"Na Arktiku je u toku aktivan proces stvaranja leda. Sada imamo priliku da se probijemo i to je normalan proces nakon puštanja u rad bilo kog plovila", rekao je prvi zamenik generalnog direktora Atomflota Leonid Irlica.

Po završetku putovanja, nuklearni ledolomac Arktik će ući u luku Murmansk radi dopunjavanja zaliha, a krajem decembra će se vratiti u vode Severnog morskog puta. Ledolomac će zimu i proleće provesti na Arktiku.

Vodeći univerzalni nuklearni ledolomac "Arktik" projekta 22220 ušao je u nacionalnu flotu nuklearnih ledolomaca 21. oktobra ove godine.

Nuklearni ledolomci projekta 22220 najveći su i najmoćniji na svetu.

Oni su potrebni da bi se osiguralo rusko vođstvo na Arktiku, moći će da vode karavane brodova, probijajući se kroz led debljine do tri metra.

Ledolomci projekta 22220 obezbediće navođenje plovila sa ugljovodonicima sa polja poluostrva Jamal i Gidan i iz Karskog mora na tržišta zemalja azijsko-pacifičkog regiona.

Ukupno je planirano da se u Rusiji do 2035. godine izgradi pet brodova na nuklearni pogon.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=11&dd=16&nav_id=1764899)

Rusija gradi brzi internet na Arktiku


Rusija gradi brzi internet na Arktiku. Vrednost projekta je 65 milijardi rubalja (oko 700 miliona evra).

Kako navodi televizija RBK, već je počelo postavljanje transarktičkog podvodnog kabla od Murmanska do Vladivostoka. Projekat se izvodi uz podršku Ministarstva transporta, Federalne agencije za morski i rečni transport i kompanije „Rosmorport“.

Ranije je objavljeno da je slanje u svemir prvog svemirskog aparata „Arktik-M“ za praćenje životne sredine na Arktiku planirano za februar naredne godine.

Lansiranje rakete-nosača „Sojuz-2.1b“ i prvog satelita „Arktik-M“ sa kosmodroma Bajkonur biće obavljeno 28. Februara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011191123896821-rusija-gradi-brzi-internet-na-arktiku/)

Senat SAD želi da se KoV SAD što pre obezbede vozila za arktičke uslove.


Izvor: CLICK (https://www.defensenews.com/land/2020/11/13/lawmakers-want-army-to-speed-up-arctic-capable-vehicles-buy/)

Najveći ledolomac na svetu krenuo na putovanje na ledeni sever
Blic 19.11.2020.

Najsnažniji ruski nuklearni ledolomac Arktik krenuo je na svoje prvo putovanje Severnim morskim putem, koje će trajati tri nedelje.

https://youtu.be/4yF0IOlyw4Y

Vodeći univerzalni nuklearni ledolomac "Arktik" je 14. novembra napustio luku Murmansk i krenuo ka Karskom moru na svoje prvo putovanje. Do sredine decembra nuklearni ledolomac će se nalaziti u vodama Severnog morskog puta", navodi se u saopštenju press službe kompanije Atomflot, prenosi "Sputnjik.

Izvor: www.blic.rs

Reč "vodeći" ovde označava prvi brod u klasi - seriji.

Francuski ugao: Rusija drži monopol nad Arktikom


Rusija je jedina država u svetu koja je u stanju da sprovodi bilo kakve operacije na celoj teritoriji Arktika, ocenjuje francuski list „Poen“.

Kako navodi, samim tim Rusija drži svojevrsni „monopol“ nad arktičkom zonom, imajući u vidu jedan glavni podatak, a to je da Moskva može da rasporedi bilo kakvu vojnu snagu na bilo kojoj tački Arktika i to za najviše 72 sata.

„Rusija je nedavno uspela da dopremi celu brigadu vojske na Arktik i to pri temperaturi od minus 30 stepeni Celzijusa“, navodi kao primer autor članka.

List takođe ocenjuje i da je takav poduhvat za bilo koju drugu zemlju sveta apsolutno nedostižan.

Pored toga, autor članka navodi i da je Rusija omogućila plovidbu duž celog regiona Arktika zahvaljujući svojoj floti ledolomaca, te je naveo podatak da će do 2030. godine Rusija najverovatnije imati flotu od 100 brodova za lomljenje leda debljine do tri metra.

Ne treba zanemariti činjenicu, dodaje se u članku, i da Rusija finansira projekat izgradnje plivajuće naučne platforme koja bi mogla da postane „vojni hab“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011201123906572-francuski-ugao-rusija-drzi-monopol-nad-arktikom/)

Rusija upozorava: Porast vojne aktivnosti zemalja koje ne pripadaju arktičkom regionu


Rusija je primetila internacionalizaciju vojne aktivnosti na Arktiku, sve je više zemalja koje deluju u tom području iako ne pripadaju arktičkom regionu, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Nikolaj Korčunov.

Kao primer naveo je Veliku Britaniju koja je 2018. godine objavila svoju vojnu strategiju po pitanju Arkrika, što predstavlja zabrinjavajuću činjenicu jer je to bila prva nearktička zemlja koja je usvojila takav dokument.

„To nas brine, o tome stalno govorimo našim partnerima“, naglasio je on.

Osvrnuo se i na porast militarizacije Norveške rekavši da bi bilo kakva izmena odnosa snaga na Arktiku naterati Rusiju da adekvatno izmeni postojeće planove kada je reč o tom području.

„U to nema nikakve sumnje. Sve te izmene balansa snaga se proučavaju sa velikom pažnjom“, istakao je.

Korčunov je rekao i da je Rusija spremna da sa novom američkom administracijom razgovara o problemima Arktika, ukoliko Vašington to bude smatrao svrsishodnim.

Ocenio je i da Arktik sve više postaje važan region, budući da je u porat njegov i politički, ali i ekonomski i klimatski značaj, što i navodi na činjenicu da je što pre neophodno uspostaviti dijalog, bilo da je reč o bilateralnom ili multilateralnom formatu.

„Spremni smo na dijalog uz poštovanje uzajamnih interesa. Ako naši američki partneri uvide svrsishodnost dijaloga, mi ćemo to podržati“, zaključio je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202011201123910127-rusija-upozorava-porast-vojne-aktivnosti-zemalja-koje-ne-pripadaju-arktickom-regionu/)

https://youtu.be/IQZieGXLOfs

Putin: Rusija će „srasti“ sa Arktikom i severnim teritorijama


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Rusija u narednim decenijama „srasti“ sa Arktikom i severnim teritorijama.

Kako je rekao, to je važan pravac, između ostalog, i sa stanovišta eksploatacije rudnih bogatstava.

„Preko 70 odsto naše zemlje se nalazi na severu polulopte. To što se tamo dešava je od velikog interesa za Rusiju. Ovde nije samo reč o Severnom morskom putu“, naglasio je.

Razvoj Arktika predstavlja budućnost Ruske Federacije, stoga će i Rusija sasvim prirodno srasti sa Arktikom, dodao je.

On je, međutim, podsetio da je priroda na Arktiku izuzetno ranjiva, stoga se privredne aktivnosti u tom području moraju prilagođavati specifičnostima ruskog severa i Arktika kako bi se ekološki rizici sveli na minimum.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012051124022386-putin-rusija-ce-srasti-sa-arktikom-i-severnim-teritorijama/)

Američki časopis o ledolomcima u SAD: U užasnom stanju u poređenju sa ruskim


Američka ledolomačka flota nalazi se u užasnom stanju i njena budućnost ne uliva nadu u promene, napisao je publicista Brendon Vols u članku za američki časopis „Nešenal interest“.

Autor članka ističe da je američka Obalska straža naoružana sa dva broda. On ima u vidu ledolomac „Hili“, koji je bio prinuđen da obustavi planirano razmeštanje na Arktiku zbog požara na brodu sredinom avgusta, i ledolomac „Polarna zvezda“, pušten u rad 1970-tih godina.

„U poređenju sa ruskom flotom, koja broji 40 takvih brodova, Sjedinjene Američke Države značajno zaostaju u svojim mogućnostima“, izjavio je Vols.

Publicista smatra da Sjedinjene Američke Države ne izlaze na kraj sa realizacijom plana zamene zastarelih brodova i širenja ledolomačke flote, između ostalog zbog problema sa finansiranjem.

„Plan predviđa pojavu samo tri teška i tri srednja broda, što će utrostručiti veličinu trenutne američke flote, ali je sve to svejedno i dalje bledo u poređenju sa ruskom flotom“, naglasio je on.

Vols takođe tvrdi da postoje i drugi problemi u vezi sa planom. On piše da će svi ledolomci biti na dizel-električni pogon, dok ruska flota koristi uglavnom nuklearne konstrukcije. Autora zbunjuje zadovoljavanje takvom opremom na brodovima razvijene ekonomske sile kao što su Sjedinjene Američke Države.

On je u članku za američki časopis došao do zaključka da trenutnoj američkoj strategiji na Arktiku nedostaju vizija i ambicija.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012091124046371--americki-casopis-ledolomci-sad-u-uzasnom-stanju-u-poredjenju-sa-ruskim/)

Američki nedeljnik: Rusija učvrstila liderstvo na Arktiku novim rekordom


Zahvaljujući otapanju leda na Arktiku, Rusija je postavila novi rekord kad je reč o intenzitetu saobraćanja Severnim morskim putem – to ukazuje da Moskva širi svoj uticaj u regionu koji postaje poprište nove strateške borbe među najvećim svetskim silama, piše američki nedeljnik „Njuzvik“.

Ove sedmice su objavljeni podaci norveškog Logističkog centra krajnjeg severa (CHNL) u kojima se navodi da su Severnim morskim putem, „koji ima centralni značaj za regionalne ambicije Kremlja“, ove godine realizovana 62 tranzita, što je za 25 više u poređenju sa prošlom godinom.

Izveštaj norveškog centra pokazuje da je topljenje arktičkog leda, koje se odvija brže nego što se očekivalo, doprinelo postizanju novog ruskog rekorda. Tokom ove godine Severnim morskim putem je plovio ruski 331 brod, a prošle godine – 277.

Rast trgovine sirovinama trenutno je osnovni faktor povećanja aktivnosti na Arktiku. Posebno su važne isporuke tečnog prirodnog gasa, rude gvožđa i nafte, ocenjuje autor lista.

Kako se navodi, SAD, Rusija i Kina su među zemljama koje teže ka tome da rašire svoj uticaj na Arktiku i da obezbede pristup neistraženim rezervama nafte, prirodnog gasa i drugih resursima vrednim bilione dolara.

„Smatra se da je Rusija na čelu trke za uticaj na Arktiku čemu doprinosi činjenica da je skoro polovina cele arktičke obale na njenoj teritoriji“, piše „Njuzvik“. Ledolomci igraju veoma važnu ulogu na Arktiku, koriste se za pravljenje pomorskih puteva za komercijalne ili vojne brodove, a Rusija je lider i u toj oblasti – poseduje više od 40 aktivnih ledolomaca, dok SAD poseduju samo dva, i to je samo jedan u funkciji, podseća autor.

Amerika pokušava da sustignu Rusiju, ali to nije lako – program „Polar sekjuriti kater“ ima za cilj da poveća brojnost američke ledolomačke flote, ali su vlasti zasad izdvojile sredstva samo za još jedan brod. U okviru projekta planirana je kupovina tri teška i tri srednja broda. Ali čak i u slučaju realizacije tog projekta, uprkos značajnom povećanju mogućnosti, SAD će ipak ostati daleko iza Rusije, navodi se u članku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012121124076015-americki-nedeljnik-rusija-ucvrstila-liderstvo-na-arktiku-novim-rekordom-/)

https://youtu.be/HTw-vIeutQs

Porinut istraživački brod-laboratorija Северный полюс.

https://youtu.be/cAQvDJm9Kw4

Amerika povećava broj lovaca F-35 na Aljasci kod granica s Rusijom


Američke vazdušne snage su povećale broj višenamenskih lovaca F-35 "Lajtning" u bazi Ejlson na Aljasci na 20. Baza se nalazi na oko 1.000 kilometara od ruske granice.

Kako je novinarima rekla predstavnica baze Keli Duboa poslednji lovci stigli su u bazu pre nekoliko dana. Nova grupa aviona stići će u bazu u aprilu naredne godine.

„Nastavljamo da jačamo naše snage. Do kraja 2021. godine u bazi će biti 54 lovca“, rekla je Duboa.

Ova grupacija aviona F-35 A formira se kao dopuna lovcima F-22 „Raptor“ kojih u bazi „Elmendorf-Ričardson“, takođe na Aljasci, ima 40.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202012191124147708-amerika-povecava-broj-lovaca-f-35-na-aljasci-kod-granica-s-rusijom/)

Jedinstveni objekat u svetu: Rusija završila izgradnju vojne baze na Arktiku


Ministarstvo odbrane Rusije u potpunosti je završilo i opremilo vojnu bazu na ostrvu Zemlja Aleksandre, koje pripada arhipelagu Zemlja Franca Josifa, saopštio je ministar Sergej Šojgu.

„Na ostrvu Zemlja Aleksandre u potpunosti je završeno opremanje vojne baze. To je jedinstveni u svetu objekat na 80-oj severnoj geografskoj širini“, saopštio je ministar.

Prema rečima Šojgua, na bazi su izgrađeno 334 zgrade, dok je pista na aerodromu Nagurska povećana do 3,5 kilometra.

U području Tiksi, završeni su objekti vojnog kampa za 300 vojnika protivvazdušne odbrane, dodao je Šojgu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012211124160061-rusija-zavrsila-izgradnju-vojne-baze-na-arktiku/)

Rusija dobila još jedan vojni okrug - na Arktiku


Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se Severnoj floti dodeljuje status vojnog okruga.

„Smatrati Severnu flotu strateškom teritorijalnom jedinicom vojske Rusije koja realizuje zadatke vojnog okruga“, navodi se u ukazu koji je donet „kako bi se realizovale mere zaštite celovitosti i nepovredivosti teritorije“ Rusije.

Ukaz će stupiti na snagu 1. januara 2021. godine.

Ovom odlukom Rusija će dobiti peti vojni okrug. Do sada su postojali Zapadni, Istočni, Centralni i Južni vojni okrug.

Podsetimo, Severna flota je formirana 1933. godine kao Severna ratna flotila sa sedištem u Severomorsku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012211124160493-rusija-dobila-jos-jedan-vojni-okrug---na-arktiku/)

Američki lovci izveli „šetnju slonova“ kod ruskih granica
Novosti onlajn 23. 12. 2020.

LOVAČKI avioni američkih vazduhoplovnih snaga poleteli su sa vojne baze Ejlson i izveli manevre kod obala Aljaske, saopšteno je na sajtu baze.

Kako se navodi, u vazduh je podignuto više od 30 lovaca i dva avio-tankera. U manevrima je učestvovalo 18 borbenih aviona F-135A „Lajtning II“ i 12 aviona F-16 „Fajting falkon“. Eskadrila je izvela vežbu „šetnja slonova“, tokom koje svi avioni odjednom izlaze na pistu i poleću u minimalnom vremenskom intervalu. Prema rečima komandanta 354. vazduhoplovnog puka Američkog ratnog vazduhoplovstva Dejvida Skalikija, manevri nisu izvođeni samo s ciljem da se proveri borbena sposobnost aviona i posade, nego i u cilju „demonstracije sile u arktičkom regionu“.

Ruske vazduhoplovne snage su tokom protekle godine više puta presretale američke avione u neposrednoj blizini ruskih granica. Rusko rukovodstvo je više puta kritikovalo akcije oružanih snaga SAD.

Ranije je saopšteno da su američke vazdušne snage povećale broj višenamenskih lovaca F-35 "Lajtning" u bazi Ejlson na Aljasci na 20. Baza se nalazi na oko 1.000 kilometara od ruske granice.

Izvor: www.novosti.rs

Rusija obnovila projekat testiranja oružja na Arktiku


Centralni naučno-istraživački institut za precizno inženjerstvo (CNIItočmaš, deo „Rosteha“) obnovio je rad specijalne laboratorije za ispitivanje oružja na Arktiku, pustinjama i drugim ekstremnim uslovima, koja je zatvorena posle raspada SSSR-a.

„Na poligonu CNIItočmaš završena je sertifikacija ispitnih komora laboratorijske zgrade za ispitivanje malokalibarskog oružja, specijalnih bacača granata i malokalibarskih topova (kalibra do 30 milimetara) na ekstremnim temperaturama od minus 60 do plus 60 stepeni Celzijusa i u teškim uslovima“, saopštila je pres služba Instituta za Sputnjik.

Početkom 1990-ih prekinuto je finansiranje održavanja baze za ispitivanje i ona je morala da se zatvori. Zbog toga laboratorija više nije mogla da se upotrebljava, a oprema je zastarela.

Šef naučno-tehničkog centra za ispitivanje i eksperimentalno istraživanje naoružanja, vojne i specijalne tehnike CNIItočmaša Sergej Karasev istakao je da su stručnjaci uspeli da obnove izgubljenu jedinstvenu tehnologiju ispitivanja.

„Sertifikacija je bila završna tehnička faza u restauraciji jedinstvene tehnologije ispitivanja izgubljene nakon raspada SSSR-a, koju je imao samo naš institut“, precizirao je Karasev.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012241124183511-rusija-obnovila-projekat-testiranja-oruzja-na-arktiku/)

https://youtu.be/v2iS5FmGBLM

Arktik: Rusija lansira prvi atmosferski satelit


Rusija planira da na Arktiku za potrebe vojske lansira prvi bespilotnu letelicu – atmosferski satelit „Sova“ koji i više dana može da ostane u vazduhu.

„Planirana je serija letova najnovijeg bespilotnog aparata. Za potrebe vojske biće testirana osnovna namena aparata – prenos signala veze i optičko izviđanje“, rekao je izvor upoznat sa programom testiranja.

Nova bespilotna letelica odlikuje se izuzetno malom težinom – do 12 kilograma i krilom sa solarnim panelima koje može da se produžava. Aparat se pokreće uz pomoć dva elektromotora sa propelerima.

„Sova“ spada u tzv. atmosferske satelite koji mogu u vazduhu da provedu 50 sati i više a pri tome lete na visini od oko 20 kilometara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202012251124191260-arktik-rusija-lansira-prvi-atmosferski-satelit/)

Ledolomci i ove godine prioritet za razvoj ruske mornarice


Ruska mornarica nastaviće 2021. godine da u svoje redove prima ledolomce i brodove ledene klase u okviru razvoja istraživanja arktičke zone, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Uzimajući u obzir aktivan razvoj arktičke zone, osiguravanja bezbednosti funkcionisanja Severnog morskog puta i domaćih hidrografskih istraživanja na Arktiku, najvažniji segment programa vojne brodogradnje, koji uključuje opremanje ruske mornarice ledolomcima i brodovima za podršku ledene klase, biće među prioritetima razvoja u 2021. i u bliskoj budućnosti“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kako se precizira, iskustvo prvih godina rada najnovijeg ledolomca „Ilja Muromec“ u Severnoj floti dokazalo je efikasnost karakteristika utvrđenih prilikom prokektovanja ledolomca. U septembru-oktobru 2020. ledolomac je uspešno izvršio postavljene zadatke praktično na celoj dužini Severnog morskog puta. Višenamensko logističko plovilo ledene klase „Elbrus“ takođe je pokazalo svoju sposobnost da rešava pitanja integrisane podrške arktičke grupe.

Ministarstvo podseća da je u brodogradilištu „Admiraliteta“  trenutno u toku izgradnja univerzalnog patrolnog broda arktičke zone „Ivan Papanjin“, a ledolomac projekta 21180M „Jevpatij Kolovrat“ ući će u sastav mornarice 2022. godine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101031124265411-ledolomci-i-ove-godine-prioritet-za-razvoj-ruske-mornarice/)

Ruski vojnici testiraju sistem koji blokira signal od Arktika do Aljaske


Ruski vojnici su na teritoriji Murmanske oblasti testirali sistem za elektronsko ratovanje „Murmansk BN“, koji je u stanju da ometa signal na udaljenosti do 5.000 kilometara, saopštila je ruska Severna flota.

„Pripadnici zasebnog centra za elektronsko ratovanje Severne flote uvežbavali su raspoređivanje sistema za ometanje kratkotalasne komunikacije 'Murmansk BN' u arktičkim uslovima nakon marša u dužini od 100 kilometara“, saopštila je pres-služba flote.

Kako se navodi, vojna vežba je trajala 14 časova. Prema procenama komande, vojnici su se uspešno izborili sa svim postavljenim zadacima.

Sistem elektronskog ratovanja „Murmansk BN“ je kratkotalasni obalski sistem za elektronsko ratovanje. Može se koristiti za radarsko izviđanje, presretanje i ometanje protivničkih signala duž čitavog kratkotalasnog dijapazona na udaljenosti do 5.000 kilometara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101041124274719-ruski-vojnici-testiraju-sistem-koji-blokira-signal-od-arktika-do-aljaske-video/)


https://youtu.be/K1LmB1kGxVc

Američka mornarica namerava da patrolira u blizini ruske arktičke obale


Američka mornarica započinje redovno patroliranje u blizini ruske obale na Arktiku kako bi ometala „napredovanje Moskve“ iznad Arktičkog polarnog kruga, izjavio je sekretar američke mornarice Kenet Brajtvajt, prenosi „Brejking difens“.

On je naveo da će narednih godina Vašington morati da „agresivnije“ deluje na Arktiku kako bi osporio ruske, kao i kineske „pretenzije“.

Odgovarajući na pitanje da li Sjedinjene Američke Države treba da sprovode operacije „obezbeđivanja slobodne plovidbe“ u blizini severne obale Rusije, Brajtvajt je uporedio situaciju u tom regionu sa situacijom u Južnom kineskom moru, gde Kina ima teritorijalne sporove sa nekim zemljama.

„Morski putevi na severu postaju plovni, američka mornarica namerava da našim partnerima garantuje slobodu plovidbe“, istakao je on. Ovu strategiju nazvao je „smelijom pozicijom“, „pravom i obavezom“ Sjedinjenih Američkih Država kao „dominantne pomorske sile u svetu“.

Prema njegovim rečima, glavna prednost Sjedinjenih Ameirčkih Država na Arktiku su podmornice. Ali američka mornarica moraće da iznajmi ledolomce od saveznika, dok Rusija ima čitavu flotu ledolomaca, a Kina gradi takve brodove tempom sa kojim SAD „ne mogu da se uporede“, dodao je on.

Povećavanje prisustva američkih ratnih brodova na Arktiku ranije je prokomentarisao ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Prema njegovim rečima, vojno-političku situaciju u regionu komplikuje konkurencija vodećih zemalja sveta za pristup resursima i saobraćajnim vezama. Rusija aktivno razvija Severnu flotu kako bi ojačala svoje odbrambene sposobnosti i obezbedila svoje nacionalne interese na Arktiku, naglasio je on.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je izrazilo zabrinutost zbog toga što Sjedinjene Američke Države povećavaju svoje vojno prisustvo u arktičkom regionu i napomenulo da se Moskva zalaže da Arktik i dalje ostane polje za mirnu saradnju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101071124309075-americka-mornarica-namerava-da-patrolira-u-blizini-ruske-arkticke-obale/)

„Arktički trolist“: Rusija spremila odgovor na jačanje NATO-a na Arktiku


Na Zemlji Franca Jozefa završena je izgradnja „Arktičkog trolista“, najsevernije vojne baze na svetu. Izgrađene su stotine modernih zgrada i aerodrom, a raspoređen je i garnizon od 300 vojnika. Koliko je sigurna severna granica Rusije, koja se i tokom sovjetske ere smatrala najosetljivijom na raketni napad?

Zemlja Franca Jozefa udaljena je od Murmanska (severozapadna Rusija) oko 1.500 kilometara, a od Severnog pola oko 1.000 kilometara. Na ovom arhipelagu nalazi se najsevernija tačka Rusije i cele Evroazije - rt Fligeli na ostrvu Rudolf. Zbog toga ne čudi zašto je vojska izabrala baš ovo mesto za izgradnju ovog jedinstvenog i najsevernijeg objekta koji može da primi do 150 vojnika.

Izgradnja ruske baze na ostrvu Aleksandrina zemlja započeta je 2007. godine. Ona je dobila ime „Arktički trolist“ po obliku administrativnog i stambenog kompleksa. Glavna specijalnost objekta  je protivvazduhoplovna odbrana. Prva jedinica protivvazduhoplovne odbrane je raspoređena ovde još 2014. godine.


[attachment=1]


Na bazi su izgrađena 334 objekta za različite namene, dok je pista na aerodromu Nagurska, koji se nalazi u blizini. Pomenuti aerodrom je još jedan kandidat za knjigu rekorda u kategoriji najsevernije piste u svetu.

„Arktik je za nas posebna regija. Tamo smo pioniri, imamo najdužu granicu arktičkog mora na svetu. Sada na najvišem nivou obnavljamo sovjetsko nasleđe koje smo praktično izgubili devedesetih godina“, rekao je za ruski list „Vzgljad“ bivši komandant Severne flote, admiral Vjačeslav Popov, predsednik komisije Saveta Federacije za nacionalnu pomorsku politiku.

"Glavni zadatak baze Ratne mornarice na Zemlji Franca Jozefa je sprečavanje vazdušnih napada potencijalnog neprijatelja na severnom strateškom pravcu“, objasnio je doktor vojnih nauka kapetan prve klase Konstantin Sivkov.
On smatra da će radari velikog dometa biti, najverovatnije, postavljeni u najsevernijoj vojnoj bazi Rusije.

„Na Aleksandrinoj zemlji će biti raspoređene raketne snage protivvazduhoplovne odbrane (PVO), verovatno će rakete biti velikog dometa. Moguće je da će tamo biti raspoređen deo jedinica protivvazduhoplovne odbrane kako bi sprečile neprijateljski desant u to područje“, pretpostavio je ekspert, izrazivši mišljenje da se na bazi mogu naći i lovci.

Sivkov je podsetio da je Norveška oči i uši NATO-a u ovom području. U zajednici eksperata postoji bojazan da bi Oslo mogao da preispita demilitarizovani status svog arhipelaga Špicbergen, koji se nalazi zapadno od Zemlje Franca Jozefa.

„Možda Norvežani očekuju da će se širiti u ruskim teritorijalnim vodama. Pojava ruske baze tamo, koja obezbeđuje upotrebu pomorskih i vazduhoplovnih snaga, naravno, ometaće ovo širenje“, siguran je Sivkov.

Glavni zadatak vojne baze je kontrola vazdušnog prostora ruskog Arktika, slaže se sa Sivkovim Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“. Prema njegovom mišljenju, ako bude bilo potrebno, iz Aleksandrine zemlje, izvodiće se napadi na vazdušne ciljeve iznad Severnog pola. Podsetio je da se poslednjih godina povećala vojna aktivnost SAD-a, Velike Britanije i drugih zemalja NATO-a blizu granica ruskog arktičkog sektora.

U novembru su se pojavili izveštaji o ispitivanjima lovaca F-22 „Raptor“, pete generacije u američkoj vazduhoplovnoj bazi Elmendorf-Ričardson na Aljasci. Mediji su pisali da su veliki objekti američkog vazduhoplovstva, kompleksi za obuku, satelitske kontrolne stanice, kao i više od 50 radara za rano upozoravanje i protivraketnu odbranu raspoređeni na Aljasci, u arktičkim regionima Kanade i na Grenlandu, koji pripada Danskoj.

„Primetili smo jačanje svih komponenti stranog vojnog prisustva. U ovim uslovima, kako bi se osigurala bezbednost Rusije u regionu, stvara se integrisani sistem za praćenje situacije u vazduhu i na moru“, rekao je Korotčenko.
Vojni stručnjak je dodao da su na Koljskom poluostrvu razmešteni protivvazduhoplovni raketni sistemi kratkog dometa (ZRK) „Tor 2DT“ u arktičkoj verziji.

„Razrađuju se mogućnosti za premeštanje vazduhoplovnih odbrambenih snaga na Novu Zemlju. Tamo je postavljen sistem velikog dometa S-400. Tokom ratnog perioda, raketni sistem PVO „Tor“ može biti raspoređen na Novu Zemlju kao PVO sredstvo velikog dometa“, objasnio je Korotčenko.

U međuvremenu, Severna flota je proglašena petim vojnim okrugom. Ona sad ima nove funkcije: pored čisto odbrambenih zadataka, dodati su i organizacioni zadaci, na primer, upravljanje aktivnostima vojnih registara u regionima. Pored toga, flota će pomagati civilnim vlastima u stvaranju velikih infrastrukturnih projekata.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101071124187914-arkticki-trolist-rusija-sprema-odgovor-na-jacanje-nato-a-na-arktiku-/)

Ogromni sivi „nilski konj“: Kako je brod „Severni pol“ uplašio Amerikance


Početkom decembra u Sankt Peterburgu je porinuta arktička platforma „Severni pol“. Sličnog broda nema nigde na svetu, a narednih godina platforma otporna na led biće jedini kompleks za velika istraživanja Arktika.

Globalno zagrevanje i topljenje leda na duge staze mogu onemogućiti upotrebu dugoročnih istraživačkih stanica. Moguće je da će u budućnosti u Severnom ledenom okeanu kretanje santi leda postati neostvareni san za introverta sa akademskim zvanjem, ali naučni podaci će i dalje biti potrebni za industrijske, ekološke, tehnološke i vojne programe. Prilike za detaljno i dugotrajno proučavanje Arktika neprestano se smanjuju: uprkos činjenici što se ogromni kontejnerski brodovi s vremena na vreme zaglave u ledu i ledolomac mora da dođe da ih spasi, sve je teže osnovati trajnu arktičku bazu na severnim geografskim širinama.

​Poenta nije samo u tome što leda ima sve manje. Glavni problem je nedostatak brze reakcije ako se na stanici dogodi vanredna situacija. Zbog toga je Federalna služba za hidrometeorologiju i praćenje životne sredine („Rosgidromet“) iz „Admiralskog brodogradilišta“ naručila jedinstveni brod koji nema analoga u čitavom svetu.


[attachment=1]


Brod — ploveća stanica

Osmog decembra na „Admiralskom brodogradilištu“ u Sankt Peterburgu porinuta je samohodna arktička platforma „Severni pol“ — plovilo na kojem će ruski naučnici u narednim godinama istraživati Arktik ne rizikujući svoje živote. Njegova specifika je u tome da je teško nazvati ga brodom u klasičnom smislu te reči. „Severni pol“ je prilično velika laboratorija koja je pažljivo uklopljena u korpus plovila otpornog na led. Glava prednost plovila je ekonomičnost.

Da bi se postavila stanica na ploveće sante leda, ranije nisu bile dovoljne samo desetine tona istraživačke opreme, nego i nuklearni ledolomac. Samo je ovaj brod mogao bezbedno da doveze naučnike i da se vrati bez problema. Ali svako takvo putovanje koštalo je prilično mnogo: za povratno putovanje organizacija koja je unajmila ledolomac morala je platiti najmanje 200 hiljada dolara.

Specifičnost „Severnog pola“ je u tome što je on kao brod — ploveća stanica.

Uz pomoć satelitskog navigacionog sistema, brod može samostalno da stigne do određenog mesta, učvrsti se za led uz pomoć specijalnih hvataljki i omogući ljudima da dugoročno opreme stanicu na obali. Da bi to učinili, na brodu se nalaze modularne strukture, uređaji za grejanje, komunikacioni sistemi i meteorološka oprema, uz pomoć koje se klimatske promene mogu pratiti u režimu realnog vremena.


Nigde na svetu ne postoji ništa slično

Osamnaestog decembra 2020. godine platforma „Severni pol“ je porinuta. Glavni elementi su već sastavljeni: motori, manevarski potisnici, sistemi za hitno spasavanje i sva oprema zahvaljujući kojoj će plovilo „Severni pol“ izgledati kao pravi ekspedicioni brod. U suštini, arktička platforma je civilna kopija vojne plutajuće baze (broda koji obezbeđuje flotu) sa manjim izmenama. Poput ratnih brodova, i „Severni pol“ će imati značajan resurs: životni vek broda se procenjuje na 25 godina, a period autonomnog rada dostiže tri godine i ograničen je samo zalihama goriva i hrane. 

Uprkos povećanom interesovanju stranih država za Arktik, do sada niko nije uspeo da izgradi slične brodove. Pojedini istraživački brodovi se, naravno, proizvode s vremena na vreme, međutim niko nije uspeo da napravi pravi mini-ledolomac sa autonomijom kao na svemirskoj stanici. Čak ni u SAD-u, gde Arktik smatraju zonom svojih strateških interesa, flote ledolomaca praktično nema, a da ne govorimo o  specijalnim istraživačkim brodovima. „Admiralsko brodogradilište“, prema rečima okeanografa i biologa Andreja Fostova, uspelo je da reši nerešiv problem — da ostavi stručnjake na Arktiku u gotovo kućnoj atmosferi.

„Svaka ekspedicija, posebno u slučaju sa plovećim stanicama, uvek je sinonim za spartanske uslove. Poslednjih godina, naravno, postalo je primetno bolje jer su nam tehnologije u takvim uslovima malo olakšale život. Ali pomenuti brod je kao dom. Ako želite možete sprovesti istraživanje, pa poći u teretanu, na plivanje, a uvek možete kontaktirati svoju porodicu zahvaljujući brzom satelitskom internetu. Mislim da će se i kvalitet primljenih podataka povećati na novom brodu. Sve promene u atmosferi i hidrosferi moći će da se prate 24 sata bez prekida“, rekao je Fostov.


Za dobro svih

Postepeno oslobađanje arktičke lepote od leda već je omogućilo da se tamo započne aktivno istraživanje i iskopavanje minerala. Međutim, u doba monstruoznih tehnogenih katastrofa, kao na primer u Noriljsku, postalo je nemoguće istraživati industrijske objekte bez naučnika. I ovde će „Severni pol“ dobro doći: brod može da stigne u bilo koju tačku Arktika, da se pričvrsti na mestu, uzme uzorke i gotovo odmah saopšti podatke o ekološkoj situaciji. Naučnici mogu da provere rezultate u 20 laboratorija. One još nisu montirane (gotov je samo čvrsti korpus i osnovni sistemi), ali će 2021-2022. godine brod biti završen i spreman za rad.

Otprilike u isto vreme ruska industrija može započeti aktivan rad na povećanju eksploatacije prirodnih resursa na Arktiku. Vredi podsetiti da je ruski deo ovog regiona pravo bogatstvo. Rezerve nafte ruske arktičke zone iznose 7,3 milijarde tona. Pored toga, u severnim rudnim bogatstvima je koncentrisano oko 55 triliona kubnih metara prirodnog gasa. Istovremeno, čitav proces proučavanja arktičkih širina na plovilu „Severni pol“ izvodiće malobrojni tim: 14-15 članova posade i oko 40 naučnika. Prema rečima vojnog eksperta Ilje Kramnika, „Severni pol“ je praktična istraživačka platforma koja će omogućiti da se ne zaostaje sa proučavanjem Arktika.

„Za savremeni brod sa mnogo automatskih sistema posada je optimalna. Ovaj brod je sam po sebi polarna stanica. Na njemu se bez bojazni može „zamrznuti u ledu i ploviti“. Što se tiče dizajna, ovde se treba setiti broda „Fram“ na kojem je Roald Amundsen posetio Arktik. Korpus je poput onoga koji ima „Severni pol“ i napravljen je sa jednim ciljem: da bez velikih problema izdržava pritisak leda. Lični ukus dizajnera nema nikakve veze sa tim“, rekao je Kramnik.

Dizajn novog broda je izazvao burne rasprave na Zapadu. Neki korisnici brod nazivaju „ogromnim sivim nilskim konjem“, drugi traže sličnosti sa fotografijama Silvestera Stalonea u ulozi sudije sudije Dreda.

​U zvaničnim dokumentima je navedeno da „Severni pol“ treba da obezbedi udobne i bezbedne uslove za rad i život posade i naučnog osoblja na polarnoj stanici na temperaturama do -50 stepeni i vlažnosti 85 odsto.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101091124234106-ogromni-sivi-nilski-konj-kako-je-brod-severni-pol-uplasio-amerikance-/)

једно питањце... колико се још користе кратки таласи у војне сврхе?

Kako kaže Lazanski, niske frekvencije se koriste u ratu


Odavde počinje deo snimka o tome.

https://youtu.be/TyuaJmH5_z4?t=487

Kratki radio-talasi imaju najveći domet, mogu se emitovati i primati i ispod mora, do nevelike dubine, Zato se koriste npr.  u komunikaciji podmornica sa komandnim centrom..

Dugi radio talasi, niskih frekvenca..  ;)

Tuđa čizma ne sme da kroči na Ruski Arktik: Francuski mediji oduševljeni elitnim jedinica Severne flote koje koriste jelene i pse
Novosti onlajn 15. 01. 2021.

ELITNE jedinice ruske Severne flote na Arktiku, koji koriste i severne jelene i pse - prevozno sredstvo domorodačkih naroda tih regiona, ne prestaju da zadivljuju svet. Glavni zadatak je da tuđa čizma ne sme da kroči na ruski Arktik, tamo gde se nalazi ruska vojska.

Dok francuski mediji govore o „nedostižnim podvizima“ ruske vojske, Norvežani bi da od njih uče. Norveški uzgajivač severnih jelena Aslak Soki zadivljen je umećem i veštinama ruske vojske, koja koristi severne jelene i smatra da bi norveški vojnici mogli da štošta nauče od ruskih. S njim je saglasan i Joni Karlsen, stručnjak za odnose s javnošću Norveške nacionalne policije, koji smatra da je odluka o korišćenju jelena u arktičkim uslovima logična.

https://youtu.be/xqfoeGtv8a4

Tuđa čizma ne sme da kroči na ruski Arktik

Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin naglašava da se od ruske vojske može mnogo toga naučiti, između ostalog i kako se prave vojni objekti, poput ‘Arktičkog trolista’, ruske vojne baze na ostrvu Aleksandrina zemlja, na arhipelagu Zemlja Franca Jozefa, a takođe i kako se grade aerodromi, stvara tehnika koja nesmetano radi u arktičkim uslovima i pravi odgovarajuće oružje, kaže Litovkin. Arktička brigada Severne flote je još pre pet godina u selu Lovozero u Murmanskoj oblasti započela obuku za upravljanje sankama koje vuku jeleni i psi. Kada je reč o psima, u većini slučajeva se koriste pasmine haskija, malamuti i ovčari, koji važe za izuzetno snažne, brze i izdržljive pse.

Preživljavanje u surovim uslovima

Specifični klimatski i terenski uslovi, kao i specifičnosti same službe na Arktiku diktiraju potrebu da vojska, pre svega izviđači, ovladaju metodom kretanja po snegu i na ovaj za vojsku neuobičajen način. Iza polarnog kruga postoje mesta gde je teško koristiti čak i specijalnu tehniku „otpornu na mrazeve“ koja je na raspolaganju u brigadi, od motornih sanki i kvadrocikala do raznih terenaca i tegljača, koji izdržavaju temperature i od minus 50 stepeni Celzijusovih. Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji. Kontrolisati tako dugačku granicu je veoma teško, ali arktičke motorizovane jedinice su spremne za akciju i izvršenje zadataka u svakom trenutku i u svim uslovima. Da bi se u tim surovim uslovima preživelo i opstalo, veoma su važne veštine kao što je upravljanje sankama koje vuku jeleni i psi, a takođe i umeće izgradnje tradicionalnog „čuma“, vrste kupolastog šatora u kakvom žive narodi ruskog Severa, a koji se pravi od kože severnog jelena. Tome vojnike podučavaju i iskusni domorodci, koji znaju kako živeti i preživeti u takvim uslovima.

Litovkin ističe da korišćenje jelena i pasa kao prevoznog sredstva u armiji takođe potvrđuje profesionalnost ruske vojske.

- Veoma je dobro što naša vojska koristi tradicije, metode preživljavanja, način života naroda koji su ceo život živeli na tim mestima. To je veoma dobro. Bez obzira na to koliko je tehnika savremena i usavršena, ona ponekad može i da izda čoveka. Na taj način vojnici se oslanjaju na tradiciju koja se koristi generacijama, mogu da koriste životinje, znaju da prave sanke, ‘čum‘  (dom od krzna u kome žive severni narodi) i tako dalje, i istovremeno da ispunjavaju borbene zadatke koji se pred njih stavljaju. To govori o tome da naši vojnici imaju visoke profesionalne veštine, bez obzira na uslove i okolnosti u kojima se nalaze - ističe Litovkin.

I Crevenoarmejci su koristili jelene i pse

Tradicija korišćenja jelena i pasa, pa čak i loseva u ruskoj vojsci je duga. Još je sovjetska vojska aktivno koristila jelene za vreme Drugog svetskog rata - tada je mobilisano više od 10 hiljada ovih životinja. Upotrebljavani su za prevoz tereta i ranjenika, prebacivanje izviđača iza neprijateljske linije fronta, pa čak i za izvlačenje oborenih aviona, helikoptera i evakuaciju članova posada. Jelenima je na front isporučeno oko 17 hiljada tona municije i drugog tereta, evakuisano je 160 aviona i više od 10 hiljada ranjenih. Pored toga, oko osam hiljada vojnika i partizana prebačeno je jelenima iza neprijateljske linije fronta.

Tokom Drugog svetskog rata formirano je nekoliko transportnih brigada i bataljona, u kojima su služili već iskusni uzgajivači jelena, pripadnici autohonih narodi Krajnjeg severa, odnosno zone koja se nalazi severno od Severnog polarnog kruga. Koliko su te jedinice bile značajne govori i podatak da su u nekoliko ruskih gradova podignuti spomenici u čast sećanja na pripadnike tih bataljona.

Ovo, inače, nije prvi put da strani stručnjaci i zapadni mediji odaju priznanje ruskoj armiji. Nedavno su francuski mediji ocenili da samo Rusija može da sprovodi operacije širom Arktika. Moskvi je, kako navode, potrebno najviše 72 sata da rasporedi svoje trupe bilo gde na Arktiku. Francuska štampa podseća da je Rusija nedavno iskrcala celu brigadu vojske na Arktik i to pri temperaturi od minus 30 stepeni Celzijusa. Desant čitave brigade pod jakim mrazom na Severni pol je „nedostižni podvig“ za francusku i sve ostale vojske sveta, zaključuju francuski novinari.

Arktik za Rusiju ima ogroman značaj, pa se tamo poslednjih godina ubrzano gradi sva  infrastruktura neophodna za zaštitu granica. Nedavno je završena izgradnja „Arktičkog trolista“, najsevernije vojne baze na svetu. Izgrađene su stotine modernih zgrada i aerodrom, a raspoređen je i garnizon od 300 vojnika. Poslednjih godina povećala se vojna aktivnost SAD, Velike Britanije i drugih NATO zemalja blizu granica ruskog arktičkog sektora, pa su tamo postavljeni i protivvazdušni i protivraketni sistemi velikog dometa kako bi se osigurala bezbednost Rusije u regionu.

Izvor: www.novosti.rs

U odbranu Severnog morskog puta: Na dužnost stupili lovci-presretači MiG-31B


Eskadrila ruskih lovaca-presretača MiG-31B stupila je na borbeno dežurstvo na arhipelagu Nova Zemlja na Arktiku, a glavni zadatak je da čuvaju nebo nad Severnim morskim putem, prenosi televizija „Zvezda“.

Kako se navodi, u pitanju je eskadrila avijacionog puka Severne flote ruske vojske.

Razmeštanjem ovih aviona drastično će se povećati zona kontrole vazdušnog prostora kada je reč o Severnom morskom putu.

Inače, ovi lovci-presretači su tokom 2020. godine izveli više vojnih vežbi presretanja uslovnih neprijatelja na Arktiku upravo sa aerodroma Rogačevo koji se nalazi na Novoj Zemlji.

„Zvezda“ podseća da je pre nekoliko godina na Novu Zemlju, sa ciljem odbrane vazdušnog prostora Severnog morskog puta, već dopremljen PVO kompleks S-400 „Trijumf“.

Podsećanja radi, MiG-31B je projektovan za namenu presretanja i uništavanja ciljeva u vazduhu, na ekstremno malim, umereno malim, srednjim i velikim visinama, danju i noću, u svim meteorološkim uslovima, sa primenom aktivnog i pasivnog ometanja radara i toplotnog obmanjivanja protivnika, dok MiG-31B na sebi ima i sistem za dopunu goriva u letu

Inače, grupa od četiri aviona MiG-31 u stanju je da frontalno kontroliše vazdušni prostor  ispred sebe i u širini od 800 do 900 kilometara, a veoma je efikasan i u otkrivanju i uništavanju krstarećih raketa.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101161124385711-u-odbranu-severnog-morskog-puta-na-duznost-stupili-lovci-presretaci-mig-31b/)

Lavrov: Pogoršana bezbednosna situacija na krajnjem severu


Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov primetio je u razgovoru sa norveškom šeficom diplomatije Ine Eriksen Sorejde da se bezbednosna situacija na krajnjem severu pogoršava.

„Istaknuto je da povećana vojna aktivnost Norveške, pomeranje infrastrukture NATO-a ka našim granicama može imati negativne posledice za Arktik. Izražena je nada da će biti obnovljeni tradicionalni dobrosusedski odnosi između naših država“, navodi se u saopštenju ruskog MIP-a.

Kako se navodi, konstatovano je da su optužbe na račun Rusije za sajber napade i špijunažu - neosnovane.

Razgovor Lavrova sa norveškom koleginicom Ine Eriksen Sorejde obavljen je u formi video konferencije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202101191124411326-lavrov-pogorsana-bezbednosna-situacija-na-krajnjem-severu/)

https://youtu.be/CSq4gB3eb84

Zašto Amerika prebacuje marince u Norvešku


Broj američkih vojnika se povećava u Norveškoj, u neposrednoj blizini ruske granice. Ovde je u januaru stiglo oko hiljadu marinaca. Istovremeno, američki političari i generali sve češće daju izjave o porastu tenzija na Arktiku, koje, po mišljenju stručnjaka, oni sami stvaraju. Za šta Pentagon priprema Norvešku?

Američki marinci su došli u Norvešku iz Severne Karoline u okviru takozvane rotacije. Amerikanci koriste ovaj trik već nekoliko godina — jedne jedinice zamenjuju druge, a američki vojni kontingent je praktično stalno prisutan u zemlji.


Zadatak američkih marinaca u Norveškoj

Zadatak marinaca je da, pod vođstvom norveških instruktora, nauče kako da vode borbene operacije u surovim uslovima Arktika i da ostvare blisku saradnju sa kolegama iz NATO-a.

U februaru će Amerikanci, Norvežani, kao i Holanđani i Britanci (oko deset hiljada vojnika ukupno) učestvovati u velikim manevrima „Udruženi vikinzi 2021“. Članice NATO-a će razraditi brzo kretanje trupa na velike daljine, ovladaće metodama razmene informacija na svim nivoima i sprovešće nekoliko zajedničkih operacija.

Vežbe „Udruženi vikinzi“ se održavaju svake godine. Trupe, oklopna vozila, artiljerija, avioni, brodovi i podmornice, simuliraju borbene operacije visokog intenziteta na površini od nekoliko stotina kvadratnih kilometara, uglavnom u šumskim i planinskim predelima.
Vojni stručnjak Aleksandar Žilin istakao je u razgovoru za RIA Novosti da, prema američkoj vojnoj doktrini, njihova vojska uči da se bori uglavnom u inostranstvu.

„Stoga je državna politika strukturirana na takav način da se američka vojska permanentno pojavljuje u drugim zemljama radi vežbanja borbenih akcija, izviđanja, obletanja aerodroma, obilaženja morskih puteva“, objašnjava on. „Posebna pažnja se posvećuje zajedničkim operacijama, jer SAD uvek ratuju koristeći tuđe ruke“.

Prema rečima stručnjaka, Pentagon veštački pogoršava situaciju, pošto SAD i NATO uporno nastavljaju sa svojim pretenzijama koje se odnose na Arktik.

„Vežbe marinaca će biti ofanzivne, a ne odbrambene“, uveren je Žilin. „Takođe će razraditi akcije protiv Rusije. Ako generalno analiziramo NATO manevre u Evropi, jasno se vidi da su organizovani tako da stvaraju zonu napetosti za Moskvu. Naša vojska ne može da ne reaguje, posebno na ono što se dešava u Norveškoj. Nema panike, ali snage i sredstva se preusmeravaju jer moramo u potpunosti da kontrolišemo situaciju i ne dozvoljavamo provokacije“.


Arktička strategija SAD

Ekspert analitičkog kluba „Valdaj“ Artjom Kurejev ističe da Amerikanci imaju svoju razvijenu infrastrukturu na Aljasci za vežbanje taktika borbenim akcija na Arktiku, ali ipak više vole da treniraju u Norveškoj.

„To im je potrebno kao liderima NATO-a. Norveška je najstarija članica Alijanse. Oslo Rusiju vidi kao potencijalnog neprijatelja. Još za vreme Hladnog rata Norvežani su stvorili i održavali infrastrukturu za suprotstavljanje SSSR-u na Arktiku. Ovo se nastavlja i sada. Ako dođe do pravog vojnog pogoršanja, Severna Norveška će se odmah pretvoriti u glavnu bazu NATO-a na putu za ruski Murmansk“.
Želju Vašingtona da pojača svoj položaj na Arktiku, terajući odatle druge zemlje, potvrđuje nova arktička strategija mornarice i Korpusa marinaca SAD. U njoj je konkretno navedeni da će „bez američkog vojno-pomorskog prisustva u arktičkom regionu Rusija i Kina sve više ugrožavati mir i prosperitet“.

Sekretar vojno-pomorskih snaga SAD Kenet Brejtvejt je istakao da Pentagon planira da stalno drži vojne brodove i podmornice na Arktiku kako bi patrolirao vodenim područjem u blizini ruske obale i sprečio „ofanzivu Moskve na krajnjem severu“. Štaviše, na Arktiku će biti bazirane i moćne kopnene snage. 

Ministar odbrane Norveške Frank Bake-Jensen zauzvrat je rekao da su ključni pravci bezbednosne politike zemlje Arktik i ruske aktivnosti u regionu, a transatlantske veze su ovde „kamen -temeljac“. On je naglasio da Norveška pozdravlja jačanje prisustva ključnih NATO saveznika na krajnjem severu.

„Zajedno sa mornaricom, marincima, specijalnim snagama, vazduhoplovstvom i svemirskim snagama SAD, razvijamo stratešku saradnju sa istomišljenicima na Arktiku“, istakao je ministar. „To podrazumeva redovne vežbe savezničkih mornaričkih i vazduhoplovnih snaga na krajnjem severu. Norveška namerava da učestvuje u tim događajima i da poboljša operativnu usklađenost sa saveznicima“.


Na svim frontovima

Treba reći da su Sjedinjene Države već pojačale svoje prisustvo na severu. A Norveška u tome igra gotovo glavnu ulogu. Dakle, u septembru je objavljeno o baziranju nuklearne podmornice klase „Sivulf“ u norveškoj luci Tromse, čija je glavna misija praćenje ruta ruskih podmornica.

Ranije su Sjedinjene Države da bi „suzbile uticaj Rusije na severu“ obnovile Drugu flotu koja je odgovorna za Atlantski, deo Tihog i Severnog ledenog okeana i prošla je reformu 2011. godine radi uštede budžetskih sredstava.

Još jedan odjek Hladnog rata je norveška podzemna pomorska baza Olavsvern koja se nalazi samo 350 kilometara od ruske granice. U ogromnom bunkeru koji je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka i zaštićen slojem stene od 300 metara, bazirane su NATO podmornice i brodovi, radili su dokovi za popravku i skladištenje municije. U bilo kom trenutku flota zapadne koalicije mogla je da blokira sovjetskoj mornarici pristup Norveškom moru i severnom Atlantiku. Krajem dvehiljaditih baza je zatvorena jer se smatrala nepotrebna, ali sada planiraju da je „vrate u život“.

Pentagon je takođe ozbiljno shvatio pojačanje vazdušnih snaga na Arktiku. Prošle godine su se održale velike vežbe američkog i norveškog vazduhoplovstva. Šest strateških bombardera B-52 „Stratosferska tvrđava“ istovremeno je preletelo Severni pol i izvodilo trenažne letove sa lovcima norveških vazdušnih snaga. A nedavno je postalo poznato da će Pentagon u februaru prebaciti iz Teksasa u zemlju fjordova u avio-bazu Erland četiri nadzvučna „stratega“ B-1B „lanser“. 

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202101251124464553-zasto-sad-prebacuju-marince-u-norvesku-amerika/)

И осим наведеног има да се "наватају зиме"... ;D. Пре пар година амерички војници су се жалили на слабу опрему за зимске услове живота и рада. Не знам како је сада, али верујем да су иу пуно боље опремили.

Rusija za sada nije zabrinuta, ali situacija može dramatično da se promeni
Novosti online 03. 02. 2021.

RUSIJA smatra da vojna pretnja na Arktiku nije velika i da u tom regionu nema problema koji bi zahtevali vojno rešenje.

- Na Arktiku nema problema koji zahtevaju vojno rešenje. Pitanja mogu i treba da se rešavaju za pregovaračkim stolom. Smatramo da je vojna pretnja u regionu u celini uzev - slaba - rekao je specijalni predstavnik ruskog Ministarstva za međunarodnu saradnju na Arktiku Nikolaj Korčunov. Istovremeno, ruski diplomata je ukazao na intenziviranje vojnih vežbi država-članica NATO na Arktiku uz uključivanje zemalja koje ne pripadaju tom regionu. Prema mišljenju Korčunova, takva „internacionalizacija“ je povezana s otkrivanjem potencijala za eksploataciju mineralnih resursa na Arktiku kao posledica topljenja lednika, kao i sa razvojem Severnog morskog puta i globalnih transportnih koridora na krajnjem severu.

- Bez obzira na to analiza vojnih aktivnosti priobalnih zemalja omogućava da se konstatuje da se na Arktiku niko ne sprema za oružani konflikt - rekao je Korčunov. Ipak, ukazuje on, povećana vojna aktivnost u tom regionu i slabljenje poverenja mogu da vrate svet nekoliko decenija unazad i gurnu ga u stanje kao u vreme Hladnog rata. Moskva, kako je dodao, registruje znake vojne eskalacije na Arktiku, o čemu svedoči i opredeljenost pojedinih država za politiku vojnog obuzdavanja, jačanje sopstvene vojne infrastrukture na teritoriji drugih arktičkih država i pokušaji da se na Arktik proširi zona odgovornosti NATO. Na to treba dodati i nespremnost nekih arktičkih zemalja za multilateralni regionalni dijalog i sve jača retorika optužbi, rekao je Korčunov, dodajući da sve to zahteva zajedničke napore „Arktičke osmorke“.

Izvor: www.novosti.rs

1.700 pripadnika VDV skočilo iz Iljušina u zonu večne zime


Za Rusiju Arktik ima važan strateški značaj, kako ekonomski, tako i vojni, pa se tom području pridaje velika pažnja i u toj zoni nalaze se jake vojne snage. Nedavne vojne vežbe održane na tom prostoru pokazale su da Rusija neće olako odustati od tog prostora.

Nedavno, ruske vazdušno desantne snage izvele su na tom prostoru najveći padobranski desant u kome je učestvovalo 1.700 padobranaca, koji su iskočili iz transportnih aviona Iljušin IL-76 MD koji su poleteli sa aerodroma Ivanovo i Kostroma.

Padobranci su za desant koristili padobrane tipa D-10, a skakali su sa visine od 600 metara u intervalu izmešu svakog padobranca od 0,7 sekundi.

Za Rusiju Artik ima pre svega koncept severnog strateškog bastiona. Ideja je bila na tom prostoru stvoriti područja sigurnih zona za strateške nukelarne podmornice koje tuda saobraćaju i odakle mogu bezbrižno lansirati balističke rakete u slučaju nekog većeg konflikta. Ova ruska ideja izazvala je zabrinutost u SAD, jer za razliku od Rusije, američke zone su puno manje i ne postoje stalno.

Da je zona Arktika od vitalnog interesa za Rusiju svedoči i informaciju da je taj prostor pod zaštitom jedinstvene komande koju čine: Vazdušno-desantne snage, Vazdišno-kosmičke snage i snage specijalnih operacija. Da Rusija planira vojno jačanje na Arktiku govori i podatak da će do kraja 2020. na tom prostoru biti razmešteno 180 komada različitog naoružanja i borbene tehnike za korištenje u zoni arktičkog regiona. U tu vojnu tehniku biće ubrojana i strateška nuklearna podmornica K-549 „Knjaz Vladimir“ klase Borej i raketna fregata naoružana krstarećim raketama „Admiral flote Kasatonov“.

O ruskom vojnom jačanju na Arktiku govorio je i Aleksandar Širokoradov ultra konzervativni komenttator, koji je Artik označio za prvu i poslednju liniju odbrane Rusije od Sjedinjenih Država i da Rusija ne sme na taj prostor nikako da pusti Amerikance.

Prema njenu trenutno najvažniju ulogu igraju četiri ledolomca na nukelarni i konvencionalni pogon, a prema njemu u budućnosti će postojati četiri elementa za dominaciju Rusije nad Arktikom:

Prvi: Protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana. U okviru tog plana Moskva je najavila da će na poluostrvo Kola do kraja 2020. rasporediti dva radarska sistema velikog dometa „Rezonans N“ dometa 1.100 kilometara, koji je na velikoj udaljenosti sposobna da detektuje balističke, krstareće i hiperzvučne rakete, kao i vazdišne ciljeve na dometu od 600 kilometara.

Drugi element je Baltička flota sa svojim novim fregatama nosačima krstarećeih raketa i nuklearne podmornice kako napadne tako i strateške koje če u kombinaciji sa satelitima i mrežom radara kontrolisati severni morski put.

Treći element je vojna tehnika oklopna vozila, pre svega nova borbena vozila pešadije T-15 zasonovana na šasiju tenka „Armata“, transportna i hibridni sistemi protivvazdušne odbrane kao što je TOR-M2DT, specijalno konstruisan za severna područija i delovanje pri veoma niskim temperaturama. U treći element se ubraja i flota strateških bombardera Tupovljev Tu 160 koji će biti raspoređeni na aerodromu na ostrvu Aleksandrina zemlja u bazi Nagurskoje. Ti strateški bombarderi koje rusi označavaju kao „ raketonosce“ biće opremljeni krstarećim raketama Kh-101/Kh-102 koje su u stanu da osim konvencionalnih nose i nuklearne bojeve glavre, što će omogućiti ruskoj vojsci preventivni udar na NATO bazu Tule na Greland.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3618141/video-masovni-desant-ruskih-padobranaca-na-arktik-1700-pripadnika-vdv-skocilo-iz-iljusina-u-zonu-vecne-zime)






https://youtu.be/nSiaFjmyszU

https://youtu.be/Ge1UoavcdeM

Ruski ledolomac postavio apsolutni rekord u plovidbi Arktikom


Ruski nuklearni ledolomac „Vajgač“, projekta „Tajmir“, postavio je apsolutni rekord, prešavši milion morskih milja, javila je televizija „Rusija 1“.

Brod je učestvovao u više operacija u savremenoj istoriji Arktika. Ledolomac je pratio teretne brodove, prilikom izgradnje morske luke „Sabeta“ i učestvovao u spasilačkim operacijama.

Radi dalje bezbednosti eksploatacije inženjeri će produžiti životni vek reaktora za 35.000 sati.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102161124638038-ruski-ledolomac-postavio-apsolutni-rekord/)

Вајгач је један од старијих атомских ледоломаца "Русатомфлота".

Američki general: Postoji veliko rivalstvo Rusije i Evrope na Arktiku


Sjedinjene Američke Države tesno sarađuju sa saveznicima u Evropi, gde postoji veliko rivalstvo sa Rusijom, rekao je načelnik štaba američke vojske general Džejms Mek Konvil.

General je saopštio da postoje „čvrste veze između vojski država-članica NATO-a“. Prema njegovim rečima, u budućnosti „ova politika će se možda pokazati mnogo važnijom nego pre“. Takođe se razgovara i kako da se angažuje „Multidonatorski poverenički fond (Multi Donor Trust Fund - MDTF)“.

Mek Konvil je naveo, da SAD „tesno sarađuju sa partnerima i saveznicima u Evropi, u istočnom delu sa Poljskom i Rumunijom“. Prema njegovim rečima „to je neophodno jer postoji veliko rivalstvo u Evropi i sa Rusijom“.

On je podvukao i važnost Arktika. Ukazao je, da SAD „imaju jedinicu na Aljasci, ali ona nema takve mogućnosti kakve bismo želeli“. Jedinica „bi trebalo da bude operativnija, a ne administrativna. Takmičimo se sa Rusijom“, navode ruski mediji.

Podsetimo, NATO je predstavio novu stratešku koncepciju sa ciljem uzdržavanja Kine i Rusije. Vašington neće povući američku vojsku iz Evrope, uprkos globalnoj reviziji raspoređivanja američkih jedinica.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102181124646610-americki-general-postoji-rivalstvo-rusije-i-evrope-na-arktiku-/)

Bitka za Arktik: Amerika i Kanada obnavljaju mrežu satelita, potrebno 15 milijardi


Amerika i Kanada će obnoviti mrežu odbrambenih satelita i sistem nadzora u Arktičkom regionu kako bi se uspešnije suprotstavile vojnom prisustvu Rusije i Kine, piše američki „Volstrit džornal“.

Tokom jednog nedavnog on-lajn sastanka američki predsednik Džozef Bajden zatražio je od kanadskog premijera Džastina Tridoa da poveća troškove Otave na ime modernizacije komande Vazdušno-kosmičkih snaga Severne Amerike (NORAD), navodi list pozivajući se na svoje izvore.

U taj sistem ulaze sateliti, kopnena radarska stanica i vazdušne baze i to uglavnom na Aljasci i kanadskom Arktiku.

Tokom Hladnog rata, podseća „Volstrit džornal“ sistem NORAD imao je važnu ulogu u obuzdavanju SSSR, ali je vremenom zastareo.

Kako je rekao bivši politički savetnik pri komandi NORAD iz Kanade Majkl Doson, moderne ruske i kineske rakete mogu da lete brzinom pet puta većom od brzine zvuka i da prelaze veća rastojanja nego što su to mogli raniji modeli i zbog svega toga arktički sistem ne može da ih isprati.

Modernizacija bi, prema nekim procenama, mogla da košta oko 15 milijardi dolara, pri čemu bi Kanada morala da plati šest milijardi.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202102271124737355-sve-za-premoc-na-arktiku-amerika-i-kanada-obnavljaju-mrezu-satelita-potrebno-15-milijardi/)

Švedski mediji: Rusija želi u potpunosti da kontroliše Severni morski put


Švedska novinarka Ana Lena Loren opisala je članku za list Dagens Nyheter ruske planove za Arktik frazom iz crtanog filma "Maša i Medved".

Novinarka se podsetila serije u kojoj je glavnim junacima rečeno da podele novogodišnje čestitke. Tada je Maša legla u kutiju i rekla: "Ne dam!".

"Ukratko o odnosima ruske države prema Arktiku", napisala je Loren.

Prema rečima novinarke, Moskva poseduje već polovinu regiona, ali ipak želi da uspostavi kontrolu i nad drugim ostrvima i vodama koji se pojavljuju kako se led topi.

Autor članka je naglasio da Rusija planira da u potpunosti kontroliše Severni morski put.

"U toj sferi Rusija nema konkurenciju - to je jedina država u svetu koja poseduje nuklearnu ledolomačku flotu", zaključila je ona.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202102281124742937-svedski-mediji-rusija-zeli-u-potpunosti-da-kontrolise-severni-morski-put/)

понедељак, 01.03.2021.
Миленко Пешић

Руски танкер први пробио „зимски” арктички пут

Морска пречица која повезује Пацифик са Атлантиком, дуж обала Сибира и Норвешке, због климатских промена постаје проходна 365 дана у години

На „крову света”, кроз пределе вечитог леда, завршила се историјска пловидба која ће утицати на светску трговину, изменити геополитичке односе, али и погоршати здравствено стање Земље. Први пут је у фебруару један комерцијални брод прошао Северним морским путем, најкраћом трасом која повезује Азију и Европу. Руски танкер „Кристоф де Маржери”, који превози течни гас (ЛНГ), за 11 дана допловио је из кинеске луке Ђангсу до руског арктичког терминала Сабета.

„Ова пловидба проширује навигацијски прозор у источном делу руског Арктика и потврђује да је могуће током целе године пловити Северним морским путем”, каже Игор Тонковидов, директор бродске компаније „Совкомфлот” за „Баренц обзервер”.

Најпрометнија морска артерија, дуж обала руског Сибира и Норвешке, скраћује пловидбу теретним бродовима од Пацифика до Атлантика за 10 дана. Али до сада је Северним морским путем могло да се плови само око 150 дана годишње. Климатске промене и отапање арктичког леда омогућили су овај преокрет. Упркос томе, руском танкеру дугом 299 метара од Баренцовог мореуза је помагао и атомски ледоломац „50 година победе”. Како објашњава Тонковидов, дебљина леда у мору током пловидбе њиховог брода кретала се од 30 центиметара до два метра.

Отапање леда на Арктику због климатских промена под будним је оком Кине и Русије, које у томе виде шансу за унапређење трговине овом трасом, много „безбеднијом” него она који иде кроз Суецки канал или око Рта добре наде. Ова прекретница у зони Арктика забринула је научнике и екологе, који упозоравају да ће већи број бродова негативно утицати на животну средину целог региона.

„Стални је тренд да се искористи економска прилика коју пружа топљење Арктика. Зато је ова успешна пловидба током зиме уједно и опасна прекретница, јер ће изазвати еколошке и социјалне последице у том региону”, упозорава др Ненгје Лију, стручњак за међународно поларно право сиднејског Универзитета Маквари. Харвардска професорка међународне безбедности Џулијет Кејем каже де је вест о успешној пловидби руског танкера у фебруару важан моменат.

„Арктик је сада постао отворен током целе пословне године. То ће покренути геополитичку борбу за власништво над целим Арктичким регионом, али и морским трасама и океанским ресурсима који су до сада били ненасељени”, поручила је на „Твитеру” Џулијет Кејем.

И пре пробијања зимске Арктичке поморске руте Северни морски пут је бележио пораст бродског саобраћаја. Ова „морска пречица”, која појефтињује пловидбу јер компанијама штеди око 40 одсто времена да допреме робу из Азије у Европу, све је популарнија. Према подацима Центра за логистику норвешког Универзитета Норд, у 2016. години овом трасом је прошло 1.705 бродова, годину дана касније тај број је скочио на 1.908. У 2018. Северним морским путем су прошла 2.022, а 2019. године чак 2.694 брода. Еколози упозоравају да су последице проласка морских танкера овом трасом већ видљиве. Угљен-диоксид који испуштају током пловидбе већ мења локалну климу, а чађ се таложи на површини леда, што доводи до тога да упија сунчеве зраке и подиже температуру у региону. Иако Поларни кодекс, који је 2017. године усвојила Међународна поморска организација, предвиђа правила за бродове који се крећи овом трасом, многе одредбе које се односе на заштиту животне средине нису обавезне, каже др Ненгје Лију за „Јаху њуз”.

Овај експерт за међународно поларно право истиче да треба још нешто предузети, јер је арктички екосистем у међувремену постао још рањивији. Загревање Арктика у последње три деценије било је двоструко брже него кад је реч о остатку планете. С порастом температуре државе које гравитирају „крову света” почеле су већ да се припремају за блиску будућност коришћења отворених арктичких вода. Руски председник Владимир Путин поставио је циљ да до 2025. године Северним морским путем превезе 80 милиона тона терета, двоструко више него данас. Иако и САД покушавају да буду активне у региону, нема сумње да ће Русија и Кина покушати да успоставе контролу над Северним морским путем.

Izvor: www.politika.rs

Rusija započela istraživanje Arktika i iz svemira


Vremenska prognoza, naročito zimi, trebalo bi da postane mnogo preciznija — barem nadu daje novi ruski svemirski aparat. Satelit „Arktika M“ je izveden u ciljanu orbitu. Koje zadatke, osim prognoze vremena, može da reši „Arktika M“ i šta znači lansiranje ovog aparata za posmatranje severnih geografskih širina Rusije?

Događaj koji je javnost očigledno potcenila dogodio se 28. februara 2021. godine — nova ruska letelica „Arktika M“ je lansirana u visoko eliptičnu orbitu. Ovaj satelit će rešavati probleme operativne meteorologije, hidrologije, praćenja klime i stanja životne sredine u arktičkom regionu. Obezbediće neprekidno nadgledanje severne teritorije Ruske Federacije i mora Severnog ledenog okeana, kao i prenošenje signala iz sistema KOSPAS-SARSAT.


Istraživanje Arktika iz svemira

Većina Zemljinih satelita za daljinsku detekciju nalazi se u geostacionarnim ili geosinhronim orbitama, dovoljno daleko od površine naše planete. Geostacionarna orbita, koja je smeštena iznad ekvatora na visini od 35.786 km, odlična je opcija za meteorološke satelite.

Sa te udaljenosti se odlično vidi cela Zemlja, i iako se sitni detalji ne mogu razaznati, može se vrlo dobro pratiti vreme u većini regiona planete. Upravo u ovoj orbiti ruske letelice „Elektro L“ rade od 2011. godine (trenutno su aktivne dve letelice koje su lansirane 2015. i 2019. godine).

„Elektro L“ ruskim naučnicima i meteorolozima pruža odlične snimke gotovo čitave zemljine površine, osim polarnih i pripolarnih područja. Geostacionarna orbita se nalazi iznad ekvatora Zemlje, a svi severni regioni su vidljivi „po tangenti“.

Da bi se popravila ova situacije, stvoreni su sateliti serije „Arktika M“. Oni će delovati u posebnoj visoko eliptičnoj orbiti tipa „Molnjija“ (u prevodu sa ruskog „munja“). Ova orbita izgleda kao veoma izdužena elipsa, a većinu vremena u orbiti letelica provodi u tački koja je najudaljenija od Zemlje, apogeju, koji za orbitu „Molnjija“ prolazi iznad Severne hemisfere. To omogućava satelitima „Arktika M“ da posmatraju arktičke regione naše planete i prenose slike sa visokom preciznošću.


„Arktika M“ vidi i u infracrvenom

„Arktika M“ je slična svom prethodniku „Elektro L“ i izgrađena je na istoj svemirskoj platformi „Navigator“. Postoji samo nekoliko razlika. Na primer, „Arktika“ mora četiri puta dnevno da prolazi Ven Alenov pojas zračenja koji se nalazi na visini od 4 do 17 hiljada kilometara iznad Zemljine površine. Zbog toga svemirska letelica ima posebnu pojačanu zaštitu od zračenja.

Koliko dobro „Arktika“ vidi Zemlju? Jednom na svakih 15-20 minuta letelica fotografiše Zemlju koristeći rezoluciju od jedan do sedam kilometara po pikselu. Odnosno, objekti koji su manji od jednog kilometra se ne mogu videti dobro, ali se zato odlično vide ogromni cikloni i atmosferski frontovi, oblačna područja, i generalno sve što je potrebno za sastavljanje detaljnih vremenskih karata.

Pripreme za lansiranje rakete nosača Sojuz-2.1b sa svemirskom letelicom „Arktika M“ sa kosmodroma Bajkonur. „Arktika M“ je prvi ruski satelit za nadgledanje klime i životne sredine u arktičkom regionu.

Preciznost rezolucije zavisi od dijapazona skeniranja. „Arktika M“ može da radi kako u infracrvenom, tako i u vidljivom dijapazonu. Infracrveni dijapazon je preko potreban tokom rada zimi, kada je na severnim teritorijama polarna noć.

Pored toga, svemirska letelica meri temperaturu sa tačnošću od 0,1 stepeni, prenosi podatke između zemaljskih meteoroloških stanica, a sistem KOSPAS-SARSAT prenosi signale sa predajnika radio signala za hitne slučajeve, kojima su trenutno opremljena sva plovila. Da bi se obezbedio celodnevni nadzor, potrebna su najmanje dva aparata „Arktika M“. Pretpostavlja se da će drugi biti izveden u orbitu već krajem 2021. godine. Životni vek uređaja je najmanje sedam godina.


Značaj za Severni morski put

Zašto je Rusiji potrebno tako precizno meteorološko posmatranje Arktika? Pre svega, za sastavljanje najtačnije vremenske karte. Arktički cikloni, naročito zimi, imaju vrlo snažan efekat na vreme iznad teritorije Rusije. Dovoljno je setiti se vremenskih prilika poslednjih meseci. Uz pomoć svemirskih letelica serije „Arktika“ biće moguće predvideti njihov dolazak sa mnogo većom tačnošću.

Pored toga, proučavanje arktičkih teritorija je veoma važno za naučnike. Koliko proces globalnih klimatskih promena utiče na arktičke teritorije, kako se menja godišnja temperatura vazduha u polarnim regionima? Svemirske letelice će omogućiti tačno predviđanje za naredne godine i poboljšati razumevanje procesa koji se odvijaju nad Severnim ledenim okeanom.

Vremenska situacija u regionu biće takođe važna za rad Severnog morskog puta, kojim sve više brodova svaki godine prevozi gas i drugi teret. Meteorološka karta ovih geografskih širina omogućiće da se odredi najbolje vreme za vođenje karavana brodova i da se prati generalna „ledena situacija“ u regionu. 

Sve ovo pokazuje da Rusija polako realizuje svoj arktički program, postepeno čineći ovaj region sve pogodnijim za rad, plovidbu i rudarstvo. Većina naučnika je saglasna da će narednih godina klima u severnim regionima Rusije postajati sve blaža i u dugoročnoj perspektivi može postati mnogo ugodnija za život.

Dakle, vreme je pripremiti se za najefikasnije korišćenje ove prilike za Rusiju.

Za eksploataciju ranije nepristupačnih minerala, vođenje karavana brodova (inače, prolaz iz Nemačke u Kinu Severnim morskim putem je gotovo jedan i po put kraći od klasične verzije kroz Sredozemno more i Suecki kanal). Trenutno je Rusija jedina zemlja na svetu koja je naoružana nuklearnim ledolomcima. Plovila tipa „Arktika“ (projekat 22220) sposobna su da probiju led debljine do 2,8 m, a nedavno izgrađeni atomski ledolomac „Lider“ (projekat 10510) moći će da probije led debljine do 4,3 metara. 

U toku su radovi na poboljšanju kvaliteta života. Plutajuća nuklearna termoelektrana na bazi energetskog bloka „Akademik Lomonosov“ prve sezone je pružala svetlost i toplinu stanovnicima polarnog grada Pevek.

Ruski svemirski program rada sa severnim teritorijama neće se završiti sa „Arktikom M“. Već sada se stvaraju svemirski aparati za rad u niskoj Zemljinoj orbiti i za nadgledanje ledenog pokrivača. Oni će pomoći u ledenoj pratnji ledolomaca i brodova. Najavljen je program svemirskih brodova koji će regionu pružiti komunikaciju i širokopojasni internet. Rusija ide na Arktik i to radi ozbiljno. Čak i iz svemira.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103071124793756-rusija-zapocela-istrazivanje-arktika-iizsvemira/)

уторак, 09.03.2021.

Москва и Вашингтон спремни да сарађују на заштити Арктика и шума

МОСКВА – Кремљ је обновио сарадњу са новом америчком администрацијом по питању климе, посебно на Арктику и на заштити шума, једној од ретких области у којима јача сарадња две стране, пише данас руски дневник Комерсант.

Представник Кремља за ту област Руслан Еделгеријев је прошле седмице имао први састанак путем видео конференције са америчким изаслаником за климу и бившим државним секретаром Џоном Керијем.

„Разговор са Керијем је био важан корак за упознавање са ставом нове америчке администрације по питању климе”, рекао је Еделгеријев, преноси Бета. Он је прецизирао да ће главна подручја сарадње са Вашингтоном бити заштита Арктика, као и сарадња у области шума и цивилног нуклеарног програма у контексту енергетске транзиције. Према бројним научницима, Сибир и Арктик су међу регионима који су најизложенији климатским променама, а последњих година су у тим деловима забележене рекордне врућине и велики пожари.

„С обзиром на научни и технолошки потенцијал наших земаља, удруживање снага Москве и Вашингтона по питању климе може да доведе до позитивних резултата”, рекао је Еделгеријев.

Џон Кери и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров су средином фебруара такође разговарали о климатским променама. Ови контакти су уследили након доласка у Белу кућу Џоа Бајдена који је истакао борбу против климатских промена као приоритет и вратио САД у Париски климатски споразум.

Izvor: www.politika.rs

Američki list: Vašington ima šanse da pobedi na Arktiku


U svetu je nastupila era „takmičenja velikih sila“ na Arktiku, u čemu učestvuju Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina. Pritom, Vašington „ima šansu za pobedu“, ukoliko ispuni niz uslova, piše „Nešenal interest“.

Kako se navodi, Arktik je važan za „suparnike“ sa stanovišta kontrolisanja strateških trgovinskih puteva, koji se otvaraju usled klimatskih promena, kao i zbog ogromnih rezervi energetskih resursa, plemenitih metala i nalazišta retkih elemenata.

„Geografske specifičnosti i multilateralne upravljačke strukture pružaju određene mogućnosti za Ameriku i njene saveznike, ali iskorišćavanje postojećih prilika zahtevaće posebnu diplomatiju, kao i stalno prisustvo u tom regionu“, ističe autor članka.

Novinar ističe da je modernizacija sistema protivraketne odbrane, „koji su sposobni da prate nove generacije raketa koje će leteti preko Severnog pola, veoma važan zadatak za zaštitu Amerike“. On takođe ukazuje na to da je neophodno stalno prisustvo SAD u regionu - „administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena trebalo bi da se oslanja na ulaganja u vojno prisustvo SAD na Arktiku i razvoj diplomatskih koraka njegovog prethodnika Donalda Trampa“.

Pored toga, bivši savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajan i bivši direktor Saveta nacionalne bezbednosti za Rusiju i evropska pitanja Rajan Tali podsećaju da su američke vlasti već iznajmile dva ledolomca u cilju kontinuiranog izviđanja na Arktiku. Prema njihovom mišljenju, takav manevar je bio neophodan Vašingtonu kako bi popunili prazninu od nekoliko godina dok ne počnu da im stižu novi brodovi u okviru programa za pravljenje ledolomaca za osiguravanje bezbednosti u polarnoj zoni. Osim toga, SAD nameravaju da razvijaju svoju arktičku flotu, koju žele da rasporede na Aljasci.

Pored toga, autori članka podsećaju da su SAD uložile ozbiljne diplomatske napore, jačajući odnose po pitanju Arktika sa zainteresovanim zemljama, uključujući Dansku, Grenlandom koji je u njenom sastavu, kao i Norvešku, Kanadu, Island, Švedsku i Finsku.

„Sa našim saveznicima smo razmenjivali obaveštajne informacije i analitičke procene po pitanju pretnji u tom regionu, koje dolaze od Rusije i Kine“, ističe se u članku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202103101124812210-americki-list-vasington-ima-priliku-da-pobedi-na-arktiku-ako-ispune-niz-uslova/)

Putin naložio vladi: Plan za razvoj Arktika da bude gotov za mesec dana


Jedinstveni plan za razvoj Arktika treba završiti za mesec dana, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin članovima vlade.

„Molio bih vas da zavšite pripremu i utvrđivanje jedinstvenog plana za razvoj Arktika, molim vas da to bude za mesec dana. Pored tekućih poslova, ne ispuštajmo to iz vida“, rekao je Putin na sastanku sa članovima vlade.

On je naglasio da je to od izuzetnog značaja.

Krajem prošle godine Putin je rekao da budućnost zemlje leži u razvoju Arktika i severnih teritorija.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103101124816805-putin-nalozio-vladi-plan-za-razvoj-arktika-da-bude-gotov-za-mesec-dana/)

https://youtu.be/qqjGcV7jQFg

Glavna pretnja Rusiji se krije u večnom ledu Arktika


Klimatske promene su najveća opasnost za Rusiju, smatra vodeći naučni saradnik Glavne geofizičke opservatorije „Vojejkova“ Andrej Kiseljov.

Naučnik, u intervjuu portalu „Vzgljad“, primetio je da je ovaj proces 2,5 puta brži u Rusiji 2,5, nego u drugom državama. U arktičkoj zoni je on još intenzivniji.

Kiseljov je objasnio da je ubrzano zagrevanje uslovljeno time što je severnim geografskim širinama severne hemisfere u kojima se prostire Rusija, površina kopna manja od površine mora.

„Okean je ogroman akumulator toplote: kada je vruće, ta toplota koja se nalazi u atmosferi, odlazi u okean, a kada se atmosfera ohladi, deo te toplote se vraća u atmosferu“, objasnio je naučnik.

Klimatolog je dodao da kopno brže nego okean reaguje na zagrevanje i hlađenje, a znači da ne može tako efikasno da izvrši razmenu toplote sa atmosferom.

„Zato se u našoj zoni zagrevanje dešava brže – ima puno zemlje. U takvoj situaciji, se nalazimo, ne samo mi, već i ceo pojas srednjih severnih geografskih širina“, zaključio je on.

Kiseljov je naglasio da zagrevanje ima i pozitivne i negativne posledice za Rusiju. Sa jedne strane, moći će se aktivnije koristiti Severni morski put i uzgajati nove poljoprivredne kulture.

„Postoji i loša strana: za tim kulturama će doći i različite štetočine… Međutim, najveća i najozbiljnija pretnja za nas je degradacija večnog leda“, upozorio je klimatolog.

On je objasnio da se dve trećine teritorije Rsuije nalazi u ovoj zoni i zbog njene degradacije mogu se dešavati različite avarije i katastrofe. Pre svega, mogu stradati objekti, prilikom čije izgradnje se nije uzimalo u obzir da večni led može da se otopi. Druga pretnja – emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji se u njemu nalazi.

„Oni će se osloboditi i ući u atmosferu, zbog čega će se efekat staklene bašte još više pojačati“, obajsnio je Kiseljov.

Kao još jednu pretnju naučnici su nazvali povećanje nivoa okeana – početkom 21 veka njihov tempo rasta je bio oko tri centimetra u deceniji, što je duplo više od nivoa iz prošlog veka. To je opasno za niska područja, kao što su Holandija, Venecija ili Sankt Peterburg.

„U Peterburgu postoji brana. Problem postojim, ali u ovom trenutku je lokalizovan i u narednim decenijama se ne treba brinuti. Iako se mora priznati, neke teritorije će sigurno biti potopljene krajem veka“, upozorio je klimatolog.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103171124872246-nije-amerika-glavna-pretnja-rusiji-se-krije-u-vecnom-ledu-arktika/)

Vojske Kanade i SAD na manevrima na Arktiku
Novosti online 22. 03. 2021.

VOJSKE SAD i Kanade održavaju zajedničke vežbe u Arktičkom regionu s ciljem da, kako navode, ojačaju odbranu severnih pristupa teritoriji.

Ruski eksperti ističu da vežbe prate strategiju po kojoj su aktivnosti Rusije glavna pretnja a da Amerikance brine što razmeštanje ruskih sistema PVO i vazdušne kontrole drastično smanjuje mogućnosti SAD na Arktiku. Vežbe „Amalgalm dart“ trajaće do 26. marta, a kako je saopštila Komanda vazdušno-kosmičke odbrane Severne Amerike (NORAD), u njoj će učestvovati različite komponente vojne avijacije SAD i Kanade. Komanda je ranije objavila strategiju po kojoj je „glavna vojna pretnja na arktičkom pravcu“ raspoređivanje ruskih usavršenih krstarećih raketa velikog dometa.

Slične vežbe se sada odvijaju u Evropi i najzanimljivije je što se podudaraju po datumima, kaže za Sputnjik vojni ekspert Aleksej Leonkov, dodajući da je u toku globalna provera operativnosti i borbene spremnosti sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane Sjedinjenih Država i zemalja NATO-a.

„Kada govorimo konkretno o vežbama koje sprovode Sjedinjene Države i Kanada, bezbednost arktičkih granica je u prvom planu. Ali ovde se moraju jasno razumeti uloge ovih zemalja u PVO i PRO u Severnoj Americi. One su jasno podeljene. Na primer, većina stanica koje nadgledaju vazdušni prostor na arktičkom području su kanadske radarske stanice. A vojnu silu, koja se može obezbediti za odbranu Severne Amerike imaju Sjedinjene Države“, pojasnio je Leonkov.

Ekspert objašnjava da se sada razrađuju mogućnosti ne samo interakcije kanadskog sistema za otkrivanje, već i američkog vazduhoplovstva koje deluje na Arktiku. Po njegovom mišljenju, glavni razlog je u tome što sada Amerika sprovodi sveobuhvatan program „Arktička mapa puta za američku ratnu mornaricu u periodu 2014-2030“ prema kome bi trebalo da na severnim geografskim širinama rasporede dovoljan kontigent trupa koji bi olakšao nesmetan prolazak američkih brodova, a takođe se govori o bezbednosti plovidbe. To je sve ono što je objavljeno u doktrini broj 66, koja je usvojena za vreme Baraka Obame još 2009. godine.

„Amerikanci su sproveli nekoliko različitih istraživanja i došli do zaključka da njihove oružane snage nisu spremne za prisustvo u arktičkom području. I usvojena je ta mapa puta prema kojoj je, na primer, na Aljasci potrebno dovesti u red mrežu aerodroma koja može da primi do 600 avionskih jedinica taktičke avijacije. To će zahtevati određene investicije, izgradnju toplih hangara i razvoj infrastrukture.“

Leonkov navodi kao primer i morske luke koje će primati ratne brodove velike tonaže. Konkretno, ulaganje do milijardu dolara u rekonstrukciju luke u gradu Noum (Aljaska) je plan koji je odobrila inženjerska služba Oružanih snaga SAD.

Ruski vojni ekspert Viktor Murahovski podseća da se na Aljasci, na nacionalnoj teritoriji SAD, nalazi deo sistema protivraketne odbrane sa silosima protiv raketa koje mogu, između ostalog, da se suprotstave interkontinentalnim balističkim raketama.

„Pored toga, na Aljasci postoje vojni aerodromi, konkretno eskadrile opremljene presretačima F-22, a to je prvi lovac pete generacije na svetu. Ali tamo leti na zadatke i američka strateška avijacija, nosači krstarećih raketa velikog dometa, bombarderi B-52, a dislocirane su i vazduhoplovne baze u kojima se nalaze drugi nosači, na primer, taktičkog nuklearnog oružja. Stoga je za SAD ovo jedina teritorija koja je u neposrednoj blizini Ruske Federacije, a Rusija je, kao što je poznato, u zvaničnim dokumentima Sjedinjenih Država, u doktrini nacionalne bezbednosti, u vojnoj doktrini, navedena kao jedan od glavnih protivnika Amerikanaca“, kaže Murahovski. On dodaje da smo svedoci pokušaja da se nekako održi razvoj vojne i civilne infrastrukture, konkretno duž Severnog morskog puta koji je Rusija modernizovala tokom proteklih 10-15 godina. Po mišljenju Murahovskog, Amerikance, blago rečeno, brine ne samo razmeštanje ruskih sistema PVO u ovom regionu, već i radara velikog dometa i sistema za upozoravanje na raketni napad.

„Za stručnjake nije tajna da glavni put strateških nuklearnih snaga SAD-a u slučaju napada na Rusiju prolazi Severnim polom. Ali Rusija, rasporedivši sisteme za kontrolu vazdušnog prostora i PVO, u suštini pomera linije za lansiranje krstarećih raketa strateške avijacije SAD-a za nekoliko stotina kilometara. NJima se to nimalo ne sviđa, jer drastično smanjuje njihove mogućnosti“, zaključio je Murahovski.

Izvor: www.novosti.rs

Комплексная арктическая экспедиция ВМФ России и РГО «Умка-21»




https://youtu.be/CkXbyklunp4

Izuzetan manevar ruskih podmornica na Arktiku - ekspedicija bez presedana


Tri nuklearne podmornice iz sastava ruske mornarice su prvi put u istoriji savremene Rusije isplovile istovremeno ispod leda u okviru iste ekspedicije – „Umka 2021“. U pitanju je jedinstven manevar. Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je cela ekspedicija - bez presedana.

Komandant ruske mornarice, admiral Nikolaj Jevmenov, podneo je ruskom predsedniku izveštaj o vežbama na Arktiku koje su počele 20. marta.

„Podmornice su isplovile prema planu u naznačeno vreme u radijusu od 300 metara“, naveo je Jevmenov i dodao da je debljina leda bila metar i po.

Jedna od podmornica je izvela torpednu vatru.

U ekspediciji je angažovano 600 vojnika i civila, kao i 200 vidova naoružanja, vojne i specijalne tehnike. U oblasti gde se odvijaju vežbe prosečna temperatura je minus 25 do minus 30 stepeni, a vetar dostiže jačinu od 32 metra u sekundi.

Predsednik Vladimir Putin je ocenio da je arktička ekspedicija „Umka-2021“ bez presedana kako u sovjetskoj tako i u modernoj ruskoj istoriji.

Dodao je da su tokom složene ekspedicije potvrđeni visoki borbeni potencijali.

„Potvrđeni su visoki borbeni potencijali domaćeg naoružanja, njegova pouzdanost prilikom korišćenja u ekstremnim uslovima“, istakao je Putin.

Kako je rekao Putin, osvajanje krajnjeg severa u cilju bezbednosti Rusije treba da se nastavi.

Sprovedena manevarsko-borbena istraživanja pokazala su da je flota sposobna da deluje u surovom severnom prostranstvu, dodao je Putin. Takođe je primetio da su posade podmornica, transportnih i lovačkih aviona, kao i motorizovanih jedinica pokazale izvanredne veštine u složenim uslovima na Arktiku.

I komandant mornarice je potvrdio da će praksa arktičkih ekspedicija biti nastavljena s ciljem istraživanja i osvajanja novih još neistraženih oblasti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103261124946000-izuzetan-manevar-ruskih-podmornica-na-arktiku---ekspedicija-bez-presedana-video/)

Kako je arktički morski put preko noći postao alternativa Sueckom kanalu
Novosti online 26. 03. 2021.

SEVERNI morski put mogao bi postati efikasna alternativa Sueckom kanalu koji je u potpunosti zatvoren od utorka, objavila je ruska državna korporacija za nuklearnu energiju „Rosatom“ u nizu polušaljivih tvitova.

Predlog „Rosatoma“ došao je nekoliko dana nakon što je kontejnerski brod od 400 metara zapeo u ključnom morskom prolazu za globalnu trgovinu. Strahuje se da će incident povećati troškove isporuke roba zbog prekida lanaca snabdevanja koji povezuju Evropu i Aziju. U seriji tvitova, „Rosatom“ je naveo tri razloga zašto se ruska strateška arktička ruta brodova smatra održivom alternativom. Prvi je proizašao iz podataka praćenja broda koji su pokazali da je brod iscrtao džinovski falus u Crvenom moru pre nego što se zaglavio. Ruska državna korporacija je istakla da Severni morski put nudi mnogo više prostora za „crtanje nestašnih slika“ uz pomoć džinovskog teretnog broda, prenosi RT.

​„Rosatom“ je naveo da će njegova flota nuklearnih ledolomaca, koja je najveća na svetu, lako osloboditi bilo koje plovilo okovano u led. Tvit je ilustrovan slikom na kojoj se vidi kako ledolomci „Rosatoma“ spasavaju teretni brod zarobljen u ledu ove zime. Arktičkom flotom „Rosatoma“, koja uključuje pet ledolomaca na nuklearni pogon, brod-kontejner i četiri servisna plovila, upravlja „Rosatomflot“ sa sedištem u ruskom lučkom gradu Murmansku. Ledolomci se koriste za plovidbu i spasilačke operacije duž Severnog morskog puta. U trećem tvitu „Rosatom“ je objavio čudan gif sa glavnim likom iz američke špijunske komedije „Ostin Pauers: Međunarodni misteriozni čovek“ iz 1997. godine, prikazujući Pauersa zaglavljenog u šatl vagonu koji se kreće napred-nazad u uskom tunelu.

​Ruske vlasti su nedavno proglasile razvoj Severnog morskog puta za jedan od ključnih strateških prioriteta države. U januaru je ministar za nacionalne resurse i životnu sredinu Dmitrij Kobilkin rekao da će transport tereta u najsevernijim teritorijalnim vodama Rusije dostići 80 miliona tona već 2024. godine. Kroz ruski Arktik pruža se najkraća pomorska ruta koja povezuje Evropu i Aziju. Ledeni plovni put prolazi kroz nekoliko mora Severnog ledenog okeana, uključujući Barencovo more, Karsko more, Laptevovo more, Istočno sibirsko more, Čukčijevo more i delimično Beringovo more u Tihom okeanu.

​„Rosatom“ je u odvojenom tvitu naveo da je „putovanje od Murmanska do Japana Severnim morskim dugo putem 5.770 milja u odnosu na 12 840 milja kroz Suecki kanal“, dodajući da egipatska ruta može biti blokirana danima, prenosi RT.

Izvor: www.novosti.rs

„Već ispitano“: Rusija će štititi severne teritorije neobičnim oružjem


Ruska vojska će uskoro dobiti samohodni artiljerijski sistem „Magnolija“ za područja gde obična vojna oprema ne može da se primenjuje - u ekstremnim vremenskim uslovima Arktika.


Posebni uslovi

O novom samohodnom sistemu, koji je namenjen za jedinice koje su bazirane u području krajnjeg severa, prvi put se čulo 2017. godine. Tada je Ministarstvo odbrane saopštilo, da će 120-milimetarska „Magnolija“ biti postavljena na šasiji oklopnog vozila sa gusenicama.

Prototipovi se nalaze u fazi ispitivanja i već pokazuju da oružje može efikasno da deluje na nestabilnim podlogama, u močvarnim i snežnim predelima. Motor može da radi bez prekida na veoma niskim temperaturama.

Na projektu rade eksperti Istraživačkog instituta „Burevesnik“. Plan je da institut, pored samohodnog sistema, napravi i niz visokomobilnog artiljerijskog i minobacačkog naoružanja na različitim šasijama, specijalizovanog za borbu na severu. Tehničke karakteristike „Magnolije“ su delimično otkrivene na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija-2019“: imaće masu od 27 tona, brzinu do 45 kilometara na sat. Preko vodenih prepreka brzina je do šest kilometara na sat. Može da se kreće, bez punjenja gorivom, oko 700 kilometara. Posadu čini četvoro ljudi, a borbeni odeljak se nalazi u zadnjem delu.

Kombinovano poluatomatsko oružje predstavlja spoj funkcija haubice i minobacača. Ima široku paletu municije, uključujući i granate sa samohodnih artiljerijskih oruđa „Nona“. Može da koristi i navođene „Kitolov-2“, dizajnirane za uništavanje lakih oklopnih vozila i inženjerskih konstrukcija. Zahvaljujući poluaktivnom laserskom sistemu za navođenje, verovatnoća preciznog pogađanja stacionarne mete je bliska jedinici.

Municija - 80 granata. Pogađa mete municijom sa eksplozivnom fragmentacijom na udaljenosti većoj od osam kilometara, sa navođenim i do deset. Brzina paljbe je deset metaka u minuti.


„Pancir“ na Arktiku

Osnovni zadaci „Magnolije“ su uništavanje objekata protivvazduhoplovne odbrane (PVO) i radio-elektronskog ratovanja, raketnih bacača, oklopnih vozila, utvrđenja, desantnih sredstava i neprijateljskog osoblja.

Perspektivni samohodni sistem nije jedini primerak borbene tehnike predviđene za surove klimatske uslove na Arktiku.

Na primer, za jedinice PVO je napravljena arktička verzija protivvazdušnog raketnog kompleksa „Pancir“. Ovaj raketni kompleks se odlično pokazao u nekoliko vojnih konflikata, međutim, za krajnji Sever je napravljeno nekoliko značajnih promena u dizajnu.

Bojeva glava „Pancira-SA“ postavljena je na isto oklopno vozilo „Vitjaz“, ali se odustalo od protivvazdušnog mitraljeza, pošto se na izuzetno niskim temperaturama efikasnost gađanja smanjuje. Umesto topa, dodato je šest raketnih lansera dometa do 20 kilometara.

Još jedno vozilo PVO ima veću prohodnost. U pitanju je protivvazdušni raketni kompleks malog dometa „Tor-M2DT", kojeg je vojska dobila prošlog leta.

On može da funkcioniše pri temperaturi nižoj od 50 stepeni, da se kreće po neravnom terenu i prevazilazi vodene prepreke. Taktičko-tehničke karakteristike su iste kao u običnom „Toru“.

On može da pogodi sve tipove vazdušnih ciljeva: avione, helikoptere, rakete, vođene municije i male dronove do 16 kilometara i nadmorske visine do 12 kilometara. Što se tiče municije, ima 16 protivavionskih projektila, koje lansira sa intervalom od 2,5 sekunde. „Tor“ radi na principu „jedna raketa - jedna meta“, što potvrđuje njegovu preciznost.

Za borbena dejstva na zemlji, arktičke jedinice imaju modernizovane tenkove T-80BVM, kao i haubice na bazi oklopnih transportera MT-LB.


Prevozna sredstva

Vojnici arktičkih jedinica koriste i helikoptere Mi-8AMTŠ-VA. Glavna osobina ovih helikoptera je što veoma brzo startuju sve sisteme, motori se bez problema pokreću čak i na minus 60 stepeni.

Domet leta Mi-8 sa dodatnim rezervoarima za gorivo je preko 1.400 kilometara, a letelica može da ostane u vazduhu više od sedam sati.

Na kopnu vojnici koriste i poznate „motolige“ sa posebnim gusenicama. Vojnici imaju i vozila za sneg i močvarne predele sa ogromnim gumama, ali sa veoma niskim pritiskom. Uz pomoć njih vojska izviđa teren, gradi puteve, procenjuje situaciju sa ledom i prati kolone vojne opreme.

Vojnici i oficiri se kreću i motornim sankama koje imaju kabine sa grejanjem, kamionima sa pogonom na sva četiri točka „Ural“ i KAMAZ i brodovima sa vazdušnim dušecima. U nekim jedinicama koriste sanke koje vuku psi ili irvasi, prevozno sredstvo koje može da prođe tamo gde se zaglavi najbolje terensko vozilo.

Arktičke vojne jedinice će dobiti i specijalnu odeću čiji se standardni komplet sastoji od 20 elemenata. Uniforma je napravljena od višeslojnog materijala, vrlo je topla, lagana i ne ometa kretanje vojnika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202103281124923524-vec-ispitano-rusija-ce-stititi-severne-teritorije-neobicnim-oruzjem/)

https://youtu.be/HAon032r9mQ

Šire se na Arktik, spremili milione za važne projekte
Novosti online 03. 04. 2021.

RUSKA vlada utvrdila je novi program razvoja Arktika prema kojem je predviđeno ulaganje od 19,5 milijardi rubalja (oko 250 miliona dolara) u socijalno-ekonomski razvoj tog regiona do 2024. godine, a samo ove godine za tu svrhu biće izdvojene tri milijarde rubalja.

Kako se navodi u dokumentu vlade, napredne godine plan je da bude izdvojeno šest milijardi, 2023. Godine 5,2 milijarde i 2024. – 4,9 milijardi rubalja. Za realizaciju programa odgovorno je Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka i Arktika.

- Cilj programa je da se ubrza ekonomski razvoj teritorija koje potpadaju pod Arktičku zonu Rusije, da se poveća udeo tih teritorija u privrednom rastu zemlje i da se obezbede uslovi za stabilan socijalno-ekonomski razvoj makroregiona - navodi se u dokumentu.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je marta prošle godine potpisao dokument "O osnovama državne politike Ruske Federacije na Arktiku do 2035. godine", prema kojem su glavni interesi Rusije u tom regionu – obezbeđivanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Rusije, očuvanje Arktika kao teritorije mira, stabilnog i uzajamno korisnog partnerstva, obezbeđivanje višeg životnog standarda za tamošnje stanovništvo. U dokumentu se takođe o Arktiku govori kao o strateškoj bazi resursa i njenom racionalnom korišćenju u cilju privrednog rasta, razvoju Severnog morskog puta kao konkurentnog u svetskoj mreži transportnih komunikacija. Predsednik Putin je oktobra prošle godine potpisao i Strategiju razvoja Arktičke zone Rusije i osiguranja nacionalne bezbednosti do 2035. godine.

Izvor: www.novosti.rs

Pentagon: Pažljivo pratimo vojne aktivnosti Rusije na Arktiku


Sjedinjene Američke Države pažljivo prate aktivnosti Rusije na Arktiku i nameravaju da brane svoje nacionalne interese u tom regionu, izjavio je portparol Pentagona Džon Kirbi.

„Neću ulaziti u naše obaveštajne podatke. Naravno, pažljivo pratimo situaciju. Nijedna strana ne bi želela da vidi militarizaciju Arktika. U isto vreme, shvatamo da je Artik područje od ključnog značaja za naše odbrambene interese“, odgovorio je Kirbi na redovnom brifingu na pitanje da li je Pentagon zabrinut zbog „aktivnosti“ ruske vojske na Arktiku. 

Kirbi je pri tome naglasio da Arktik predstavlja potencijalni strateški koridor između Indo-Pacifika, Evrope i SAD, koji bi mogao da ga čini ranjivim na „rastuću konkurenciju“.

Portparol Pentagona potvrdio je da su Sjedinjene Američke Države „posvećene zaštiti svojih nacionalnih interesa na Arktiku“ održavanjem svetskog poretka zasnovanog na pravilima, a posebno putem veza SAD sa regionalnim saveznicima i partnerima.   

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202104051125020354-pentagon-pazljivo-pratimo-vojne-aktivnosti-rusije-na-arktiku/)

Kremlj objasnio koliko je Arktik važan za Rusiju


Prisustvo na Arktiku – neophodan element ruske vojne infrastrukture, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Vrhovni komandant zaista smatra da je rusko vojno prisustvo na Arktiku apsolutno neophodan element vojne infrastrukture. Arktička zona je veoma važan region Ruske Federacije. To se tiče i naših granica i naše ekonomske zone. Raste ekonomski potencijal iz godine u godinu. Znate da postoje veliki planovi razvoja u arktičkoj zoni. Realizacija ide svojim tokom“, odgovorio je Peskov na pitanje, koliko predsednik smatra neophodnim vojno prisustvo na Arktiku.

„Što se tiče zabrinutosti američkih kolega, ne treba zaboraviti da se sama Amerika nikad nije odrekla svog prisustva u arktičkoj zoni, nikad nije smanjila pažnju na arktičku zonu. Uvek smo to primećivali i smatramo da ne treba da ignorišemo tako važan region“, zaključio je on.

Ranije je CNN objavio da Rusija na Arktiku poseduje „neviđenu vojnu moć“ prikazao satelitske snimke kompanije „Maksar“, gde se vide novi i modernizovani ruski objekti u regionu. Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je da Sjedinjene Države pomno prate ruske aktivnosti na Arktiku i nameravaju da brane svoje nacionalne interese u regionu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104061125023750-kremlj-objasnio-koliko-je-arktik-vazan-za-rusiju/)

Pokazali šta mogu na minus -30, tu je bila i gigantska "Nadežda"
Novosti online 08. 04. 2021.

ČEČENSKE specijalne snage pokazale su svoje sposobnosti na vojnim vežbama na severnoj obali Jeniseja, gde se temperature spuštaju i do minus 30 stepeni.

Zamenik premijera Čečenije Vakit Usmajev je bio na terenu sa specijalcima Ruske nacionalne garde i instruktorima iz čečenskog Univerziteta Specnaz. Usmajev je prvo sve pozdravio pozdravom salam alejkum, a potom je uzviknuo Ahmad sila, pozdrav kojim se odaje počast Ahmadu Kadirovu, stradalom ocu današnjeg lidera Čečenije Ramzana Kadirova. Vežbe su počele na poluostrvu Tajmir još sredinom marta, a predvođene su Danilom Martinovim, specijalnim saradnikom Ramzana Kadirova.

Na programu su bile kontraterorističke vežbe koje su uključivale i ledolomac "Nadeždu". Na snimcima se može videti kako Čečeni napadaju snoumobilima, specijalnim vozilima i helikopterima, a na kraju preuzimaju kontrolu nad brodom. "Nadežda", inače, ima sposobnost da probija led tako da je plovidba Jenisejom moguća i tokom zime. Čečenske specijalne snage imaju posebno mesto u Ruskoj nacionalnoj gardi još od osnivanja 2016. godine. Snage Ramzana Kadirova takođe treniraju i na Severnom polu.

Izvor: www.novosti.rs

Rusija: Rusija nikome ne preti na Arktiku, tenzije izazivaju vojne aktivnosti Amerike


Postupci Rusije na Arktiku ne kose se sa normama međunarodnog prava i nemaju preteći karakter, za tenzije u ovom regionu odgovorna je Amerika zbog njenih vojnih aktivnosti, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Rusija ništa ne radi na Arktiku što bi pretilo bilo kojoj drugoj zemlji. Ako već govorimo o porastu tenzija u tom regionu, za njih je odgovorna Amerika zbog njenih vojnih aktivnosti. Upravo su članice NATO-a, između ostalih i one koje nisu arktičke zemlje, odgovorne za provokacije“, rekla je Zaharova na redovnom brifingu u Moskvi.

Kako je navela, u poslednje vreme NATO je sproveo nekoliko operacija u akvatorijama koje su u blizini teritorije Rusije, a težnja ka militarizaciji Severnog okeana izaziva ozbiljnu zabrinutost Moskve.

Podsećanja radi, američka televizija Si-en-en nedavno je saopštila da je Rusija uvećala vojnu silu na Arktiku, što pokazuju i najnoviji satelitski snimci modernizovanih ruskih vojnih objekata u tom regionu.

Nakon toga se oglasio portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da je vojno prisustvo Rusije na Arktiku izuzetno važno jer Moskva ne sme da ignoriše težnje Vašingtona po pitanju militarizacije tog regiona.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104091125049646-rusija-rusija-nikome-ne-preti-na-arktiku-tenzije-izazivaju-vojne-aktivnosti-amerike/)

https://youtu.be/uU9xGgn_rio

https://youtu.be/0WqMgSKk9Mw

Putin: Rusija gradi najmoćniju flotu ledolomaca na svetu


U Rusiji se trenutno gradi najmoćnija flota ledolomaca na svetu, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku Upravnog odbora Ruskog geografskog društva.

„Rusija gradi najmoćniju flotu ledolomaca na svetu, uključujući takve divove kao što je ‘Lider’, koje niko nikada ranije nije izgradio“, istakao je Putin.

On je dodao da bi se plovidba Severnim morskim putem u narednim godinama mogla odvijati tokom cele godine. 

„Sve aktivnije se bavimo ekonomskim razvojem Arktika. Severni morski put, kretanje duž njega – juče smo takođe aktivno razgovarali o ovom pitanju sa nekim kolegama“, dodao je Putin.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104141125089921-putin-rusija-gradi-najmocniju-flotu-ledolomaca-na-svetu/)

Услед силе природних околности, Русија МОРА имати најмоћнију флоту ледоломаца. Имају их укупно преко 40, од тога 5 атомских. Рута преко Севморпута је убедљиво најкраћа, јер је земља округла - то је питање простог прорачуна дужине пута по ортодроме или локсодроме! Ако се отопљавање настави, то ће бити за Русију велики економски подстицај за развој Арктика. Ја сам велики присталица теорије да је "глобално отопљавање" у највећем делу природни циклус, а да је човеков утицај, мада значајан, ипак секундаран. Можда грешим, али то је моје мишљење.

Slazem se. Matematicar Milutin Milankovic je to formulirao kroz odnos izmedju planeta i sunca. Sada se taj pojam naziva Milankovicevi ciklusi. Ti ciklusi nisu toliko dugi koliko ljudi misle. Recimo prije 100 godina dunav je ledio svake zime, i putovalo se po njemu sankama. A ja ga niti jednom nisam video zaledjenog.

Da dodam, neznam gde je to globalno otopljavanje ali kod mene nije. Sa cime se bavim Aprila 14tog.  :super

[attachment=1]
[attachment=2]

 
Ја, као човек  добрим делом Рус (жена ми је Рускиња), могу рећи само... бљин... бљат (псовка). Данас би у Москви требало да је око 15*С, а ја сам данас ишао по граду замотан у јакну и са капом. Постоје записи из 14. века да је друга половина тог столећа била необично хладна. Друга половина 18. века, је по бележењима била необично топла, што је по некима утицало и на француску револуцију. Лето 1789. је било такво да су људи напросто излудели од врућине и суше, те су своју свеопшту фрустрацију решили да лече дизањем Револуције и клањем господе. Е... јеб...га.

Blinken: Arktik - „nova pozornica sukoba“ u budućnosti


Zbog porasta uloge Rusije na Arktiku se može otvoriti „nova pozornica sukoba“, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

„Klimatske promene mogu stvoriti nove pozornice ratnih dejstava. U februaru je ruski gasni tanker prvi put u istoriji plovio arktičkim Severnim morskim putem. Do nedavno, ova trasa je bila prohodna samo nekoliko nedelja godišnje. Međutim, kako se Arktik topi duplo brže od svetskog proseka, ovaj period postaje sve duži“, rekao je Blinken, govoreći o klimi.

Po tvrdnjama državnog sekretara, Rusija „koristi ove promene kako bi pokušala a uspostavi kontrolu nad novim prostorima, modernizuje svoju bazu na Arktiku i gradi nove, uključujući jednu – 300 milja od Aljaske“. Svoje prisustvo na Arktiku, prema rečima Blinkena, povećava i Kina.

Ranije je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu primetio porast prisustva američkih brodova na Arktiku. Po njegovim rečima, vojno-politička situacija u regionu postaje sve kompleksnija zbog konkurencije vodećih svetskih država za pristup resursima i transportnim komunikacijama. Rusija aktivno gradi Severnu flotu radi jačanja odbrane i osiguranja svojih nacionalnih interesa na Arktiku, naglasio je ministar.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je takođe izrazilo zabrinutost povećanjem američkog prisustva u arktičkom regionu i naglasilo da se Moskva zalaže da on ostane polje za mirnu saradnju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104201125136598-blinken-arktik---nova-pozornica-sukoba-u-buducnosti/)

Armada je zaplovila, cilj je zauzeti strateške tačke po svaku cenu
Novosti online 20. 04. 2021.

SAMO nedelju dana od kad je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio komandu Severne flote iz zaliva Kola isplovilo je pet plovila koji su se uputili prema otvorenom moru.

https://youtu.be/K4TG8GzuGuk

U svom obraćanju u Severomorsku, Šojgu je podvukao da SAD i njihovi saveznici u NATO-u grade pomorske snage duž ruskih granica i da je evidentirano pojačano prisutvo SAD na Arktiku.

- SAD i njihovi saveznici pojačavaju svoju vojne snage na Arktiku, povećavaju intenzitet vojne spremnosti i proširuju i modernizuju vojnu infrastrukturu - rekao je Šojgu.

Pres služba Severne flote objavila je fotografije na kojima se vidi flotila od pet površinskih brodova kako isplovljavaju iz zaliva Kola. Snage koje su isplovile uključuju dve protivpodmorničke korvete klase Griša, tri minolovca i jednu stratešku podmornicu klase Delta-4 iz Gadžijeva, kao i druge nuklearne i dizel-električne podmornice iz baze Poljarni. Severna flota je saopštila da je u pitanju komandna vežba koja se odvija pod vođstvom komandanta mornarice, admirala Nikolaja Jevmenova.

Prva faza vežbe uključuje razmeštanje nuklearnih podmornica i pomorskih snaga na otvorenom moru. Na kopnu, jedinice kopnene vojske premeštaju se u svoja unapred definisana područja, dok su jedinice vazduhoplovstva i PVO počele da se prebacuju na operativne aerodrome na Arktiku. Posebna pažnja tokom vežbe biće posvećena povećanju bezbednosti ruski ekonomski važnih objekata na Arktiku, navodi se u saopštenju flote. Dva pomorska patrolna aviona NATO-a, američku mornaricu P-8A Posejdon i norveški P-3 Orion u ponedjeljak su dočekali ruski borbeni avion MiG-31 iznad Barencovog mora, javila je novinska agencija Interfaks.

Nakon što se strani vojni avion okrenuo od državne granice Ruske Federacije, borbeni avion MiG-31 se vratio u bazu, saopštila je vojska. Istovremeno sa započinjanjem glavne vežbe u regionu Barencovog mora, veliki desantni brod Severne flote "Aleksander Otrakovski" plovi Crnim morem zajedno sa desantnim brodovima prebačenim iz Kaspijske flotile. Takođe, desantni brod Severne flote "Kondapoga" ovog vikenda je primećen na Bosforu kako uplovljava u Crno more. Ministarstvo odbrane postavilo je video snimak koji prikazuje i pomorske snage, protivavionske raketne jedinice i mornaričku pešadiju na poluostrvu Kola.

Izvor: www.novosti.rs

Podmornice i brodovi ruske Severne flote započeli vežbe na Arktiku


Podmornice i brodovi Severne flote Rusije izašli su na more tokom vežbi koje su počele u arktičkom pojasu, saopštila je pres-služba flote.

U saopštenju je navedeno da su brodovi i podmornice napustili glavne baze Severne flote na Koljskom poluostrvu na krajnjem severu Rusije, kao i da je osigurana njihova protivminska zaštita.

„Jedinice protivvazdušne odbrane izvele su povećavanje radarskog polja na Arktiku i dovođenje u povećanu borbenu gotovost protivvazdušnih raketnih diviziona opremljenih sistemima S-400 i S-300 koji su raspoređeni na Koljskom poluostrvu i na arhipelagu Nova Zemlja“, saopštila je Severna flota.


Barencovo more

Istovremeno, flota je dodala da se na Barencovom moru nalaze podmornice, fregata opremljena krstarećim raketama „Kalibar“ ─ „Admiral Kasatonov“, kao i nekoliko brodskih grupa.

„Obalske i kopnene snage Severne flote uvežbavale su dovođenje do najvišeg stepena borbene gotovosti i izlazak u planirana područja u cilju izvođenja manevarske odbrane, traženja i uništavanja diverzantskih i izviđačkih grupa potencijalnog protivnika“, navedeno je u saopštenju Severne flote.

Vežbe se obavljaju pod rukovodstvom vrhovnog komandanta ruske mornarice Nikolaja Jevmenova.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104201125142360-podmornice-i-brodovi-ruske-severne-flote-zapoceli-vezbe-na-arktiku/)

Noviteti na Arktiku: Rusija izgradila prvu pistu za sve tipove aviona


Ministarstvo odbrane Rusije izgradilo je na arktičkom ostrvu Aleksandrina zemlja pistu za sve tipove avione, saopštio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Prema njegovim rečima, dužina piste je 3,5 kilometara, a izgradnja je završena prošle godine.

Piste te dužine nisu bile građene na ruskom Arktiku, pokazuju podaci. Sada će na novu pistu moći da sleću avioni strateške avijacije.

Šojgu je dodao da se privodi kraju i izgradnja aerodroma Temp na arhipelagu Novosibirska ostrva. Istovremeno se za potrebe Treće divizije protivvazdušne odbrane gradi vojni gradić u jakutskom naselju Tiksi.

„Važno je reći da se u Severnoj floti stalno izvode letovi lovačke avijacije sa aerodroma arktičkih arhipelaga. Nastavlja se razvoj vojne infrastrukture na arktičkim ostrvima i obali Severnog ledenog okeana“, rekao je ministar na sastanku kolegijuma.


Arktička ekspedicija Severne flote

Ministar je visoko ocenio rezultate arktičke ekspedicije Severne flote tokom koje su prvi put u istoriji ruske mornarice istovremeno izronile tri nuklearne podmornice u ograničenom području radijusa od 300 metara, probijajući se kroz led.

Podsetio je da je tokom ekspedicije izvršen i let u polarni region sa dopunom goriva u vazduhu dva lovca MiG-31 sa prolaskom preko geografske tačke Severnog pola.

Šojgu je dodao da je posada flote pokazala visoki profesionalnizam tokom kompleksne arktičke ekspedicije.

„U ekspediciji je učestvovalo više od 600 vojnika i civilnog osoblja, oko 200 modela oružja i vojne tehnike. Kako bi ekspedicija bila relizovana izvedeno je 66 uzletanja aviona vojno-transportne avijacije“, precizirao je ministar.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104201125143768-noviteti-na-arktiku-rusija-izgradila-prvu-pistu-za-sve-tipove-aviona/)

https://youtu.be/DMcrYbvUZZk

Ruski tečni prirodni gas s Arktika prodat 20 godina unapred


Zajedničko preduzeće ruske kompanije „Novatek“ i njenih stranih partnera – „Arktik SPG 2“, sklopilo je ugovore na 20 godina o kupoprodaji celokupne količine gasa sa svim akcionarima projekta, navodi se u saopštenju „Novateka“.

Početak prodaje tečnog prirodnog gasa planiran je od 2023. godine, saopštava kompanija „Novatek“.

„Potpisani ugovori predviđaju isporuke tečnog prirodnog gasa kompanije „Arktik SPG 2“ pod uslovima FOB Murmansk i FOB Kamčatka prema cenovnim formulama koje su povezane sa međunarodnim naftnim i gasnim indeksima. Količine isporuka određuju se srazmerno vlasničkim udelima učesnika u projektu“, precizirano je u saopštenju.

Dugoročni ugovori su „jedna od najvažnijih faza u organizaciji spoljnog finansiranja za projekat, a prikupljanje sredstava će biti završeno u toku 2021. godine, rekao je predsednik upravnog odbora „Novateka“ Leonid Miheljson.

Kapacitet postrojenja „Arktik SPG 2“ koji će činiti tri tehnološke linije, iznosiće 19,8 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje. Proverene i verovatne rezerve nalazišta Utreno, koje će biti resursna baza za projekat, prema standardima PRMS procenjuje se na 1,434 biliona kubnih metara prirodnog gasa i 90 miliona tona tečnih ugljovodonika.

Akcionari projekta su „Novatek“ (60 odsto), „Total“ (10%), „CNPC“ (10%), „CNOOC Limited“ (10%) i „Japan Arctic LNG“, konzorcijum „Mitsui & Co., Ltd.“ i „JOGMEC“ (10%).

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104281125218574-ruski-tecni-prirodni-gas-s-arktika-prodat-20-godina-unapred/)

https://youtu.be/Cb-Toy6YdLY

понедељак, 03.05.2021.
Миленко Пешић

Велике силе се отимају за благо леденог острва

Нова влада на Гренланду планира да заустави отварање рудника уранијума, али то неће умањити „златну грозницу” због 17 ретких метала без којих нема технолошког напретка у 21. веку

Осмогодишња борба 1.500 становника Нарсака, на јужном делу Гренланда, против отварања рудника уранијума недалеко од локалитета Куџата, који је на Унесковој листи светске баштине, уродила је плодом. Међутим, ова победа није умањила нову „златну грозницу” због драгоценог блага леденог острва без којег нема технолошког напретка у 21. веку.

„Наша земља је у невероватном фокусу спољашњег света. Имамо нешто што се парама не може купити. Учинићемо све што можемо да зауставимо рударски пројекат Кванефјелд”, изјавио је после ванредних избора нови премијер Гренланда Муци Еаде, чија се левичарска странка Инуит Атакатигит (Заједница народа) противи давању концесије аустралијској компанији „Гренланд минералс” с кинеским капиталом.

Жеља да се од загађења радиоактивном прашином сачувају животна средина и станишта Инуита имаће и своју цену. Гренланд ће остати без 200 милиона евра, колико би се годишње од експлоатације рудника сливало у касу ове данске аутономне територије. То би могло да оспори процес даљег осамостаљивања највећег острва на свету, које су од Копенхагена хтелa да купе два америчка председника – Хари Труман и Доналд Трамп. Али и да осујети намере Пекинга да постане главни инвеститор на поларном острву чији се глечери због глобалног загревања све брже топе.

Изборе на Гренланду, који су други пут за 40 година довели на власт левичарску „зелену” странку Инуит Атакатигит, ипак, немогуће је разумети без геополитичког кључа у све заоштренијој борбе великих сила за доминацију у региону Арктика. По процени Америчког геолошког завода, Гренланд је највеће неразвијено налазиште све траженијих ретких хемијских елемената на свету. Испод леда у стеновитом тлу острва на којем живи 56.000 људи налазе се огромне залихе из групе 17 ретких метала који се користе у изради високотехнолошких уређаја, од паметних телефона и ветротурбина, преко свемирских летелица, до најсавременијих система наоружања.

Представници „Гренланд минералса”, који су уложили више од 80 милиона евра у истраживање налазишта Кванефјелд, осим уранијума, вадили би и метале као што су прасеодимијум, неодимијум, тербијум и диспрозијум, без којих је, на пример, немогуће направити батерије за електричне аутомобиле. Због великог улога, инвеститори не одустају од отварања рудника тражећи преговоре с новом владом. За данску професорку Лизелот Одгорд, гостујућег истраживача на Институту Хадсон, долазак на власт премијера Муција Еадеа је шамар Кини, која се надала да ће добити приступ експлоатацији ретких метала на Гренланду. С друге стране, то даје одличну прилику САД и ЕУ да ставе „ногу у врата” Пекингу, који држи монопол у светској производњи ретких метала.

Фридберт Флигер из Атлантског савета, некадашњи заменик министра одбране, за Ројтерс каже да би снажно кинеско присуство на Гренланду могло представљати и безбедносну претњу. Не искључује могућност да присуство кинеских компанија Пекинг искористи као оправдање за неку врсту интервенције на Гренланду. Због оваквог потенцијалног развоја ситуације, Поларна иницијатива за истраживање и политику (ПРПИ) из Лондона позива обавештајну алијансу „Пет очију”, коју чине САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, да из безбедносних разлога у фокус стави растућу кинеску потрагу за ретким металима на Гренланду.

Кина, са скоро 90 одсто, држи светски монопол у производњи ретких метала, што вешто користи као потенцијалну „нуклеарну опцију” у трговинском рату против САД. Осим тога, према процени лондонске консултантске фирме „ИХС Маркит”, сама Кина располаже са 37 одсто светских резерви ових ретких елемената. Због овакве неравнотеже у корист Пекинга над контролом драгоцених сировина, чија цена на светском тржишту стално расте, амерички председник Џозеф Бајден је 24. фебруара издао извршно наређење да се направи свеобухватни преглед кључних залиха, укључујући и ретке метале, како ниједна земља не би могла да ове хемијске елементе користи као „оружје” против САД.

Колика је америчка рањивост у овом стратешком домену, говори чињеница да у једином руднику ретких метала у САД, „Маунтин пас” у Калифорнији, капитал има кинеска компанија „Шенге”, која је са 10 одсто сувласник и оспораваног „Гренланд минералса”.

Промена власти на Гренланду за Одгордову из Института Хадсон идеална је прилика да САД и ЕУ сарађују с владом у Нуку на проналажењу алтернативе за кинеску производњу ретких метала. Једна од могућности је да подрже другу, од кинеских инвеститора независну, аустралијску компанију „Танбриз”, која такође планира да отвори рудник ретких метала на Гренланду, али у којем се не би вадио по животну околину опасни уранијум.

„Да би овај пројекат успео, влада у Нуку мора да види да је еколошки одржив и да доноси економску корист Гренланду. За то је неопходан трансатлантски споразум, како би од експлоатације ретких елемената имале користи и Европа и САД”, пише у свој анализи Лизелот Одгорд.

Izvor: www.politika.rs

Bravo, Rusi: Japanci oduševljeni ruskim „Vitezom“ — pokoriteljem Arktika


Čitaoci sajta „Jahu njuz Japan“ su oduševljeni moćnim ruskim terenskim vozilom DT-30 „Vitez“. Autor članka smatra da je ruski terenac odraz „dalekosežnih geopolitičkih namera Rusije“ na Arktiku.

On je opisao prednosti terenca koji ima funkcije kopnenog i amfibijskog vozila.

Terensko vozilo, koje je stvoreno za vojne potrebe, pokazalo se kao veoma traženo za širok spektar transportnih zadataka, piše autor.

DT-30 je pogodan za rad u složenim uslovima krajnjeg severa, Sibira, Dalekog istoka, Arktika i Antarktika na različitim terenima nepovoljnim za vožnju, poput blata, snega i zemljanog puta, na temperaturama koje variraju od 50 stepeni ispod nule do 40 stepeni Celzijusa.

Prema mišljenju novinara, rusko višenamensko i praktično terensko vozilo odražava „dalekosežne geopolitičke namere Moskve“ na Arktiku, koji se poslednjih godina pretvorio u „goruću tačku na planeti“.
Japanski čitaoci divili su se talentu ruskih inženjera koji su napravili DT-30 i ocenili prednosti „Viteza“.

„Svojevremeno su SAD napravile i široko promovisale vozilo 'Antarctic Snow Cruiser' za korišćenje na Antarktiku. I gde je ono? Amerikanci ništa nisu uspeli, to vozilo se pretvorilo u gomilu metala. S druge strane, Rusi imaju veliko i bogato iskustvo u polarnim uslovima i ekstremno niskim temperaturama. Njima sve polazi za rukom“, napisao je rejisu.

Jedan od čitalaca uporedio je ruskog „Viteza“ sa švedskim vozilima. Kako je rekao, takva tehnika švedske proizvodnje postoji od 1980-ih godina.

„Ali ruski DT-30 ostavljaju mnogo moćniji utisak. Švedski automobili su igračke u poređenju sa njima. Bravo, Rusi! Takva vozila su izuzetno potrebna za osvajanje ogromnog sibirskog prostora“, smatra korisnik bwa.

Nekoliko čitalaca je napisalo da u Rusiji ima veliki broj teško prohodnih mesta, te da joj je takva tehnika potrebna.

izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105041125255188-bravo-rusi-japanci-odusevljeni-ruskim-vitezom--pokoriteljem-arktika/)

Američki portal: Ruski „medvedi“ ozbiljno opteretili američku avijaciju na Aljasci


Ruski strateški bombarderi Tu-95 (prema klasifikaciji NATO-a Bear (medved)) izvode „rutinske“ letove kod obala Aljaske i time stvaraju zabrinutost kod američkih vazduhoplovnih snaga.

Portal „19FortyFive“, pozivajući se na poručnika Dejvida Krama, piše da su zbog ruskih aviona prošle godine poletali američki lovci F-22 „Raptor“, kao i avioni dugog dometa E-3.

Usled toga, jedinice koje se nalaze na Aljaski suočavale su se sa ozbiljnim opterećenjem. Vojna komanda traži načine da severnim jedinicama olakša rad. Konkretno, radi se o slanju lovaca F-16, čija multifunkcionalnost omogućava da prate ruski Tu-95.

„Jasno je da Rusija pokušava da povrati svoj uticaj na svetskoj pozornici. To je takmičenje velikih sila“, rekao je šef severne komande Oružanih snaga SAD, general Glen van Herk, istakavši da je presretanje ruskih aviona postalo mnogo teže.

Tu-95 je strateški bombarder-nosač raketa. Predviđen je za rešavanje udarnih zadataka uništavanja najvažnijih meta u udaljenim vojno-geografskim rejonima i u dubokoj pozadini kontinentalnih pozornica vojnih dejstava uz primenu nuklearnog raketnog oružja.

Tu-95 napravljen je u jeku hladnog rata kao odgovor na stvaranje američkog bombardera „Konver B-36“. Avion je napravljen sa turbopropelerskim motorima, jer su u to vreme samo oni omogućavali da se dostigne domet leta od 12.000 kilometara. Serijska proizvodnja aviona započeta je 1955. godine

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105051125259257-americki-portal-ruski-medvedi-ozbiljno-opteretili-americku-avijaciju-na-aljaski/)

Medved moze jos 30 godina da ih streca. Zapad im se podmejava a oni polako skracuju zivotni vek americkim lovcima. Nadzivice i te F-16.

замисли ти то, авиони морају да полећу... :pilot се ћудим, како то?!? ::) ја мислио да чим чују реч американци "међеди" сами падају... ;D

или се нешто озбиљно дешава у америкији што ми не знамо, а тиче се стања њихове авијације. до јуче се нису бунили.

Vašington zabrinut „postepenom ekspanzijom“ Kine na Arktiku


Amerika koristi vežbe kao izgovor za povećanje vojnog potencijala u cilju suprotstavljanja Rusiji i Kini na Arktiku, piše „Nezavisima gazeta“. List navodi da SAD vide Kinu kao posebnu pretnju zbog njene „postepene ekspanzije u arktičkom regionu“.

List podseća da su na Aljasci su počele američke vojne vežbe. U njima učestvuje oko 15 hiljada vojnika i oficira, marinci, kopnene snage, ratno vazduhoplovstvo, mornarica, kao i nosač aviona „Teodor Ruzvelt“. Prema rečima portparola Pentagona, zadatak je da se poboljša saradnja i podigne nivo borbene gotovosti.

Ali, zapravo, Vašington želi da proširi svoje kapacitete kako bi se suprotstavio Moskvi i Pekingu u arktičkom regionu, piše autor članka.

S tim u vezi, američki general-potpukovnik i šef komande na Aljasci Dejvid Kram kaže da su glavna pretnja američkim interesima aktivnosti Kine, koja koristi ekonomska sredstva kako bi se učvrstila u regionu, hiljada kilometara od njenih granica.


Kineske „metode zastrašivanja“

Prema rečima Krama, Kina koristi tehnologiju za zastrašivanje kako bi ostvarila „svoje nezakonite teritorijalne pretenzije u Južnom kinskom moru“.

„Mi smo u obavezi da osiguramo da taj metod ne zaživi na Arktiku“, rekao je on.

Taj pristup su pozdravili sadašnji i penzionisani zvaničnici na Aljasci.

„Vašington je napokon shvatio da je to važan region“, izjavio je bivši zamenik guvernera Aljaske Fren Almer.

Kako je 2018. godine pisao „Saut morning Čajna“, kada je Kina sebe nazvala silom koja se nalazi „u blizini Arktika“, „aktivirao se alarm arktičkih država – Kanade, Norveške, Islanda, Danske, Švedske, Finske, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije“.


Ambicije Pekinga

Malo ko očekuje da će Kina direktno početi da zauzima teritoriju, piše „Nezavisima gazeta“. Međutim, prema navodima autora, o ambicijama Pekinga mnogo toga govori – ogroman novac kojim raspolaže Kina, trgovina, logistika, stvaranje šest naučno-istraživačkih stanica, program izgradnje ledolomaca, kao i usvajanje dugoročne „mape puta za Arktik“.

Kina zvanično naziva Arktik „zajedničkom globalnom svojinom“, ali dokumenti kineskih analitičara otkrivaju pravi smisao kineske strategije, piše list. U tim dokumentima se navodi da će uspostavljanje kontrole nad regionom omogućiti Kini da ostvari geografsku prednost na severnoj hemisferi. Institut „Brukings“ u svom izveštaju tvrdi da Kina teži da postane velika polarna sila, ali da ne govori javno o tom cilju.

Kineska „Bela knjiga“ je 2018. ukazala na tri faktora koja su podstakla Kinu da istraži region. Time otvara pristup mineralnim resursima, drugi razlog je topljenje leda koje duplo skraćuje vreme isporuke robe u Evropu brodovima, i treći, smanjenje zavisnosti od Sueckog kanala.

Uostalom, američki komentatori priznaju da Kina nije jedina zemlja koja pokušava da otvoreno prisvoji delove tuđe teritorije. S tim u vezi, „Nevavisima gazeta“ podseća da je bivši predsednik SAD Donald Tramp 2019. godine predložio da „kupi Grenland“ i da je odustao od posete Danskoj kada je ona odbila taj predlog.

Prema rečima Almera, činjenica da američki političari demonizuju Kinu šteti upravo američkim interesima. Kako kaže, što se više Vašington distancira od Pekinga, to će Peking tešnje sarađivati sa Moskvom.


Stav Moskve

Ambasador Rusije u Kini Andrej Denisov smatra da Rusija i Kina u budućnosti mogu zajedno da počnu sa osvajanjem Severnog morskog puta.

Prema njegovim rečima, za veliki pomorski saobraćaj potrebna su ogromna ulaganja. On kaže da su kineski partneri veoma zainteresovani za to. Da nema perspektive, ne bi bilo ni interesovanja, dodao je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105051125263992-vasington-zabrinut-postepenom-ekspanzijom-kine-na-arktiku/)

"Kad Rusi testiraju oružje, uvek šalju poruku"


Rusija utvrđuje svoju vojnu moć na Arktiku i testira najnovija oružja u regionu kako bi obezbedila svoju severnu obalu i otvorila ključnu pomorsku rutu od Azije do Evrope. Zapadni stručnjaci i zvaničnici posebnu su izrazili zabrinutost u vezi jednog ruskog “super oružja” – torpedo “Posejdon 2M39”, piše CNN.

Razvoj torpeda se odvija brzo, a ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je u februaru od ministra odbrane Sergeja Šojgua da ga redovno obaveštava o ključnim testiranjima. Kasnije ove godine planirano je još testova, kako prenose državni mediji.

CNN piše da ovaj stelt torpedo ima nuklearni reaktor za pogon i osmišljen je da se “šunja” po morskom tlu kako bi izbegao obalske odbrane drugih - poput Sjedinjenih Država.

Torpedo je namenjen da izbaci bojevu glavu snage više megatona, uzrokujući radiaktivne talase koji bi od ciljane obale napravili nenaseljivo mesto u decenijama koje uslede. U novembru je bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Kristofer Ford rekao da je “Posejdon” napravljen da “preplavi američke obalske gradove radioaktivnim cunamijima”.

Satelitske slike koje je CNN dobio od svemirske tehnološke kompanije “Maksar” pokazuju nastavak izgradnje ruskih vojnih baza, opreme i pratećih objekata duž arktičke obale zemlje. U području na dalekom severu nalaze se bombarderi i avioni MiG31BM, kao i novi radarski sistemi blizu obale Aljaske.

- Tu jasno postoji vojni izazov Rusa na Arktiku – rekao je CNN-u viši zvaničnik Stejt departmenta, dodajući da to uključuje preuređenje starih baza iz vremena Hladnog rata i izgradnju novih objekata na poluostrvu Kola blizu Murmanska.

Na satelitskim slikama vidi se postepeno i metodična utvrđivanje aerodroma i “trolisnih” baza – dizajniranih u obliku deteline sa bojama ruske zastave – na nekoliko lokacija duž ruske arktičke obale u poslednjih pet godina. Baze su na ruskoj teritoriji i deo su legitimne odbrane granica i obale, ali su američki zvaničnici izrazili zabrinutost da će te snage biti korišćene za uspostavljanje de fakto kontrole nad daljim područjima Arktika, koja će uskoro ostati bez leda.

- Rusija obnavlja aerodrome i radarske instalacije iz sovjetske ere, konstruiše nove luke i centre za potragu i spasavanje, gradi svoju flotu nuklearnih i konvencionalnih ledolomaca. Takođe širi svoju mrežu vazdušnih i obalskih raketnih odbrambenih sistema čime jača odbijanje pristupa ključnim delovima Arktika – rekao je pukovnik Tomas Kempbel, portparol Pentagona.

Kempbel je ukazao na nedavno stvaranje snaga za brzo reagovanje na dva arktička aerodroma, Rogačevo i Anadir, te podsetio na probu još jednih na aerodromu Nagurskoje prošle godine. Satelitske slike od 16. marta takođe po prvi put pokazuju MiG31BM na Nagurskojeu.

Prema ruskim zvaničnicima koje su citirali državni mediji, u području Arktika se redovno ispituju oružja visoke tehnologije. Kempbel je rekao da je u novembru Rusija tvrdila da je uspešno testirala hipersonični antibrodski projektil “Cirkon”, koji je sa “Posejdonom” deo nove generacije oružja koje je Putin obećao 2018.

Nedavno je ruska agencija TAS objavila da je “Cirkon” još jednom uspešno testiran sa ratnog broda “Admiral Gorškov”. Izvor agencije je rekao da su sve četiri probne rakete pogodile svoju metu, a drugi, napredniji testovi počeće u maju ili junu.

CNN piše da su klimatske promene uklonile veliki deo ruske prirodne odbrane na severu, poput zidova leda koji se otapaju brže nego što su naučnici predviđali.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/kad-rusi-testiraju-oruzje-uvek-salju-poruku-satelitske-slike-otkrile-putinove-planove/eyrw0vl)

Mediji: Američka vazdušna baza na Aljasci ─ pretnja za Rusiju


Američka vojska mogla bi da obnovi napuštenu vazduhoplovnu bazu „Irekson“ na Aljasci kako bi stvorila „idealne uslove“ za presretanje ruskih letelica, izjavio je analitičar časopisa „Forbs“ Dejvid Eks.

„Kada se na ostrvu Šemja ponovo otvori aerodrom ‘Irekson’ tada se treba zaista zabrinuti… Lovci (američkog ratnog vazduhoplovstva) bili bi u idealnoj poziciji za presretanje ruskih letelica iznad Beringovog mora“, zaključio on.

Analitičar primećuje da je ostrvo na kome se nalazi vazdušna baza blizu ruske granice – udaljeno samo 320 kilometara. Upravo zbog toga „Irekson“ ima „kolosalni strateški značaj“.

U članku se naglašava da američke vlasti trenutno izdvajaju sredstva za obnovu ovog aerodroma, napuštenog davne 1991. godine, jer nijedan drugi objekat ne može da prenosi tehniku tako blizu Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105101125308820-mediji-americka-vazdusna-baza-na-aljasci--pretnja-za-rusiju/)

Moskva: Ne dozvoliti da Arktik sklizne u konfrontaciju


Moskva ne posmatra Arktički region kao na ratište, poziva na izbegavanje eskalacije i konfrontacije, izjavio je za Sputnjik specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rusije i visoki zvaničnik Arktičkog saveta iz Ruske Federacije Nikolaj Korčunov.

„Naravno, ne smemo dozvoliti da arktički region sklizne u konfrontaciju. Mi smo za deeskalaciju i za dijalog. Nažalost, ne dele svi partneri na Arktiku ovo gledište“, rekao je Korčunov.

Prema njegovim rečima, postoje dva moguća razvoja događaja.

„Ili je to deeskalacija – spremnost za dijalog i odustajanje od optužujuće retorike. Ili je to put eskalacije, kada države ne pokazuju spremnost za multilateralni dijalog, kada se države koriste optužujuću retoriku, samim tim podstičući informacionu konfrontaciju“, objasnio je zvaničnik.

On je naglasio da bi Moskva želela da izbegne drugi scenario za arktički region „koji je još uvek zona niskih tenzija, mira i saradnje“.

„Rusija ne posmatra Arktik kao ratište. To se objašnjava, pre svega, značajem koji Arktik ima za naše nacionalne interese, pre svega ekonomske“, zaključio je diplomata.


Rastuće potencijalne pretnje

Korčunov je istakao da je Rusije prinuđena da u svom vojnom planiranju uzme u obzir rastuće potencijalne pretnje na Arktiku.

„Vidimo takve znake povećanja vojno-političke napetosti u regionu, povećanja aktivnosti kontingenta država-članica NATO-a, pre svega nearktičkih država. To nas zabrinjava. Naravno, ovo moramo uzeti u obzir u našem vojnom planiranju na Arktiku“, objasnio je Korčunov.

„Ne treba potcenjivati rizik trke u naoružanju. Tu je važna konstruktivna saradnja u Arktičkom savetu u vojno-političku sferu. Rusija je spremna za odgovarajuće multilateralne vojne kontakte koji bi bili usmereni na smanjenje napetosti, sprečavanje konfliktnih situacija, nesporazuma i netačnih procena vojnih potencijala“, naglasio je Korčunov.


Moskva spremna na kontakte na Arktiku

Korčunov je dodao da je Rusija u Arktičkom savetu spremna za kontakte na visokom nivou radi očuvanja Arktika kao regiona mira i konstruktivne saradnje.

„Za sada nema govora o pripremi takvog samita. Ali Ruska Federacija, naravno, kao najveća arktička zemlja koja preuzima predsedavanje Arktičkim savetom, biće spremna za sve kontakte, uključujući i na najvišem nivou, u interesu očuvanja Arktika kao teritorije mira i konstruktivne saradnje“, rekao je Korčunov komentarišući mogućnost održavanja samita arktičkih država na najvišem nivou. 

On je rekao da za sada nije bilo direktnih kontakata između ruskih i američkih institucija, ali je bilo kontakata ambasadora dveju zemalja. 

Rusija u maju 2021. godine preuzima dvogodišnje predsedavanje (do 2023.) Arktičkim savetom od Islanda.

Arktički savet je osnovan 1996. godine u skladu sa Otavskom deklaracijom i predstavlja međuvladin forum na visokom nivou koji promoviše saradnju u regionu, posebno u oblasti zaštite životne sredine. U Savetu su Danska (uključujući Grenland i Farska ostrva), Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, SAD, Finsku i Švedsku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105121125327949-moskva-ne-dozvoliti-da-arktik-sklizne-u-konfrontaciju/)

Moskva zabrinuta: Oslo krenuo putem militarizacije Arktika


Uplovljavanje američke podmornice u norvešku luku u blizini granica Rusije izaziva zabrinutost, orijentacija Osla usmerena na militarizaciju Arktika je za žaljenje, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Uplovljavanje američke nuklearne podmornice u luku severno-norveškog naselja Tenznes 50 kilometara od grada Tromse 10. maja ove godine izaziva zabrinutost. Civilna luka koja je specijalno modernizovana za takve posete sredstvima Vašingtona u neposrednoj blizini rusko-norveške granice tako postaje još jedno utvrđenje NATO-a na norveškoj teritoriji“, istakla je portparolka.

Prema njenim rečima, tvrdnje norveškog vojnog rukovodstva da nuklearne podmornice nisu naoružane nuklearnim oružjem  „ne ulivaju poverenje jer, kako priznaju sami Norvežani, nema pouzdanih informacija o tome, a nisu predviđeni mehanizmi kontrolisanja akcija Amerikanaca“.

„Izaziva nedoumice što norveške vlasti ovakvim posetama podmornica koje mogu biti naoružane nuklearnim bojevim glavama pripisuju nekakvu, kako oni kažu, stabilizujuću ulogu. Posebno je za žaljenje što su u Oslu krenuli putem jačanja jačanja militarizacije Arktika, eskalacije napetosti u tom tradicionalno mirnom regionu, trudeći se da ugode starijim NATO partnerima“, zaključila je Zaharova.

Ranije je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da povećavanje vojne infrastrukture u Norveškoj podriva regionalnu bezbednost i šteti odnosima sa Rusijom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105131125344726-moskva-zabrinuta-oslo-krenuo-putem-militarizacije-arktika/)

Rusija: Severni morski put prolazi našim vodama – plovidba po našim pravilima


Rusija insistira na posebnom načinu korišćenja Severnog morskog puta s obzirom da on prolazi kroz rusku teritoriju, izjavio je komandant Severne flote, admiral Aleksandar Moisejev.

„Trenutno se veoma intenzivno razgovara o pitanjima slobode plovidbe Severnim morskim putem i internacionalizaciji upravljanja njime“, rekao je on na brifingu za ruske i strane novinare na raketnoj krstarici na nuklearni pogon „Petar Veliki“.

S tim u vezi, Moisejev je istakao da Rusija odbacuje ideju slobodne plovidbe Severnim morskim putem i insistira na korišćenju puta u njenim interesima.

„Suština stava Rusije je u činjenici da Severni morski put gotovo svuda prolazi u ruskim teritorijalnim vodama ili u ekonomskoj zoni zemlje, nalazi se u teškim ledenim uslovima, što zahteva organizaciju bezbedne plovidbe. Zbog toga Rusija insistira na posebnom načinu korišćenja te veze“, objasnio je admiral.

Rukovodstvo Ruske Federacije je više puta iznosilo stav zemlje po tom pitanju, uključujući i rukovodstvo Ministarstva odbrane, dodao je.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105131125346491-rusija-severni-morski-put-prolazi-nasim-vodama--plovidba-po-nasim-pravilima/)

Ruski komandant: NATO brodovi prvi put od 1940-ih redovni u pohodima na Arktik


Intenzitet aktivnosti operativne i borbene obuke NATO-a u blizini ruskih granica na Arktiku povećao se poslednjih godina, izjavio je komandant Severne flote, admiral Aleksandar Moisejev. Kako kaže, prvi put od Drugog svetskog rata NATO brodovi redovno odlaze u pohode na Arktik.

„Pomorske snage NATO-a započele su praksu izvođenja redovnih pojedinačnih i grupnih pohoda borbenih brodova. Konstatovao bih da toga nije bilo praktično od vremena Drugog svetskog rata. Primećeno je da se povećava trajanje prisustva podmornica i brodova američke Ratne mornarice u Barencovom i Norveškom moru“, rekao je Moisejev na brifingu za ruske i strane novinare na nuklearnoj raketnoj krstaricom „Petar Veliki“.

Prema rečima komandanta, znatno je povećan intenzitet letova aviona strateške bombarderske avijacije američkog vazduhoplovstva na Arktiku. On smatra da su te akcije provokativne prirode i da negativno utiču na sistem regionalne bezbednosti u celini.


Vojna bezbednost Rusije na Arktiku zagarantovana

Međutim, pripadnici vojske i oružje, raspoređeno na Arktiku, osiguravaju vojnu bezbednost Rusije, smatra admiral.

„Na Arktiku je trenutno razmeštena vojna grupa koja može adekvatno da odgovori na postojeće i buduće pretnje. Severna flota je u stanju da osigura zaštitu nacionalnih interesa i vojnu bezbednost Ruske Federacije u arktičkom regionu“, izjavio je komandant.

Kako je rekao, lični sastav Severne flote uz održavanje visokog nivoa borbene gotovosti redovno rešava zadatke pružanja pomoći i spasavanja na moru, uključući i na rutu Severnog morskog puta, kao i osiguranja bezbednosti plovidbe i ekološke bezbednosti na Arktiku.

„Aktivnost Severne flote je prvenstveno usmerena na održavanje stabilnosti u evroatlantskom regionu, sprovodi se u strogom skladu sa normama međunarodnog prava i nije usmerena protiv drugih zemalja“, istakao je Moisejev.

Istovremeno, dodao je da Severna flota efikasno osigurava vojnu i ekonomsku bezbednost Rusije, pritom ne samo u arktiččkom regionu, već i u drugim delovima Svetskog okeana u utvrđenim granicama odgovornosti.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105131125346014-ruski-komandant-nato-brodovi-prvi-put-od-1940-ih-su-redovni-u-pohodima-na-arktik/)

Ruski admiral: Norveška – glavno uporište Amerike na Arktiku


Sjedinjene Američke Države vide Norvešku kao glavno uporište na Arktiku i raspoređuju tamo sredstva za izviđanje i osmatranje, izjavio je komandant Severne flote Rusije Aleksandar Moisejev.

„U poslednje vreme kao glavno uporište na Arktiku SAD razmatraju Norvešku – teritoriju koja se koristi kao prva linija Oružanih snaga, za raspoređivanje sredstava za izviđanje i osmatranje, kao i razvoja infrastrukture dvojne namene“, rekao je admiral na brifingu za ruske i strane novinare na raketnoj krstarici na nuklearni pogon „Petar Veliki“.

Moisejev je u svetlu uplovljavanja američke nuklearne podmornice u Norvešku zaključio da Oslo doprinosi rastu napetosti na Arktiku.

„Uprkos istorijski uspostavljenim i dugoročno dobrosusedskim odnosima sa Rusijom i sposobnosti za konstruktivan dijalog o problematičnim regionalnim problemima, norveško rukovodstvo pod pritiskom faktički doprinosi širenju vojnog prisustva Združenih oružanih snaga NATO-a i rastu konfliktnog potencijala na Arktiku“, izjavio je komandant Severne flote.

Podsetimo, američka nuklearna podmornica je 10. maja  uplovila u luku severnog norveškog naselja Tenznes 50 kilometara od grada Tromse.

S tim u vezi, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je ranije da uplovljavanje američke podmornice u norvešku luku u blizini granica Rusije izaziva zabrinutost, kao i da je orijentacija Osla usmerena na militarizaciju Arktika za žaljenje.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202105131125347829-ruski-admiral-norveska--glavno-uporiste-amerike-na-arktiku/)

Lavrov poručio Norveškoj: Predstoji nam otvoren razgovor o NATO „ofanzivi“ na Arktik


Rusija će na predstojećem ministarskom sastanku Arktičkog saveta u Rejkjaviku 20. maja pokrenuti pitanje u vezi sa „ofanzivom“ NATO-a na Arktik i pokušajima Norveške da uvuče Alijansu u arktički region, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

„Vidimo negodovanja povodom toga što Rusija sprovodi vojnu aktivnost na Arktiku. Svima je odavno poznato da je to naša teritorija, naša zemlja“, rekao je Lavrov.

Kako je rekao, „odgovorni smo za to da naša arktička obala bude bezbedna i sve što naša zemlja čini tamo je apsolutno zakonito i legitimno“.

„Ali kada NATO pokušava da opravda svoju ofanzivu na Arktik, to je već, verovatno, nešto drugačija situacija. U tom pogledu imamo pitanja za naše susede poput, na primer, Norveške, koja na sve moguće načine pokušava da opravda potrebu dolaska NATO-a na Arktik. Naravno, otvoreno ćemo govoriti o tome u Rejkjaviku na ministarskom sastanku Arktičkog saveta“, rekao je Lavrov na konferenciji za štampu nakon pregovora sa ministrom inostranih poslova i međunarodne saradnje Sijera Leonea Dejvidom Džonom Frensisom.

U slučaju da neko želi veću predvidljivost i smanjenje rizika vojnog plana, Lavrov je predložio vraćanje predlogu koji je Rusija odavno iznela. S tim u vezi, ministar je imao na umu obnovu rada mehanizma redovnih sastanaka načelnika generalštabova oružanih snaga zemalja-članica Arktičkog saveta.

„Taj mehanizam je funkcionisao, ali su pre otprilike sedam godina naše zapadne kolege odlučile da ga zamrznu. Pa, ako ste rešili da to uradite, onda se ne vređajte što nemamo dijalog – nismo ga mi prekidali“, objasnio je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Rusija je obnovila predlog za ponovno stvaranje tog mehanizma.

„U prvoj fazi može da se počne sastankom na nivou vojnih eksperata osam zemalja Arktičkog saveta, a ne na nivou načelnika generalštabova. Naš predlog je na stolu. Čućemo u Rejkjaviku i u Sjedinjenim Američkim Državama kako doživaljavaju taj naš stav“, dodao je šef ruske diplomatije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105171125387004-lavrov-porucio-norveskoj-predstoji-nam-otvoren-razgovor-o-nato-ofanzivi-na-arktik/)

https://youtu.be/ex7Jk_wGhfA

Blinken: SAD računaju na saradnju sa Rusijom na Arktiku


Sjedinjene Američke Države računaju na nastavak saradnje sa Rusijom na Arktiku i izbegavanje militarizacije regiona, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken na zajedničkoj konferenciji za medije nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Islanda Gudlaugurom Torom Tordarsonom u Rejkjaviku.

„Što se tiče Arktika, Rusija je član Arktičkog saveta, u okviru kojeg se poslednjih godina ostvaruje saradnja u obrazovanju, očuvanju životne sredine i operacijama potrage i spasavanja. I nadamo se da će se ta saradnja nastaviti i da će Arktik nastaviti da biti region za vođenje miroljubive saradnje“, rekao je Blinken, koji je u Rejkjavik došao na zasedanje Arktičkog saveta na nivou ministara.

On je dodao da se „istovremeno vidi kako Rusija postavlja nezakonite pomorske zahteve, a to se posebno tiče propisa za strane brodove koji prolaze kroz Severni morski put u skladu sa međunarodnim pravom“.

„Razgovarali smo o našoj zabrinutosti zbog povećane vojne aktivnosti na Arktiku, što dugoročno povećava rizik od incidenata i pogrešnih proračuna, a podriva i opšti cilj mirne i održive budućnosti u regionu. Mislim da je Arktički savet vrlo ispravno usredsređen na to kako možemo da promovišemo mirnu saradnju u regionu. Smatram da moramo da izbegnemo njegovu militarizaciju“, objasnio je američki državni sekretar.


Stav Rusije

U ponedeljak je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da ruska strana vidi „jadikovke zbog činjenice da Rusija povećava vojnu aktivnost na Arktiku“. Ministar je naglasio da je zapadnim zemljama dobro poznato da su dejstva Rusije, koja su usmerena na osiguravanje bezbednosti njene arktičke obale, legitimna i legalna.

Takođe je predložio da se obnovi aktivnost mehanizma redovnih sastanaka načelnika generalštabova oružanih snaga zemalja-članica Arktičkog saveta, „ako neko želi veću predvidljivost i želi da smanji vojne rizike“ na Arktiku. Lavrov je istakao da je mehanizam uspešno funkcionisao, ali je pre otprilike sedam godina faktički zamrznut na inicijativu Zapada. Takođe je primetio da su za Rusiju upitni pokušaji zemalja NATO-a da opravdaju „svoju ofanzivu na Arktik“.


Susret na Rejkjaviku

Ministarski sastanak Arktičkog saveta održaće se 19. i 20. maja u islandskoj prestonici. U njemu će lično učestvovati ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji su u ponedeljak uveče stigli na Island. Na sastanku u Rejkjaviku predsedavanje samitu za period 2021-2023. preći će sa Islanda na Rusiju.

U sastavu Arktičkog saveta su: Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska. Dvanaest nearktičkih zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Indija, Kina i Francuska, imaju status posmatrača.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105181125393518-blinken-sad-racunaju-na-saradnju-sa-rusijom-na-arktiku/)

https://youtu.be/AfsV7_z0IgU

Lavrov: Rusija je najveća arktička sila


Moskva je spremna da organizuje samit Arktičkog saveta tokom svog predsedavanja i otvorena je za saradnju sa svim državama-članicama saveta, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Podržavam ideju održavanja samita arktičkih država kada se za to stvore neophodni uslovi. Ukoliko se to dogodi tokom ruskog predsedavanja, bićemo spremni da učinimo to. U svakom slučaju, kada samit bude dobro pripremljen, postaće važan događaj u definisanju dugoročnih strateških zadataka arktičke saradnje“, rekao je Lavrov na ministarkom sastanku Arktičkog saveta.

Ove godine, kada se obeležava 25. godišnjica Arktičkog saveta, dvogodišnje predsedavanje prešlo je sa Islanda na Rusiju. S tim u vezi, ministar je rekao da je više od 100 događaja uključeno u plan ruskog predsedavanja Arktičkim savetom za 2021-2023. godinu.

Kako je rekao, Rusija je otvorena za konstruktivnu saradnju sa svim državama-članicama, sa stalnim učesnicima i posmatračima Arktičkog saveta, kao i sa drugim zainteresovanim partnerima van regiona.

„Uvereni smo da će duh saradnje, svojstven našoj organizaciji, doprineti jačanju poverenja i međusobnog razumevanja u regionu“, dodao je Lavrov.

Inače, u sastavu Arktičkog saveta su: Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska. Dvanaest nearktičkih zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Indija, Kina i Francuska, imaju status posmatrača.


Obnova dijaloga zemalja Arktičkog saveta po vojnoj liniji

Rusija doživljava Arktik kao teritoriju međunarodne stabilnosti i pozive sve zemlje regiona da obnove multilateralni dijalog po vojnoj liniji, izjavio je Lavrov.

„Arktik je teritorija mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje i konstatujemo da se svi naši partneri pridržavaju istog stava. Uveren sam da samo kroz saradnju može da se obezbedi prosperitet Arktika. Važno je širiti pozitivne odnose zemalja-članica Arktičkog saveta i na vojnu sferu, o čemu smo više puta govorili, pre svega putem obnove multilateralnog dijaloga arktičkih država po liniji generalštabova Oružanih snaga“, objasnio je šef ruske diplomatije.

Ministar je istakao da Rusija, kao najveća arktička sila, smatra da je prioritet delovanja Arktičkog saveta uravnoteženo promovisanje stabilnog razvoja Zapolarja u socijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj dimenziji.

„Smatramo da je neophodno doprineti jačanju vodeće uloge Arktičkog saveta u kolektivnim naporima za osiguranje odgovornog upravljanja regionom i rešavanja postojećih problema. U isto vreme je važno doprineti sinergiji sa drugim regionalnim formatima“, rekao je i on.

Prema rečima ministra inostranih poslova Rusije, Moskva poziva zemlje Arktičkog saveta da osiguraju stabilne i bezbedne pomorske aktivnosti u regionu. S tim u vezi, naglasio je da se u regionu burno razvija plovidba brodova koja doprinosi diverzifikaciji transportnih puteva između Atlantika i Azijsko-pacifičkog regiona.

„Raste uloga Arktika u osiguravanju globalne energetske bezbednosti, kao i u zajedničkim naporima za prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju“, zaključio je Lavrov.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202105201125408434-lavrov-rusija-je-najveca-arkticka-sila/)

Putin razmešta avione "su-34" da čuvaju Arktik


Rusija šalje eskadrile lovaca bombardera na ledeni sever, gde se obnavljaju aerodromi, kako bi pojačala nacionalnu bezbednost

Rusija se priprema da na Arktik razmesti eskadrilu lovaca bombardera tipa "su-34" kako bi pojačala nacionalnu bezbednost, zbog čega se na dalekom severu ubrzano obnavljaju aerodromi izrađeni još u eri Hladnog rata i postojanja Sovjetskog Saveza.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozdravio je "konstruktivne" razgovore sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom nakon njihovog prvog sastanka od izbora predsednika SAD Džozefa Bajdena. - Razgovor mi se učinio konstruktivnim - rekao je Lavrov, javila je agencija RIA Novosti. Blinken je istakao da se SAD zalažu za stabilniji i predvidljiviji odnos s Moskvom.

Kako je preneo moskovski dnevnik Izvestija, planove o razmeštanju avijacije na daleki sever otkrio je general-major Igor Čurkin, šef štaba 45. vazduhoplovnog puka i komandir vojne baze Nagursko na Arktiku.


Patroliranje i osmatranje

- Ekspanzija sposobnosti naše avijacije biće omogućena zahvaljujući obnovi više aerodroma u regionu. Naši avioni ne samo što će biti u stanju da odbrane teritoriju Rusije nego će započeti i redovne patrole i osmatranje arktičkog regiona - rekao je Čurkin, prenosi Raša tudej. Vojna baze Nagursko ranije je bila meteorološka stanica u eri SSSR, a sada je glavna ispostava ruske armije na severu. Dan ranije Džim de Hart, izaslanik za Arktik američkog Stejt departmenta, rekao je za Rojters kako je Amerika zabrinuta zbog jačanja ruskog vojnog prisustva u ovoj oblasti. - Amerika mora da se pobrine da ove aktivnosti posmatra kroz objektiv svoje nacionalne bezbednosti. Neke aktivnosti ruske armije na Arktiku nisu transparentne, već su provokativne i neprofesionalne. To je zabrinjavajuće. Naša vizija podrazumeva saradnju, preduzimanje akcije protiv klimatskih promena i održanje regiona u miru - rekao je on.


Lavrov jasan

Situacija na severu u žiži je ovih dana zbog susreta Arktičkog saveta ministara, kojem su prisustvovali šefovi diplomatija osam zemalja. Cilj sastanka jeste da se smanji tenzija u regionu, koji je postao sve više interesantan kao plovni put, ali i zbog velikih rezervi prirodnog gasa, nafte, dragocenih metala, zahvaljujući topljenju leda usled globalnog zagrevanja. Uoči sastanka Arktičkog saveta ministara ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izneo je nedvosmislen stav:

- Već duže vreme je svima dobro poznato da je Arktik ruska teritorija, to je naša zemlja i mi smo odgovorni da obezbedimo sigurnost arktičke obale. Sve što Rusija radi tamo je apsolutno legalno i zakonito. 


Bogato nalazište - Nafta, gas i rude

Arktik će u 21. veku biti glavno poprište geopolitičke borbe pre svega zbog bogatih nalazišta nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, kao i novih plovnih puteva oko sveta. Na Arktiku se nalazi oko 22 odsto svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3691679/vladimir-putin-razmesta-avione-su-34-da-cuvaju-arktik)

https://youtu.be/UgvW2i_ex58

Američki mediji: „Zastrašujuće“ mogućnosti Rusije na Arktiku


Oružje nasleđeno iz vremena Sovjetskog Saveza učinilo je da Rusija bude spremna za borbu za Arktik, piše američki list „Nešenel interest“. Mogućnosti kojima Rusija raspolaže u tom regionu autor članka je opisao kao „zastrašujuće“.

Kako je naveo, Moskva se još u vreme Hladnog rata spremala da se suprotstavi Zapadu u arktičkom regionu. Stečeno iskustvo i razne vrste oružja omogućili su Rusiji da dobije „smrtonosne“ mogućnosti za slučaj da u Severnom ledenom okeanu dogodi nešto „nezamislivo“.

U prvom redu tu je ruska flota ledolomaca – najveća na svetu. Takvi brodovi postaju sve potrebniji zbog porasta komercijalnih interesa za region, a to Rusiju čini „garantom globalnog pristupa Arktiku“.

Zahvaljujući tome Rusija može slobodno da planira vojnu kampanju, kao i strategiju pristupa resursima u regionu, navodi se u članku.

U najsmrtonosnije oruđe Rusije na Arktiku „Nešenel interest“ je svrstao podmornice „Akula“, nazvavši ih „zastrašujućim“. Nedovoljna skrivenost podmornice u potpunosti se kompenzuje ogromnim arsenalom oružja koje ta podmornica ima na raspolaganju.

Pored toga, nebom iznad Arktika aktivno lete ruski avioni – na primer, lovci MiG-31, napravljeni, kako kaže autor članka, za „lov“ na američke bombardere. Novinar je ukazao na činjenicu da ti avioni imaju odlične radare i da ih odlikuju izuzetne manevarske sposobnosti.

Tu su i bombarderi Tu-95 i protivbrodski avioni Tu-142. Iako avioni Tu-95 spadaju u grupu najstarijih oni odlično funkcionišu na „hladnom arktičkom nebu“.

U članku se pominju i vežbe ruskih specijalaca. Oni su, kako se navodi, obučeni da zauzimaju teško dostupne oblasti, da sprovode obaveštajni rad, kao i da pomažu u operacijama potrage i spasavanja.

Podsetimo, u martu ove godine predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je vladi da u roku od mesec dana završi jedinstveni plan za razvoj Arktika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105221125424598-americki-mediji-zastrasujuce-mogucnosti-rusije-na-arktiku/)

„Njujork tajms“: Rusija zaobišla SAD po vojnom prisustvu na Arktiku


Rusija je, na vreme obraćajući pažnju na klimatske promene, zaobišla Sjedinjene Američke Države u osvajanju Arktika i jačanju svojih odbrambenih pozicija tamo, ocenio je „Njujork tajms“.

List napominje da je ruska vlada „za razliku od Stejt departmenta u administraciji (bivšeg predsednika Donalda) Trampa“ otvoreno priznala postojanje klimatskih promena, usvojivši u oktobru 2020. Strategiju za razvoj Arktičke zone Rusije i osiguravanja nacionalne bezbednosti za period do 2035. godine. Ukazom koji je potpisao predsednik Rusije Vladimir Putin između ostalog se pominje „rast konfliktnog potencijala na Arktiku koji zahteva stalno povećanje borbenih sposobnosti grupa Oružanih snaga Rusije, drugih trupa, vojnih formacija i tela u Arktičkoj zoni“.

„Iako Oružane snage Rusije nemaju mnogo zajedničkog sa liberalnim zapadnim političarima ili ekološkim organizacijama poput ‘Grinpisa’, one dele gledište o tome da se led zaista topi. To im je omogućilo da dobiju prednost nad Sjedinjenim Američkim Državama“, ističe „Njujork tajms“. Istovremeno, prema mišljenju autora, američka arktička strategija „definitivno će se promeniti“ tokom administracije aktuelnog lidera Džoa Bajdena.

Novine se pozivaju na mišljenje analitičara Majkla Koufmana iz Istraživačkog centra CNA, koji pruža usluge mornarici i marincima američke vojske.

Prema njegovim rečima, topljenje leda je „noćna mora“ za Rusiju. „Ono otvara novo bojno polje u slučaju sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama“, smatra ekspert.

Istovremeno, autor članka, koji je na poziv Rusije posetio najseverniji aerodrom u zemlji – Nagursko na ostrvu Aleksandrina zemlja, priznaje da je pažnja Rusije prema Arktiku u velikoj meri diktirana ekonomskim razmatranja. On primećuje interes Moskve za otkrivanje potencijala Severnog morskog puta u uslovima topljenja leda, kao i za osvajanje novih rezervi minerala. Istovremeno, ekspert priznaje da mu se poziv stranih novinara na ruski aerodrom činio kao „demonstracija sposobnosti zemlje“.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105231125428467-njujork-tajms-rusija-zaobisla-sad-po-vojnom-prisustvu-na-arktiku/)

Nemački list predviđa Arktiku „sudbinu Krima“


Sjedinjene Američke Države i NATO bi trebalo da naprave strategiju suzbijanja rastućeg uticaja Rusije na Arktiku, u suprotnom će doživeti „sudbinu Krima“, piše nemački list „Velt“.

Rusija, na čelu Arktičkog saveta, planira da ojača pozicije u regionu bogatom prirodnim resursima. Prema mišljenju lista, Moskva je poslednjih godina znatno uvećala vojno prisustvo na Arktiku. Ona je još 2019. godine saopštila modernizuje dvanaest pisti.

U martu iste godine, tri nuklearne ratne podmornice Rusije probile su led na Arktiku i prvi put se istovremeno pojavile na površini. To neće samo olakšati eksploataciju velikih nalazišta prirodnog gasa, već i signalizira pretenzije Moskve na region, piše list.

„Bez obzira na to što SAD krive Rusiju za ‘militarizaciju’ Arktika, administracija Bajdena za sada ne zna, kako da spreči Moskvu u tome“, navodi autor članka.

U članku se preporučuje da se napravi strategija obuzdavanja Rusije u regionu, inače će se Zapad kasno probuditi i biće prinuđen da se pomiri sa faktičkim stanjem, kao što je bilo sa Krimom.

Ranije je Island predao Rusiji dvogodišnje predsedavanje Arktičkim savetom. Jedna od glavnih tema njenog rada u periodu 2021-2023. godine će biti klimatske promene, razvoj ljudskog kapitala i podrška starosedeocima.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je Arktik teritorijom mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje. Po njegovim rečima, pozitivna saradnja zemlja u okviru Arktičkog saveta važno je da se proširi i na vojnu sferu.

Ranije je ruska vlada utvrdila novi program razvoja Arktika prema kojem je predviđeno ulaganje od 19,5 milijardi rubalja (oko 250 miliona dolara) u socijalno-ekonomski razvoj tog regiona do 2024. godine, a samo ove godine za tu svrhu biće izdvojene tri milijarde rubalja.

Arktički savet je osnovan 1996. godine. To je međuvladin forum visokog nivoa, koji doprinosi saradnji u regionu, posebno u sferi zaštite životne sredine. U savet ulaze Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105251125442546-nemacki-list-predvidja-arktiku-sudbinu-krima/)

https://youtu.be/Rz3WcZjcZgE

SAD dale „signal“ Rusiji na Arktiku


Sjedinjene Američke Države su rasporedile bombardere B-1 u vazduhoplovnoj bazi Orland u Norveškoj kako bi dale znak Rusiji, piše američki portal „19fortyfive“.

„Poruka Moskvi bila je kristalno jasna: američka vojska može da sprovodi operacije u strateški važnom regionu Arktika“, navodi se u članku američkog portala.

Postoji mogućnost da su ovi avioni završili svoju misiju u Norveškoj i da se vraćaju kući. Ipak, Američko ratno vazduhoplovstvo je potvrdilo svoje namere da učvrsti svoje pozicije u regionu, poslavši tamo bombardere B-52 „Stratofortres“ radi zajedničkih manevara sa norveškim lovcima F-16 „Fajting falkon“.

Bombarderi B-52 su raspoređeni i u drugim delovima Evrope i Indopacifičkog regiona, navodi autor.

„Brzina, širina primene i borbena gotovost naših strateških bombardera imaju presudnu ulogu u našoj sposobnosti za obuzdavanje potencijalnih protivnika i u signalizaciji naše nepokolebljive podrške saveznicima i partnerima“, izjavio je američki admiral Čarls Ričard.

Moskva poslednjih godina beleži veću aktivnost NATO avijacije pored svojih granica. Ruski lovci često poleću kako bi presreli i pratili avione Alijanse.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je pojasnio da NATO nema samo izviđačke letove, već i vežbe sa simuliranim vazdušnim udarima na teritoriju Rusije. Naglasio je da Moskva nema drugog izbora osim da bude jaka i spremna za borbu i potvrdio da Ministarstvo preduzima sve potrebne mere kako bi to ispunilo.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105281125472874-americki-portal-sad-dale-signal-rusiji-na-arktiku/)

Mediji: Amerika se sprema za „prvi arktički rat“


Mnoge zemlje vode aktivne pripreme za potencijalni vojni sukob na Arktiku, među njima su i Sjedinjene Države koje su u poslednje vreme više puta revidirale svoju strategiju za taj region, piše američki list „Nešenel interest“.

Autor članka Kris Ozborn piše da „niko ne želi da otvara vatru pored belih medveda i pingvina“, ali Pentagon je zabrinut zbog stvaranja novih strateških mogućnosti za mnoge zemlje zbog topljenja leda.

U članku se podseća da su američki marinci nedavno imali vežbe zajedno sa norveškim vojnicima s ciljem uvežbavanja delovanja u surovim vremenskim uslovima.

Vojni savez Vašingtona i Osla na Arktiku je od velikog značaja za Pentagon koji nastoji da se suprotstavi delovanju Rusije koje ne samo da ima najviše ledolomaca nego radi i na Severnom morskom putu.

„Rusija je podigla vojne baze na Arktiku a imala je i veliki broj vojnih vežbi u regionu, seriju manevara koji su isprovocirali Ameriku da pojača aktivnosti u toj oblasti kako bi se uspostavila ravnoteža strateškog uticaja“, navodi se u članku.

Stvaranje novih vodenih puteva zbog ubrzanog topljenja leda prinudili su Vašington da ubrza napore.

Konkretno, američka mornarica je zatražila od stručnjaka da proizvedu sisteme naoružanja koji mogu da funkcionišu u surovim klimatskim uslovima.

Pribeglo se i izučavanjima gustine vode podvodim dronovima kako bi se bolje razumela temperaturna kolebanja i njihov uticaj na vojne operacije.


Ima li Rusija „previše Arktika“

Danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean — Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD — preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.

Ostale granice pokušale su da reše Ujedinjene nacije 1982. godine donevši Konvenciju o morskom pravu, koju nisu potpisale SAD. Po Konvenciji, odluka se donosi, između ostalog, i na osnovu sastava zemljišta morskog dna, koji bi trebalo da bude isti kao kopno određene zemlje.

Ruski naučnik Anton Čilingarov jedini je uspeo da se spusti na dno okeana i donese dokaze da sporni greben Lomonosova pripada Rusiji. Komisija Ujedinjenih nacija potvrdila je taj nalaz i očekuje se da se na sledećem zasedanju donese konačna odluka kojom će Rusiji pripasti 1,2 miliona kvadratnih kilometara, što čini najveći deo teritorije, sa svim prirodnim bogatstvima na njoj.

Zato na pitanje — na koga je predsednik Vladimir Putin mislio u svojoj već čuvenoj izjavi da će Rusija izbiti zube svakome ko pokuša da joj nešto odgrize, prvo pada na pamet odgovor da su to oni koji smatraju da Rusiji pripada previše Arktika. Tim pre što je 1991. godine Rusija koja ima čitavu flotu ledolomaca, otvorila Severni morski put za međunarodnu plovidbu. To je više nego dvostruko kraći put između Evrope i Azije nego što je Suecki kanal.

A koliko je važan, može se zaključiti ako se samo setimo nedavnog incidenta koji je doveo do blokade kanala i naneo ogromnu ekonomsku štetu zemljama koje su slale svoje brodove na put. Ako se večiti led bude i dalje topio, da bi se prešao put između Evrope i Kine, neće više biti potrebni ledolomci, a to je već ozbiljan izazov za susedne zemlje koje za sada ne mogu da konkurišu Rusiji na tom planu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202105291125477362-mediji-amerika-se-sprema-za-prvi-arkticki-rat/)

Rusija objasnila zašto je Severni morski put bolji od Sueckog kanala


Specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Nikolaj Korčunov rekao je da je incident sa velikim teretnim brodom „Ever given“ u Sueckom kanalu koji se dogodio u martu ove godine pokazao značaj razvoja alternativnih globalnih transportnih pravaca, raznovrsnosti puteva snabdevanja i otkrio je nedostatke postojećih morskih koridora.

„Severni morski put je za 40 odsto kraći od transportne rute kroz Suecki kanal i ima niz prednosti, uključujući i političke. To što je kraći omogućava ne samo da se smanji vreme, nego i troškovi za gorivo, što doprinosi tome da se svede na minimum antropogeno opterećenje životne sredine“, rekao je Korčunov.

On je istakao da Rusija poslednjih godina primećuje pozitivnu dinamiku rasta količine tereta koji se prevozi Severnim morskim putem i razvoja pomorstva. Korčunov dodaje da će to imati pozitivan uticaj na severne teritorije, trgovinu i turizam, a takođe će doprineti povećanju životnog standarda stanovnika Arktika, uključujući autohtone narode.

Kako je rekao ranije ministar za razvoj Dalekog istoka i Arktika Aleksej Čekunkov, najveće azijske zemlje već razmatraju Severni morski put kao na alternativnu preopterećenom Sueckom kanalu. Kako je istakao vicepremijer Jurij Trutnjev, Rusija će učiniti sve da korišćenje Severnog morskog puta bude pogodno, bezbedno, kao i da doprinese smanjenju emisije štetnih materija u okruženje.

Podsetimo, teretni brod „Ever Given“ nasukao se u Sueckom kanalu u martu ove godine i blokirao je taj plovni put na šest dana.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106011125495219-rusija-objasnila-zasto-je-severni-morski-put-bolji-od-sueckog-kanala/)

Sve lepo.. ali kome se plača ledolomce i sve ostale pristojbine za severni put (koji leži u ruskoj ekonomskoj zoni)?

Onako, pitam za prijatelja.

Ne znam tačno, al' pretpostavljam vlasnicima usluga tj. rusima. Kao što se za prolazak kroz Suecki kanal plaća za uslugu Egiptu, prolazak kroz Panamski kanal - Panami ...


...


Moćni čuvari ruskih granica i Arktika – danas je njihov poseban dan


U Rusiji se danas obeležava Dan Severne flote, koja proslavlja 288 godina postojanja. Severna flota je peti vojni okrug Oružanih snaga Rusije i jedna od najmoćnijih flota u zemlji koja štiti nacionalne interese Rusije na Arktiku i u drugim rejonima Svetskog okeana.

U zonu odgovornosti Severne flote spadaju Murmanska i Arhangelska oblast, Republika Komi i Nenecki autonomni okrug. Glavna baza flote je Severomorsk.

Severnu flotu čine podvodne i nadvodne snage, armijski korpus Kopnenih snaga, vojska Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Severna flota u svom naoružanju poseduje jedinstvene brodove i podmornice.

Mornari Severne flote ne samo da čuvaju granice svoje otadžbine, nego i aktivno istražuju Arktik. Opremljeni su savremenom tehnikom i naoružanjem, prilagođenom za korišćenje na Arktiku. Flota je naoružana jedinstvenim brodovima okeanske zone. Podmornice flote konstantno rešavaju zadatke borbenog patroliranja i borbenog dežurstva u Svetskom okeanu. Brodovi Severne flote učestvovali su u operacijama protiv međunarodnog terorizma u Siriji.

​Današnji praznik Severne flote se poklapa sa početkom novog letnjeg perioda obuke, tako da je posada na svojim položajima. Na fregati „Admiral Kasatonov“ mornari uvežbavaju pripremu broda za bitku i pohod. Posada broda je do sada održala seriju vojnih vežbi, kako samostalnih, tako i sa drugim brodovima i avijacijom Vojno-pomorske flote Rusije.

To je prva fregata serijske proizvodnje projekta 22350, a u toku je gradnja još četiri takva broda. Upravo ta plovila će biti naoružana hipersoničnim oružjem – raketama „Cirkon“.

Severna flota vodi svoju istoriju od eskadrile formirane 1733. godine radi zaštite Ruske imperije.

Praznik Severne flote je ustanovljen 15. jula 1996. godine. Prema tradiciji na Dan Severne flote u svim jedinicama se održavaju svečanosti, a na brodovima ceremonije razvijanja pomorske zastave.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106011125496028-mocni-cuvari-ruskih-granica-i-arktika--danas-je-njihov-poseban-dan-video/)

Pa zato i ispostavio da čista ekonomija pozadi, ništa drugo.

Pa sve i svuda na planeti kada pogledaš pozadi su ekonomija, novac, resursi, profit i interes u pitanju ...  ;)

A ko veruje da bilo ko u svetu nešto radi iz "humanitarnih", "demokratskih" ili bilo kojih drugih altruističkih razloga, opet imam jedan most u Londonu na prodaju  ;D

;D ;D ;D

Svi su oni isti.. (Kina, USA, Rusija... itd)

Занимљиво питање. Северни пут је у међународним водама, 12 наутичких миља од обале, тако да било ко има право да га користи. У реалности, тамо су временске прилике такве да је практично немогуће организовати транспорт без сарадње обалне земље, Русије. Чак и да пошаљеш своје ледоломце испред бродова, увек постоји шанса да ти је ради олује неопходно да се склониш у луку. А то више нису међународне воде.

Бродски превозници ће користити тај "сверени пут" онда кад нађу добар економски разлог. Није препрека то што ће се плаћати ледолонци Русији (плаћа се и Египту, Панами, плаћа се и кад "пилот" уводи брод у луку и др.) већ колико ће то коштати и колико ће пут бити сигуран, проходан током године.

Cijena prava sitnica! ;D

Rusija na jesen izvodi vojne vežbe na Arktiku
Tanjug 01.06.2021.

Rusija će ove jeseni izvesti strateške vojne vežbe na Arktiku, javila je ruska agencija Interfaks pozivajući se na saopštenje ruske severne flote.

Rusija je poslednjih godina pojačala vojno prisustvo u oblasti Arktika, gde je dostupno sve više resursa usled topljenja leda, navodi agencija Rojters.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/S_-t0Ma-L28

NATO objasnio zašto Arktik postaje sve interesantniji


Klimatske promene zajedno sa aktivnostima Rusije i Kine povećavaju pažnju NATO-a za Arktik, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom izlaganja na vašingtonskom Atlantskom savetu.

Podsećanja radi, Atlantski savet je organizacija koja je u Rusiji proglašena kao nepoželjna.

„Topljenje leda, ujedno sa povećanim ruskim vojnim prisustvom i interesima Kine prema Arktiku, naravno, povećavaju i njegov značaj za NATO“, rekao je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je istakao da upravo zbog toga države-članice NATO-a sa sve većom pažnjom prate dešavanja na Arktiku i povećavaju prisustvo u tom regionu.

„Naši saveznici investiraju u nove mogućnosti, od vojnih aviona do patrolnih podmornica i svega što je neophodno kako bi nastavili da sprovode prisustvo u regionu“, naglasio je.

Podsetimo, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je u više navrata skretalo pažnju na to da Arktik postaje sve pristupačniji usled klimatskih promena i topljenja leda i da se primećuje povećan broj prisustva oružanih snaga drugih zemalja.

Moskva je takođe mišljenja i da na Arktiku nema potencijala za konflikt, a samim nim ni izazova koji bi zahtevali povećano vojno prisustvo i to nearktičkih država.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202106081125545464-stoltenberg-objasnio-zasto-se-nato-sve-vise-interesuje-za-arktik/)

Rusija upozorila Ameriku: Vojne vežbe „Arktički izazov“ su provokacija


U ponedeljak su počele vežbe „Arktički izazov“ (Arctic Challenge) koje se izvode uz učešće Sjedinjenih Američkih Država. Ruska ambasada u SAD je manevre ocenila kao provokaciju.

 „Manevri 'Arktički izazov' uz učešće američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi su provokacija. Ne doprinose jačanju poverenja u Evropi. Te vežbe nisu u skladu sa izjavama Vašingtona da ne postoji alternativa obezbeđivanju stabilnog i mirnog razvoja arktičkog regiona“, navodi se u saopštenju ambasade na Tviteru.

​Podsetimo, ranije je saopšteno da su vazduhoplovne snage Finske, Norveške i Švedske počele da izvode jednu od najvećih vežbi sa borbenom avijacijom u Evropi „Arktički izazov“.

​U vežbe su, pored američkog vazduhoplovstva, uključeni i holandsko, britansko, nemačko i dansko vazduhoplovstvo, kao i avion velikog radarskog dometa za kontrolu taktičke avijacije E-3A AVAKS NATO.

Ranije je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu primetio da SAD povećavaju svoje vojno prisustvo na Arktiku. Prema njegovim rečima, vojno-političku situaciju u regionu komplikuje konkurencija vodećih zemalja sveta za pristup resursima i transportnim komunikacijama.

S tim u vezi, naglasio je da Rusija aktivno razvija Severnu flotu kako bi ojačala svoje odbrambene sposobnosti i osigurala nacionalne interese.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106081125547955-rusija-upozorila-ameriku-vojne-vezbe-arkticki-izazov-su-provokacija/)

Manevri „Arktički izazov“ — instrument NATO-a za militarizaciju Arktika


Vojne vežbe „Arktički izazov“ koje izvode Sjedinjene Države sa svojim saveznicima, doprinose povećanim tenzijama na Arktiku, ocenjuju ruski stručnjaci, dodajući da trenutno vlada opasan trend militarizacije arktičkog regiona koji Rusija razmatra kao nasrtaj na njene suverene interese.

Taktičke vežbe „Arktički izazov“ (Arctic Challenge) počele su u ponedeljak i izvode se uz učešće Sjedinjenih Američkih Država. Ruska ambasada u SAD ocenila je ove vežbe kao provokaciju i navela da one nisu u skladu sa izjavama Vašingtona da ne postoji alternativa obezbeđivanju stabilnog i mirnog razvoja arktičkog regiona.


Severne zemlje dobile posebnu ulogu u vežbama NATO-a

Šef odeljenja za evropsku bezbednost Instituta za Evropu pri Ruskoj akademiji nauka Dmitrij Danilov rekao je za RT da je teza o odbrambenoj prirodi delovanja zapadnih saveznika u regionu — neodrživa. Prema njegovim rečima, „članice NATO-a više ne govore samo o jačanju potencijala na severu, već i o potrebi stvaranja pojasa obuzdavanja Rusije duž čitave granice“.

U ovom procesu posebna uloga je dodeljena severnim zemljama, uključujući Švedsku i Finsku, koje nisu članice NATO-a, ali su partneri Alijanse, dodao je Danilov.

Ruski ekspert Anastasija Rudnicka izjavila je za Sputnjik da se zanemaruju oni sporazumi koji su postojali i još postoje po pitanju diplomatskih kontakata između Sjedinjenih Država i Rusije u odnosu na to da NATO ne širi svoje prisustvo na istoku.

„Svesni smo da povećanje potencijala te grupe nije baš dobar signal, posebno što je, u informativnom prostoru, ovo praćeno epitetima koji se dodaju Rusiji, koji su nediplomatske rusofobne prirode. Na primer, da ’Rusija predstavlja pretnju‘, da ’moramo da udružimo snage kako bismo se oduprli ruskoj agresiji‘ i s vremena na vreme se sve ovo širi u medijima u inostranstvu, Evropi i Sjedinjenim Državama.

Ovo je vrlo neprijatan kontekst koji svedoči o činjenici da će uprkos određenim izjavama ruske strane, NATO uvek držati Rusiju pod tenzijom“, istakla je Rudnicka.


Pokušaj internacionalizacije Arktika

Analitičari takođe ističu da su aktivnosti Ruske Federacije na Arktiku u skladu sa svim međunarodno-pravnim normama i ne predstavljaju pretnju ni za koga.

„Ruske akcije u arktičkom regionu su apsolutno u okvirima zakona. Na primer, Severni morski put o kojem je govorio američki državni sekretar Entoni Blinken, prolazi preko ruske teritorije i nema nikakve veze sa Sjedinjenim Državama. Prema tome, Vašington nema pravo da nam govori o zakonitosti u ovom slučaju. Međutim, izjave Blinkena i drugih američkih zvaničnika jasno stavljaju do znanja u kom pravcu će se kretati američka politika na Arktiku: oni će pokušati da izvrše internacionalizaciju regiona da bi se on proglasio međunarodnim prostorom“, istakao je za RT Dmitrij Jegorčenkov sa Instituta za strateška istraživanja.


Nasrtaj na suverene interese Rusije

Istovremeno, ruski eksperti su uvereni da su manevri usmereni upravo protiv Rusije, iako se ona u zvaničnim izjavama učesnika vežbi ne pominje.

„U tom smislu, reakcija Rusije je logična, jer je izvođenje internacionalnih vojnih vežbi u arktičkom regionu pokušaj povećanja militarizacije i defakto izjašnjavanje o ’našim pravima‘ na Arktiku“, rekao je za RT Jegorčenkov.

Dmitrij Danilov je naglasio da Rusija s pravom razmatra ovakav pravac delovanja Amerike kao nasrtaj na postojeće međunarodno pravo.

„Ovo je nasrtaj na suverene interese Ruske Federacije. Moskva to odlično razume i odgovara na takve pretnje“, zaključio je Danilov.

Vojne vežbe „Arktički izazov“ prvi put su održane 2013. godine, a na svake dve godine održavaju ih finsko, švedsko i norveško vazduhoplovstvo. Ove godine vežbama će upravljati Ratno vazduhoplovstvo Norveške. Zbog pandemije virusa korona preduzete su mere predostrožnosti, koje podrazumevaju određen broj učesnika na nekoliko avio-baza.

Piše Tatjana Bulatović
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202106111125562256-manevri-arkticki-izazov--instrument-nato-a-za-militarizaciju-arktika/)

Putin: „Lider“ će biti bez premca


Rusija ima najmoćniju nuklearnu flotu ledolomaca i razvijaće je i dalje, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Imamo najmoćniju flotu ledolomaca i razvijamo je. U skorijoj budućnosti ćemo izgraditi još nekoliko novih moćnih ledolomaca, među njima je i ‘Lider’. U svetu takvog ne da nema, nego nikad nije ni bilo, čak ni kod nas“, rekao je ruski predsednik.

Kako je naveo, „Lider“ će lomiti led debljine do tri metra.

Podsetimo, ledolomci na nuklearni pogon projekta „Lider“ zamišljeni su kao najmoćniji nuklearni ledolomci na svetu, a njihove razmere svedoče u prilog tome — dužina će iznositi 209 metara, širina skoro 50 i visina gotovo 19 metara. Oni će biti potrebni kako bi se obezbedila plovidba duž Severnog morskog puta tokom cele godine.

Ledolomac „Lider“ je budućnost ruske civilne flote. Zahvaljujući motorima na nuklearni pogon, snage 160.000 konjskih snaga, ruski gigant će dostizati neverovatnu brzinu od 24 čvora (oko 44 km/č). Važno je naglasiti da apsolutni svetski rekord iznosi 12 čvorova.

Eksploatacija najmoćnijeg nuklearnog ledolomca u istoriji svetske brodogradnje trebalo bi da počne 2027. godine. Vrednost projekta iznosi 127 milijardi rubalja (1,7 milijardi dolara), a Rusija planira da izgradi tri takva broda.

Putin je povodom praznika Dana Rusije uručio državne nagrade, a jedan od laureata bio je i kapetan Odeljenja za bezbednost i kvalitet filijale „Dalekoistočnog morskog parobrodarstva“ Genadij Antohin.

Ruski predsednik je posle uručenja nagrada u neformalnom razgovoru sa dobitnicima nagrada govorio i o ruskim ledolomcima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202106121125596418-putin-imamo-najmocniju-flotu-nuklearnih-ledolomaca--lider-ce-biti-bez-premca-video/)

Rusija brine zbog NATO-a na Arktiku
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 24.06.2021.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev poručio je danas da je ta zemlja zabrinuta zbog rada NATO-a na militarizaciji Arktika.

On je istakao da se zalaže za očuvanje tog regiona kao zone mira i međunarodne saradnje. Patrušev je tokom izlaganja na moskovskoj Konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, naglasio da aktivnosti NATO-a u vezis militarizacijom Arktika, a posebno razmeštanje novih elemenata vojne infrastrukture u tom regionu ne mogu a da ne zabrinu, i da se Moskva zalaže za bezuslovno očuvanje Arktika kao zone mira, prenosi TAS.

On je govorio i o terorizmu i biološkom oružju kao političkim sredstvima, koje vidi kao veoma važne bezbednosne izazove koji zaslužuju posebnu pažnju. Prema Patruševu, terorizam je često rezultat geopolitičkih eksperimenata određenih globalnih igrača koji koriste ekstremiste protiv država sa kojima se ne slažu, a borba protiv terorizma u Libiji i severnoj Africi u celini, regionu Sahara-Sahel, istočnoj Africi i drugim regionima zahteva veliku pažnju.

"Istovremeno, moramo imati na umu da se terorizam često ne pojavljuje sam po sebi, rezultat je geopolitičkih eksperimenata odredjenih igrača koji koriste ekstremiste svih vrsta da potkopaju državnost zemalja sa kojima se ne slažu, a smatraju borbu protiv terorizma kao formalni izgovor za povećanje svog vojnog prisustva", istakao je Patrušev.

On je rekao i da je globalno oživljavanje biološkog oružja već započelo, i da postoje jasni znaci opasnih patogena koji se koriste u vojsci zbog političkih ciljeva, a da pitanje biološke bezbednosti nije ograničeno samo na borbu protiv kovida 19.

Izvor: www.b92.net

Na Arktiku počeli specijalni manevri ruske flote: Testira se naoružanje podmornica


Rusija je započela specijalne vojne vežbe tokom kojih će se ispitivati sistemi i naoružanje podmornica u velikim dubinama Barencovog i Norveškog mora, saopštila je ruska Severna flota.

„U vežbama učestvuju posade nekoliko podmornica, uključujući i one četvrte generacije“, navodi se u saopštenju.

Oružje će se ispitivati na dubinama preko 500 metara, što je krajnja granica za većinu savremenih podmornica.

Vojne vežbe se odvijaju prema planu i trajaće nekoliko dana.

Podsetimo, početkom juna u Barencovom moru održani su morski manevri. Više od 20 brodova i podmornica uvežbavalo je zaštitu arktičkih granica uz podršku 10 aviona i helikoptera.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202107021125809265-na-arktiku-poceli-specijalni-manevri-ruske-flote-testira-se-naoruzanje-podmornica/)

Zašto je Rusija poslala više sistema protivraketne odbrane S-400 na Arktik?

Moskva pojačava svoje vojno prisustvo na Arktiku, a Vašington pokušava da reaguje na sličan način

Rusija dodaje više sistema PVO S-400 na Arktik, što se može videti kao otvoreni napor da se u velikoj meri „pokrene“ i dalje militarizuje njeno ionako značajno i rastuće prisustvo na Arktiku.

Svakako dolazak više sistema S-400 na izuzetno osporavani i sve napetiji Arktik menja taktičke okolnosti u kojima američke i savezničke letelice mogu izvoditi operacije, i možda nije slučajno što ove napredni ruski sistemi PVO stižu ubrzo nakon što je Vašington poslao B-1 bombardere u Norvešku za pojačanje arktičkih patrola.

Ruski dodatak sistema S-400 naveden je u novo objavljenom strateškom dokumentu američke vojske pod nazivom „Vraćanje arktičke dominacije“, tekstu koji precizira brojne hitne američke operacije visokog prioriteta na Arktiku.

„Moskva je najavila da će povećati broj protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400 raspoređenih širom svoje arktičke teritorije, koje prate raspoređivanje sofisticiranije opreme za odbranu svojih vazdušnih i pomorskih domena“, navodi se u strategiji. „Ovi sistemi stvaraju„ zaštitnu kupolu “preko ogromne arktičke obale Rusije i poboljšavaju njegovu ukupnu operativnu sposobnost otkrivanja i praćenja plovila i letelica. Ovi sistemi pružaju Rusiji gotovo potpunu pokrivenost severne obale i susednih voda “.

Jasno je da bi bombarderi B-1 ili B-52, ukoliko ne bi kao prethodnicu imali “stealth” bombardere ili ih ne bi pratili avioni pete generacije, bili pod rizikom od sistema S-400.
Sve ovo može biti upravo razlog zašto je američko ratno vazduhoplovstvo trenutno u procesu priprema za integrisane arktičke patrole kombinovanim snagama bombardera B-2 i stelt lovaca F-35 za zajedničko patroliranje Arktikom u koordinisanim misijama. Ima smisla da Amerika poveća stelt kapacitete radi suprotstavljanja povećanim količinama sistema ruske protivvazduhoplovne odbrane kojim Rusija agresivno povećava svoje prisustvo na Arktiku.

Počev od 2010. godine, Rusija je uložila preko milijardu dolara za obnavljanje 13 aerodroma, poboljšanje mogućnosti pretraživanja i spasavanja i nadogradnju radarskih stanica radi poboljšanja praćenja situacije u vazdušnim i pomorskim domenima, uključujući radarske sisteme “Sopka-2” na ostrvu Vrangel (300 km od Aljaske) i rtu Šmit “, piše Vojna strategija.
Pored toga, dodata količina sredstava PVO, prema strategiji američke vojske, dodaje novu dimenziju postojećem ruskom PVO aparatu.

„Ostrvo Kotelni i Novaia Zemlia, na primer, opremljeni su obalskim odbrambenim sistemima Bastion-P i protivvazduhoplovnim sistemima Pantsir-S1, koji stvaraju složeni slojeviti obalni aranžman koji obezbeđuje teritoriju dublje u centralnom Arktiku“, piše u strategiji.

Kako se led nastavlja topiti bržim tempom, otvarajući nove plovne puteve za pomorski tranzit i formirajući nova područja leda i kopna, Rusija je nastojala da proširi svoje teritorijalne granice na Arktiku izvan kontinentalnog pojasa prema severu od granica navedenih u Konvenciji o pravima mora   Ujedinjenih Nacija. „Rusija sada pokriva 463.000 kvadratnih milja morskog pojasa na Arktiku“, kaže Arktička vojna strategija.

Izvor: The National Interest
Preveo i prilagodio za forum Paluba: Kubovac

https://nationalinterest.org/blog/buzz/why-did-russia-send-more-s-400-missile-defense-systems-arctic-182140

Postavljen kamen temeljac za moćnu "Rusiju"
Novosti online 05. 07. 2021.

NA DALEKOM istoku Rusije postavljen je kamen temeljac za izgradnju nuklearnog ledolomca "Rusija", projekta 10510 "Lider", saopštio je potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

- Sada počinje ozbiljna prekretnica, kao i u avijaciji. U toku je izgradnja grandioznog brodogradilišta, u Velikoj Kamnji je već izgrađen suvi dok. Zaista se nadamo da ćete to lično moći da vidite tokom foruma u Vladivostoku. Tamo je već postavljen kamen temeljac za novi ledolomac, super moćni Lider - rekao je Borisov.

Kako se planira, tri nuklearna ledolomca projekta 10510 će početi sa radom u periodu 2027-2032. godine, saopštio je ranije zamenik ministra za industriju i trgovinu Rusije Aleksej Bezprozvani.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/0l181Y2vls8

https://youtu.be/cvhQNWiXV-k

Rusi postavljaju optički podmorski kabl kroz Arktik, uvode internet u udaljene severne krajeve
Tanjug 07.08.2021.

Rusija je danas počela da postavlja prvi optički podmorski kabl kroz Arktik, kao deo državnog projekta kojim će se uvesti brzi internet u udaljene severne predele zemlje.

Moskva namerava da pojača neujednačenu komunikaciju i infrastrukturu na krajnjem severu, gde je povećala vojno prisustvo i razvija Severnomorsku rutu koja treba da postane glavni pomorski put, preneo je Rojters. Kablovska konekcija, koja treba da bude završena 2026. godine, proći će dužinom od 12.650 kilometara preko ruske severne obale, od sela Teriberka na Barencovom moru do Vladivostoka na krajnjem istoku.

Projekat nazvan "Polarni ekspres" vodiće državna kompanija "Morsvijazsputnjik", sa ciljem da se omogući arktičkim lučkim gradovima stabilan internet, uključujući poluostrvo Kamčatku i ostrvo Sahalin na Pacifiku. Šef kompanije za proizvodnju i polaganje kablova Aleksej Strelčenko rekao je da će projekat koštati 889 miliona dolara i da će ga potpuno finansirati država.

Izvor: www.blic.rs

Jagma za „arktičkim hektarom“ - stiglo 2.000 zahteva


Program „Dalekoistočni hektar“ od 1. avgusta proširen je na teritoriju Arktika a do sada je za besplatnu zemlju u tom delu Rusije stiglo čak 2.000 zahteva.

„Prema podacima od 6. avgusta predato je 1.953 zahteva za besplatnu zemlju u arktičkoj oblasti“, rekao je ministar za razvoj tog regiona Aleksej Čekunkov i dodao da je najveće interesovanje bilo za Murmansku i Arhangelsku oblast.

Zanimljiv je i podatak da je među podnosiocima zahteva najviše bilo ljudi uzrasta od 26-50 godina – čak 76 odsto.

Mlađih od 25 godina bilo je 13 odsto, a preko 50 godina - 10 odsto.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je krajem juna potpisao zakon kojim se program „Dalekoistočni hektar“ proširuje na Arktičku oblast Rusije.

Stanovnici te oblasti od 1. avgusta mogu da dobiju besplatno zemlju za pokretanje biznisa ili za izgradnju kuće, dok će stanovnici drugih oblasti Rusije ili oni koji žive u inostranstvu to moći 1. februara naredne godine.

Podsetimo, uz pomoć "arktičkog hektara" vlasti se nadaju da će zadržati ljude u tom regionu, koji je zbog surove klime težak za život.

Građanin koji se prijavi dobija hektar zemlje na korišćenje na period od pet godina, a potom može da ga otkupi ili uzme u najam na još 49 godina.

Na zemljištu se može izgraditi kuća ili pokrenuti bilo kakva privredna delatnost, uključujući stvaranje poljoprivrednog gazdinstva, pružanje različitih vrsta usluga, između ostalog, i turističkih.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210807/jagma-za-arktickim-hektarom---stiglo-2000-zahteva-1128258650.html)

https://youtu.be/AWrqAGk__qA

Šojgu: Rusija jača vojno prisustvo na Arktiku, pravi 150 novih objekata


Borbeni potencijal Severne flote se povećava, ove godine će dobiti 238 jedinica novog naoružanja, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, istakavši da ruska vojska razvija na Arktiku vojnu infrastrukturu.

„Ministarstvo odbrane najveću pažnju posvećuje jačanju odbrambene sposobnosti zemlje u Arktičkom regionu. Veliki deo zadataka poveren je Severnoj floti“, saopštio je Šojgu.

Kako je dodao, u toku je razvoj vojne infrastrukture koja će pomoći da snage koje su dislocirane u tom regionu efikasno funkcionišu. Planirano je da se ove godine u Severnoj floti izgradi 147 zgrada i objekata, kazao je Šojgu.

„Na ostrvima Severnog ledenog okeana izgrađeni su administrativno-stambeni kompleksi, poboljšava se sistem baziranja na Arktiku“, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, do kraja godine će biti završena gradnja stambenog kompleksa u gradu Gadžijevo koji će činiti osam kuća i 486 službenih stanova.

„Završava se izgradnja aerodroma Temp na arhipelagu Novosibirska ostrva. Za treću diviziju PVO pravi se vojni gradić u naselju Tiksi u Republici Saha“, saopštio je Šojgu.
Istovremeno, nastavlja se naoružavanje snaga Severne flote.

„Značajno će se povećati borbeni potencijal snaga opšte namene nakon što se u sastav naoružanja primi glavna podmornica modernizovanog projekta 'Jasen M'. Osim toga, ove godine je planirana isporuka 238 jedinica savremenog naoružanja“, precizirao je Šojgu.

Takođe se testiraju novi brodovi, uključujući nuklearne podmornice „Knez Oleg“, „Novosibirsk“ i „Belgorod“, brodski raketni sistem sa hipersoničnom krstarećom raketom „Cirkon“ koji će uskoro biti primljen u naoružanje Ratne mornarice, dodao je ministar odbrane.

Severna flota je sprovela važna istraživanja na Arktiku zajedno sa Ruskim geografskim društvom, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, „u okviru tih događaja realizuju se važna istraživanja u vodama Barencovog, Belog i Karskog mora. Zajedničke inicijative Severne flote i Ruskog geografskog društva biće nastavljene.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210826/sojgu-rusija-jaca-vojno-prisustvo-na-arktiku-pravi-150-novih-objekata-1129234241.html)

https://youtu.be/EpjRqf1jZvQ

"Rusija neće ograničiti druge zemlje da za prolazak kroz Severno more koriste njen severni pojas"


Prema agenciji Rojters, Putin je na Istočnom ekonomskom forumu najavio da bi Rusija sledeće godine trebalo da započne redovan brodski kontejnerski saobraćaj rutom kroz Severno more, duž njene severne strane od Vladivostoka do Sankt Peterburga.

"Rusija neće ograničiti druge zemlje da za prolazak kroz Severno more koriste njen severni pojas", rekao je Putin.

Britanska agencija navodi da su Sjedinjene Američke Države ranije optužile Rusiju da zahteva od stranih brodova da traže dozvolu za prolaz kroz Arktičku oblast i da, navodno, pod pretnjom da će primeniti silu, zahteva da se ruski pomorski piloti ukrcaju na brodove.

Rusija ulaže u infrastrukturu za razvoj puta kroz Severno more u želji da on postane glavna brodska linija na Arktiku, koji se zagreva brže od ostatka sveta.

Šesti Istočni ekonomski forum u Vladivostoku, koji je počeo u četvrtak u hibridnom formatu, trajaće do 4. septembra.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-pravi-opasan-poreski-raj-kurilska-ostrva-u-fokusu-bice-to-do-sada-nevidene/0fxq3ld)

Pušten u rad prvi ruski satelit za praćenje klime na Arktiku


Letačka ispitivanja prvog ruskog satelita za praćenje arktičke klime „Arktika M“ uspešno su završena. Stručna komisija donela je odluku o puštanju uređaja u rad, objavljeno je na sajtu ruske svemirske agencije „Roskosmos“.

„Državna komisija je razmotrila rezultate letačkih ispitivanja. Odlučeno je da se ispitivanja završe. Preporučeno je da se sistem ‘Arktika M’ sa svemirskom letelicom ‘Arktika M’ broj 1 pusti u rad“, navodi se u saopštenju državne korporacije.

Satelit „Arktika M“ lansiran je u februaru 2021. Procenjeno je da je njegov rok trajanja sedam godina. Funkcionalnost letelice uključuje rešavanje zadataka operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, kao i praćenje klime i životne sredine na Arktiku.

Ruska svemirska orbitalna grupa koja će biti angažovana na praćenju klime i životne sredine, biće predstavljena sa dva satelita koja će smenjivati jedan drugog. Pretpostavlja se da će uz pomoć dva uređaja stručnjaci moći da obezbede neprekidni danonoćni nadzor severne teritorije Rusije i čitavog arktičkog regiona planete.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210906/pusten-u-rad-prvi-ruski-satelit-za-pracenje-klime-na-arktiku-1129613356.html)

Severna flota u akciji: Oslobađanje naftne platforme od „terorista“ na Arktiku


Jedinstveni snimci stižu iz Barencovog mora, gde su održane vojne vežbe ruske Severne flote. Marinci su se prvi put iskrcali na naftnu platformu „Prirazlomna“, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema scenariju vojnih vežbi, naftnu platformu su zauzeli teroristi. Posada se sakrila u specijalnim prostorijama, nakon čega je zatražila pomoć od brodova Severne flote koji su se nalazili u blizini.

Mornare nije trebalo dugo čekati. Odred se podelio u grupe i detaljno pregledao sve prostorije. Antiteroristička grupa je delovala tiho kako ne bi privukla pažnju protivnika. Pucanje je zabranjeno, jer se radi o naftnoj platformi.

Uprkos tome što su ruski mornari prvi put na naftnoj platformi, delovali su koordinisano bez ijedne reči: svaki pokret je mnogo puta uvežbavan na treninzima u jedinicama, na poligonima i brodovima. Nakon što su zauzeli centar veze, teroristi su pokušali da pozovu u pomoć brod na kome su doplovili. Međutim, ruski vojnici su onesposobili sve protivnike pre nego što su ovi uspeli da shvate šta se događa.

U očajničkom pokušaju da ponovo zauzmu platformu, brod sa koga su se teroristi iskrcavali u čamcima, pokušao je da se probije do „Prirazlomne“. Veliki protivpodmornički brod Severne flote „Severomorsk“ krenuo je da ga presretne. Videći da su ruski vojnici ozbiljni, protivnički brod je usporio.

Na kraju su „teroristi“ onesposobljeni, a ruski vojnici će ih izručiti vlastima, kao što pravila zahtevaju.



https://youtu.be/fTbQT7wEYCw


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210906/severna-flota-u-akciji-oslobadjanje-naftne-platforme-od-terorista-na-arktiku-video-1129611926.html)

https://youtu.be/GXz8dYilMyA

Na Arktiku počele vežbe Severne flote Rusije


Severna flota Rusije započela je velike vežbe na Arktiku. U vežbama učestvuje osam hiljada vojnika, oko 800 jedinica tehnike, kao i do 50 brodova, saopštila je pres služba flote.

U saopštenju se dodaje da će u vežbama učestvovati oko 40 tenkova, 460 oklopnih borbenih vozila, do 240 oruđa, minobacača i višecevnih raketnih sistema, oko 120 letelica i do 50 ratnih brodova i brodova za podršku.

Trupe Severne flote prešle su na poligone sa arktičkom ekspedicionom grupom. Po prijemu komande, pripadnici motorizovanih jedinica armijskog korpusa Severne flote počeli su da formiraju kolone i marširaju do poligona za izvođenje vežbi.

U naznačene pozicione oblasti iz stalnih baza takođe su krenule jedinice za protivvazdušnu odbranu – borbene čete PVO sistema S-300 i S-400, kao i protivvazdušnih raketno-topovskih sistema „Pancir S1“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210909/na-arktiku-pocele-vezbe-severne-flote-rusije-video-1129698719.html)

https://youtu.be/3WL_awEpScw

https://youtu.be/vFdYG0zRpnc

https://youtu.be/x8saE_E27Pg

https://youtu.be/agISuvP-ymk

https://youtu.be/c9uA18WCIzo

Brodovi i avioni NATO-a pratili ruske vežbe na Arktiku


Tri broda i avioni NATO-a pratili su velike vojne vežbe Severne flote radi zaštite arktičkih granici, saopštila je pres-služba ruske flote.

"Patrolna i izviđačka avijacija SAD, Norveške i Finske izvela je 17 letova u vazdušnom prostoru Barencovog mora i prigraničnim područjima Finske sa Ruskom Federacijom", navodi se u saopštenju SF.

Kako se precizira, u cilju povećanja morskog izviđanja Alijansa je poslala norveški izviđački brod "Marjata u Barencovo more, hidrografski brod "Eho" i fregatu "Lankaster", Ratne mornarice Velike Britanije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210915/brodovi-i-avioni-nato-a-pratili-ruske-vezbe-na-arktiku-1129843399.html)

Rusija će pomoću satelita pratiti kretanje brodova Severnim morskim putem


Pojava drugog satelita „Arktik M“ u orbiti koji će biti lansiran 2023. godine omogućiće monitoring čitavog Severnog morskog puta, saopštio je generalni direktor centralnog naučno-istraživačkog i projektno-konstruktorskog instituta morske flote Sergej Bujanov.

„U februaru ove godine bio je lansiran satelit ‘Arktik M’. Plan je da se 2023. godine pusti u rad još jedan takav satelit. To će omogućiti da se kvalitetno pokrije trasa Severnog morskog puta“, rekao je on tokom okruglog stola „Brodogradnja na Arktiku. Inovacije u izgradnji i eksploataciji brodova“ Projektnog ofisa za razvoj Arktika.

Bujanov je naveo da postojeći sistem monitoringa nije dovoljan za Severni morski put.

Severni morski put je glavni morski put u ruskom Arktiku. On prolazi duž severne obale Rusije preko mora Severnog ledenog okeana (Barencovog, Karskog i Laptevskog mora, Istočno-Sibirskog, Čukotskog i Beringovog mora). Severni morski put spaja evropske i dalekoistočne luke Rusije, kao i ušća sibirskih reka u jedinstveni transportni sistem. Dužina mu je 5,6 hiljada kilometara od moreuza Karska vrata do zaliva Providenije.

Satelit „Arktika M“ lansiran je 28. februara 2021. godine. Satelit je deo hidrometeorološkog kosmičkog sistema sa orbitalnom grupom do četiri aparata. Procenjeno je da je njegov rok trajanja sedam godina. Funkcionalnost letelice uključuje rešavanje zadataka operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, kao i praćenje klime i životne sredine na Arktiku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210915/rusija-ce-pomocu-satelita-pratiti-kretanje-brodova-severnim-morskim-putem-1129858245.html)

Arktik — riznica ruske nafte i gasa


Razvoj Arktika i Severnog morskog puta, nove tehnologije i novi projekti, izgradnja infrastrukture i novih ledolomaca — samo su neke od tema Međunarodne konferencije o osvajanju resursa nafte i gasa na ruskom Arktiku i kontinentalnom grebenu RAO/CIS Ofšor, koji je danas počeo u Sankt Peterburgu.

Forum se održava svake druge godine, od 1993. godine i za to vreme stekao je status glavne međunarodne platforme za razmatranje ključnih pitanja integrisanog razvoja kontinentalnog grebena, pre svega Severnog ledenog okeana, Dalekog istoka i Severnog morskog puta.

Na plenarnoj sednici, koja je održana u Marijinskom dvorcu, glavna tema su bili arktički resursi na Arktiku i perspektive razvoja tog regiona.

Sankt Peterburg nije izabran slučajno za mesto održavanja ove konferencije — ovaj region je jedan od glavnih koji učestvuje u razvoju arktičkih nalazišta. Tu rade vodeća preduzeća iz te sfere, istraživački centri, konstruktorski biroi i brodogradilišta, a tu se nalaze i velike morske luke.

Vicegubernator Sankt Peterburga Vladimir Knjaginin pročitao je pozdravnu poruku gubernatora tog grada Aleksandra Beglova i istakao je da se Peterburg s pravom smatra jednim od najvećih industrijskih i naučnih centara. Ovde je koncentrisano više od 200 organizacija koje se bave proučavanjem i razvojem Arktika. Više od 40 konstruktorskih biroa i organizacija bavi se razvojem tehnologija i opreme namenjene za razvoj priobalnih nalazišta.

„Naši brodograditelji stvaraju jedinstvene atomske ledolomce, a privodi se kraju i izgradnja samohodne platforme otporne na led — ’Severni pol‘, koja nema pandana u svetu, čime će biti nastavljena redovna arktička istraživanja. Siguran sam da će odluke foruma doprineti jačanju energetske bezbednosti Rusije i implementaciji važnih projekata“, naveo je Knjaginin.

Rektor sanktpeterburškog Rudarskog univerziteta Vladimir Litvinenko istakao je da Arktik ima ogroman potencijal, a da će ti resursi i u narednim decenijama ostati okosnica ruske privrede. Prema njegovim rečima, ne radi se samo o fosilnim gorivima, već i o metalima potrebnim za razvoj zelene energije, poput bakra i nikla. Svetska potražnja za njima će rasti posebno brzim tempom, jer se koriste u proizvodnji vetrogeneratora i električnih vozila.

„Jasno je da Arktik ima ogroman potencijal. Resursi koji leže u njegovim dubinama trebalo bi da koriste budućim generacijama. Da bi se to dogodilo, već sada se moramo pozabaviti rastom baze mineralnih resursa, treba izgraditi infrastrukturu, stvoriti i primeniti tehnologije koje mogu pojednostaviti proizvodnju u teško dostupnim regionima... Naravno, to je moguće samo ako se udeli pažnja nauci i ona se učini efikasnim mehanizmom razvoja“, rekao je Litvinenko.

On je istakao da je „bez nauke, bez napretka, razvoj velike sile nemoguć“.

„U suprotnom ćemo se pretvoriti u kolonijalnu zemlju zavisnu od drugih država“, upozorio je Litvinenko.

Međunarodna konferencija o razvoju ruskog Arktika trajaće do 24. septembra, a u okviru foruma biće održani brojni okrugli stolovi, diskusije i konsultacije uz učešće ruskih i stranih eksperata. Pored toga, održava se i izložba na kojoj su predstavljeni projekti razvoja naftnih i gasnih nalazišta na ruskom Arktiku, kao i oprema i tehnologije. Centralno mesto na izložbi zauzima zajednički štand peterburških preduzeća.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210921/arktik---riznica-ruske-nafte-i-gasa-foto-1130046456.html)

Pentagon oformio regionalni centar za Arktik


Pentagon je oformio regionalni centar za Arktik i na njegovom čelu će biti general u penziji Rendi Ki.

„Rendi Ki, general američke vojske u penziji, preuzima dužnost višeg savetnika za pitanje bezbednosti na Arktiku kako bi pomogao osnivanje Centra za ispitivanja arktičke bezbednosti. To je šesti regionalni centar Ministarstva odbrane“, navodi se u saopštenju Pentagona.

Ki će takođe sarađivati sa zemljama-partnerima u cilju osiguravanja stabilnog poretka zasnovanog na pravilima na Arktiku što će biti od koristi i za Ameriku i za arktičke zemlje.

Penzionisani general je prošle godine je došao na čelo Komisije SAD za ispitivanja Arktika, a takođe je bio na čelu Centra za Arktik pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost.
 
Podsetimo, danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean — Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD — preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.

Ostale granice pokušale su da reše Ujedinjene nacije 1982. godine donevši Konvenciju o morskom pravu, koju nisu potpisale SAD. Po Konvenciji, odluka se donosi, između ostalog, i na osnovu sastava zemljišta morskog dna, koji bi trebalo da bude isti kao kopno određene zemlje.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210922/pentagon-oformio-regionalni-centar-za-arktik-1130083266.html)

Arktik određuje ekonomsku i političku strategiju Rusije


Moć Rusije će rasti u Sibiru i u Severnom ledenom okeanu i niko nas neće skrenuti sa tog puta, rekao je za Sputnjik Aleksej Kontorovič, svetski priznati stručnjak u oblasti geologije nafte u gasa, citirajući čuvenog ruskog naučnika Mihaila Lomonosova.

Kontorovič, koji je predsednik Naučnog saveta Ruske akademije nauka za geologiju i razvoj nalazišta nafte, gasa i uglja, laureat nagrade „Globalne energija“ i predsednik Programskog odbora istakao je da Rusija, kao nijedna druga država, ima daleko najveće resurse na Arktiku i da je Arktik danas taj koji određuje ekonomsku i geopolitičku strategiju razvoja Rusije.

„Na Arktiku su koncentrisani jedinstveni izvori nafte, gasa i drugih ruda, pri čemu se većina njih nalazi na arktičkom kopnu i grebenu, koji prema savremenom međunarodnom pravu pripada Rusiji. Takve resurse imaju i Kanada i SAD, ali su ruski resursi višestruko veći. Rusija tek počinje da eksploatiše morska nalazišta. Otkrili smo niz nalazišta u Barencovom i Karskom moru, ali sada razvijamo samo jedno – Prirazlomno naftno nalazište u Pečorskom moru“, rekao je Kontorovič.

Čuveni ruski ekspert dodaje da Rusija mnogo radi na arktičkom kopnu, severno od Polarnog kruga, na Jamalu, na Gidanskom poluostrvu, na severu Krasnojarskog kraja i da tamo proizvodnja nafte premašuje desetine miliona tona.

„Ona će rasti i jasno je da u ogromnim količinama ići na svetsko tržište. Na Jamalu su stvorena i sada se na Gidanu stvaraju velika preduzeća za prodaju tečnog prirodnog gasa i na kraju, kako bi se sve ovo isporučilo potrošaču, u toku je intenzivan razvoj Severnog morskog puta“, navodi Kontorovič.

On podseća da Severni morski put povezuje Evropu i Azijsko-Pacifički region i ocenjuje da će od tog transportnog koridora svi imati koristi. Za poslednjih 10 godina obim prevoza tereta preko ovog koridora je značajno povećan – ako se 1986. godišnje prevozilo oko 7,5 miliona tona tereta, prošle godine je prevezeno 33 miliona tona, a planirano je da do 2024. godine ta brojka bude povećana na 80 miliona tona.

„Mislim da su to sasvim realne brojke. Uostalom, sve će i dalje zavisiti od međunarodne politike i od toga šta će se tražiti... Ako se sprovedu odluke Pariskog sporazuma i Evropske Unije o napuštanju tradicionalnih izvora energije, tada će se transport gasa i nafte do evropskog dela smanjiti i Rusija će morati da usmeri te tokove u Azijsko-pacifički region. Sve će zavisiti i od stanja na svetskim tržištima i od političke situacije u svetu“, ocenjuje Kontorovič.

Komentarišući nedavne navode zapadnih medija koji su neočekivano bacili svetlo na pravi razlog postojanja Pariskog sporazuma, tvrdeći da njegov primarni cilj nije ograničavanje globalnog zagrevanja, nego pokušaj da se Rusija natera da odustane od razvoja Arktika, Kontorovič je odgovorio rečima Lomonosova:

„Imali smo velikog ruskog naučnika, sa kojim je započela ruska nauka – Mihaila Lomonosova, koji je još u 18. veku rekao da će moć Rusije rasti u Sibiru i Severnom ledenom okeanu i da niko neće moći da nas skrene sa tog puta. Mi smo zemlja koja ima svoje pozicije, svoje državne temelje, svoju teritoriju. Mi ćemo raditi i graditi na način koji je ekonomski i politički koristan za Rusiju. Nikome ne diktiramo svoj stav i molimo nama niko ne diktira“, rekao je Kontorovič za Sputnjik tokom Međunarodne konferencije o osvajanju resursa nafte i gasa na ruskom Arktiku i kontinentalnom grebenu RAO/CIS Ofšor, koja se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu.

Na plenarnoj sesiji „Razvoj ruskog Arktika i njenog kontinentalnog grebena: nauka, tehnologija i proizvodnja – obostrano korisna saradnja“ bilo je reči o eksploataciji morskih nalazišta, bušotina na grebenu i izgradnji objekata na moru i kopnu, čiji je rok eksploatacije, kako se ocenjuje, od 50 do 100 godina.

Razvoj arktičkog grebena odvija se paralelno sa razvojem transportne infrastrukture, a ledolomačka flota je jedna od ključnih karika u osiguravanju geopolitičkih interesa Rusije na Arktiku.

Iako je Rusija lider u izgradnji ledolomaca, ima najveću ledolomačku flotu na svetu i jedina je zemlja koja ima ledolomce na atomski pogon, eksperti smatraju da flotu treba jačati. Takođe, jedan od ciljeva je i stvaranje maršruta u Severnom ledenom okeanu uz korišćenje opreme sa veštačkom inteligencijom, koja će obezbediti važne podatke neophodne za navigaciju i meteorologiju.

Na forumu učestvuju predstavnici naftnih i gasnih kompanija, kao i predstavnici ruskih vlasti i eksperti.

Forum se održava svake druge godine, od 1993. godine i za to vreme stekao je status glavne međunarodne platforme za razmatranje ključnih pitanja integrisanog razvoja kontinentalnog grebena, pre svega Severnog ledenog okeana, Dalekog istoka i Severnog morskog puta.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210923/arktik-odredjuje-ekonomsku-i-politicku-strategiju-rusije-1130083405.html)

Arktička Venecija - ostrvo od betona i metala otporno na sve izazove prirode


„Arktik je klimatski veoma složen region sa puno izazova i barijera u smislu primenljivih tehnologija, pa je potrebno razviti tehnologije, što bi se reklo, od nule. Tehnologije su još u fazi razvoja, u fazi testiranja, kaže za Sputnjik Ramzi Rezk, generalni direktor kompanije „Egydrill“ i ekspert za naftu i gas.

Sve kompanije koje trenutno rade na Arktiku uglavnom pokušavaju da obave istraživačke radove kako bi sagledali potencijal i rezerve ugljovodonika u ovom regionu. Zasad na dubokom grebenu nema takve proizvodnje tj. postoje određena priobalna područja gde se radi, kao na primer, Jamal“, navodi Rezk.

On podseća i na nalazište Prirazlomnoje, u Barencevom moru na 60 kilometara od obale, što je trenutno jedini projekat u Rusiji za proizvodnju ugljovodonika u ledenom moru. Ovo nalazište je otkriveno 1989. godine i procenjuje se da ima više od 79 miliona tona obnovljivih rezervi nafte.

Prošle godine ovde je proizvedeno 3,27 miliona tona nafte, a ukupno je tokom industrijske eksploatacije nalazišta više od 15 miliona tona isporučeno potrošačima.

Ramzi Rezk, generalni direktor kompanije „Egydrill“ i ekspert za naftu i gas.

Specijalno za razvoj ovog naftnog polja stvorena je stacionarna platforma otporna na led „Prirazlomnaja“, koju su još nazvali „arktička Venecija“. Ovo ostrvo od metala i betona obezbeđuje izvođenje svih tehnoloških operacija: bušenje, proizvodnju, skladištenje nafte, pripremu i otpravku gotovih proizvoda. Platforma je napravljena za rad u ekstremnim prirodnim i klimatskim uslovima, ispunjava najstrože bezbednosne zahteve i može da izdrži maksimalna opterećenja ledom. Sadrži čak 23 objekta, čija se dužina povećava sa razvojem polja i uključivanjem u razvoj područja koja su sve udaljenija od proizvodne platforme, a do kraja ove godine planirana je izgradnja još jedne bušotine, što će omogućiti povećanje stopa proizvodnje.

„’Prirazlomnaja’ se nalazi na platformi otpornoj na led, ali možemo reći da tamo dubina vode nije velika. Naravno, bilo je dosta izazova sa tim projektima, ali oni su ih rešili. Ipak, sa tehnološke tačke gledišta, nova faza u razvoju Arktika, koja je u toku poslednjih nekoliko godina, podrazumeva odlazak na nove, većine dubine vode, što komplikuje, otežava rad, a samim tim zahteva i potpuno nova rešenja i tehnologije“, ocenio je Rezk.

Rezk navodi da je i do sada stvoreno mnogo tehnologija, ali napominje da su potrebne i nove tehnologije za bušenje u arktičkim uslovima, kao i za maksimalno proširivanje „prozora“ bušotina, a takođe i za podvodne komplekse koji će proizvedenu naftu i gas dopremati na obalu.

„Naravno, potrebna je i infrastruktura na kopnu koja to mora primiti, obraditi i dalje transportovati za eksploataciju. Sve su to, naravno, veliki izazovi, a čitava infrastruktura još nije spremna“, smatra Rezk.

Ramzi Rezk, generalni direktor kompanije „Egydrill“ i ekspert za naftu i gas.

Rezk je naznačio „Gaspromnjeft“ i „Rosnjeft“ kao glavne igrače na Arktiku i gigante koji su poodmakli u tom pravcu.

„’Gazpromnjeft’ već radi na nalazištu Prirazlomnaja, ali će nastaviti razvoj u zavisnosti od dostupnosti infrastrukture, onoga što se sada stvara u nekim regionima, poput Murmanska i drugih, kao i sa jačanjem ledolomačke flote. Odnosno, ima još mnogo pitanja koja treba rešiti kako bi se otvorila i u potpunosti uspostavila ova proizvodnja“, ocenio je Rezk.

Rezk je napomenuo da je arktički greben na udaru američkih sankcija, ali da za izvoznike energenata nema barijera.

Rezk je učesnik Međunarodne konferencije o razvoju ruskog Arktika, koja se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu, a kao ekspert nastupio je i na okruglom stolu na temu: „Međunarodna saradnja i problemi razvoja arktičkog i dalekoistočnog grebena: unapređenje regulatornog i pravnog okvira“.

U okviru foruma održavaju se okrugli stolovi, diskusije i konsultacije uz učešće ruskih i stranih eksperata iz oblasti energetike, a takođe i predstavnici ruskih vlasti i kompanija. Pored toga, održava se i izložba na kojoj su predstavljeni projekti razvoja naftnih i gasnih nalazišta na ruskom Arktiku, kao i oprema i tehnologije. Centralno mesto na izložbi zauzima zajednički štand peterburških preduzeća.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210923/arkticka-venecija---ostrvo-od-betona-i-metala-otporno-na-sve-izazove-prirode-1130109525.html)

Mladi ruski piloti se čeliče na Arktiku:
Pilotiranje u ekstremnim vremenskim uslovima


Posada lovaca MiG-29K ruske Severne flote održala je vežbe u ekstremnim uslovima na Arktiku, prenosi televizija „Zvezda“.

Na nebo iznad Koljskog poluostrva i Barencovog mora podigli su se lovci MiG-29K. Mladi piloti zasebnog brodskog vazduhoplovnog puka Severne flote obučavaju se u najtežim vremenskim uslovima.

Manevri su izvođeni pri niskoj oblačnosti, praćeni jakim naletima vetra. Pod nadzorom iskusnih instruktora bivši kadeti su razvijali veštine individualnog pilotiranja i koordinaciju u sastavu grupe. Kako bi realizovali sve zadatke, piloti su poletali 16 puta.

Vojne vežbe ove vrste omogućavaju pilotima da postanu deo posade koja upravlja borbenim letelicama i u najsurovijim vremenskim uslovima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210925/mladi-ruski-piloti-se-celice-na-arktiku-pilotiranje-u-ekstremnim-vremenskim-uslovima-video-1130146374.html)

Dobili smo Hladni rat, ali gubimo Ledeni: Amerika priznaje poraz


Sjedinjene Američke Države primetno zaostaju za Rusijom kada je reč o osvajanju resursa na Arktiku, rekao je bivši službenik Ministarstva finansija SAD Tomas Dans za list „Hil“.

Prema njegovim rečima, investicije ruske vlade i energetskih kompanija u razvoja arktičkog regiona „munjevito rastu“ što Moskvi može doneti ogroman profit u narednim godinama.

„Za podršku tih operacija Rusija raspolaže flotom od preko 50 konvencionalnih i nuklearnih ledolomaca, dok Sjedinjene Američke Države imaju svega dva. Nakon što smo pobedili u Hladnom ratu, sada gubimo u ledenom“, ocenio je Dans, koji je i bivši član Komisije za proučavanje severnog regiona

Dans se požalio na to što Bela kuća nedovoljno finansira razvoj arktičke infrastrukture, a takođe je istakao nadmoć ruske flote koja je nekoliko puta ispred američke po broju nuklearnih ledolomaca.

Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je Arktik teritorija mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje. On je istakao da procvat regiona može obezbediti samo saradnja država.

Rusija je 2020. godine objavila da planira da potroši 300 milijardi dolara na arktičku infrastrukturu.

Podsetimo, danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean — Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD — preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.

Ostale granice pokušale su da reše Ujedinjene nacije 1982. godine donevši Konvenciju o morskom pravu, koju nisu potpisale SAD. Po Konvenciji, odluka se donosi, između ostalog, i na osnovu sastava zemljišta morskog dna, koji bi trebalo da bude isti kao kopno određene zemlje.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211003/dobili-smo-hladni-rat-ali-gubimo-ledeni-amerika-priznaje-poraz-1130347918.html)

Rusija će lansirati četiri satelita za praćenje klime i leda na Arktiku


Rusija planira da do 2025. godine lansira tri satelita koja će kontrolisati led i jedan koji će pratiti klimu na Arktiku, saopštio je vicepremijer Rusije Jurij Trutnjev.

„U okviru kosmičkih programa Rusija će do 2025. godine lansirati tri radarska satelita koja će pratiti stanje leda, jedan satelit za monitoring klime i četiri kosmička aparata koji će korisnicima u Arktičkoj zoni omogućiti satelitsku vezu i internet“, rekao je Trutnjev na sednici Saveta Federacije.

Kako se navodi u prezentaciji vicepremijera satelit za praćenje klime „Arktika-M“ će biti lansiran u orbitu 2023. godine. Za ovaj projekat je izdvojeno nešto više od 82 miliona dolara.

Pored toga, plan je da se u srednju orbitu tokom 2022-2023. godine lansiraju dva satelita „Kondor-FKA“ i jedan satelit „Obzor-R“ tokom 2022. godine za potrebe otkrivanja leda.

Četiri satelita „Ekspres-RV“ koji će služiti za komunikaciju i internet će biti lansirani u orbitu 2024. godine.

U prezentaciji se navodi da ukupan obim investicija iznosi 662 miliona dolara, doneta je odluka o izdvajanju 455 miliona dolara, potrebno je da se još obezbedi još 207 miliona dolara.

Trutnjev je dodao da je jedan satelit za praćenje klime već izašao u orbitu.

Podsetimo, prvi satelit „Arktika-M“ je lansiran u februaru 2021. godine. Satelit sa procenjenim rokom trajanja od sedam godina napravilo je Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“.

Predviđen je za rad u visokoeliptičnoj orbiti, što će mu omogućiti da rešava zadatke operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, praćenja klime i životne sredine u arktičkom regionu.

Osim toga, na satelitu „Arktika-M“ ugrađeni su heliogeofizički instrumenti (GGAK-VE) za nadgledanje i predviđanje aktivnosti Sunca i zračenja u prostoru oko Zemlje, kao i aparatura za prenošenje meteoroloških informacija i signala od havarijskih primopredajnika međunarodnog svemirskog sistema za potragu i spasavanje KOSPAS-SARSAT.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=10&dd=06&nav_category=78&nav_id=1933046)

Napad pre iskrcavanja: Ruski vojni eksperti predložili novi metod borbe protiv američkog desanta


Ruski vojni stručnjaci predložili su novi metod borbe protiv potencijalnog desanta američke vojske sa mora – reč je o zajedničkom delovanju avijacije i roja malih jurišnih dronova.

Kako se navodi u članku koji je objavljen u u listu „Vazdušno-kosmičke snage. Teorija i praksa“, Rusija ima dugu morsku granicu, razvija Severni morski put, polažu se pretenzije na njenu teritoriju na Dalekom istoku i u drugim regionima, u toku je takmičenje u osvajanju resursa na Arktiku. Naučnici ističu da je stoga aktuelno pitanje efikasnih načina borbe protiv mogućeg desanta sa mora.

„Danas je mogući protivnik značajno povećao svoje borbene mogućnosti za izvođenje desanta sa mora tako što je uvrstio u naoružanje nove univerzalne desantne brodove i lebdelice za desant i iskrcavanje“, navode eksperti, dodajući da američke snage imaju i neka druga amfibijska vozila.

Oni predlažu da se snage mogućeg protivnika pre iskrcavanja napadnu malim bespilotnim letelicama.

„Nakon što dobiju oznake ciljeva, bespilotne letelice lete u određeno područje i uz pomoć protivpešadijskih mina i municije malog kalibra napadaju vojsku, helikoptere (avione) koji se nalaze na palubama, ometaju normalan rad borbenih jedinica, oštećuju radarske antene protivnika“, navode naučnici.

Istovremeno, dronovi bacaju na desantne brodove protivnika male radio-stanice koje emituju radio-signale i tako obeležavaju mete za helikoptere i avione.

Autori članka ističu da će takva aktivna dejstva omogućiti da se na obali rasporedi naoružanje Kopnenih snaga i na kraju osujete planovi protivnika.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211007/napad-pre-iskrcavanja-ruski-vojni-naucnici-predlozili-novi-metod-borbe-protiv-americkog-desanta-1130469645.html)

https://youtu.be/cXsIVFYDTXY

Traže za zabranu eksploatacije nafte i gasa na Arktiku
Novosti online 13. 10. 2021.

EVROPSKA unija će zahtevati zabranu eksploatacije novih nalazišta nafte, uglja i gasa na Arktiku kako bi zaštitila to područje koje je ozbiljno ugroženo klimatskim promenama, sudeći prema danas objavljenom predlogu nove strategije EU o Arktiku.

- EU se zalaže za to da nafta, ugalj i gas ostanu u zemlji, uključujući i u arktičkim regionima, navodi se u predlogu Evropske komisije, u kojem se takođe priznaje i da sam blok i dalje uvozi naftu i gas koji se vadi u tom regionu - prenosi Rojters.

- U tom cilju, Komisija će sarađivati sa partnerima u skladu sa multilateralnom zakonskom obavezom kako ne bi dozvolila dalju eksploataciju rezervi ugljovodonika na Arktiku ili susednim regijama, niti kupovinu takvih ugljovodonika ako bi se oni proizvodili - dodaje se u predlogu, preneo je Tanjug.

Izvor: www.novosti.rs

Ово неће да може! ЕУ вапи за енергијом, а гас на Арктику могу вадити Норвежани, Данци... Русе баш нешто засврбело шта мисли ЕУ!

Evo šta rusi kažu na to ...






https://youtu.be/5Mdg2KErcPA

https://youtu.be/kxa-w7T_r-E

Putin: Uloga Severnog morskog puta sve veća, Rusija će višestruko povećati prevoz robe


Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je strane partnere da aktivno koriste mogućnosti Severnog morskog puta kako bi povećali trgovinu sa Evropom.

„Pozivamo sve zainteresovane partnere, uključujući i naše kineske prijatelje, da aktivno koriste mogućnosti Severnog morskog puta za povećanje trgovinskih operacija sa Evropom“, rekao je Putin na drugoj globalnoj konferenciji UN o održivom saobraćaju.

Ruski lider je primetio da Rusija ulaže mnogo napora u razvoj te rute.

„Nameravamo da višestruko povećamo prevoz robe Severnim morskim putem duž cele rute u dužini od 10,5 hiljada kilometara, da gradimo infrastrukturne objekte, između ostalog i one koji obezbeđuju pouzdanu komunikaciju i navigaciju, da poboljšavamo lučke objekte“, rekao je Putin.
 
Takođe je istakao da Rusija „uspešno obavlja prevoz jedinstvenom maršrutom – Severnim morskim putem“.

„Njegova uloga stalno raste u kontekstu tekućih klimatskih promena, brzog industrijskog razvoja u Azijsko-pacifičkom regionu i potrebom za osiguravanjem najkraćih, ekonomski najpovoljnijih ruta za isporuku tereta sa Istoka na Zapad i obrnuto“, ocenio je predsednik.

Severni morski put je glavni morski put u ruskom Arktiku. On prolazi duž severne obale Rusije preko mora Severnog ledenog okeana (Barencovog, Karskog i Laptevskog mora, Istočno-Sibirskog, Čukotskog i Beringovog mora).

Severni morski put spaja evropske i dalekoistočne luke Rusije, kao i ušća sibirskih reka u jedinstveni transportni sistem. Dužina mu je 5,6 hiljada kilometara od moreuza Karska vrata do zaliva Providenije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211014/putin-uloga-severnog-morskog-puta-sve-veca-rusija-ce-visestruko-povecati-prevoz-robe-1130679868.html)

https://youtu.be/rwoa7DEBCJ8

https://youtu.be/fP5C4qOX_pg

"Neka probaju": Putin o pokušajima da se ograniči rusko prisustvo na Arktiku


Pokušaji da se ograniči suvereno pravo Rusije da upravlja svojim teritorijalnim morem na Arktiku su uzaludni, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Mi delujemo na osnovu međunarodno priznatih dokumenata kojima smo se pridružili. Spremni smo da na osnovu tih dokumenata gradimo odnose sa svim državama sveta, uključujući i Evropsku uniju. Ali ako neko sa strane pokuša da, zaobilazeći ta međunarodno priznata dokumenta, ograniči naše suvereno pravo da upravljamo svojom sopstvenom teritorijom, a teritorijalno more je po međunarodnom pravu deo teritorije priobalne države, to je uzaludan pokušaj“, rekao je Putin na zasedanju međunarodnog kluba „Valdaj“.

Putin je ocenio i pokušaje da se ograniči rusko prisustvo na Arktiku, uključujući i u energetici.

"Neka probaju", rekao je predsednik.

On je istakao da je Rusija razvila sopstvenu strategiju osvajanja resursa na Arktiku i prilično je produktivna u Arktičkom savetu, gde su prisutne zemlje Evropske unije.

Prema rečima ruskog predsednika, o pitanjima saradnje na Arktiku razgovarao je na sastanku sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom u Ženevi.

„Spremni smo da nastavimo našu saradnju u širokom smislu sa svim zainteresovanim stranama na Arktiku na osnovu normi međunarodnog prava“, istakao je Putin.

Istovremeno je podsetio da se Rusija pridržava svih međunarodnih pravila o ekonomskoj zoni od 400 milja.

„Sada smo govorili o 'Severnom toku 2'. U skladu sa tim pravilima trebalo je da dobijemo odgovarajuću dozvolu od obalskih država Finske, Švedske, Danske kada čak nismo ni prolazili kroz njihovo teritorijalno more, nego kroz isključivu ekonomsku zonu tih država. To je u skladu sa međunarodnim pravom. Mi poštujemo to pravo, i od nas su svi tražili, uključujući i Evropljane, da delujemo u okviru tih međunarodnih pravnih normi. A šta oni, ne nameravaju da ih ispunjavaju, ili šta? Od nas zahtevaju da ih poštujemo, a oni sami ne nameravaju to da čine? E pa to se neće dogoditi“, poručio je lider Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211022/neka-probaju-putin-o-pokusajima-da-se-ogranici-rusko-prisustvo-na-arktiku-1130884128.html)

Kineski ugao: Polarni put svile će smanjiti tenzije na energetskom tržištu


Zajednički napori Rusije i Kine usmereni na razvoj transportne rute preko Arktika omogućiće da se smanji napetost na međunarodnom energetskom tržištu, piše kineski list „Global tajms“.

„Sve važnije postaje pitanje kako da se na bolji i efikasniji način osigura transport energenata, kao i njihova eksploatacija u pozadini komplikacija u oblasti snabdevanja energijom u različitim delovima sveta. Polarni put svile u poslednje vreme ponovo je privukao pažnju. Zahvaljujući zajedničkim naporima Rusije i Kine takvi projekti će, kako se očekuje, omogućiti da se smanje tenzije u energetici“, pišu kolumnisti kineskog lista.

Autori članka se pozivaju na kineske eksperte koji smatraju da će povećanje prevoza robe preko Arktika omogućiti da se značajno smanji trajanje pomorskog transporta iz Kine u Rusiju, međutim zbog teških vremenskih uslova na Severnom polu „teško da se mogu očekivati primetni rezultati rada u tom pravcu kratkoročno gledano“.

Prema rečima kineskih stručnjaka, uprkos ogromnim trgovinsko-ekonomskih mogućnostima povezanim sa razvojem arktičkog puta, postoje i objektivne poteškoće.

„Za razliku od tradicionalnih ruta, to je sezonski put: optimalni period za transport na Arktiku je od jula do septembra“, piše list, pozivajući se na nezavisnog stručnjaka, koji ističe da se taj period vremenom može povećavati zbog otapanja lednika.

„Standardni put iz Azije u Evropu prolazi kroz Malajski moreuz i Suecki kanal. Vodeni put iz Šangaja u Murmansk preko Arktika omogućiće da se transport traje skoro duplo kraće – oko 15 dana manje, a potrošnja goriva se može smanjiti za 20 odsto“, objašnjavaju stručnjaci.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211022/kineski-ugao-polarni-put-svile-ce-smanjiti-tenzije-na-energetskom-trzistu-1130884967.html)

Ruski „tupoljevi“ u pohodu na Sever: Devet časova leta iznad tri mora


Dva strateška nosača raketa Tu-95MS izveli su planski let iznad neutralnih voda Čukotskog, Beringovog i Ohotskog mora, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Borbenu pratnju obezbedile su posade aviona Su-35S Ratnog vazduhoplovstva i PVO Istočnog vojnog okruga. Let je trajao više od devet časova“, navodi se u saopštenju.

Precizirano je da posada avijacije dugog dometa redovno izvodi letove iznad neutralnih voda Arktika, Severnog Atlantika, Crnog i Baltičkog mora, Tihog okeana. Svi letovi aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije realizuju se strogo u skladu sa međunarodnim pravilima za korišćenje vazdušnog prostora.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211022/ruski-tupoljevi-u-pohodu-na-sever-devet-casova-leta-iznad-tri-mora-video-1130893100.html)






https://youtu.be/EmyLJsG50Ys

„Forbs“: Amerika na Aljasci uvežbava veliki rat protiv Rusije


Američke vazduhoplovne snage su u okviru obuke u slučaju rata protiv Moskve poslale lovce F-16 na aerodrom najbliži ruskim granicama na ostrvu Šemja, piše „Forbs“.

Stručnjak „Forbsa“ Dejvid Eks piše u članku da od maja ove godine komanda vazduhoplovstva SAD izvodi vežbe na Aljasci. Glavni zadatak je vežbanje sletanja i poletanja na što više malih aerodroma, ističe se u materijalu.

„Te vežbe su bile proba velikog rata protiv Rusije. Ratno vazduhoplovstvo očekuje da će u ratnom periodu Rusi napasti velike baze balističkim i krstarećim raketama“, naglasio je američki ekspert.

S tim u vezi, on dodaje da u slučaju sukoba vazduhoplovstvo može da garantuje da će makar neki avioni preživeti bombardovanje i uspeti da pruže otpor.

Autor teksta je primetio da se vojna baza na ostrvu Šemja nalazi na idealnom mestu za presretanje ruskih vojnih aviona iznad voda Beringovog mora.

„To ostrvo se nalazi na svega 200 milja (322 kilometra) od ruske obale. Nijedan drugi američki aerodrom, ni ni nosač aviona ne može da rasporedi avione tako blizu Rusije“, piše „Forbs“.
Prema rečima Eksa, let na ostrvo je rizičan jer je aerodrom udaljen, a piloti će, kako kaže, morati da se bore sa konstantnim maglama i olujama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211024/forbs-amerika-na-aljasci-uvezbava-veliki-rat-protiv-rusije--1130949157.html)

Lavrov protiv poziva EU za zabranu bušenja nafte na Arktiku


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podržao je kritike norveškog premijera Jonasa Gara Storea vezane za predlog Evropske komisije da se zabrani razvoj novih naftnih i gasnih polja u arktičkom regionu.

- Slažem se sa mišljenjem norveškog premijera Storea, koji je već izneo svoj stav o tim inicijativama EU - rekao je Lavrov u odgovoru na pitanje norveške televizije NRK, koji je objavljen na zvaničnom sajtu ruskog ministarstva inostranih poslova, prenosi Tas.

U intervjuu za Fajnenšel Tajms, Store je osudio inicijativu EU da se zabrani bušenje nafte i gasa u arktičkom regionu. Norveška će biti najteže pogođena država ako dođe do zabrane.

Ranije ovog meseca, EK je predložila uvođenje globalnog moratorijuma na proizvodnju ugljovodonika na Arktiku, ali je podržala eksploataciju mineralnih resursa od strane članica EU u skladu sa visokim ekološkim standardima.

Virginijus Sinkevičijus, evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, izjavio je 13. oktobra da će u skladu sa strategijom EU za Arktik "nafta, gas i ugalj ostati u zemlji na Arktiku", i da će Evropska komisija "tražiti međunarodni sporazum za uvođenje moratorijuma".

Prema njegovim rečima, ta oblast je od posebnog značaja sa stanovišta klimatskih promena, jer temperature tamo rastu tri puta brže nego u drugim regionima, a otapanje arktičkog leda ubrzava proces globalnog zagrevanja.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/lavrov-protiv-poziva-eu-za-zabranu-busenja-nafte-na-arktiku/99b317y)

Oko ovog mesta bi Rusija i EU mogle da pokrenu novi sukob
J.R. 08.11.2021.

Novi hladni front mogao bi da se otvori u političkoj napetosti između Evropske unije i Rusije oko energetike. Ovaj put na Arktiku.

EU je prošle nedelje iznela predloge koji bi mogli da dovedu do zabrane iskopavanja novih nalazišta nafte, uglja i gasa na Arktiku u nastojanju, kako je rečeno, da zaštiti region od daljih klimatskih promena. Rusija, glavni nosilac arktičke teritorije na kojoj se nalazi obilje njenih zaliha ugljovodonika i ribe, nije previše zadovoljna predlozima. Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak rekao je za CNBC da su predlozi politički motivisani i besmisleni.

- Bio sam malo iznenađen kada sam čuo za ovo. Zašto Arktik, zašto ne Ekvator? Postoje brojna mesta u svetu gde proizvodnja nafte i gasa treba biti zabranjena. Ovaj predlog nema nikakvu drugu motivaciju osim političke. Šta nam ove izjave govore – da moramo da prestanemo da zaustavimo vađenje gasa? Mislim da autori ovih predloga veoma slabo razumeju pravo stanje stvari - rekao je on.

Predlozi EU dolaze u trenutku kada su tenzije između Rusije i EU već visoke kada je reč o energetici, a posebno prirodnom gasu. Cene su rasle jer je potražnja u Evropi stisnuta zalihama manjim nego što se očekivalo. Rusija je saopštila da je povećala isporuke gasa, ali kritičari kažu da ona koristi svoj izvoz gasa u region u političke svrhe, uglavnom u nastojanju da Nemačka pruži regulaorno odobrenje za gasovod Severni tok 2. Rusija je negirala da iskorišćava evropsku gasnu krizu, a predsednik Vladimir Putin je insistirao da Moskva ne koristi gas kao oružje.

Arktički angažman

Tenzije na Arktiku već godinama rastu između regionalnih igrača, posebno u svetlu tihog širenja političkog, ekonomskog i vojnog uticaja Rusije. Za razliku od Rusije, EU je relativno nov igrač na Arktiku i blok, sam po sebi, nije član Arktičkog saveta, međuvladinog foruma koji bi obezbedio sredstva za unapređenje saradnje, koordinacije i interakcije među arktičkim državama, iako Savet uključuje države članice EU Dansku, Finsku i Švedsku. Međutim, izgleda da EU želi da poveća svoju ulogu u regionu, a u predlogu koji je Evropska komisija iznela istakla je da je "arktički region od velikog strateškog značaja za Evropsku uniju, u pogledu klimatskih promena, sirovine kao i geostrateškog uticaja”.

Rečeno je da će imati za cilj da "ojača angažman EU“ u regionu "doprinosom održavanju mirnog i konstruktivnog dijaloga i saradnje u promenljivom geopolitičkom pejzažu, da bi Arktik bio bezbedan i stabilan“, kao i "podršku inkluzivnom i održivom razvoju arktičkih regiona u korist njegovih stanovnika i budućih generacija“.

Arktik je sastavni deo ruske privrede i teritorije, njena obala čini 53 odsto obale Severnog ledenog okeana, a zemlja u tom regionu ima otprilike dva miliona stanovnika— to je otprilike polovina ljudi koji žive na ukupnom Arktiku. Aleksej Čekunkov, ruski ministar za razvoj ruskog Dalekog istoka i Arktika, rekao je u junu da je "Arktik motor ekonomskog rasta. On čini 10 odsto našeg BDP-a i 20 odsto našeg izvoza”. Kako je dodao, Rusija je svesna znčaja održivosti za Arktik.

Održivost je veliko pitanje za region, koji je pod velikim uticajem klimatskih promena. Arktik se zagreva oko dva puta brže od globalnog proseka, prema Norveškom polarnom institutu, koji je upozorio da "značajno regionalno zagrevanje dovodi do kontinuiranog gubitka morskog leda, topljenja glečera i grenlandske ledene kape” sa drastičnim posledicama po ljude i prirodu u regionu i svetu. Novak je upitao da li predlozi EU podrazumevaju da će ljudi koji žive i rade u regionu morati da se presele.

- U arktičkoj zoni Rusije živi mnogo ljudi, ima mnogo naselja i zajednica koje naseljavaju ove regione, mi proizvodimo energiju da podržimo njihove aktivnosti. Šta da zaključimo iz ovakvih izjava – da treba stati na kraj svim ljudskim aktivnostima i uopšte na stanovanje u ovim krajevima? - rekao je u četvrtak.

Napomenuo je da predlozi ne utiču samo na Rusiju, jer SAD, Кanada, Island i Norveška takođe imaju teritoriju na Arktiku i članovi su Arktičkog saveta.

Izvor: www.blic.rs

Bitka za prirodne resurse: Zapad hoće na sever, ali tamo je već Rusija


Zapadna štampa je preplavljena člancima da je Rusija, po njihovim ocenama, neprihvatljivo daleko odmakla sa osvajanjem polarnog regiona. Autori publikacija porede napredak Rusije sa trenutnim položajem SAD i već otvoreno traže da se spreči dalje jačanje Rusa u hladnim vodama iznad polarnog kruga.

Široj zapadnoj javnosti se prenosi niz svršenih činjenica, piše komentator RIA Novosti Sergej Savčuk. Na primer, da Rusi punom parom realizuju projekat transarktičke podmorske optičke komunikacione linije Murmansk–Vladivostok. Brzi autoput „Polar ekspres“, dužine 12,5 hiljada kilometara, do 2026.godine spojiće selo Teriberka u Murmanskoj oblasti sa lukom Vladivostok na Dalekom istoku. Ovaj projekat ne samo da će obezbediti stabilnu savremenu vezu, nego i približiti udaljene regione.

A to nije jedini projekat, nego deo državnog programa razvoja Severnog morskog puta vrednog 890 miliona dolara, što je pozamašna suma, čak i za veoma bogate zemlje.


Svaki drugi stanovnik Arktika je Rus

Rusija ne krije svoje ciljeve. Pred zemljom je zadatak da značajno poveća ekonomski razvoj i perspektive Arktičkog regiona, a njeni otvoreno deklarisani orijentiri s one strane okeana bude veliku zabrinutost.

Strani analitičari skreću pažnju na još jednu činjenicu veoma neprijatnu za kolektivni Zapad. U ruskim arktičkim regionima živi dva i po miliona ljudi — a to je polovina ukupnog stanovništva Arktika. Odnosno, svaka druga osoba koja živi iznad polarnog kruga je — Rus. Slaba naseljenost ovih krajeva u samoj Rusiji često se predstavlja kao civilizacijski i demografski neuspeh. Bilo bi glupo negirati negativne trendove, na primer, odliv stanovništva u južne krajeve s blažom klimom.

Ne treba zaboraviti da u Kanadi, koja ima imidž zemlje sa izuzetno oštrom klimom, devedeset odsto građana živi na jugu, uz granicu sa SAD.

Ako pogledamo kartu, videćemo da je najsevernija kanadska enklava — centar pokrajine Alberta, a da je iznad toga pusta i nenaseljena teritorija. Što bi se reklo, sve se najbolje vidi kroz poređenje. Ali kako su socijalne inicijative ruske države tema dosta nezgodna za zapadne eksperte jer može nametnuti pitanja zapadnih građana o tome šta u toj oblasti radi njihova vlast, onda tamošnju javnost već poslovično počinju da plaše vojnom mašinerijom Kremlja. Navodi se tako da je u sastav Severne flote uvrštena jedinstvena atomska podmornica K-329 „Belgorod“, da ruski mornari testiraju na Arktiku atomski torpedo „Posejdon“, da je u Murmansku izgrađena nova vojna baza, da svake godine pomorske jedinice Pogranične službe FSB dobiju nove patrolne brodove.


Ruska flota ledolomaca

Posebna glavobolja je za njih vrtoglav razvoj flote ledolomaca Rusije. U funkciji je već biše od 40 brodova, tri su trenutno u izgradnji, a u narednih deset godina Moskva planira da izgradi još najmanje deset ledolomaca.

Ovi brojevi su za njih utoliko alarmantniji što SAD u naoružanju imaju samo dva slična broda, „Polar star“ i „Hili“. Prvi je pritom odavno obeležio 30-godišnjicu i postoji samo zahvaljujući rezervnim delovima koji se skidaju s njegovog brata blizanca „Polar si“, a godišnje se samo jednom otisne u more, kad dostavlja zalihe zalihe na antarktičku stanicu „Mak-Merdo“. Drugi brod uopšte i nije ledolomac, nego plovilo za kretanje po ledu, na kom se još avgusta prošle godine zbog kratkog spoja desio poveći požar.

Situacija s disbalansom u ledolomcima najjasnije oslikava za mnoge neprijatnu činjenicu da se svi problemi ne mogu rešiti jednostavnim uključivanjem mašine za štampanje dolara. Donald Tramp je u okviru programa „Polar sekjuriti kater“, izdvojio iz budžeta neverovatnih 1,2 bioliona za razvoj i izgradnju novih ledolomaca. Podrazumevalo se da će već 2024.godine novi američki ledolomci ući u fazu testiranja na moru, ali do ovog trenutka nije moguće naći bilo kakve vesti na tu temu. Ipak, nešto drugo izaziva najveću zabrinutost, koja se marljivo zataškava i prikriva masom drugih procesa.

Rusija pokreće veliki program geoloških istraživanja u polarnim vodama.

Krajem avgusta naučno-istraživački brod ledene klase „Bavenit“ ( projekat P-2790), koji se s pravom smatra jednim od tehničkih najopremljenijih u svojoj klasi, izveo je istraživačka bušenja u do tada neispitanim regionima Laptevskog mora.

„Bavenit“, koji je sposoban da izvrši geotehnička ispitivanja tla u bušotinama do 300 metara dubine, u vodama dubine preko kilometar i po, obaviće istraživanja široke teritorije. To su i oblasti u Karkom moru (jugozapadno od Severne zemlje), u Laptevskom moru (zapadno i severno od Ljahovskih ostrva) i ogromne teritorije u Istočnosibirskom i Čukotskom moru, uslovno odvojeni ostrvom Vrangela.

Istovremeno je istom maršrutom krenuo još jedan naučni brod — „Akademik Lazarev“.


Norveška kritikuje evropsku „Arktičku strategiju“

I tu dolazimo do najvažnijeg. Bilo koji globalni procesi se ni u kom slučaju ne mogu ocenjivati na osnovu pojedinačnim događajima. To sužava percepciju i sprečava da se razume šira slika i dinamika događaja. A za dublje razumevanje onog što pišu mediji dovoljno je podsetiti da su evropski činovnici bukvalno nedelju dana pred početak nedavnog klimatskog samita objavili već gotov i mnogo ranije razrađen program potpune zabrane geoloških istraživanja i rudarskih aktivnosti na Arktiku.

Predstavnik Litvanije u Evropskoj komisiji Virginijus Sinkevičius predstavio je svojevrsnu „Arktičku strategiju“, koja podrazumeva radikalniju evropsku intervenciju u svim klimatskim, čitaj energetskim, procesima na Arktiku, kao i uvođenje potpunog moratorijuma na dalja istraživanja i eksploataciju ugljovodonika. Strategija podrazumeva odustajanje arktičkih zemalja od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija na naftno-gasni greben. Zanimljivo je da među navedenim državama nema SAD, ali se zato pominju Rusija, Kanada i Danska. Zaista neverovatna slučajnost.

Ali nafta i gas ne spadaju u jedini krug interesovanja evropskih zaštitnika ekologije. U prvoj fazi Evropska komisija želi da otvori svoje predstavništvo na Grenlandu, koji je, recimo, veoma bogat uranijumom.

Da li onda treba da čudi što je posle ovakvih očajničkih napora evropskih zvaničnika, u trenutku dok „Bavenit“ i „Akademik Lazarev“ vrše istraživanja u akvatoriji hladnih mora, odsustvo ruskog predsednika u Glazgovu tako iznerviralo Vašington. Moskvi su pod milozvučnom parolom zaštite prirode spremili zamku u kojoj ona, u slučaju da prihvati uslove, treba da se odrekne ne samo vlastitih prirodnih bogatstava već i od punjenja budžeta i razvoja polarnih regiona. Faktički, Rusiji se nudi da napusti Arktik, da obustavi socijalne, vojne i energetske programe.

Međutim, smišljeni scenario su neočekivano počeli da kvare sami saveznici Brisela. Na „Arktičku strategiju“ s oštrim kritikama obrušio se norveški premijer Jonas Gar Store.

Političar je izjavio da Norveška — drugi isporučilac prirodnog gasa u Evropu posle Rusije, u slučaju uvođenja moratorijuma odbija da garantuje pouzdanost isporuka energenata, štaviše, neće pomagati zemljama EU u „zelenoj tranziciji“ na energetiku bez ugljenika.

Oslo takođe kategorički ne pristaje da ugrozi Nacionalni penzioni fond, čiji se ukupni aktivi procenjuju na 1,4 biliona dolara i koji se popunjava upravo iz prihoda od prodaje prirodnog gasa i naftnih derivata.

Mihail Lomonosov je bio uveren da će bogatstvo Rusije rasti zahvaljujući Sibiru, a mi samo možemo da konstatujemo: glavna bitka za prirodne resurse je tek pred nama i odvijaće se na Arktiku. A što više Rusija tu uspe, to će se glasnije od nje tražiti da zatvara vojne baze, da vrati u luke naučne brodove i da obustavi izgradnju ledolomaca, zaključuje Sergej Savčuk.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211114/bitka-za-prirodne-resurse-zapad-hoce-na-sever-ali-tamo-je-vec-rusija-1131557829.html)

„Arktička artiljerija“: Šta sve mogu nove samohotke za rusku vojsku


Ruska vojna industrija uskoro završava rad na nizu modela visokomobilnog artiljerijskog i minobacačkog naoružanja. Prema informacijama iz Ministarstva odbrane Rusije, novi udarni sistemi prilagođeni su za operacije na Artiku.

Među novim tipovima naoružanja nalazi se samohodno artiljerijsko oružje kalibra 152 milimetara „Malva“, samohodni artiljerijski kompleks „Floks“ kalibra 120 milimetara i mobilni minobacač „Drok“ kalibra 82 milimetara. Svi ovi sistemi naoružanja prave se po narudžbini Ministarstva odbrane i uskoro će proći testiranja. Prema mišljenju stručnjaka, s tim naoružanjem u arsenalu kopnenih jedinica na Artiku biće ojačan odbrambeni potencijal Rusije.

Kako kažu u Ministarstvu odbrane, nedavno su kopnene trupe pojačane nabavkom reaktivnih sistema baražne paljbe srednjeg kalibra „Tornado G“ ( modernizovani „Grad“), naprednih samohodnih haubica „Msta S“ kalibra 152 milimetara i mobilnih protivtenkovskih raketnih kompleksa „Hrizantema S“.

Izviđačke artiljerijske jedinice su opremljene radarskim sistemima za izviđanje vatrenih položaja „Zoopark-1M“, radarskim stanicama „Aistenok“, automatizovanim zvučno-termičkim i zvučno-metričkim kompleksima za artiljerijsko izviđanje, preciziraju u vojnom resoru.


Čitav spektar oružja

Prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, logika razvoja arktičke grupacije Oružanih snaga Rusije uzima u obzir aktuelne vojne pretnje, uključujući povećanje broja vojnih trupa zapadnih država u visokim geografskim širinama. Ruska vojska ne isključuje mogućnost provokacija, sabotaža i agresije od strane SAD i njenih saveznika na Arktiku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211114/arkticka-artiljerija-sta-sve-mogu-nove-samohotke-za-rusku-vojsku-1130997402.html)

Rusi protiv „agresora“ u zemlji večitog leda


Na poligonu pešadijske brigade ruske Severne flote u selu Sputnjik u Murmanskoj oblasti komanda morske pešadije izvela je vežbe taktičkog gađanja.

Učesnici su tokom treninga pucali iz pištolja „Jarigin“ i „Makarov“ i automata „Kalašnjikov“ na razdaljini od 10 do 300 metara.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211122/rusi-protiv-agresora-u-zemlji-vecitog-leda-video-1131817822.html)




https://youtu.be/2e5coGRVYyI

Bitka na krajnjem severu: Kako izgleda obuka komandanata na surovom Arktiku


U ruskoj Murmanskoj oblasti održana je obuka za komandante. Svaka epizoda obuke maksimalno je približena uslovima prave bitke. Tako vojska uvežbava taktiku aktivne manevarske odbrane, a komandanti stiču veštine upravljanja u okruženju koje se brzo menja, prenosi televizija „Zvezda“.

Na krajnjem severu sada kasno sviće, uskoro nastupa polarna noć. Pešadija puca iz mitraljeza i automata. Uz podršku artiljerije napada uslovnog protivnika. Vojnu vežbu prate 63 komandanta koji stiču veštine upravljanja vatrom svojih jedinica.

„Stiče se metodično iskustvo, tako da svaki komandant razume šta se od njega traži, jer komandant mora da zna da upravlja svojim ljudstvom. Zato se i održavaju obuke – da bi nešto predložili, nešto naučili ili podsetili na nešto. To nikada neće biti suvišno“, rekao je komandant motorizovane čete Vadim Stadničenko.

Borbena vozila se kreću po teškom terenu, ali sa lakoćom savladavaju područje prekriveno snegom.

„Glavni zadatak obuke je zbližavanje komandanata iz različitih jedinica. Oni tokom komunikacije prenose jedan drugom neke metode“, konstatuje v. d. načelnika odeljenja za borbenu obuku 14. armijskog korpusa Severne flote Roman Petrakov.

Ovakve obuke u vojnim okruzima održavaju se dva puta godišnje. Sledeći zbor je planiran za maj 2022. godine nakon završetka zimskog perioda obuke koji počinje 1. decembra.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211125/bitka-na-krajnjem-severu-kako-izgleda-obuka-komandanata-na-surovom-arktiku-video-1131910708.html)


https://youtu.be/3mvvkYjiOCI