PALUBA

   Pojavom novih Italijanskih utvrđenja na Italijansko-Austrougarskoj granici, generalštab K. und K. je bio zabrinut da u slučaju rata neće biti moguće probiti tu liniju postojećim artiljerijskim naoružanjem. Zbog toga se donosi odluka o razvoju novog oruđa koje će moći da neutrališe nova utvrđenja. Razvoj oruđa je 1906 godine poveren renomiranom proizvođaču artiljerije Škoda iz Pilzena. Do 1909 godine su planovi bili gotovi, a prvo probno oruđe je počelo ispitivanja već sledeće godine. Na prvim ispitivanjima je uočeno par tehničkih problema, koji su uskoro rešeni i na zvaničnom ispitivanju na poligonu Felixdorf oruđe je sa probojnom granatom mase 384 kg probilo 2 m armiranog betona. Tada su naručena prva 24 oruđa pod oznakom Škoda 30.5 cm M.11.

[attachment=1]
          Primerak merzera M.11 u Vojnom Muzeju na Kalimegdanu

   Samo oruđe je smatrano remek delom artiljerije tog vremena, imalo je horizontalni blok zatvarač sa nekoliko sigurnosnih sistema koji su onemogućavali slučajno opaljenje. Iznad cevi su se nalazile dve hidrauličke kočnice, dok su se ispod cevi nalazila tri povratna cilindra koja su vraćala cev u prvobitni položaj. Cev dužine 10 kalibara i kolevka su se nalazili na postolju koje je omogućavalo davanje elevacije i azimuta, a na njemu su se nalazili i točkovi koji su skidani sa postolja prilikom pripremanja oruđa za dejstvo. Postojala je mogućnost otvaranja vatre i dok su točkovi bili još prikačeni na postolje, ali to nije bilo preporučeno zbog mogućih oštećenja. Samo postolje se pred dejstvo stavljalo na unapred pripremljenu betonsku podlogu ili, ukoliko nije bilo mogućnosti i vremena za njenu izgradnju, na posebno napravljenu kutijastu čeličnu podlogu.

[attachment=2]
          Specijalna čelična podloga prilikom prevoza

[attachment=3]
          Merzer M.11 na specijalnoj čeličnoj podlozi spreman za paljbu

   Težina oruđa je iznosila 20830 kg i za njegovo premeštanje je bilo potrebno rastaviti ga na tri dela. Cev se skidala i postavljala na poseban nosač, na postolje su se postavljali točkovi, dok je kutijasta čelična podloga pretstavljala poseban voz. Ceo sklop je vučen na položaj i sa njega pomoću specijalno konstruisanog 15-to tonskog traktora za tu svrhu Škoda-Dajmler M.12 sa motorom od 100 KS. I pored velike težine oruđa, njegovo sastavljanje za dejstvo je bilo relativno lagano i brzo, tako da je obučenim posadama bilo dovoljno 50 minuta da ga prevedu iz marševskog u borbeni položaj.

[attachment=4]
          Merzer M.11 na maršu sa traktorom M.12

   Posada ovog oruđa se sastojala od 15 do 17 članova. Samo postojanje motorne vuče je omogućilo upotrebu ovog oruđa gde god je bilo puta. Na veće razdaljine oruđe je prevoženo železnicom. Tokom rata su se pokazali svi nedostatci ovog oruđa, tako da se 1916 pojavila modifikovana verzija sa podlogom koja je omogućavala gađenje po azimutu od 360°, i oznake M.11/16. Iste godine se pojavila i verzija sa dužom cevi ( 12 kalibara) većeg dometa, pod oznakom M.16. Oruđe je koristilo dve vrste municije, probojnu granatu mase 384 kg sa upaljačem sa usporenjem za gađanje fortifikacijskih objekata i laku granatu mase 287 kg sa trenutnim upaljačem za gađanje žive sile i „mekanih“ meta. Ova laka granata je na ispitivanjima pravila levak u zemlji dubine i širine 8 m, a parčići granate su, teorijski, mogli da uništavaju živu silu na 400 m od mesta eksplozije zrna. Oruđe je imalo brzinu paljbe od 10 do 12 projektila u minuti, a interesantno je da se cev sama vraćala u položaj za punjenje posle opalenja.

   Na početku I SR, Austrougarska je raspolagala sa  24 ova oruđa, ali su ona u početku korištena uglavnom protiv „mekanih“ meta i žive sile na Srpskom i Ruskom frontu. Kako su Nemci bili impresionirani ovim oruđem, „pozajmili“ su 8 komada od Austrougarske sa posadama, i upotrebili ih tokom 1914 godine protiv Belgijskih i Francuskih graničnih tvrđavaa Namir, Mobež i Živet sa velikim uspehom. Jedan od razloga za ovo „pozajmljivanje“ oruđa je činilo i to što su ova oruđa mogla lakše da se transportuju na vatreni položaj od poznatih nemačkih merzera kalibra 42 cm. Po eskalaciji sukoba dve baterije su 20 avgusta 1914 godine stigle u Nemačku i za dva dana su prebačene do tvrđave Namur udaljene 50 km. Trećeg dana su otvorile vatru na to utvrđenje koje je uspelo da se održi još tri dana pre nego što se predalo napadačima. Posle toga su baterije ponovo rastavljene i transportovane 60 km do utvrđenja Mobež gde su stigle 29 avgusta i otpočele sa bombardovanjem. Utvrđenje Mobež je palo 8 septembra, a mali broj ispaljene municije i preciznost je govorila o efikasnosti oruđa i odličnim posadama. Na zapadnom frontu se koristilo samo na početku, dok je na Istočnom, Srpskom i Italijanskom korišteno od početka do kraja borbenih dejstava. I pored svoje veloke težine oruđe se pokazalo kao jednostavno za transport na Alpskom ratištu prema Italiji, što je u mnogome doprinelo zaustavljanju brojnih Italijanskih ofanziva. Ova oruđa su prvi put upotrebljena protiv Italijanskih utvrđenja 12 juna 1915 godine, kada su pomoću njih uništeni i zauzeti forovi Varena i Kampolongo. U rano jutro tog dana dok su Italijani uživali u doručku, Austrijanci su užurbano pripremali dva oruđa za dejstvo po pomenutim forovima. Uskoro su Italijani čuli do tada nepoznatu grmljavinu nekog novog oruđa. Prva granata je podbacila for Varenu, druga prebacila, a treća je postigla direktan pogodak. Peti ili sedmi projektil je pogodio for oko dva metra iza jedne od topovskih kula, probio dva metra armiranog betona, galeriju i eksplodirao. Istog trenutka je poginulo 40 ljudi sa sve komandirom fora kapetanom Umbertom Tručetijem. Posle toga je eksplodirala i municija i bukvalno prepolovila for. Ista sudbina je snašla i for Kampolongo, i uskoro su preživeli Italijanski vojnici povadili preostale topove iz kupola i povukli se u rovove svog rezervnog položaja. Austrougarska pešadija je zatim zauzela ostatke ova dva fora i uništila sve ostale instalacije eksplozivom.

[attachment=1]
          Pogodak koji je razorio for Varenu

[attachment=2]
          For Kampolongo po zauzimanju od strane Austrijanaca, vidi se uništena kupola za ouđe kalibra 149 mm

   Tokom rata Škoda je proizvela 79 ovih oruđa.

[attachment=3]
          Merzer M.11 na betonskoj podlozi

[attachment=4]
          Punjenje oruđa

[attachment=5]
          Dejstvo

   Između dva rata ova oruđa su koristile sledeće zemlje:
     Čehoslovačka 17 oruđa M.16

     Mađarska 3 oruđa M.11 i 2 oruđa M.16 koja je koristila u Aprilskom ratu protiv Jugoslavije i kasnije u ratu protiv SSSR-a. Ovih pet oruđa se nalazilo u sastavu 101 i 102 artiljerijske grupe.

     Rumunija nepoznat broj oruđa M.11 i M.16, za koje se ne zna jesu li korištena protiv SSSR-a.

     Italija 23 oruđa M.11, 16 oruđa M.11/16 i 16 oruđa M.16

     Jugoslavija 4 oruđa M.11 i 6 oruđa M.16 koja su se nalazila u artiljerijskoj rezervi Generalštaba vojske i bili su namenjeni dejstvu na pravcima glavnih napada neprijatelja. Inače su ova oruđa bila veoma omiljena kod naših artiljeraca jer se govorilo da sa njima nema promašaja.

     Austrija 1 oruđe se nalazilo u Insbruku gde je služilo za obuku artiljeraca, a drugo se nalazilo u muzeju u Beču

     Nemačka je po zauzimanju Čehoslovačke 1938 godine svih 17 oruđa zaplenila i uvela u svoju armiju pod oznakom 30.5 cm Mörser (t), a posle aprilskog rata je zarobila još 5 oruđa od VKJ i koristila ih pod oznakom 30.5 cm Mörser 638(j). Jedno od zarobljenih Jugoslovenskih oruđa je služilo u obalskoj artiljeriji na Jadranu pod oznakom 30.5 cm Mörser 639(j), izmenjena oznaka se odnosi ( verovatno) na naše oruđe sa oznakom M.11/30. Ova oruđa su služila u teškim artiljerijskim bataljonima (schwere Artillerie-Abteilungen) 624, 641 i 815, kao i u dve teške statične artiljerijske baterije (schwere Artillerie-Batterie (bodenstandig)) 230 i 779. Nemci su ih koristili u kampanjama protiv Poljske, Francuske i SSSR-a.

[attachment=1]
          Na položaju

[attachment=2]
          Spreman za otvaranje vatre

   Danas su sačuvana tri oruđa M.11 ( jedno u Vojnom Muzeju u Beogradu, jedno u  Museo Storico Italiano della Guerra u mestu roverto u Italiji i jedno u Vojnom Muzeju u Bukureštu) i jedno oruđe M.16 koje se nalazi u Vojnom Muzeju u Bukureštu.

[attachment=3]
          Zrno merzera M.11

     tip: merzer
     posada: 15 do 17 članova
     oznaka: 30.5 cm Mörser M.11, M.11/16 i M.16
     kalibar: 305 mm
     dužina cevi: 10 kalibara ( 3.05 m) na oruđima M.11 i M.11/16 i 12 kalibara ( 3.66 m) na oruđu M.16
     masa oruđa: 20830 kg
     elevacija: od + 40° do +70°
     azimut: 60° levo i desno na oruđu M.11, 360° na oruđima M.11/16 i M.16
     projektili: teški probojni mase 384 kg, laki za gađanje žive sile 287 kg
     masa barutnog punjenja: 40 kg
     brzina projektila na ustima cevi: 340 m/s ( M.11)
     domet: efikasni 9600 m, maksimalni 11300 m ( M.11)
     broj proizvedenih oruđa: 79    

Занима ме година производње баш примерка из музеја са Калиша и који је његов пут. Негде сам прочитала (мислим у Веснику музеја) да ју је Краљевина купила 1930. Да ли је то тачно? Од кога ју је купила и који је даљи пут ове моритре до музеја?

Prsten pripadnika baterije.
[attachment=1]
Merzer-Škoda na položaju kod Gorice.(odprilike 1 kilometar od tu gde sad sedim ;D)
[attachment=2]
Pogodak italijanske artilerije pored
[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=Mm-jx8-G9FY

dodatni podaci.....

M.11
Kaliber: 305 mm
Gewicht: 18.730 kg
Rohrgewicht: 5930 kg
Rohrlänge: 3050 mm
Geschossgewicht: 385,3 kg
Reichweite: 9,6 km
Mündungsgeschwindigkeit: 370 m/s
Höhenrichtbereich: +40°/+75°
Seitenrichtbereich: 120°


M.16
Kaliber: 305 mm
Gewicht: 22.824 kg
Rohrgewicht: 7234 kg
Rohrlänge: 3660 mm
Geschossgewicht: 385,3 kg
Reichweite: 12,3 km
Mündungsgeschwindigkeit: 450 m/s
Höhenrichtbereich: +40°/+75°
Seitenrichtbereich: 360°
 
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

kod ove fotografije je natpis : dolazak teske austro-ugarske artiljerije na francuski front - proljece 1918. (ako je to tocno, to je bio drugi nastup)

[attachment=1]

Za ovo prvi put čujem. Kad sam radio tekst nisam nigde naišao na tvrdnju da su učestvovali i drugi put na Zapadnom frontu. U svakom slučaju zanimljiva informacija za dalje istraživanje.

Hvala jadrane.

Još malo slika.

[attachment=1]

Prvi prototip novog merzera.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Dvije fotografije našeg merzera snimljene nakon zarobljavanja...

[attachment=1]
[attachment=2]

Na videu su i M11 i M16, pomešano. haubice su bile odlične, kao uopšte sva Škodina oruđa.

Zapoceo sam kanal na youtube-u sa snimcima pa rekoh da doprinesem temi :)

http://www.youtube.com/watch?v=dzpuKl_GaLc

Hvala Che, zanimljiv video.

Još malo mog doprinosa temi
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Krajem 19-tog stoljeća  bilo je najjače A-U oružje za uništavanje utvrđenja 24cm mortar M1898. Iskustva iz rusko-japanskog rata su pokazala, da to 24 cm oružje nije dovoljno jako za unišavanje modernih utvrđenja. 1905.  A-U donjela je odluku o usvajanju oružja većeg kalibra. Pored veće razorne snage, oružje mora bti i mobilnije. Na područjima na kojima bi se to oružje upotrebljavalo bila je slabo razvijena cestovna i željeznička infrastruktura.  Oružje je moralo biti mobilno na postoječim cestovnim pravcima,   do borbenih položaja bi se transportiralo u dijelovima i tamo sastavljalo. Odluka je pala na cijev kalibra 30,5cm. Zadatak za konstrukciju je dobila tvornica “Škoda”  iz Plzna – inače najveća tvornica oružja u A-U. Kod konstrukcije je sudjelovao i  Slovenac  J.Tomše  pl Savskidol (feldmarcshalleutnant). 1908. bili su gotovi nacrti a 1909 prvi prototip. Prva ispitivanja su pokazala velike nedostatke. Ispravljanje uočenih nedostatka,  večanjem težine i jačine punjenja projektila došli su do rezultata koji su bili bolji od Kruppove haubice L/12 kalibra 28cm. Ispitivanja 1911. godine,  kod Wiener Neustad-ta,  pokazala su  da projektil probija najjača betonska utvrđenja onog vremena.  Januara 1912. naručeno je prvih 12 komada  mordera 30,5cm,  sa kompletnom opremom.

Za transport je slavni  F. Porsche projektiralo vučno vozilo na benzinsko-električni  pogon (100KS).  Oružje se transportiralo na tri priokolice sa brzinom 15km/h. Za montažu (demontažu) u borbeni položaj bilo je potrebno 40-50min. Na sat je bilo moguće ispalit do petnaest 380kg granata M. 11/9 ili 287kg granata M.15/9. Maksimalni domet  bio je  11km.  Mogao se upotrebljavati i za uništavanje žive sile, 1915. god. razvijena je šrapnelska granata M.15G-Schrapnell. Na početku rata je A-U imala 24 oružja tog tipa, 1917 imali su več 58 komada (28 baterija), u zanjoj godini rata bilo več 36 baterija (72kom oružja).
Poslije rata, su taj tip oružja, u svome naoružanu imale Italija, Mađarska i Jugoslavija. Dva komada su ostala u Austriji kao eksponati u muzeju.  Početkom drugog svj. rata su Nijemci  to oružje mobilizirali, odvukli na istočni front, gdje im se gubi trag. Danas postoje još samo dva primjerka, jedan u Roverentu u južnom Tirolu i u Beogradu u vojnom muzeju.
(Vir: “Društvo soška fronta”)

Jedini preostali primjerci

Na drugoj slici prevrnuti mortar (vjerovatno od eksplozije neprijateljske granate) negdje u Galiciji. lijepo se vidi, lafet pričvršćen na drveno postolje.

Prsten pripadnika 18. baterije 30,5cm mortara

17. avgust 1917. kod Malchina (Slovenski Malvinje), vojnici sa "koljevkom" dižu granatu i pune spoštenu cijev, iza granate se puni barutno punjenje (vojnik sasvim lijevo drži na ramenu).

Spreman za paljbu. Malvinje 17. avgust 1917 Malvinje (Malchina), konopčić je ispod cijevi.               Elevacija 40°-75°.

Po meni je ovo haubica.

Lep prilog. Ipak imam značajnu primedbu.
Koliko znam, nigde na bivšem jugoslovenskom prostoru se za  opsadnu haubicu ne koristi termin "mortar". Takva reč jednostavno ne postoji. Eventualno može označavati malter, ili što slično. Vrlo je čest bio naziv MERZER - MOERSER, što je kalk iz nemačkog, a predstavlja varijantu reči mortar - mortier - мортира, dakle oruđe relativno kratke cevi, koje gađa teškom granatom uz malu početnu brzinu, ubacnom putanjom (najčešće preko 45*).

Prosvetlite me, ljubim vas, koji je najtačniji termin u BHS pojmovniku artiljerije. Ja mislim da je to "opsadna haubica". Savremeni prevod reči mortar je - minobacač, jer se opsadne haubice / merzeri, više ne koriste nigde. M11, M11/16 i M16 30,5cm svakako nisu minobacači. Ne može biti ni throver, osim minethrover, što je opet minobacač, a može biti i rocket throver, što ovde nije.
Živeo nam BROVING. 8) Za primerak na Kalemegdanu kažu da je M11 posleratne (tj. posleremontne) modifikacije M11/30. Naravno poreklo je AU.

Kako god da ga zvali, ovo oruđe, poznato još i kao "Schlanke Emma" (Vitka Ema - za razliku od Debele Berte) - odlično se pokazalo, u najboljoj tradiciji Škodinih zavoda iz Plzenja.

Ako u metafizici ratne veštine postoji jasna filosofska paralela između bogatog narodnog folklora i dobre vojske/oružja, jasnu filosofsku paralelu između dobrog piva i dobre vojske/oružja nisam našao. Svejedno, nek pivo bude nam vitamin. Amin.

Slika sa oznakom Roverent - Tirol ne prikazuje M11, već usavršeni M16, sa dužom cevi. I otkud ja na ovoj slici, kad nisam tamo nikad bio? Ovo je ugrožavanje privatnosti. Stavljate me u fotoaparat, a ne pitate. ;D

O terminologiji ne mogu raspravljat, nisam lingvist.
Prilažem dvije slike termini se poklapaju sa mojim prilozima. Svakako su tu moderatori, koji mogu to ispravit naslov i da bude svima razumljivo.

Znam za modele M16, do kraja rata je bilo završeno 14 komada, a nezavršeni (poslije rata završeni) su ostalu u naoružanju Čehoslovačke armije.
 
Uz sliku (Roverto južni Tirol - vlasnik Tomaž Ovčak) je tekst iz kojeg proizlazi, da je M11 30,5cm.

Za Kumbora... ;)
[attachment=1]

(mozda da se objedine oba modela, ako je to prihvatljivo u art. smislu)

i ja nisam znalac ali ne bi mogao biti "minomet" (ital."mortaio")

Mislio sam pritom na modele M11 i M16 (treci se ipak model M11 nalazi u muzeju u Bujurestu, barem se tako navodi u internetu uz fotografije).

Sto se tice etimologije, strucnjaci kazu sljedece:

 Etymology
Howitzer at the Colorado State Capitol

The English word howitzer originates ultimately from the Czech word houfnice.[1][2][3] Czech houfnice is derived, through the addition of the suffix -nice, from the word houf, "crowd", suggesting the cannon's use against massed enemies,[4][5] and houf is in turn a borrowing from the Middle High German word Hūfe or Houfe (modern German Haufen), meaning "heap," akin to Dutch hoop as in verloren hoop ("lost heap," entering English through a folk-etymological back-formation as "forlorn hope"). Haufen, sometimes in the compound Gewalthaufen, also designated a pike square formation in German.[citation needed] In the Hussite Wars of the 1420s and 1430s, the Czechs used short barreled houfnice cannons[6] to fire at short distances into such crowds of infantry, or into charging heavy cavalry, to make horses shy away.[7] The word was rendered into German as aufeniz in the earliest attested use in a document dating from 1440; later German renderings include Haussnitz and, eventually Haubitze, from which derive the Scandinavian haubits, Finnish haupitsi, Polish haubica, Russian gaubitsa, Italian obice, Spanish obús, Portuguese obus, French obusier and the Dutch word houwitser, which led to the English word howitzer .

_________
I taman kada se to nekako pojasnilo, kada Cesi pod kategoriju houfnice klasificiraju M11 (M16) kao:

 moždíř (na hrv. jeziku - muzar ili stupa)

Czech Noun

moždíř m mortar (a hollow vessel used to pound, crush, rub, grind or mix ingredients with a pestle)

Synonyms -     hmoždíř
__________
Ipak, da se izadje iz zavrzlame, predlazem da se pogleda kako Vojna enciklopedija klasificira ovo oruzje pa da se tako onda i primijeni.

Podsetili ste me da je u ranoj istoriji artiljerije postojalo oruđe koje se zvalo mužar. To i jeste lep hrvatski prevod reči mortar tj. merzer, tj. oruđe relativno kratke cevi, itd... Stupa ne može biti nikako ako govorimo o topništvu. Mužar i stupa mogu biti sinonimi, ali samo u kuhinji. U Srba se to zove lepo "avan" (ređe - stupa). Avan je, naravno, turcizam. Danas da neko kaže ili napiše o ovim sjajnim oruđima "Teški mužari 30,5cm... ne ide." Nisu ni Česi nelogični  - moždir, kao ni Poljaci (naziv im je skoro isti - Poljaci kažu "mozdierz") ... to je oruđe koje neprijatelja može tako dobro smožditi, da mu rasturi svu koncepciju, utvrđenja i živu silu..

 U udžbeniku:" Osnovi Konstrukcije Artiljerijskog Naoružanja" autora Pavlović Dušana iz 1983.godine se spominje 305 mm merzer

Merzer i jeste tradicionalni termin na ovim prostorima, mada mi danas zvuči prilično zastarelo, a i teško da je bio prihvaćen u naučnoj terminologiji artiljerije ili topništva. Ipak, opsadne haubice u modernom manevarskom ratovanju i jesu istorijska kategorija, jer ta su oruđa sišla sa scene, zauvek. Sem ako ih vaskrsne neki novi Betmen vojne veštine.

Uzgred, baš mi se dopada termin "topništvo", mada je preuskog značenja za određivanje definicije. U redu cevno topništvo, ali raketno topništvo po meni može pre biti raketna artiljerija. Kod Srba se ustalio i termin baterija, mada baterija "bije" (battre, battire),pa bi mogla biti i bitnica.

U medjuvremenu sakupio sam nekoliko fotografija ovog oruzja...
[attachment=1]  
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

- noviji i stariji model
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5451.0

Opet sam slabo provjerio postoječe teme, neka moderator objedini, naravno, ako ima smisla.

Spojeno. Što se samog naziva oruđa tiče, u Nemačkom jeziku postoji naziv Merzer ( Mörser) koji je dalje preuzet u S/H.

Merzerima su sa rečnih Monitora Oktobra 1915-te AU tukli Beograd.

Mislim da je onaj izložen na Kalemegdanu upravo poreklom sa jednog od njih.

Bar nam je tako svojevremeno ispričao profesor Odbrane kada nas je svojevremeno vodio u obilazak Vojnog muzeja.

Vi iz mornarice me ispravite ozbiljno ako ovo nije tačno, vi bolje znate da li su na tim Monitorima postojali Merzeri?

Posle rata je verovatno bio u upotrebi u BJKV.

Da bi monitor mogao na palubi da ima bilo otvorenu, ili još gore kupolnu ugradnju takvog teškog oruđa, trebalo je da bude veeeliki monitor, od jedno par hiljada tona. AU monitori bili su najveći takve vrste na Dunavu, a imali su 500-600 tona. Njihovo naoružanje je opšte poznato, a od energije opaljenja 305mm grdosije bi se verovatno raspali po šavovima, ako ne odmah, ono posle nekoliko plotuna.

u vojnoj enciklopediji koristi se termin merzer. tamo na slici ima neki "mali david", mislim da bese 914mm. odavno bilo, zaboravilo se...

Little david je američki prototip superteškog minobacača kalibra 914mm, tj.1jard ili 3 stope, ili 36 inča. Ostao je u prototipu.

Jos nekoliko fotografija
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

sta god da je bio, pise da je merzer. ko ima uz ruke vojnu enciklopediju nek proveri.

Little David punio se spreda, dakle dno cevi je bilo nepokretno, tj. "gluvo", bez mehanizma zatvarača. Takođe, izolučenost cevi je bila specifična. Početna brzina zrna 381m/s, domet 9,7km. Podaci o elevaciji nepoznati, ali je očigledno da je mogao gađati samo preko 45* Evo mu slike granate, relativno lagane, oko 1700 kg. Ovo je bilo eksperimentalno oruđe. Po glavnim značajkama više liči na minopbacač, nego vrstu haubice.

kumbore, nije sad mnogo bitan mali david kao takav, sta god bio, vec da se u v.e. koristio naziv merzer.

Ali samo ako pravilno odredimo šta je bio Little David možemo znati da li je odrednica u VE pogrešna ili ne.
Merzer je opsadna haubica. Haubica je artiljerijsko oruđe koje na zadnjem kraju cevi ima zadnjak sa zatvaračem. Uslovno to je vrsta topa. Po pravilu gađa ubacnom putanjom, ali može stabilno dejstvovati vatrom na širokom rasponu elevacija, znači i bliskih 0*, bez ugrožavanja stabilnosti oruđa. Merzer za razliku od obične haubice gađa samo na visokoj elevaciji. Na Škodinoj haubici M11 verovatno bi došlo do oštećenja ako bi gađala niskom elevacijom, ako je uopšte moguće spustiti cev niže nekog povećeg ugla. Takođe, ako bi pucala na niskoj elevaciji, trzaj bi rasturio najpre  čelično postolja, a onda odgurao merzer i sa vatrenog položaja kroz duboki uzorani rov sopstvenom masom. Pri ispitivanju dalekometnog Škodinog topa 210mm u SSSR 1938. lafet je oštećen pri dejstvu na elevaciji oko 0*, a ceo top je silovito odskakao uvis, potpuno kvareći nišansku liniju. Bilo je slučajeva da se pri nepravilnoj upotrebi ovakvih oruđa ono i PRETURI NAOPAKO OD SILA PRI OPALJENJU, uz teška oštećenja, nekad i raspad oruđa.

http://www.youtube.com/watch?v=vtlmljJDWxk

http://www.youtube.com/watch?v=8A9KciqwP9U

Navedena je elevacija :+40°/+75° .......

U ranija vremena i Englezi su ponekad za opsadnu haubicu koristili naziv mortar, mada je zvanični engleski termin bio siege howitzer. Od vremena kada je konstrukcija minobacača po sistemu Stocks-Brandt suvereno preovladala, a to su tridesete godine XX stoleća, mortar označava samo minobacač. Siege howitzer je merzer/opsadna haubica. Pogledao sam ovaj zanimljivi klip o Little Davidu. Oruđe je očigledno spredpuneće, a cev nema zadnjak sa zatvaračem. Gađa isključivo gornjom grupom uglova. Minobacač. Jedino što ga odvaja od najvećeg broja minobacača je izolučena cev i granata sa gotovim narezima za tačno uklapanje u nareze cevi.

Da li imate vise slikova ovog merzera u Jugoslovenskoj upotrebe (savremenih, ne muzejnih)? I neki podatke za verziju M.11/30 radjenu u Kraljevini?

Savremenih haubica više nema, sve su muzejne, a na topicu ima prilično slika iz onog vremena. Ima da se skine sa sajtova knjiga "Chuda Ema" - vitka Ema - kao pandan debeloj Berti, na češkom. Češki se može poprilično razumeti, a slika ima puno. Merzer nije rađen u Jugoslaviji, svi primerci su trofejni od Austrougarske, isto kao i svi drugi, isto kao i rumunski, čehoslovački, italijanski, itd.

Interesuju mi samo slike Jugoslovenskih merzera jer polako pisem rad za Srpsku i Ju. artileriju. Na engleskoj vikipediji nasao ovaj isjecak:  It may have been upgraded somehow, as its Yugoslav designation was the 305 mm M 11/30 (http://en.wikipedia.org/wiki/Skoda_305_mm_Model_1911). Tako, interesuju razlike
Savremeni upotrebio sam u smislu "iz toga vrijemena"
Postovanje

Antone, neka modifikacija je rađena, možda je menjana košuljica cevi (liner), možda su ponovo laborisane granate, itd. Povratni mehanizam mislim da nije diran. Pokušaću da nađem link za češku knjigu.

Kumbore, a koji je osnovni rad za istoriju Jugoslovenskog topnistva 1.SR i medjurarnog perioda?

To bi i mene zanimalo. U Srbiji se time izgleda niko ne bavi naveliko. Nešto bi mogao znati Nebojša Đokić. Nego, evo ti malo slika...

Hvala! Potpise tamo su na poljskom, austro-ugari na slikama

E, da, češki se lakše razume, ali i na poljskom se može uhvatiti smisao.

A baš me zanima da li je na gornjoj slici, nalakćen na tegljač Austro-Daimler za haubicu M11, Ferdinand Porše iz vremena kada je tek počeo otrastati brkove, ili mi se čini? On je bio odgovoran za motor i mehaniku tegljača.

Ja sam lakse razumem poljski jer je veoma slican sa ruskim (osim karakteristicnih poljskih rijeci rz (рж), dz (дз) i t.d.) )))
Cu poceti novi topik za drugi top - ovom putem francuski  ::)

Ovo mocno oruzje je fotografirano na najrazlicitijim mjestima.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]

Evo i slika malo novijih slika ovog merzera iz Vojnig muzeja:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Primerci Jugoslovenske vojske na paradi povodom zamene starih pukovskih zastava 1930 godine.

[attachment=1]

To je bila i godina remonta haubica 305mm (zamenjene su unutrašnje cevi - lajneri), pa su imale oznaku M11/30.

Када упоредим слике са Калимегдана и ове слике са параде 1930 године уочавам да су седишта на којима војници седе (испред цеви) некако избачена, испред точкова. На оном примерку на Калимегдану седишта за послугу су одмах испред цеви, у висини точкова.

Različiti su podvozi za cev onaj na Kališu i ovi na slici. Ovi na slici imaju i prednje i zadnje točkove iste veličine, a onaj na Kališu ne.

А зашто је то тако?

Pretpostavljam da ima veze sa vučnim vozilom, odnosno brzinom kretanja vučnog vozila.

Све ми изгледа да Џумба поставља реторичко питање, тј. зна одговор.  Ја не знам.

Немам појма. До скора сам поред овог мерзера пролазио као поред "турског гробља". Тек сад га мало боље загледам. Претпостављам да је Кумбор управу.

Беше то једна од најбољих опсадних хаубица Великог рата.

Merzeri na fotografiji oz 1930.g. nisu ukompletirani, tj. voze se samo osnovni dijelovi cijevi; dijelovi koji se spajaju na cijev, sastavni su dio drugog vucnog voza.
Valjda se htjelo pokazati da takvi merzeri postoje......
[attachment=1]

Bombardovanje Beograda iz okoline Zemuna.

[attachment=1]

Gornja fotografija -- djelovanje, lijepo pise, iz "Kukuruzfelde"....u Austriji, ne i u Njemackoj, se tako zove "kukuruz". Buduci ni Arapi ni Turci nemaju takav naziv, stigao je ocito iz ovih krajeva.
____________________
[attachment=1]

Po opisu fotografije, ovdje se radi o prsnucu cijevi. Artiljerci bi mozda mogli objasniti sto se radi.
[attachment=1]
 

Ma ne samo cev, tu je i kolevka otišla.

ово би требало да је то... модел остао још од аустроугарске

Баш добар модел. Где га нађе?

одговор на пп

lep, detaljan model.

Vrh A-U 30,5cm granate merzera Škoda. Granata je eksplodirala između italijanskih žičanih prepreka ispod Rombona (bike na Soči). Pretpostavka je, da je ispaljena sa Rablja (Cave del Predil) gdje je bio uz groblje, skoro cijeli rat, ovaj tip merzera. Sa tog položaja je pokrivao cijelo bojno područje oko Bovca.
Slika iz knijge: "Po sledeh soške fronte" M. Simića

Lp!

Na wikipedii piše, da je Skoda 305 mm Model 1911, bila upotrebljena u Jna kao obalna artilerija. Dali neko zna nesto vise? Gde i kada?  Hvala za odgovore, Andrej

Ja baš sumnjam u to, mada par pogodaka granata 305mm ubacnom putanjom kroz palubu može potopiti svaki brod manji od nosača aviona ili bojnog broda.

Gadjato brodove merzerom ?? Tesko verovatno. :D :D

Зиста не знам одговор, али знам да wikipedii свашта пише. Па сад ко верује, верује.

Ja sam takođe rekao da je činjenica o nekakvoj upotrebi 305mm merzera posle 1945., pa još u sastavu obalne odbrane JA i JNA, vrlo malo verovatna. A da je pogodak broda ubacnom putanjom granate iz merzera vrlo efikasna stvar, i dalje tako smatram. Problem je verovatnoća pogađanja i mali domet merzera.

А да ли се уопште хаубице (јер је мерзер нешто као хаубица) користе у обалској одбрани?

Вероватноћа погађања покретни циљеви, а бродови то обично обично јесу, је сигурно мања код мерзера, посебно гледано са аспекта ондашњих могућности прорачуна путање и начина гађања.

Jesu korištene, ali uglavnom tokom 19. veka. Bilo je i kasnijih pokušaja upotreba, ali su ih brzo zamenjivali sa topovima.

Preračunavanje elemenata za gađanje (kod posrednog) je identično i za topove haubice, minobačače i VBR. U SV se nekada i učilo kako se gađa pokretne ciljeve (brodove).

Inače ni topovima obalnih baterija se ne gaša nosače aviona. A jošu uvek mislim da su MB dosta dobri za potrebe odbrane od mornaričkog desanta. Sada dali su u sastavu pešadiske čete i njihove podpore u odbrani ili u sastavu obalne baterije više je organizaciski problem nego terenski.

LPB

Ma naravno da već više desetina godina niko nije gađao nosače aviona obalnom baterijom, ja i pominjem samo istorijske slučajeve.

У једном тренутку развоја ББ, бочни оклоп је био знатно јачи од оклопа палубе, јер су даљине гађања биле мање. Тад се дошло до идеје да се за обалну батерију користе мерзери који би гађали тањи оклоп, и то у већем броју да би се компензовала непрецизност.

Доласком Дреднота је уведена главна батерија, повећана даљина гађања, појачан оклоп, па су мерзери као обалска артиљерија постали застарели.

Најпознатији пример употребе је атипичан - током опсаде Порт Артура  1904. Јапанци су иза брда и ван домета руских бродских топова поставили мерзере и потапали један по један руске ББ.
http://en.wikipedia.org/wiki/Siege_of_Port_Arthur

Da vidimo o kojem merzeru ide razgovor.

i to su koristili fugasne granate, koje su rušile strukturu neoklopljenih bokova i paluba van citadele izazivajući asimetrične prodore vode, gubitak stabiliteta i potonuće inače bornbeno sposbnih brodova.

Па наравно да је исто, ја сам говорио о вероватноћи погађања покретних циљева.

I film.....

http://player.vimeo.com/video/48911458?title=0&byline=0&portrait=0&color=4498b9

--- ne ide  :(

mozda ovako:
http://www.filmmuseum.at/

moze se povecati.....

Negde na Dolomitima.

[attachment=1]

prije svakog opaljenja treba vaditi građevinsku dozvolu !?  ::)

Otprilike. ;)

Little David nikad nije korišćen na frontu, a "schlanke Emma" je tražila dobro utvrđenu podlogu od debala, gvozdenih profila, itd. U suprotnom, trzala je nekoliko metara unazad, van vatrenog položaja, a u pokušaju gađanja na malim uglovima mogla se preturiti i mogla je pući kolevka.

Cini mi  se da ove fotografije jos nisu bile ovdje izlozene
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

jos dva dodatka
[attachment=1]
[attachment=2]

Kamion za vuču merzera.

[attachment=1]

Još jedan vučni voz zaglavljen u blatu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Merzer Škoda 30.5 cm M.11



[attachment=1]

Škoda 30.5 cm M.11, 1916. godine.



[attachment=1]

Isto, 1916. godina.



[attachment=1]

Snimljeno 1916. godine, Ukrajina, Pidhirci (ondašnje Podhorce), Škoda 30.5 cm.



[attachment=1]

Transportovanje Škoda 30.5 cm, istočni front, 1916. godina.



[attachment=1]

Maskirana Škoda 30.5 cm, Soška fronta, 1916. godina.



[attachment=1]

https://youtu.be/9n-nu5afjU4

Na položaju.

[attachment=1]

Merzer na vojničkoj razglednici.



[attachment=1]

Tokom transporta, 1916. godina.



[attachment=1]