PALUBA

   Planom razvoja svoje konjice iz 1931 godine, Francuska Armija je planirala uvođenje u naoružanje novih izviđačkih oklopnih automobila. Prve specifikacije traženih TT karakteristika su formulisane 22 decembra 1931 godine, neke izmene su definisane do 18 novembra 1932 godine, a već 9 decembra se objavljuje konkurs za razvoj ovog vozila. Prema traženim specifikacijama vozilo je trebalo da ima masu od 4 t, maksimalnu brzinu od 70 km/h, radijus dejstva od 400km, radijus okretanja od 12 m, oklop debljine 5 do 7 mm i naoružanje od jednog topa kalibra 20 mm i spregnutog mitraljeza kalibra 7.5 mm. Na ovaj konkurs se javljaju firme Renault, Berliet, Panhard i Latil, a početkom 1933 godine je odlučeno da svaka od ovih firmi napravi prototip koji će biti ispitan. Pamhardov prototip je bio gotov već u oktobru iste godine, a pred komisijom je ispitan tokom januara 1934 godine pod imenom Panhard voiture spéciale type 178. Posle testiranja, koje je trajalo od 9 januara do 2 februara 1934 godine, odlučeno je da se ovo vozilo uvede u naoružanje pod zvaničnim imenom Automitrailleuse de Découverte Panhard modèle 1935 .

[attachment=1]

   Za razliku od dotada uobičajenog načuna gradnje oklopnih automobila gde je oklopno telo dodavano na kamionsku šasiju, konstruktori Panharda su spojili ova dva elementa u jednu celinu čime je smanjena ukupna masa vozila i povećana čvrstoća konstrukcije. Samo telo se sastojalo od oklopnih ploča debljine 7 do 20 mm spojenih zakovicama. Motor se nalazio u zadnjem delu vozila, postavljen nisko u odnosu na druga vozila, što je Panhardu davalo karakterističan izgled. Pored njega su se nalazila dva rezervoara za gorivo, jedan kapaciteta 120, a drugi 20 l goriva.

[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

   Ovo je omogućavalo da vozilo ima radijus kretanja od 300 km. Vozilo je imalo specifičnu menjačku kutiju sa 4 brzine za vožnu u napred i 4 brzine za vožnju unazad, a preko ove menjačke kutije pogon je prenošen na sva 4 točka. Zanimljivo je bilo to što je radiooperater koji je sedeo u zadnjem delu vozila imao svoj volan i menjač, kojim je mogao da preuzme uprevljanje vozilom prilikom vožnje unazad. Posada vozila se sastojala od 4 člana, komandira, vozača, nišandžije i radio operatera. Svi članovi posade su imali svoje periskope ( uglavnom tipa Gundlach ili PPL.RX.168 ). Na vozilima je bila ugrađena kupola APX-3, debljine oklopa 7 do 26 mm, električno pokretana, u kojoj se nalazio top SA 35 kalibra 25 mm za koji je nošen bojevi komplet od 150 granata. Sam top je bo modifikacija standardnog protivtenkovskog topa Francuske armije Hotchkiss modèle 34, sa kraćom cevi. Nedostatci kraće cevi su bili kompenzovani većim barutnim punjenjem u čauri, tako da je standardna pancirna granata imala nešto veću početnu brzinu, koja je iznosila 950 m/s. Kao sekundarno oružje, u kupolu je ugrađivan spregnuti mitraljez Reibel M1931 kalibra 7.5 mm sa bojevim kompletom od 3750 metaka, od kojih je 1500 bilo probojnih. U kupoli su se nalazili komandir i nišandžija koji su raspolagali sa nišanom L711, a od radio opreme standardna vozila su raspolagala sa radio stanicom kratkog dometa ER29 i stanicom srednjeg dometa ER26. Mali broj takozvanih Radio Panharda ( komandnih vozila) je raspolagao sa radio stanicom velikog dometa ER27 i dve stanice sreednjeg dometa ER26. Na početku rata 219 ovih vozila se nalazilo u sastavu Francuske armije, a do primirja u junu 1940 je ukupno proizvedeno 553 komada. Posle primirja za potrebe Nemaca je prizvedeno još 176 vozila koja su u Nemačkoj službi dobila oznaku Panzerspähwagen P204 (f).

[attachment=5]
Prebacivanje Panharda 178 iz sastava 8-og eskadrona Kirasira preko reke

                                                                            VERZIJE

Pored osnovne, bilo je izrađivano i nekoliko specijalizovanih verzija vozila.

RADIO VOZILA ( KOMANDNA): Kako su vozila bila namenjena strateškom izviđanju i dubokim prodorima u neprijateljsku pozadinu, nametnula se potreba da neka od njih imaju radio stanice velikog dometa. Zbog toga je odlučeno da svako dvanesto vozilo bude komandno (Poste Commande), kod kojeg je kupola fiksirana i skinuto naoružanje, a za uzvrat je ugrađena jedna radio stanica ER27 dometa 80 do 150 km namenjena komunikaciji sa komandom divizije, i dve radio stanice ER26 dometa 60 km koje su služile za komunikaciju sa ostalim vozilima u eskadronu. Do 9 decembra 1938 godine su naručena 24 komandna vozila koja su isporučena do decembra 1939 godine. Kako je bilo očigledno da je ovaj broj vozila nedovoljan, 15 aprila 1940 godine je naručeno još 150 vozila, ali nijedno od njih nije bilo isporučeno do primirja. Nemci su zarobljenim primercima dali svoju oznaku Panzerspähwagen (Funk) P204 (f).

          [attachment=1]
          Panhard 178 Poste Commande

PUSTINJSKA VOZILA: Oktobra meseca 1936 godine, jedno vozilo je poslato u Maroko kako bi se videlo jesu li pogodna za službu u Severnoj Africi. Posle ispitivanja koje je trajalo do januara meseca sledeće godine, komisija izveštava da je zadovoljna performansma vozila u pustinji, s konstatacijom da je jedina potrebna modifikacija ugradnja većeg hladnjaka za motor da bi se kompenzovao uticaj velikih vrućina koje vladaju u tom delu sveta. Kasnije je postavljen i zahtev za modifikaciju naoružanja, kojom bi top kalibra 25 mm bio zamenjen topovima kalibra 37 ili 47 mm, ali ovaj predlog nije stigao dalje od ideje. Uskoro je vozilo dobilo i službenu oznaku AMD 35 AFN (Afrique française du Nord), a do primirja je proizvedeno 112 komada, koji su zbog stanja na frontu iskorišćeni za formiranje novih jedinica u Francuskoj, tako da nisu ni videla Severnu Afriku.

KOLONIJALNA VOZILA: Za potrebe kolonijalne službe u IndoKini, naručena su 4 vozila koja su se od originala razlikovala po korištenju kupole APX-5 ( naoružanje je ostalo isto) za jednog člana posade. Ova vozila su do decembra 1939 godine poslata na svoje odredište, a jedno je zarobljeno od strane Japanaca. Postojala je narudžbina za još 4 vozila, ali su ona ostala u Francuskoj i korištena su od strane snaga u Višiju.

LOVAC TENKOVA: Iako je top od 25 mm imao uspeha protiv drugih oklopnih automobila, uskoro se uvidelo da nije u mogućnosti da probija oklop lakih tenkova. Istovremeno su Francuzi pokušavali da nađu optimalno rešenje za povećanjem pokretljivosti protivtenkovskih topova, tako da se došlo na ideju da se na šasiju Panharda ugradi PT top SA 37 kalibra 47 mm. Samo jedno vozilo je dovršeno 6 juna 1940 godine i ono je učestvovalo u jednoj borbi kod sela Etignie. Tom prilikom je uspelo da uništi dva Nemačka tenka i da jedno vreme zadrži Nemačku oklopnu kolonu. Ovo vozilo je uništila njegova posada 17 juna zbog nemogućnosti prelaska Loare.

PANHARD 178B: Krajem 1944 godine je obnovljena proizvodnja Panharda koji su dobili nove kupole FL1 sa topovima kalibra 47 mm, nove motore i nove radio stanice EM3/R61. Ovako modifikovana vozila su dobila oznaku Panhard 178B. Ukupno je proizvedeno 414 ovih vozila koja su uglavnom služila u kolonijama i na Bliskom istoku. Konačno su povučena iz upotrebe 1960 godine.

          [attachment=2]
          Panhard 178B

                                                       KORISNICI

FRANCUSKA: Prva vozila je dobio 6 eskadron Kirasira 1937 godine, a do početka DSR je još 11 ovih jedinica opremljeno sa 218 ovih vozila. Ubrzo po izbijanju rata ova vozila su počela da dobijaju i ostale jedinice konjice, tako da se u 3 lake mehanizovane divizije konjice ( Divisions Légères Mécaniques) nalazilo 40 običnih AMD35, 4 komandna AMD35 i 4 rezervna vozila. U 5 lakih, to jest motorizovanih, konjičkih divizija ( Divisions Légères de Cavalerie )se nalazilo po 17 vozila ( 12 običnih, 1 komandni i 4 rezervna) koja su bila raspoređena u puku oklopnih automobila. Vozila su takođe dobile i motorizovane pešadijske divizije ( DIM - Divisions d'Infanterie Mécaniques ) koje su ih imale u svojim izviđačkim grupama ( GRDI - Groupes de Reconnaissance de Division d'Infanterie)po 16 vozila. Ove jedinice su raspoređene: 1-vi GRDI u 5-oj DIM, 2-gi GRDI u 9-oj DIM, 3-ći GRDI u 12-oj DIM, 4-ti GRDI u 15-oj DIM, 5-i GRDI u 25-oj DIM, 6-ti GRDI u 3-ćoj DIM i 7 GRDI u 4-oj DIM.

          [attachment=3]

Tokom ofanzive na zapad, ova vozila su se odlično pokazala, naročito u borbama sa nemačkim oklopnim automobilima, koji svojim topovima kalibra 20 mm nisu bili u stanju da probiju oklop Panharda sa prednje strane. Sve jedinice su ih koristile za strateško izviđanje, a posebno su se istakli Panhardi 1-ve DLM koji su 11 maja za 32 sata prešli 200 km i stigla u okolinu Holandskog gradića Hertogenbosch gde je vodila borbu sa nadirućim Nemačkim snagama. Kako su Holanđani već bili u totalnom povlačenju, i ova grupa se povukla sa njima. I Panhardi druge dve DLM divizije su sa uspehom izvršavale svoje zadatke i lako izlazile na kraj sa svojim protivnicima ( Nemačkim oklopnim automobilima).
Po oslobođenju francuske u završnim borbama u Evropi učestvije i 1-vi GMR (Groupement Mobile de Reconnaissance) koji je koristio nekoliko Panharda.

VIŠI: Po sporazumu o primirju, snagama Višija je dozvoljeno da zadrže 64 vozila za policijsku službu. Kod ovih vozila je uklonjen top kalibra 25 mm i na njegovo mesto je ugrađen dodatni mitraljez. Tokom 1941 godine za ova vozila je proizvedeno 45 novih kupola sa topom kalibra 47 mm SA35, međutim retko koja je bila ugrađena. Prilikom pada Višija mnoga vozila su sakrivena ili gurnuta u jezera kako ne bi pala Nemcima u ruke. Neka od njih su tokom oslobađanja 1944 korišćena od strane pokreta otpora, a neka čak i „ponovo“ zarobljena od strane Nemaca.

NEMAČKA: Tokom rata 1940 godine, Nemačka je zarobila nepoznat broj vozila, od kojih je tokom 1941 godine 34 prepravila u oklopne automobile za zaštitu pruga (Schienenpanzer). Takođe je za potrebe Vermahta, posle primirja 1940 godine, proizvedeno još 176 vozila. U sklopu priprema za operaciju „Barbarosa“ Nemci su 190 vozila prebacili na istok, a do kraja godine je Crvena Armija uspela da uništi ili zarobi 107 automobila. Tokom 1943 godine u nemačkim jedinicama na istočnom frontu se nalazilo još 30 ovih vozila, od kojih su neka dobila dodatni oklop, a neka su prenaoružana PT topovima PaK38 kalibra 50 mm. Po zauzimanju Višijevske Francuske Nemci zarobljavaju još 34 vozila, od kojih neka takođe dobijaju novo naoružanje u vidu topa PaK 38.

          [attachment=4]
          Schienenpanzer

          [attachment=5]
          Sovjetski oficir popisuje zarobljena vozila Vermahta, u prvom planu se vidi jedan Panhard 178

ITALIJA: Zarobljena su dva vozila u novembru 1942 godine, koja su korištena do septembra 1943 godine.

JAPAN: Korišteno je najmanje jedno vozilo zarobljeno u Indokini.

SIRIJA: Korišćen je nepoznati broj vozila Panhard 178B koje su Francuske kolonjalne snage ostavile posle svog povlačenja. Vozila su korištena do 1965 godine, kada su zamenjena sa oklopnim vozilima dobijenim od SSSR-a.

          [attachment=1]
          Zarobljeni Panhard 178 u službi Vermahta

          [attachment=2]
          Panhard 178 na Istočnom frontu

          [attachment=3]
          Pogled sa zadnje strane vozila


     tip: izviđački automobil sa četiri člana posade
     težina: 8.2 t
     dužina: 4.79 m
     širina: 2.01 m
     visina: 2.31 m
     naoružanje: 1x25 mm SA 35 sa 150 granata, 1x7.5 mm mitraljez M1931 Reibel sa 3750 metaka
     oklop: prednji deo tela i vozačeva ploča 20 mm, stranice tela 15-20 mm, zadnji deo tela 15-20 mm, pod i pokrov 7 mm, kupola prednji deo 26 mm, stranice i zadnja strana 15 mm, pokrov 7 mm.
     motor: jedan osmocilindrični benzinski, tečnošću hlađeni, Panhard ISK 4F II bis, radne zapremine 6332 cm3, sa 105 KS
     brzina: 72 km/h
     radijus: 300 km
     savlađivanje rova: 0.6 m
     okomita prepreka: 0.3 m
     uspon: 20 do 40°
     gaz: 0.6 m


         [attachment=4]

Dve fotografije vozila Panhard sa topom kalibra 47 mm.

[attachment=1]

[attachment=2]

Jedan primerak snimljen po zarobljavanju od strane nemačke vojske.

[attachment=1]


Nekoliko fotografija snimljenih tokom službe u nemačkoj vojsci na Istočnom frontu.


[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Panzerspähwagen P204 (f) kao oklopni automobili za zaštitu pruga (Schienenpanzer).


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

I dve u koloru, verovatno sa početka kampanje u Rusiji. Na prvoj fotografiji sa leve strane.


[attachment=1]

[attachment=2]

Dva vozila Panhard koja su ukrcana na voz. Nemci su između ostalog, ova vozila koristili u svojim policijskim jedinicama, pa su ih po potrebi iskrcavali na određenim mestima gde su vozila dejstvovala u protipartizanskim akcijama po okupiranim područjima.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još jedna iz nemačke službe ...


[attachment=1]

Snimak nemačkog oklopnog voza sa Istočnog fronta, na snimku se takođe vidi i priprema Panharda za vožnju po šinama.

http://www.youtube.com/watch?v=_OSb0kHn_RU

Fotografija na kojoj se vidi modifikovani Panhard sa topom kalibra 47 mm.


[attachment=1]

U nemačkoj službi.

[attachment=1]

Još neke ...

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

Lepa fotografija na kojoj se vide dve verzije vozila, PzSpWg Panhard 178 204(f) i PzSpWg Panhard 178 204(f) (Fu)

[attachment=1]

Još dve fotografije ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Beutepanzer Panhard sa Balkenkreuz oznakama svuda po oklopu. Na izvor fotografije mi je ukazao Topola  ;)


[attachment=1]

Хвала Дред, у свету је тренутно веома актуелан феномен И-беј фотографија и њиховог брзо растућег утицаја на наше данашње поимање историје, посебно Другог светског рата.

Према казивању једног мог пријатеља који се у Амстердаму озбиљно бави антикварством, на холандским универзитетима, на катедрама за историју, је ових месеци одржано више семинара о томе: како прашњави албуми који су пре информатичке ере стајали у анонимности тавана или библиотека појединаца, данас нашироко откривају своје тајне преко И-беја.

Немачки војници су масовно носили фото апарате као резултат развијене технолошке културе и забележили милионе фотографија током Другог светског рата, од тога највећи број у првим годинама док су још ствари ишле повољно по њих. Те фотографије откривају многе нама непознате моменте, а и ми овде на Палуби смо били сведоци неколико таквих феномена. Има и мноштво неквалитетних, лоше снимљених, са експозицијама које личе на ватру, али, све заједно, су превредни историјски документи.

Дакле, треба пратити аукције, ко може. Тамо се непрестано појављују нове фотографије. Неке од њих заиста могу да буду од изузетне важности за наше познавање тока и технике Другог светског рата.

U pravu si Topola, mnoge stvari su otkrivene, tek nakon što su se fotografije pojavile na online aukcijama. Naročito na E-Bay, lepo si to rekao, svojevrstan je to fenomen. A gotovo uvek se negde našao neki nemac sa Leica foto kamerom  :)


Tako, još jedan zarobljeni Panhard ...

[attachment=1]

Još jedan zarobljeni, sa e-bay aukcije.


[attachment=1]

Oštećeni Panhard, maja 1940. godine. Zarobljen od strane nemaca.

[attachment=1]

Dva Panharda, zaplenjena od strane Crvene Armije.


[attachment=1]

[attachment=1]
из старе је књиге, рекох добра илустрација, да је поделим!

Zarobljen, prilikom sloma Francuske u proleće 1940. godine.


[attachment=1]

Da li je i ovo što sam ja slikao u Briselskom muzeju takođe Panhard?

Sad se razočarah izgleda da je ovo švapski Dajmler.

U svakom slučaju vršnjaci.

Tačnije, britanski Dajmler, klikni ovde na Daimler Armoured Car (http://en.wikipedia.org/wiki/Daimler_Armoured_Car).


Ovo su Panardi, ovog puta u nemačkoj službi.


[attachment=1]

[attachment=2]