PALUBA

[attachment=1]
Bacač granata automatski (BGA) 30 mm M93 je oruđe zapodršku pešadije, namenjeno za neutralisanje žive sile i vatrenih sredstava u nepotpunim zaklonima i van njih, kao i za uništavanje  lako oklopljenih borbenih i neborbenih vozila.
Pogodan je za gadjanje ciljeva koji se nalaze iza prirodnih prepreka ( u uvalama, jarugama i na zadnjim nagibima).
Uspešno dejstvo BGA pri neposrednom gadjanju je na daljinama do 700 m, a pri poluposrednom i posrednom gađanju na daljinama do 1700 m. Uspešno dejstvo na lakooklopljena borbena i neborbena vozila je na daljinama do 1000 m. Paljba iz BGA može biti rafalna (kratki rafali do 5 granata i dugi do 10 granata) i neprekidna do 29 granata.
Gadjanje može biti minimalnom (usporenom) brzinom do 30 granata u minuti (teoretski od 50 do 120) ili maksimalnom brzinom od 65 do 70 granata u minuti (teoretska 350 i više). Pri minimalnoj brzini gadjanja moguće je pojedinačno ispaljivanje granata.
Horizontalno polje dejstva bez pomeranja postolja je 30º, a sa pomeranjem postolja 360º. Vertikalno polje dejstva je od –5 do +70 stepeni.
U kompletu BGA se nalaze: bacač granata, postolje, sprava nišanska (NSBG-1), doboši za municiju, rezervni delovi, alat i pribor.
BGA za gadjanje koristi metak 30 mm sa: trenutnom, kumulativnom, vežbovnom i vežbovno- markirajućom granatom.
Za obuku u punjenju i pražnjenju BGA koristi se metak 30 mm, školski. BGA se puni iz doboša, redenikom kapaciteta 29 metaka.
BGA poslužuju tri poslužioca: nišandžija, pomoćnik nišandžije i donosilac municije.

TT podaci:
Kalibar         30 mm
početna brzina granate   185 m/s
masa praznog orudja sa dobošem, niš. spravom i redenikom   35 kg
masa praznog redenika   1.4 kg
masa praznog doboša      1.6 kg

( Privremeno pravilo Bacač granata automatski 30 mm M93, izdanje 2001. godine)

Nije lose . Dobro sretstvi za podrsku jedinicama narocito pesadiji na terenu. Moze brzo da se prenese za lake jedinice i za delovanje po ljudstvi u lako oklopljenim ciljevima i podrsci je sretstvo koje i nasa vjska moze dobro da iskoristi  :)

Evo ga u sastavu makedonske armije.

[attachment=1]

TT podaci

kalibar 30mm
početna brzina projektila-185 m/s
brzina gađanja: -teoretska 350-400 met/min
                     -borbena 60 - 70 met/min
horizontalno polje dejstva 25%
vertikalno polje dejstva -5 do +75 stepeni
domet: (pri gađanju žive sile i m/v) - maksimalno 1700 m
           lako-oklopljena b-v - 700m
masa praznog oruđa (sa municijskom kutijom, redenikiom i nišanskom spravom) - 35 kg
način hranjenja: redenik u municijsku kutiju
korak redenika: 43 mm
dužina članka: 100mm
dužina redenika od 30 članaka: 1295 mm
masa članka: 0,047 kg
masa redenikia od 30 članaka: 1,4 kg
masa kompleta punjača sa sandukom za pakovanje: 14 kg

Nišanske sprave:
- Nišanske sprava NSBG-1
- Durbin za rektifikaciju DR-30

BGA 30 mm, za gađanje koristi metak 30mm sa: trnutnom, kumulativnom, vežbovnom, i vežovnom markirajućom granatom.
Za obuku u punjenju i pražnjenju koristi se školski metak.
BGA se puni iz doboša kapaciteta 29 metaka.

Glavni delovi BG: Cev, sanduk, zatvarač, vodnik, mehanizam za zapinjanje, mehanizam za okidanje i povratni mehanizam.

Nišanska sprava NSBG1 služi za nišanjenje pri gađanju sa BG. Služi za neposredno nišanjenje i gađanje pokretnih i nepokretnih ciljeva na zemlji i vodi d daljine d 700m, odnosno za poluposredno i posredno gađanja na daljinama većim od 700m.

Komplet NSBG-1 sadrži:
Nišansku spravu sa durbinom, svetiljku TS-2, dve rezenvne libele u kućištu, makazastu odvrtku, kutiju za smeštaj NSBG-1 i pribor, svetlosne filtere, uputstvo za rukovanje i održavanje, TK TS88, navlaku nišanske sprave, tricijumsku svetiljku(TS-3), precizni odvijač, odvijač.

Glavni delovi NSBG-1: Objektiv, Prizma, končanica, okular, svetlosni filter.
         

Izvor: Pravilo
Bacač Granata Automatski 30 mm M93
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

MAGACIN SA GRANATAMA - punjenje BGA-a je iz redenika smeštenog u municijsku kutiju (doboš)

Bacači granata M93, na vežbi Vojske Srbije "Jesen 2011".


[attachment=1]

BGA u akciji.

http://www.youtube.com/watch?v=SgusntiWq_g

Ovog tetoviranog bradonju sa početka klipa sam video na Partneru 2009. petljao je nešto oko Maljutke.

[attachment=1]

Dobro oko :)

pri početku klipa, kad prikazuju kako određuju kut sa kvadrantom, se vidi da je nešto montirano na ustima cijevi, zna li netko što je to?

Odlično oružje, ali gledam prikaze koje je postavio Božo, pa vidim da u tom prikazu ima i optički nišan.
Mislim da je optički nišan tu suvišan.
Mada, nemam iskustva sa ABG-om tako da možda i grešim.
To na početku klipa na usta cevi a i na telu bacača, mislim da mu meri ugao pošto je ovo simulacija dejstva na neprijatelja preko svojih snaga.

Videćemo šta kažu poznavaoci.

  Nisanjenje sa BGA se ne razlikuje SB-3 ima samo gletku dok NSB 4B ima opticki nisan i koncanicu,sa ovim drugim je mnogo lakse raditi,iako je NSB 4B namenjen za posredno gadjanje sa MB 120mm.

interesuje me koliko je ovo kopija ruskog oruzija, jel 100% ili ima i nekih originalnih resenja?

Nije bilo potrebe bilo sta da se menja na ovom mocnom oruzju tako da je konstruktivno identican ruskom AGS-17 Plamja.

Na ustima cevi je durbin za rektifikaciju,ali ne za ABG nego za Pragu.Durbin za ABG ima ugradjenu libelu za postavljanje cevi u horizontalnu ravan,dok durbin za Pragu to nema tako da koriste kvadrant od nekog artiljerijskog orudja.Ja licno to ne bih radio posto ne verujem da su poklopac i osa cevi idealno paralelni.

Ох, не. Наопако :jok :zid
Друже "vodnik policije" ушао си у сферу расправе са структурама ПВО.

[attachment=1]
Ово је дурбин за ректификацију НС за ПАВ топ 20/3мм М.55
Онај, од те фамозно назване (а ничим изазване)"Праге", дакле од ПАСТ 30/2мм М53/59/70, дурбин стварно има либелу. Малецну, али је ипак има.

И сад сам био у дилеми, како да ти докажем да на том АБГ, а касније и на оном ПАТ 37мм, постављају дурбин од топа 20мм (и то у другом снимку са заставицом, а у првом снимку без заставице).
Како рече славни "Радован III" - ЕВО РЕШЕЊА :super
[attachment=2]
дакле, са заставицом, то је правилно. Та заставица спашава цев топа. Ако је нема, оће послуга да заборави дурбин у цеви и онда ето белаја. Експлодира цев.
[attachment=3]
[attachment=4]
ето га ПАВ топ 20/3мм М55А3Б1. То је дурбин из његовог оруђног РАП-а
Што доказује и онај "Квадрант", који је саставни део РАП-а са НС.

Vrlo moguce da je durbin za rektifikaciju od trocevca,samo sto bi u tom slucaju zbog razlike u kalibrima morao ili biti prepravljen, ili da se koristi neka redukciona caura.Hteo sam reci da ovo na ustima cevi ABGa nije originalni durbin DR 30, ili mozda jeste ali mu je otpala libela,tako da koriste kvadrant,koji uopste nije predvidjen za ABG.

Немаш разлог да сумњаш ;D

Још почетком 80-тих, оригинални дурбини за ректификацију са НС М.61, ПАСТ 30/2мм, су били похабани, и имали су велика одступања.
Решење је пронађено употребом дурбина ПАТ 20/3мм.
Направљена је цев, спољњег пречника 30мм, а унутрашњег 20мм. Тако би се, прво тај носач дурбина увукао у цев топа, а потом би се дурбин угурао у ову цев и остварени су повољни резултати.
Проблем је био, што би послужилац извукао дурбин, а цев-носач би остајао у устима топовске цеви.
Тако је долазило до активирања гранате у цеви топа. Било је више таквих случајева. Ово решење никад није озваничено :rtfm

Квадрант има сасвим другу улогу, и незнам зашто је ту коришћен.
Код ПА топова се либела користила код провере хоризонталности оруђа, а код АБГ, то ми баш није најјасније.

Durbin za rektifikaciju za ABG,oznake DR 30,na sebi ima libelu.Rektifikacija daljinara se vrsi na sledeci nacin:ABG na postolju,uglomer i daljinar na pocetnim polozajima,durbin u ustima cevi.Finim izravnjacem na desnoj nozi postolja izvrhuniti libelu uglomera.Mehanizmom za davanje elevacije navrhuniti libelu durbina,tada je cev u horizontalnoj ravni.Kontrolisuci libele uglomera i durbina navrhuniti libelu daljinara,koja se nalazi na sarnirnoj vezi osigurana vijkom sa kontra navrtkom.Rektifikacija uglomera se vrsi pomocu mete,propisane pravilom.Pretpostavljam da je kvadrant koriscen za postavljanje cevi u horizontalan polozaj,radi stelovanja libele daljinara,samo je pitanje koliko je poklopac sanduka paralelan sa osom cevi,posto kvadrant nije propisan za ovo orudje i nema nikakve kvadrantne ravni. Da napomenem da na slici nisanske sprave NSBG 1 koja je skenirana iz privremenog pravila, za daljinar pise da je uglomer i obrnuto.  Licno sam vrlo zadovoljan preciznoscu ABGa.Posle izvrsene rektifikacije,nisaneci pre svake ispaljene granate (pri pucanju ABG skace kao srndac) na nekih 600-700m sve granate su isle u prostoriju metar sa metar.

Danas sam rasklapao ruski ABG,pa cu da navedem primećene razlike.Razlike se odnose na oruđa AGS 17 zdelanog 1991 god. i ABG M 93 sklepanog 1995 god. Ruska cev nema zadebljanje na ustima,ima 16 polja i žljebova,dok nasa ima 12 (nisam brojao, piše u pravilu),kod Rusa povratne opruge su višežilne,sa leve strane sanduka ima poluga sa dva položaja koja spušta prenosnu letvicu i time omogućuje pojedinačnu paljbu.Na M 93 postoji regulator brzine paljbe ,koji kad se postavi na minimum,omogućava da  kratkim pritiskom na okidac ABG puca po jednu granatu,dok ne postoji opcija pojedinačno ili rafalno kao kod ruskog.AGS 17 nema regulator brzine paljbe, i ima prednji i zadnji mehanički nišan (Zastava je tek dosta kasnije počela da ih ugrađuje).Kod zatvarača M93 izvlakač je dosta veći i utvrđen je osovinom na telo zatvarača,dok je kod AGS-a u sklopu vertikalnog donosača,na M 93 vertikalni donosač sa obe strane ima kvadratne ispuste kojim se kreće po kopirnim žljebovima na sanduku,dok su kod Rusa ispusti okruglog oblika, i nalaze se u sklopu dve poluge koje se kače na telo zatvarača,pa su samim tim i kopirni žljebovi malo drugačiji.Prenosna letvica,udarna ploča,rolnica ili kotrljaca razvodne poluge i oslonac osovine amortizera zatvarača su funkcijom isti ali izgledom različiti,tako da je pitanje da li su kompatibilni. Izuzetno vazna stvar je to sto su Rusi napravili sajlu za zapinjanje sa zavarenom omčicom na kraju,na koju se kači ručica,dok je kod nas to obična sajla sa dva metalna valjčića na krajevima,tako da malo-malo pa se pokida,sto u određenim trenucima može biti pogubno.Rasklapanje i sklapanje AGS 17 ide kao po loju,dok je kod M 93 dosta drljavo (završna obrada i pasovanje delova jako slabo),ali kad naučiš da voziš Yuga Mercedes ide ko od šale. Sve u svemu Zastava je nešto uprostila,nešto iskomplikovala, i dobila (po meni) sasvim korektan proizvod, koji ako dobro poznaješ štekće kao Singerica.

Durbin za rektifikaciju DR 20 mm.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Pardon.Potkrala se greška. Ovo je durbin za rektifikaciju za PAT 20 mm, o kome je Ljuba pisao. U brzini sam ga greškom slikao.

Durbin za rektifikaciju DR 30.

[attachment=1]

[attachment=2]

 у РРФ бродови типа РТК 401 до РТК 405 имали су у наоружању бацаче граната који су били смештени у куполама са стране командног моста.

Presek projektila, sa ruskog nastavnog lista:

[attachment=1]

Posle tragedije koja se dogodila, da prodiskutujemo malo i o granatama za ABG.  Dosta sam dobar u radnjama "na suvo". Dosta puta sam rasklapao ABG, proučavao rad delova, vršio tehničke preglede i rektifikaciju nišanske sprave. Što se tiče gađanja, jednom sam prisustvovao šestodnevnom bojevom gađanju iz ABG-a, i tada sam ispalio 2x6 trenutnih granata, tako da iz tog dela nemam previše iskustva.
U praksi se pojavljuju sledeći tipovi granata:
Vežbovne, bele boje, bez eksplozivnog punjenja
Trenutne, ruske proizvodnje, crne boje
Trenutne, mislim da ih pravi Krušik, zelene boje. Te granate ništa ne valjaju. Postoje dva tipa. Prvi tip kad se gleda odozgo ima jednodelni ravan upaljač, dok drugi tip ima umetnut kružni deo upaljača, koji je zadihtovan nekim lakom.
Na gađanju se dešavalo da od 29 granata, koliko stane u mun. kutiju, na cilju ne eksplodira 11, i tako stalno. Granate nisu bile rđave, većinu sam "otplombirao" iz originalnog pakovanja. Jednom sam gledao kako granata sama eksplodira na 2/3 trajektorije.
Ljudi pričaju da granata često hoće da eksplodira na ustima cevi, ili u cevi. To nisam video, ali sam video nekoliko ABG-a bez cevi.
ABG kao oruđe je dosta dobro, ali bi po meni valjevske granate trebalo izbaciti iz upotrebe.

  Od kolege koj je nisandzija na ABG sam cuo isto,da granata nekad hoce da se aktivira nedaleko od usta cevi. Takodje se desilo da prilikom uvodjenja granate u cev orudje opali.

Колико ми се чини гранате за БГА прави "Слобода" из Чачка.

Нисам се посебно бавио овом проблематиком, али сам још давно читао извештаје о проблемима усвајања ових граната. Пишем по сећању тако да можда нећу бити прецизан.  Приликом прављења, да не кажем "преписивања" пројектне документације неко је превидео да је коришћена стара документација, за гранату коју Руси не користе, односно избацили су је из употребе. Граната која је конструисана и направљена је имала у старту неки фелер са осигурачима (или тако нечим сличним), па се армирала пре времена. Дакле, та муниција је била небезбедна.  Касније је, наводно, то исправљено, али уз силне проблеме.

Ипак, у случају несреће на Пасуљанским ливадама сама граната није била узрок несреће. Испаљена гранат која није експлодирала (без обзира на самоликвидатор таквих увек има, чак и код произвођача који имају најјачу контролу) је увек опасна и небезбедна. Не сме се нестручно померати и најчешће се уништавају на лицу места. Неко ју је донео међу кадете, а ови нису (бар не одмах и не сви) препознали опасност и поступили како треба.

Dešava se da zapinjača bude izlizana, i da neće da zapne udarač, pa dolazi do opaljenja prilikom zatvaranja cevi. U RAP-u ima rezervna zapinjača, pa se lako zameni.
Takodje se dešava da posle gađanja posluga ne rasklopi i ne očisti udarnu iglu. U pravilu piše da se ABG skladišti sa napetim i ukočenim udaračem, što posluga često ne poštuje, tako da udarač pritiska polugu koja pritiska udarnu iglu, koja viri iz udarne ploče. Vremenom igla toliko zarđa, da ni čekićem ne može da se vrati u nazad. Pretpostavljam da bi takav ABG opalio odmah po zabravljenju metka, kao M56, Špagin i sl. Opruga udarača jeste predimenzionisana, ali po mome mišljenju kada je ABG u pripravnosti treba udarač držati napetim i ukočenim, dok kad je ABG duže u skladištu, udarač treba  skinuti, da se opruga relaksira.

Interesantno oruđe. Iako se koristi već 20 godina, za njega ne postoji imenik sastavnih delova. Kad naručuješ rezervne delove preko telefona, u Zastavi se javi neka žena, i onda se sa njom objašnjavaš po principu: treba mi onaj gumeni deo što ide odozdo. Nekad se sporazumemo, a nekad stigne pogrešno. Dešava se da delovi ne mogu da se ugrade, ili da oruđe ne funkcioniše sa njima. Nosio sam se mišlju da sam napravim imenik sastavnih delova, ali sam odustao kad sam video da nemaju svi bacači iste delove. Ne mislim na ove novije sa mehaničkim nišanima, da se razlikuju od starijih. Na nekima se regulator brzine paljbe okreće na levo, a nekima na desno. Negde su delovi regulatora čelični, a negde mesingani plus dodatni plastični prstenovi. Negde je zaptivač klipa zakošen a negde cilindričan. U Zastavi kažu da količina hidraulične tečnosti u udaraču nije propisana, već da se udarač nalije do vrha. Kada se to uradi bacač ne opaljuje na minimalnom režimu paljbe. Mnogo vremena sam izgubio da napravim dva ključa za rasklapanje udarača, da naučim da rasklapam i sklapam sklop od milion delova , da proučim kako to funkcioniše i na kraju sam shvatio da to uopšte ne može da funkcioniše. Bravo za domaću namensku industriju. Kada se uzmu u obzir granate koje hoće da eksplodiraju u cevi ili ispred nje, ovaj sistem je pun pogodak. Umesto da prosto iskopiraju ruski AGS, Šumadinci su morali da izmišljaju toplu vodu, koja na kraju ispade hladna.

Ko zna šta su ono kopirali. Granatu su svojevremeno pogrešnu kopirali.

Jedan ruski film o istorijatu razvoja ruskih potcevnih, automatskih i specijalnih bacaca granata.

http://www.youtube.com/watch?v=kZ1NTgmQIXs

Ruska granata. Pali kao mina.
[attachment=1]
[attachment=2]
Vežbovna granata. Pali kao mina, pada kao kamen.
[attachment=3]

Trenutna granata M 93 sa upaljačem M 89. Ova granata nije bezbedna ni za onoga koji gađa, ni za gađanog.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Trenutna granata M 93 P1, sa upaljačem M99 SP. Ovo bi trebalo da je bolja granata, ali ne znam da li im sve serije valjaju. Posle svinjarije na Pasuljanskim Livadama vojska je proučila o čemu se tu zapravo radi, pa ako neko zna, lepo bi bilo da napiše. Mislim na kvalitet granata.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Nisam siguran da li smo ovde pomenuli i problem uticaja vlage na granate. Ukoliko na gadjanju ne pokrijete granate i time ih zaštitite od atmosferske vlage, računajte na izvestan broj slagalih granata.

Koliko sam dosad uspeo da shvatim, samo po neke laboračne serije granata M 93 P1 zadovoljavaju. Ostale jok. Slično je i sa granatama za podcevni bacač granata. Bravo Sloboda Čačak. Po laboračnoj seriji na jednom upaljaču granate 30 mm, ispada da je napravljen 1990 god. Trebalo nam je 20 godina da "ubodemo" upaljač, ako smo uopšte u tome uspeli.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

За совјетску гранату из 1980. године, ознака није изворна.

Али да ли је могуће видети ознаку на дну чаура? Хвала вам.