PALUBA

Eksponat vojnog muzeja Pivka.

[attachment=1]

Samohodni rovokopač je inž. vozilo namjenjeno kopanju pješadijskih rovova do dubine 1,5m (pjesak, zemlja, smrznuta zemlja). Največa brzina kopanja je 1200m/h.Šasija vozila je "izdelije 409U".(osnova T54). Ovaj tip je modernizirana verzija ranijeg rovokopača BTM (1958).
U naoružanje SSSR je uveden na početku 1960 godine. Radi svoje velike upotrebljivosti je bio u proizvodnji do raspada SSSR-a.
U JNA je uveden sredinom 60-ih godina. Bili su u sastavu inž. pukova u korpusima, odnosno u inž. brigadama vojnih područja.
Slovenija je 1991 preuzela dva vozila, koji su bili u upotrebi u 14.inž.puku (Škofja Loka) i  u 522 inž.puku u Celju (31.korpus)

posada   2
dužina  7,6m  ;  visina 3,164m  ;  visina 4,32m
širina rova  1m
dubina rova  1,5m
brzina kopanja  286-1200m/h
motor  V-401G, 12 cilindara, dizel
max brzina  35,5km/h

Pozdrav
Duje

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Evo jos jednog u akciji.  ;D ;D

[attachment=1]

Fotka preuzeta sa facebook-a, JNA grupa

Dozeri, prvo jedan malo stariji:

[attachment=1]

I nesto mladji:

[attachment=2]

@Trpe
Ova druga slika, koliko cenim, niej dozer vec ULT (rekao bih ULT-150 ili mozda 160)

Najverovatnije, mada i oni mogu da se smeste u familiji dozera.

Posto je tema Inzinjerijske masine onda je svejedno  ;)

BTM-3 u akciji.

https://youtu.be/fIXEh67x7fU

I jedna vožnja BTM-3. Na snimku se vide još i pontoni i još neke inžinjerijske mašine.

http://www.youtu.be/vsINqDBO84

@Motorsita

Pontoni na vozilima Kraz (komplet PMP) i videh nekoliko amfibijskih transportera PTS-M. Istina ima nesto u daljini ali nije jasno sta je.

Kada smo već kod inženjerijskih mašina, zanima me da li su se u JNA/VJ/VS koristili traktori guseničari proizvedeni od strane IMK 14. Oktobar? Ako jesu, kako su se pokazali tokom eksploatacije?

Najveci deo traktora gusenicara ili dozera je proizvodnja 14.oktobra. Tako imamo TG-75, TG-90, TG-110, TG-130, TG-190, TG-220. Nisam bas siguran da sam se dobro prisetio oznake za TG-130 i 190, ali ovi ostali su sigurno pod tim oznakama. Ova dva su mozda bila pod nekim drugim mozda 150 i 170, davno je bilo pa se zaboravilo.

Ostatak dozera su bii neki stariji katerpilari i u novije vreme cetelmajeri. Takvih dozera je  doduse bilo malo a ovi poslednji su bili tockasi.

Hvala! :)
A da li su se pokazali kao pouzdani?

Dugo su bili u upotrebi, odradili su mnogo, u inzinjerijskoj brigadi i ISC su to bile masine sa mozda najmanje kvarova. Retko sam cuo da je neki dozer u kvaru dok se za neke druge masine to ne bi moglo reci (npr. KN-251 i 252).

Reklo bi se da su dosta pouzdani. E sada su neki drugi trendovi pa je verovatno i njima vreme odbrojano.

U prethodnom postu sam pomenuo kopace KN-251 i KN-252.

Na netu je malo tesko pronaci fotografiju nekog od ta dva modela bilo kao civilni i kao vojni.
Zato evo jednog KN-251 obojen u boje za civilnu upotrebu.

[attachment=1]

Vec sam napisao da su bili relativno nepouzdani, a dokaz tome je da su najzad dobili NASLEDNIKA.
Predstavljam vam naslednika JCB 4CX.

[attachment=2]

[attachment=1]

JCB

Bravo sefe  :)

Jedna malo poznata masina u inzinjeriji je vucni monopolagac PMR-3B.

Minopolagac u transportnom polozaju
[attachment=1]


Minopolagac u radnom polozaju
[attachment=2]
[attachment=3]

Vucni minopolagac je namenje za postavljanje PT mina na povrsini zemlje (snega), odnosno ispod povrsine zemlje, snega, pod maskirni sloj.
Moze polagati mine u zemljistu I i II kategorije, na ravnom i ispresecanom zemljistu i na zemljistu pokrivenim snegom sa uzduznim nagibom do 12 stepeni i poprecnim do 10 stepeni.

Pomocu ovog minopolagaca je moguce postavljati sve vrste PT mina. Prilikom postavljanja mine nisu naoruzane vec iza minopolagaca idu pioniri koji vrse naoruzavanje mine upaljacima i fino maskiranje.

Listanjem neke literature dodjoh do podatka da je ovaj minopolagac sa istom oznakom (uz istu fotografiju) bio zastupljen u armijama VU. Ipak i pored svega tehnickih podataka ima veoma malo. Jedino sto se zna da je radni kapacitet oko 400 m/h. Posto nema daljih objasnjenja moze se zakljuciti da je za jedan sat moguce uraditi minsko polje sirine 100 metara sa 4 reda cime se dolazi do 400 duznih metara po satu.

Nacelna sema izrade minskog polja jednim minopolagacem
[attachment=4]

Još jedna slika minopolagača u akciji.

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

Rovokopač u akciji.

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

Još malo inžinjerije za KUZMU

Vrlo dobro Solaris, samo se postavlja pitanje da li je jos nesto od ovoga bilo u naoruzanju JNA osim rovokopaca BAT-M.

KUZMA prema nekim izvorima ovo je naoružanje JNA ,ali pričekajmo stručnije mišljenje ;)

poz.

Moguce, samo sto ja kao inzinjerac nikada nisam cuo ni za jednu od tih masina u JNA osim pomenutog rovokopaca, sto ne znaci da ih nije bilo a da su mozda dosta ranije povucene iz upotrebe. Moracu da konsultujem neku malo stariju literaturu da proverim ima li neki trag.


Dopuna:

Jedna ispravka BTM je rovokopac a BAT-M je teski dozer.

Obe masine se pominju u TT prirucniku JNA iz 1967 godine. Ova poslednja masina MDK-2 se ne pominje ali to opet en znaci nista. Ako vec pise da je bila u JNA onda verovatno i jeste ali mozda neko kratko vreme ili u vrlo malom broju.

Iz knjige M i I ,autor B.B.D.

spisak specijalističkih tenkova i gusjeničara
u upotrebi od 45 g. u sastavu JA,JNA,VJ

-M 32/M 32 B1 (sa motorimaC-1,C-4) TZI
-M 74 TZI
-M4A3 mod. sa lansirnim mostom
-T-34 minočistač
-BTS-II TZI
-VT-55A TZI        -17 kom.
-JVBT TZI            -74 kom.
-MT-55A nosač mosta
-BAT teški dozer
-BTM rovokopač
-BTM-3 rovokopač
-MDK-2M rovokopač
-WZT-2 TZI        -16 kom.
-M-84AI TZI        -5 kom.

poz.

Našao sliku, znam da je za inženeriju, a mislim da bi trebao biti rovokopač.
[attachment=1]

Evo malo WZT-2 iskopanih po netu.

I još malo.

poz.

Dana 03.06.2011. godine, "Otvoreni dan" u Vranju.

[attachment=1]

Lep ovaj JCB, nadam se da ce ga bolje odrzavati nego stare KN-251 i 252.

Mako da osvezimo temu. ;D
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ako Trpe, i treba, samo sto prva fotka vise pripada oklopnim jedinicama (TZI jeste inzinjerijska masina ali nikada u samostalnoj inzinjerijskoj jedinici vec uvek u oklopnoj), a poslednja je artiljerijski tegljac pa bi i on bio neinzinjerijski. 

Ovo nismo do sada pominjali.

Busilica minskih bunara na FAP 2026 (hvala momcima sa MCMF za ove skenove - nisma siguran ko je tacno postavio)

[attachment=1][attachment=2]

I nesto novije (nisam ranije ni cuu ni video ovu varijantu) busilica minskih binara na TAM 110

[attachment=3]

Inzinjerijske masine Vojske Srbije ovih dana su na visini zadatka.

Dozeri 14.oktobar

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Utovarivaci

[attachment=4]
[attachment=5]

a sta je ustvari busilica minskih bunara

A sad nesto novije i mocnije.

JCB u Beogradu

[attachment=1]

I Zettelmaier dozer na Pesteru.


[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Kod rusenja putava u borbenim dejstvima (prvenstveno odstupanju kako bi se napadac usporio) da bi samo rusenje imalo nekog efekta potrebno je napraviti sto veci krater. To se postize tako sto se kao i kod miniranja u kamenolima izbuse rupe na odredjenu dubinu, u njih se postavi eksploziv a zatim zatrpa. Tako proracunato punjenje ostvaruje potreban efekat sa relativno malom kolicinom eksploziva.

Ovo sam napisao za inzinjeriju i borbena dejstva. Ustvari to je slicno bilo kojoj minskoj busotini u kamenolomima samo sto se je veceg precnika zbog vece kolicine eksploziva i zbog potpuno drugacijeg efekta koji treba napraviti (u kamenolomima je cilj odvaliti komad stene sa sto manje stete, razbacivanja materijala itd. dok je u ovom slucaju neophodno napraviti sto vecu stetu).

Jos jedan masina u inzinjeriji koju nismo pominjali. Radi se o dizel makari Delmag DM500.

[attachment=1]

Posto nisam uspeo da pronadjem druge slike evo nekih ruskih. Takodje se radi o makari DM 500

dizel malj
[attachment=2]

makara postavljena na tockove (kod nas to nije bio slucaj)

[attachment=3]

makara neke gradjevinske firme

[attachment=4]

A evo i kako buše...

[attachment=1]

hvala na info Kuzma i Rasho

Inace sluze i pri izgradnji nekog puta za miniranje stena koje su se nasle na trasi.
Napravi se potreban broj minerskih bunara, postavi se odgovarajuca kolicina eksploziva u svakom bunaru, sredi se redosled palenja svakog bunara, i stene vise nema. ;D ;D ;D

Trpe. to su obicne minske busotine koje se naprave motornim busacima ili pneumatskim busacima. Ovo nije za tako nesto.

Pa sad, koji centimetar vise/manje.... ;D ;D ;D

Pa otprilike bar pola metra.  ;D

Pomenuo sam motorni busac.

Ranije je u JNA u upotrebi bio motorni busac Kobra koji je kao neperspektivno sredstvo pre 10-ak godina definitivno izbacen iz upotrebe iako je jos ranije prakticno prestao da se koristi. Razlog tome lezi i u motornom busaru marke Pionjar 120 koji je koliko znam uveden u JNA negde tokom 1980-ih. Taj se i danas nalazi u VS. Nemam ni jednu fotografiju formacijskog ali zato zahvaljujuci Internetu evo nekoliko fotografija. Iz prilozenog ce biti jasno cemu sluzi.
Komplet je imao i brusilicu za ostrenje radnih alatki koja se kacila na radilicu Ina radilici je postojao unutrasnji navoj na koji bi se uvijala sajla koja je pokretala kamen za ostrenje). Motor Pionjara bi bio u radu te bi na taj nacin pokretao ostrilicu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Zaboravio sam da posle pomenute makare ubacim jednu zanimljivu masinu. Rusima pala na um ideja da na amfibijski transporter PTS-M montiraju  makaru sa 2 dizel malja od po 750 kg. Na taj nacin mogu da pobijaju 2 sipa istovremeno ali je tad sila nesto manja nego kada radi jedan malj.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Ne rekoh da ovo nikada nije bilo u opremi ni JNA ni neke od vojski nastalih na teritoriji ex-YU. Koliko mi je poznato ovaj PTS sa makarom je u upotrebi u zeleznicko-putnim jedinicama ruske vojske.

Tamo gde je neophodno obaviti vece razbijanje ili busenje stena, secenje asfalta itd. umesto motornih busaca rentabilnije je koristiti kompresore (vijcane ili klipne) sa odgovarajucim alatom. Ponovo nemam neku formacijsku fotografiju vec onu pornadjenu na internetu.

Ovo je jedna kompresorska stanica FAGRAM PK. Radi na dizel motor i proizvodi neophodnu kolicinu vazduha pod pritiskom kako bi alatke mogle da rade.

[attachment=1]

Slike alata nisam uspeo da pronadjem ali osim radne alatke svrdla za busenje, sekac i lopatica su zgledom identicni alatu za Pionjar.
Pored te opreme svaki komplet je imao i svrdlo za busenje drveta, i jos neke dodatke (ne secam se tacno koji su to dodaci).

 A bez ove mašine ništa ne može!

 [attachment=1]

Inženjerija OSRH

Inženjerija Oružanih snaga Republike Hrvatske ustrojena je u tri veće inženjerijske postrojbe:

- Inženjerijska pukovnija Zapovjedništva za obuku i doktrinu HKoV "Fran Krsto Frankopan"
- Inženjerijska bojna Gardijske motorizirane brigade HKoV
- Inženjerijska bojna Gardijske oklopno-mehanizirane brigade HKoV

U sastavu Inženjerijske pukovnije, između ostalog, se nalaze:
- Pionirska bojna
- Pontonirska bojna
- Riječna bojna (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2273.msg10153#msg10153)

Strukturu Inženjerijske bojne čine:
- Zapovjedni vod
- Pionirska satnija
- Inženjerijska satnija
- Mosni vod (Vod za premoštavanje)
- Logistički vod

Dio strojeva i opreme u upotrebi u Inženjerijskim bojnama GMTBR i GOMBR (Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)):

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Sta se podrayumeva pod mosnim vodom? Lansirni mostovi ili nesto drugo?

Da li u sastavu HV postoje pontonirske i amfibijske jedinice i ako postoje cime su opremeljene i u cijem se sastavu nalaze?

Inženjerijske postrojbe OSRH opremljene su i mehanizacijom proizvedenom u tvornici "Đuro Đaković - Specijalna vozila d.d." u kooperaciji s internacionalnom tvrtkom RENDERS. Radi se o bagerima RKE 2600V i RKE 4300V te utovarivačima RL-100V i RL-150V.

Reprezentantni gusjenični bager RK 2600

[attachment=1]
Pogonski motor bagera RK 26 je Perkins 1006-6T snage 160 KS. Kvalitetni pogonski Diesel motori jamče dug vijek rada u najtežim uvjetima. Prijenos snage od motora do gusjenica odvija se hidrostatičkom transmisijom. Na izvodu vratila pogonskog motora smještene su klipnoaksijalne hidraulične pumpe promjenjivog prilagodljivog protoka za rad bagerske ruke, te za kretanje i upravljanje strojem.

Radni mehanizam bagera omogućava veliko radno polje, dohvat, dubinu i visinu kopanja. Mehanizam može biti izveden prema zahtjevu kupca, sa standardnom monoblok granom ili prilagodljivom dvodijelnom granom. Standardna grana s držačem lopate i utovarnom lopatom ima dohvat 11 m, dubinu kopanja 6 m. Radni alati brzo se mogu mijenjati, za nekoliko minuta, tzv. quick coupler. S joystickom se izvodi upravljanje svim radnim funkcijama stroja u odabranom režimu rada. Mikroprocesorska elektronika prati na displeju sve vitalne parametre stroja i pomaže rukovatelju u povećanju radnog učinka u odgovarajućem režimu rada. Upravljačke poluge djeluju proporcionalno ovisno o pomaku poluga. Hidrocilindri i okretni hidromotori pokreću se u ovisnosti o signalu koje rukovatelj preko upravljačkih poluga i upravljačkog bloka zadaje varijabilnim hidropumpama. Hidraulični sustav bagera omogućava postizanje najvećih sila kopanja, kako lopatom tako i držačem lopate. Nosivost bagera je u skladu sa 75% dopuštenog opterećenja ili 87% hidraulične sigurnosti, odnosno u skladu sa ISO 10567 standardom. Stabilnost bagera je usklađena sa DIN 24087 standardom.

Uspješno ostvareni zahtjevi konstrukcije bagera omogućavaju: najveći radni učinak, intenzivnu eksploataciju, siguran rad u najtežim uvjetima, univerzalnost primjene različitog alata, najmanju potrošnju goriva, najmanje zahtjeve za održavanjem, EURO standarde zaštite okoliša, ROPS i FOPS zaštitnu kabinu, sigurnu zaštitu od buke, i udobnost rukovatelja stroja.


Reprezentantni kotačni utovarivač RL 150 4x4

[attachment=2]
Radna masa utovarivača RL 150 iznosi nešto manje od 14 tona, a snaga Perkins motora je 155 KS. Korisni teret ili standardna nosivost (Payload) je 50% od granice ravnoteže, što po standardu ISO 7546 daje, volumen ili kapacitet standardne lopate 5 m3. Sila kidanja kod poduprte lopate kod Z-geometrije polužja iznosi 135 kN. Visina dizanja radi istovara iznosi 3 m, širina lopate 3000 mm. Vrijeme radnog tipičnog ciklusa, utovar istovar na udaljenosti 20 m za manje od 35 sekundi. Prema norma testu, na 100 tona - stroj postiže oko 20 radnih ciklusa uz prosječnu potrošnju goriva. Radni učinak stroja može se mijenjati, što ovisi o radnim uvjetima i o vrsti lopate kojom stroj radi. U hidromehaničkom prijenosu snage na kotače, ključni dio prijenosa čini hidrodinamički prijenosnik snage - Power Shift. Hidrostatički radni krug ili radna hidraulika služi za rad s polužnim mehanizmom za dizanje i zakretanje lopate.

Radna hidraulika koristi hidropumpu promjenjivog protoka, dva hidrocilindra za dizanje H - nosača lopate i jedan hidrocilindar za zakretanje i iskretanje lopate (Z-kinematika). Snažna klipno-aksijalna hidropumpa dizajna "load sensing" je prilagodljivog protoka, maksimalnog protoka 280 l/min i radnog tlaka 350 bari. Povoljna Z-geometrija polužja s hidrauličkim komponentama za dizanje pruža podizanje napunjene utovarne lopate za 6 sekundi, a iskretanje za 2 sekunde. Emisija buke u kabini operatora je u skladu s dopuštenim/EWG. Udobna kabina je izrađena u skladu sa standardima zaštite rukovatelja stroja od prevrtanja i od padajućih predmeta (ROPS, FOPS).

Za više informacija pogledati ovdje (http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/962003/uspjeh.asp)

Amblem Inženjerijske pukovnije ZOD HKoV i još malo slika opreme inženjeriskih postrojbi OSRH...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Da, mislim da se pod Mosnim vodom, odnosno Vodom za premoštavanje, podrazumjevaju lansirni mostovi.

Pontonirske postrojbe postoje, konkretno Pontonirska bojna u sastavu Inženjerijske pukovnije. Kakav je njen sastav i koju opremu konkretno koriste ne znam. Predpostavljam istu onu korištenu tokom rata, odnosno naslijeđenu od JNA. Evo par starijih slika...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Pretpostavljena struktura Inženjerijske pukovnije ZOD HKoV (na internetu nema službenih podataka):
- Zapovjedništvo
- Zapovjedna satnija
- Inženjerijska bojna
- Pontonirska bojna
- Pionirska bojna (http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/2572009/teodor.asp)
- Riječna bojna
- Logistička satnija

Inače, uskoro, u sklopu planiranog preustroja, bi najviše izmjena trebalo doživjeti Zapovjedništvo za obuku i doktrinu HKoV "Fran Krsto Frankopan" (http://hr.wikipedia.org/wiki/Zapovjedni%C5%A1tvo_za_obuku_i_doktrinu_HKoV) (ZOD HKoV "F.K.F.") koje bi se umjesto sadašnje dvostruke uloge operativnog i funkcionalnog zapovjedništva, ubuduće bavilo isključivo obukom djelatnog, ročnog i pričuvnog sastava te razvojem priručnika za potrebe HKoV-a. Tako da je lako moguće da Inženjerijska pukovnija izađe iz sastava ovog Zapovjedništva.

Inženjerijska Pukovnija ZOD HKoV i Inženjerijska bojna Gardijske oklopno-mehanizirane brigade HKoV na zadaći raščišćavanja ruševina u Vukovaru. (Inženjerijski radovi u Vukovaru (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12384.0))

[attachment=1]
[attachment=2]

Inženjerijska bojna Gardijske motorizirane brigade HKoV na zadaći probijanja snježnih nanosa u Dalmatinskoj Zagori 2012.

[attachment=3]

Inženjerijski strojevi OSRH na Međunarodnoj logističkoj i inženjerijskoj vježbi u organizaciji ZZP-a IEL MILU 2011 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16739.0).

[attachment=4]

Teretno vozilo Mercedes u OSRH

[attachment=5]

Ako dobro rezonujem bojna je isto sto i bataljon? Dakle u OS RH postoji 1 pontonirski bataljon. Pretpostavljam da bi formacija trebala biti ista ili bar jako slicna formaciji pontonirskog bataljona iz JNA - 2 pontonirske i 1 amfibijska ceta plus putni vod, izvidjacko ronilacki vod i komanda.

Da, bojna je bataljon, a satnija isto što i četa.

Mene zanima cije su proizvodnje bageri RL 150 4x4 ?

Ok, hvala. Dalje je sve manje vise jasno.
Odnosno, gde je smestana ta pontonirska bojna? Karlovac, Zagreb ili neko trece mesto?

Kao što piše par postova iznad, bageri RKE 2600V i RKE 4300V te utovarivači RL-100V i RL-150V proizvedeni su u tvornici "Đuro Đaković - Specijalna vozila d.d." u kooperaciji s internacionalnom tvrtkom RENDERS.


Mislim da je sjedište u Karlovcu, mada nisam potpuno siguran.

Mala nadopuna i ispravka. Sjedište Inženjerijske pukovnije je u vojarni "Kamensko" u Karlovcu gdje je smještena i većina postrojbi iz sastava Pukovnije. U krugu od nekoliko kilometara, nalaze se i poligoni Cerovac i Skakavac. Postrojbu nazivaju i "Dom inženjerije".

U sastavu Inženjerijske pukovnije nalazi se i Obučna satnija (zadužena za sve oblike obuke), te Satnija za IED (najnovija ustrojbena cjelina unutar Pukovnije koja se bavi borbom protiv improviziranih eksplozivnih naprava).

Inženjerijska bojna (kako sam je ja nazvao par postova ranije) se zapravo zove 1. bojna i predstavlja glavnu inženjerijsko-strojnograditeljsku snagu OSRH: sposobna je uređivati puteve, zapovjedna mjesta, luke, aerodrome...
U njenom satsavu je i Inženjerijska satnija za horizontalne konstrukcije koja je kao i Prva pionirska satnija iz sastava Pionirske bojne certificirana za NATO-ove ciljeve snaga i to za poslove doprinosa postrojbama borbene potpore.

Pontonirska bojna je zadužena za brzo svladavanje vodenih prepreka i jedina je postrojba te vrste u OSRH. Trenutačno je u Hrvatskoj oko 50 mostova koje su oni postavili, a s njih 40 se koriste civili.

Uz Bailey M-2, Inženjerijska pukovnija postavlja i pon­tonske mostove PMP, a za brzi prijelaz vodenih prepreka služi se amfibijskim prevožnjacima, te čamcima, koji služe kad nastupe poplave.

[attachment=1]
Za više informacija pogledati - Inženjerijska pukovnija ZOD (http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/Hrv_pages/zod.asp)

A sad i jedno pitanje - PMP komplet je u upotrebi u Pontorirskoj bojni, a Bailey M-2? Pretpostavljam da je za njegovo postavljanje i operiranje zadužena Inženjerijska satnija za horizontalne konstrukcije, odnosno da se ti mostovi nekoriste u Pontonirskoj bojni?

Bejli bi mogao biti i u pontonirskik i u mosnim jedinicama (ili kako rece u Inz. satniji za horizontalne konstrukcije). To zavisi od cinjenice da li je kao i u Srbiji Bejli kao pontonski most prakticno prestao da se koristi. Verujem da je zbog postojanja PMP-a (odnosno tacnije je da je u pitanju PM M71) Bejli ipak izvan pontonirskih jedinica.

Kuzma nabavio sam ti nekog kopača , znaćeš već ti šta je u pitanju tačno :)


[attachment=1]

Iza njega imaš i onog starog FAP-a sa kompletom pontonskog mosta (https://www.paluba.info/smf/index.php?
topic=8561.msg58367#msg58367).

Moram da se konsultujem sam sa sobom oko ovog kopaca. Mozda sam ga negde video na nekim slikama posto u moje vreme tako nesto ne bese u vojsci.

A ovaj FAP jeste ali mi se cini da na njemu nije nista iz kompleta PM M71. Moze biti da je imao jos neku namenu u JNA.
Posebno sto su iza njega samo 13-ice ili dajcevi. Malo je tesko oceniti.

Ma mislio sam na FAP, ne na sam komplet  :)

Da, ostao sam ti dužan informaciju o vremenu snimanja a trebalo bi da su pitanju kasne 60-te ili rane 70-te godine. Ne sećam se više kada sam to nabavio (pronašao sam juče, tražeći nešto po nekim fasciklama). Bila je u nekom albumu koji se prigodno poklanjao prilikom poseta jedinicama JNA. Svašta je bilo tamo, ne sećam se više.

Moram priznati da se ni ja baš ne sjećam ovog kopača (početak 80. u JNA), a za FAP-a baš mislim da je na nekoj pokaznoj vježbi pontoniraca nosio segment pontonskog mosta ??

Nego, nigdje ne vidim onaj utovarivač-točkaš, a koji je imao komande kao gusjeničar. Mogle su mu se navući i metalne gusjenice na kotače, za teže terene. Umjesto njega su taman bili uvodili ULT-ove...
Koliko se sjećam, bio je prilično nezgodan za rukovanje, zato su u vojarni Kamensko imali posebne dvorane s nizom platformi, na kojima su bile postavljene komande iz tih strojeva, a kabelom su povezani s modelima, kojima se upravljalo električnim putem (radili hrpe od pijeska). Koliko se sjećam, tek je možda svaki 10. strojar znao pristojno raditi s njim, na terenu bi redovito ostali nasađeni na vrh materijala, skoro pred prevrtanje.
Nekako mi se mota da je to bio neki T-120, ili tako nešto...

Fali i Coles dizalica, koja je bila problematična radi putne brzine od 40 km/h, a išta je sama, ne na labudici...
Ima li tko malog teretnog gusjeničara (po sjećanju nekakav GJ), prvotno je vukao minopolagač, kasnije je prašio po onom makadamu između Cerovca i Kamenskog s teretom???
U komplet inženjerijskog bataljona nam je išla i pokretna radionica na GMC (uglavnom je bila nepokretna u garaži...)

Jeste, to je kopač T-120 - viđao sam pre neka uputstva o njemu ali nije mi se dalo skenirati...sad mi krivo ;)

Šteta, baš bilo zanimljivo znati i videti.

Mozda ipak ima nade za ponesto o ovom kopacu, samo da prelistam moje knjige. Trebalo bi da ima, doduse ne koliko u tehnickom uputstvu.

Kopac KN 251(252) - proizvodnja STT Trbovlje snimljen na poligonu ISC u Obrenovcu.

[attachment=1]

Dupli vibracioni valjak DVV-11

[attachment=1]


Motorni grejder MG-145

[attachment=2][attachment=3]

Neki stari kopač rovova na fotografiji sa propratnim tekstom objavljenom u listu "Narodni borac", glasilu Sarajevske armijske oblasti u br. iz 1963. godine.

[attachment=1]

Sunce ti poljubm odakle ovo iskopa. Ovo starije od Pantelije.

Inžinjerijska sretstva u naoružanju SV.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


LPB

Gledam i ne verujem svojim ocima.

Turska kompanija FNSS Defence Systems Inc je napravila oklopni amfibijski buldozer (ili pravilnije dozer),
Oznaka je AZMIM - Amfibik Zırhlı Muharebe İstihkam İş Makinesi
U medjuvremenu nalazim da verovatno ima jos jedan naziv - KUNDUZ

https://www.youtu.be/mQbxQlN8R14

i par fotografija

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Dopuna prethodno posta.

Izgleda da im je uzor bio ovaj M9 (http://en.wikipedia.org/wiki/M9_Armored_Combat_Earthmover)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

LPB

БТМ-3 u radu:

https://www.youtu.be/C-gPVY22GWI

Busilica minskih bunara u akciji

[attachment=1][attachment=2]

Jadan pokusaj koji nije odmakao dalje od prototipa - oklopni minopolagac

[attachment=1][attachment=2]

I jos jedna fotografija busilice minskih bunara

[attachment=1]

Kopac KN-251 prethodnik JCB-a

[attachment=1]


I jos jedna fotografija busilice minskih bunara u radu

[attachment=2]


a ovo je jedan minski bunar


[attachment=3]

(Bul)dozer TG 160 i KN-251

[attachment=1]


Dizalica Coles

[attachment=2]
[attachment=3]

Ево неколико инжињеријских машина са Параде 2014. године. Не знам им називе па може Кузма да дода ако зна.

[attachment=1]
Произвођач је ЈЦБ,а по намени је КН ("копач-накладач")

[attachment=2]
[attachment=3]

Na prvoj fotografiji je kopac-utovarivac marke JCB koji su uvedeni u upotrbu pre neku godinu kao zamena za KN 251 i 252.
Druga fotografija su utovarivaci ULT 160 (ili mozda 220, posto iz ove perspektive to nije moguce oceniti), a na poslednjoj su Cetelmajeri (nisam siguran koja im je tacna oznaka).
 
Ovde su Cetelmajeri prikazani kao dozeri tockasi a moguce im je dodati utovarnu lopatu (ili kasiku) cime postaju utovarivaci. Nisam radio sa tim masinama i veoma malo sam bio u kontaktu sa njima pa nisam siguran da li je svaki u kompletu imao i dozerski noz i utovarnu lopatu ili ne.

Ево га тај УЛТ из друге перспективе па ћеш можда боље видети:

[attachment=1]
[attachment=2]

А која је предност (или мана) дозера точкаша у односу на гусеничара?

Bezbolnije je upućivanje na neku lokaciju - samohodno. ;)

Mana? Naši su na glanc novom JCB, naboli gumu.

Hoćeš reći izbušili gumu? Pa sad, čim imaš gume to može da se desi, posebno gde vojna inžinjerija radi.

Baš ovih dana, pored zgrade gde radim, gledam gradilište jedne zgrade. Uređenje placa i čišćenje prostora (od samoniklog drveća, raznog metalnog i betonskog šuta, iskrivljenih armatura donetih na taj plac ko zna odakle i sl.) je radio dozer guseničar. Točkaš bi tu vrlo lako isekao gume. Pomagao mu je bager (guseničar). Za četiri dana su uredili (očistili) plac površine 1 hektar (sa iznošenjem šuta).

Nisam siguran ali bi mogao biti 220, vec je mnogo vremena proslo da bih ovako mogao da kazem o kom se tacno modelu radi. A posebno sto sam jako malo radio direktno sa tim masinama. Verujem da je vecini poznato da sam svoj kratki radni vek proveo kao pontonirac i amfibijac.

Kod ovog Cetelmajera prednosto sto je tockas je dosta velika mobilnost. Osim toga ovaj dozer je tada a mislim i sada bio najmocniji dozer u posedu vojske. U Obrenovcu su njime rukovala samo 2 coveka i obuka za nove rukovaoce se veoma retko sprovodila. Tacnije receno za te 4 godine koliko sam bio u ISC nije mi poznato da je bilo ko nov obucen za rad na toj masini.
Ipak dosta je koriscen tokom radova i najveca mana je bila nabavka guma. KAda radi na izradi novog puta, sto je najcesce bio slucaj gume se dosta brze habaju i ostecuju pa posle nekog vremena budu zrele za zamenu. U ovom slucaju problem je bila cena guma (ne bih da lupam o kojoj je ceni bilo rec) ali i to sto su morale biti kupljene u inostranstvu.To je mozda i najveca mana dozera tockasa u odnosu na gusenicar.
Od ostalih prednosti svi su isticali komfor kabine koji je ukljucivao npr. klima uredjaj i radio za razliku od ostalih masina. Postojala je i neka komandna tabla kojim se Cetelmajerom moglo upravljati izvan kabine. Mislim da je glavna namena bila rukovanje vitlom za izvlacenje a da li je imala jos neka funkcija ne znam. Brzina kretanja po putevima je bila koliko se secam oko 60 km/h a zbog tezine kazu da nije bilo potrebno valjati deonicu kojom prodje.

Sve ovo sam napisao prema prici drugih i mom secanju onoga sto sam cuo pre 15-ak i vise godina pa ostavljam mogucnost da sam nesto u medjuvremenu zaboravio odnosno pogresno zapamtio.

Meni Cetelmajeri deluju kao moćne mašine. Kad staneš pored njih deluju vrlo veliki. Potpukovnik koji je bio komadant podešelona reče da su sva ova vozila, u odnosu na one stare mašine vrlo komforni (klima, muzika), dobri za upravlanje i da su na paradu doveženi sa terena (ipak su prvo prefarbani). Nemamo neke radne karakteristike ovih mašina?

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Gusjeničar bi trebao imati bolju trakciju nego točkaš.

Probacu da pronadjem nesto o karakteristikama Cetelmajera. Mozda bi u tom slucaju mogao da otpocnem neku novu temu o toj vrsti masina.

Evo nesto sto nisam znao a sto mi je jedan strucnjak za inzinjerijske masine sugerisao.

Dva su tipa Zetellmajera bila u vojsci.
Zetellmajer ZF5001 sa V-10 motorom koji je isključivo utovarivač i u kompletu su neki imali i dozerski nož a ovi što su bili na paradi su model ZF3500 i sa motorom V-8 kao dozer točkaš i nikako nemogu biti utovarivači..

U prvoj tranši preko centra za nabavku strane tehnike od Bundeswehra nabavljena oba tipa mašina po tri komada ali nisu uspeli da dobiju sa pancirnom za[titom i turelom za PAM sa MG3 kao kod Nemaca u kompletu.Iz fabrike proizvođača nam je bila instruktaž a za nabavku je odluku u ime NI GŠ doneo general Zdravko Novoselić.Veći tip ZF5001 je u Obrenovac stigao sa oba priključka a ostali su imali samo Utovarivačku lopatu-kašiku.Po jedan komplet obe mašine je upućen te 1988 u Karlovac u IŠC,u 305 inž brigadu u Obrenovcu i u inžbataljon garde u Beogradu.Naknadno je početkom 1990 nabavljeno još par komada za aerodromski bataljon u Pančevu i to je sve što je posedovala i JNA a i ostalo u VJ i VS..

Ако сам добро схватио ЈНА је поседовала (набавила) неколико комада машина Zetellmajer ZF3500 i ZF5001. Ове приказане на Паради 2014. су неке новије машине. Који су они тип-модел?

Na paradi su učestvovala dva ZF3500 iz poslednjeg kontigenta nabavke iz vremena JNA a kasnije ih nisu nabavljali..
Bilo je snimaka iz 333 inž bataljona zimus kada je vejavica zavejala puteve gde su angažovani i jedan i drugi Zetellmajer na rasčišćavanju puta na pravcima prema Zrenjaninu i deonica puta od Kovačice do Padine...Da ne kopam sad po netu a slike su viđane i na FB profilu Veterani Inžinjerije i još na nekoliko mesta a među njima sam prepoznao i svoj bivši utovarivač.
Inače je zapremina kašike na utovarivaču čak 3,5m3 a mašina ima sve potrebne komande za rukovanje iz kabine zaključno i sa otkačivanjem i zakačivanjem te kašike a ima i sistem za centralno podmazivanje iza kabine vozača sa leve strane je sud sa mašćom koim procesor zadaje parametre o količini i distribuciji na koja mesta se kada šalje mast za podmazivanje..
vrhunski odrađeno a osim što produžava životni vek podmažućih sklopova pomaže i zaboravnim rukovaocima da nemogu da zaborave da podmažu neko mesto usled nepristupačnosti osim šarki na vratima i na njima su jedino ostale mazalice koje se ručno podmazuju..Sa ovim mašinama kao i sa mnogim sa ovog dela sam ostvario silne sate a onaj komentar o STT Pajeku je Kuzmar okačio od mene..Jer sam ja sa dotičnom mašinom imao u ta tri dana kontakt i izvodio sam demonstraciju na njemu a na samoj paradi sam vozio tada još ne usvojen KN 251.

Ult sa slike je iz serije 160-C a razlika je odmah uočljiva po sanduku za alat koi se nalazi na levom zadnjem blatobranu odmah do motora a prethodna verzija 160B ga nema a kabina za oba ova tipa je osim ovog detalja spolja istovetna dok je na slici JCB iz serije 4X i razlikuje se od onih iz serije 3X po sva četiri jednaka točka dok je na onom 3X prednji par točkova manji..
U Zetellmajerima je prisutan Blaupunkt radio a točkaš ZF3500 ima i uređaj za plivanje koji mu konstantno održava isti nagib i pomaže da se lakše radi na zasipanju kolonskih puteva .Inače dozer ima iznad noža i moćno vitlo sa silom potezanja od 10tona a sam nož je segmentni gde se bočno oba krila mogu širiti i sakupljati u zavisnosti od tvrdoće materijala koji se premešta i sa istim se može obavljati samo tiltovanje(iskretanje po poprečnoj osi) dok se anglovanje nemože obavljati i to mu je mana kada treba vršiti poprečno premeštanje.Ako neko ima još pitanja o ovim sredstvima rado ću odgovoriti.Inače je tačna tvrdnja od Kuzmara da su sredstva hendikepirana zbog nedostatka skupih guma pa je na jednom broju sredstava izvršeno surovo budženje guma za ULT a samim tim je smanjen i radni učinak i mobilnost ovih mašina.No bolje i to nego da ova još uvek MODERNA sredstva stara 20-26 godina propadaju..O ovim mašinama sam ja na MCM već poprilično toga i komentarisao a i ukazao na mnoge nedostatke na njima..

Хвала Војо на објашњењима. Дакле, Зетелмајери су набављени још у доба ЈНА. ЈЦБ у новије време. А ови УЛТ-ови, када су набаљени?

Ultovi su nabavljani sa manjim prekidima sve do 2000.g. pa su i svi sa manjim izmenama u sklopu istih modela prema nabavci sklopova ali se tu nije u suštini ništa bitnije menjalo od zadnje veće izmene pri prelazu sa direktnih komandi na ultovima 150,160 do početka 1985.g. kada je uveden sistem servo komandi a prvi su modeli poneli taj sistem ULT-160B i ULT220B.

Ovo bi trebalo da je oklopljeni dozer 14. oktobar.
Buldozer nosi registarske tablice VS ali je maskirna sema drugacija i rekao bih da je ovo neki prototip.

Sliku sam nasao na wikipediji (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5)

Na slici je standardni model dozera TG-140 koga su u 14.Oktobru opremili sa ovim panelima od pancirnog stakla.
Izgrađen je po mojim imformacijama samo u ovom jednom primerku i šetao se po izložbama i salonima ali zbog nestašice para nije od VS nabavljen veći broj komada.
Isti je na zaduženju bio u Kruševačkoj inžinjerijskoj četi a dugovao ga je moj bivši komšija iz Obrenovca sa kojim sam u telefonskom kontaktu.

Зашто му је овако "коцкаста" и висока оклопљена кабина? Изгледа врло ружно и био би привлачна мета за гађање зољама и тромблонима.

Budževina iz vremena dodavanja oklopa na sve što se miče. Bez razmišljanja kako utiče na konstrukciju vozila dodavan je oklop i na TAM-110, 150 itd.

U osnovi je u stvari standardna kabina kojoj su samo dodate ove čelične ploče i stakleni dodatak a u osnovi i sam dozer ne izgleda mnogo drugačije od ovog koga sam malo vozikao u Međi 2005 dok je tutnjala poplava..
(http://[attachment=1])

Da se i ja malko oglasim o ovom minopolagaču..
Kao prvo nastao je u JNA a na bazi Ruskog-vučnog minopolagača PMR i to njegove treće modifikacije iz kasnih 50ih.
Naša modifikacija se odnosila na dodavanje vodilica za mine koje su bile u to vreme u naoružanju u JNA i tada mu je dodata i još jedna naprava a to je razdelnik koraka.
Elem na izvornoj se mašini moglo postavljati samo mine na uvek jednakom odstojanju u redu sa uzastopnim nizanjem mina na svaka 4.metra .Ta naša modifikacija je uvela i novi korak od 5,5metara i to se podešavanje vrši na posebnom sklopu pored ono beše levog točka sa koga se preko lančanog pogona uzima potrebna kinematika za konstantno odmeravanje rastojanja.Na tom se sklopu poput menjača bira taj korak od 4 ili 5,5 metara a na tom istom se točku nalazi i jedan mali(Crveni točkić)čijim se okretanjem isključuje ili uključuje pogon tog raspodeljivača.U toku se transporta točkovi slobodno okreću bez davanja pogona sklopu za raspodelu.
Osim vuče kako se ovde vidi na slici sa Fapom i na onim Kuzminim slikama gde ga vuče GMC za vuču se najviše koristio i ovaj GJ tegljač.[attachment=2]Tegljač GJ je nakon pojave novog FAPa 2026 kao tegljača za vuču minopolagača otišao u legendu i najčešće je služio kao meta za PO obuku sa raznim sredstvima.Više o nejmu ću drugom prilikom i o onim traktorima T-120S koji su zaslužili  da se o njima malo više napiše ako se niko ne ljuti..

Cuj ljuti, razvali Vojo !!! :super :super

Razvojni put nastanka GJ-800.

Pedesetih godina Mađarska je proizvela laki artiljerijski traktor, gusjeničar oznake K-800 (Csepel Cs-800), koji je bio gotovo identičan ranijem sovjetskom M-2 uz nešto jači motor. Vodom hlađeni diesel motor s ručnim mjenjačem imao je 5 brzina, a kabina za dva člana posluge se nalazila u centru, s krovnim otvorom za izviđanje. Na vjetrobranskom staklu su se nalazili poklopci.
Teretni prostor je imao mogućnost demontiranja bočnih stranica i pokrivač od ceradnog platna.
Ovjes vozila bio je identičan ovjesu ugrađenom na samohotki Su-76, sa 5 potpornih kotača i pogonskim kotačem na zadnjem dijelu.
K-800 je imao nosivost 1.8 t, i mogao je vući teret mase do 8 t.
Tehnički podaci:
Posada: 1+1
Masa praznog vozila: 6.4 t
Pogon: 1 x Csepel D613, 6-cilindrični motor, snage 130 KS, max brzina na putu: 35 km/h
Dimenzije vozila: dužina: 5.0 m, širina: 2.4 m
Radijus kretanja: 300 km
FAP je nešto kasnije modificirao stotinjak mađarskih K-800, te su domaći, uz oznaku GJ-800 imali diesel motor snage 120 KS i kabinu standardnog FAP-ovog programa.
Mi smo ih u Obrenovcu imali na zaduženju kao vučno sredstvo za Minopolagač PMR-3 i PMR-3B sve do dolaska FAPa 2026 koji je nastavio da ih vuče.
Inače su po ukidanju u JNA većine tih GJ završile isprva kao sredstva za obuku uprotivoklopnoj borbi za nabacivanje dimnih kutija,podvlačenje mina i slično.Na kraju su ili otišli u sekundarne sirovine ili su kao ovaj na slici završili na strelištima kao mete..[attachment=1]
Nadam se da je ovo dovoljno od mene.
O ovoj i drugim inžinjerijskim vozilima sam sa mnogo više detalja pisao i na MCM-http://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Inzinjerijska-vozila_20.html odakle sam i preneo deo svog izvornog teksta.

Trpe je itekako u pravu i baš u završnim ispitivanjima ovih KBMB iste su bile kod nas na terenu u izgradnji-probijanju puta na delu Kopaonika i to na deonici puta od Blaževa do sela Levići.
Inače cela konstrukcija bušilica se zasniva na kopiranju slične SVG(samohodne vibracione glodalice) iz fabrike Ravne ob Koroškem.
Uz pridodavanje kompresora na pogonskom vozilu i modularnosti izbora sredstva za ispiranje-hlađenje radnog alata..
Tamo smo sa prečnicima 80 i 105mm radili minske bušotine i do 25-30m pod raznim uglovima u zavisnosti od potrebe za izmeštanjem ose nove trase puta.Za ta rušenja smo koristili privredne eksplozive pakovane sa malo većim količinama pojedinačnih vrećica od 1-5kg u obliku salama sa nešto manjim prečnicima od prečnika bušotine.Potom se sve lepo povezivalo i sa EDK a i sa detonirajućim štapinom i OBAVEZNO se palilo sa ovakvom kombinovanom mrežom zbog sigurnosti da ne dođe do prekida lanca eksplozije..Naravno sve se i lepo začepljivalo sa popriličnom količinom glinovitog materijala za rad pravilnog paljenja i efekta na razbijanje i mrvljenje stena..Moj osobni je rekord bio baš te godine sa 48tona jednovremenog paljenja eksploziva.Na tom se delu puta jednovremeno odpucalo više od 500 petsto bušotina ovog velikog prečnika i još većeg broja manjih bušotina nastalih sa LRK28 i 33 koji su davali bušotine manjeg prečnika od 32-36mm a pogonili su ih kompresori..

Nekada se taj centar u Karlovcu zvao ovako...[attachment=2]Slika je deo prospekta od SVŠ kov smer Inžinjerija koju sam i ja završio a u izradi ovog prospekta su uglavnom slike moje i mlađih klasa.
Evo i tog detalja sa trenažerima na kojima smo se obučavali i mi tada budući mlađi oficiri  a kasnije nazvani i podoficirima.[attachment=1]Na desnoj gornjoj sličici su ti trenažeri za obuku traktora T-120S a sličan je bio i ttenažer za obuku u radu sa dozerom TG-90BAR koga ću naknadno obraditi..Gore je već nešto o traktoru napisano pa da se i ja malo nadogradim.
Fabrika Radoje Dakić je iz Italije dobila pravo da kopira deo pogonsog sklopa ove osnovne mašine koja se kako je napisano pogonila poput guseničara.Taj anahronizam ju je i koštao glave jer je zbog te osobime jako brzo derala gume a sve samo zbog udvojenog pogona oba točka jedne strane koi je ili bio u pogonu na obe strane pa je mašina išla napred il promenom smera na invertoru u nazad.Takođe se bočnim komandama moglo jednu stranu isključiti pa bi tada ta isključena strana postupno zaostajala a ona sa pogonom bi više vukla i na taj bi način polako zakreto ceo sklop suprotno od vučne -pogonske strane.Povlačenjem poluge u zadnji položaj kočila se cela jedna strana i na taj bi se način mašina vrtila oko svoje ose-a ta bi strana koja se koči derala gume.Nije postojala mogućnost da se jednoj strani zada komanda da se kreće napred a drugoj u nazad jer bi se tada siguran sam manje gume derale a i mašina bi bila funkcionalnija..T120s se pravio u dve osnovne verzije i to kao utovarivač sa utovarnom kašikom ili ako se ista skine i montira dozerski nož postajao bi dozer točkaš i druga verzija kao kopač.Napominjem da su se sve ove verzije nalazile u skoro svim verzijama u raznim jedinicama u inžinjeriji od putnih,utvrđivačkih pa preko aerodromskih na raznim zadacima izrade infrastrukture.Na ovoj slici je iza postrojene jedinice verzija Kopač i ona se znatno razlikovala od verzije utvarivač/dozer po stopama za stabilizaciju prilikom rad znatno jačom hidraulikom i naravno ono bez čega nebi bio kopač je uređaj za kopanje .Ili grana sa kašikom .Ovi metuzalemi među današnjom mehanizacijom nekada su bili jedino što je postojalo a ima mnogo anegdota i anahronizama u radu sa njima koje ovi današnji rukovaoci nemogu ni da zamisle... [attachment=1]Evo i normativa rezervnih delova za ovu mašinu...[attachment=1]Evo jedne manje sličice iz verzije Utovarivača T-120S.[attachment=1]Za večeras od mene ovoliko a sutra je novi radni dan i valja uraniti jer na građevini se radi svih 25 sati dnevno ..

@voja64

hvala na postovima, i čekamo dalje. ;)

Jedino nisu Ravne ob Koroškem nego Ravne na Koroškem.

Malo se Slovenački ali Slovensko zaboravilo jer davno je bila 79-82 kad sam zadnji put još u Sarajevu učio i pomalo konverzirao na tistom.
Malo me još muči način kačenja slika ovde jer sam na MCMu već duže vreme i te navike se teško odvići.
Inače sam dobrih 20 godina proveo u aktivnoj službi i koji mesec pride pa se nešto i naučilo i iz prakse a i u školi sam bio odlikaš.
Kao prvo da za izvinjenje okačim neuspele slike sa T-120S i to trenažer..[attachment=1]Ovde se na desnoj gornjoj sličici vidi pult koi je kao i na originalnom utovarivaču-dozeru univerzalnog traktora T-120S kome je uzgred ta oznaka od 120Ks.Na kablovima je prikačen mali uređaj kojim se upravljalo i sve radnje mogle da izvode kao sa velikim originalom.Kasniji prelazak na obuku je bivao znatno lakši a sam trenažer je bilo kapitalno delo tamošnjih nastavnika predmeta Inžinjerijske mašine i na njemu su radili I.Sladojević.T.Svitlica.P.Grmuša i mnogi znani i neznai bar meni.
Uzgred postojala je još jedna hala na Kamenskom sa trenažerom za dozer TG-90Bar.
Ta hala je prva napravljena a radi se o prvoj verziji DOMAĆE industrije koja je modifikovala dozer sajlaš TG-90 i dodala mu hidro cilindre za noseći ram dozerskog noža.
Kad je dozer u pitanju mnogi prave greške u nazivu i samo ime DOZER podrazumeva da mašina ima ravnu ili konkavnu dasku za guranje-potiskivanje materijala ispred sebe.
U zavisnosti od položaja noža mu se i ime menja pa se tako kod postavljanja noža horizontalno u odnosu na ravnu podlogu terena i upravno dodeljuje i opšte poznati naziv BULdozer a taj položaj kao BULOVANJE.
Zaokretanje noža po uzdužnoj osi sa isturanjem bilo koje strane napred naziv je ANGLdozer a položaj tog zakretanja-iskošenja je anglovanje.Dok se zakretanje poprečno nekog od krajeva naziva TILTovanje a dozer sa tako zaokrenutim nožem poprečno na neku stranu se naziva TILTdozer.
Tako se i u terminologiji rada sa multifunkcionalnim mašinama poput grejdera i ovi termini BULOVANJE-izravnavanje;Anglovanje-isturanje jedne strane ili Tiltovanje-naginjanje koriste kod navođenja-usmeravanja rukovaoca ili poslužioca i te a i drugih mašina.Mada i u žargonima drugih naroda i narodnosti ima i njihovih lokalnih naziva za pobrojane položaje.
Radeći u JNA sam prošao obuku na većini dozera od onog teškog dozera BAT i BAT M pa preko svih iz 14.Oktobra i egzemplara kojeg je JNA nabavila i od RDBa a on je bio legenda i po mom saznanju jedan i jedini primerak do CATERPILARA a oba su bila kod mene na zaduženju u verziji D8K i D8H.Za sad toliko ubi me virus na Vindovsu i sutra će na reinstalaciju matora drtina iz prošlog milenijuma je zrela za čišćenje ..

Legenda koju imate u Pivci je meni bila na ponos svaki put kada sam seo za njegove komande.
Radio sam sa njim najmanje pedesetak kilometara iskopa za razne vodovodne trase pa do rada u borbenoj situaciji kad me je sa druge strane promašio neki slabiji strelac sa Maljutkom.To poslednje ratno iskustvo mi je za uspomenu ostavilo komandni pult za rad sa daljine.Tahvaljujući tom komadu kabla i toj prenosnoj tabli sa tri mikroprekidača sam mogao da ga vodim bezbedno od pozadi iz rova.Pored tog suvenira sačuvao sam i komad one tanke žice od Maljutke.
Na rovokopaču BTM i verziji BTM-3 sam obučio desetine generacija vojnika od 1984 kada sam i sam bio na obuci kao aktivni starešina a evo i moje dozvole za rukovanje sa njim i još nekim mašinama koje će nekome i značiti nešto..[attachment=3]
Evo i malo dopune za neverne Tome da se u SVŠ na smeru Inžinjerije izlazilo i sa obukom i dozvolom za rukovanje sa ovim mašinama a među njima su i Traktor T-120S i dozer TG-90 kao i motorni bušar Cobra i kompresorske stanice..[attachment=2][attachment=3]

Trpe ovaj prvi dozer koji si okačio je stvarno redak zver. i o njemu sam na MCMu dosta opširno sve pojasnio .
Preteča svih dozera koi su proizvođeni za potrebe JNA i cele SFRJ je bio dozer TG-90BAR. [attachment=1]
Ono što ga posebno odlikuje jeste anahronizam iz današnjeg ugla gledanja usled nedostatka hidrauličnih cilindara dozerski se nož dizao uz pomoć čekrka a spuštao gravitacijski.
Na sredini prednje maske je uočljiv valjak preko koga se namotavala sajla za dizanje dozerskog noža.
Pored standardnih komandi za upravljanje pogonom sa po dve komande za isključivanje bočnih kvačila za skretanje u većem radijusu bi se povlačile te ručne komande.
Time se postizalo isključivanje pogona na jednoj strani a samim tim i postupno zakretanje na tu stranu.
Za oštrije skretanje je bilo potrebno nakon isključivanja jedne strane pogona i sa nožnim komandama za kočenje te iste strane zaustaviti istu i samim se tim zaokretala cela mašina oko te gusenice koja je blokirana.
Ovaj se sitem dugo zadržao i na svim kasnijim komandama uz dodavanje servo pojačivača a u poslednjim se serijama dozera sve obavlja samo sa dvostepenim nožnim komandama...
Kod dvostepenih nožnih komandi na većim dozerima od TG-170 pa na dalje se sa stiskanjem nožne komande jedne strane isto postiže.
Na prvom da kažemo zubu bi se isključio pogon jedne strane a daljim se pritiskanjem aktivirala i pojasna kočnica za blokadu pogona na toj gusenici.
Kod nekih dozera gde je umesto mehaničkog pogona isti zamenjen hidro motorima postoji mogućnost da se pri zadavanju komandi za promenu smera istovremeno jednoj gusenici zada jedan a drugoj drugi smer i samim se tim ista mašina okreće oko svoje središnje ose.
Ostali su principi upravljanja istovetni kao kod mehaničkog prenosa sa stavljanjem jedne strane u neutralan položaj a druge u zakretanju i obratno a sa nožnim se komandama ta strana kojoj bi se isključivao pogon kočila pomoću pojasnih kočnica.
I za kraj je na našoj legendi nakon izgradnje fabrike Prve Petoletke iz Trstenika od PPT dobijen set hidro agregata pa se većina ovih dozera nadogradila i malo ih je u JNA a i u zemlji ostalo na ovom osnovnom nivou a u IŠC je jedan takav stajao kao u muzeju za pokazivanje istorijata razvoja.Na bazi tih BAR serija je i nastao onaj legendarni TG-90 koji je za obuku u IŠC imao i onaj već od mene spominjani trenažer za obuku u prethodnom postu.
Ova Trpetova druga slika je takođe legendarni prvenac ULT-150 dok se neki kunu da je taj naziv ULT od Univerzalni laki traktor ,drugi se u Kruševačkoj fabrici kunu da je to skraćenica od Utovarna Lopata na Traktoru a ono 150 je od prvih motora te snage izražene u KS.Motori su indentični onima sa Fapa Trafike.O ovom utovarivaču bih takođe mogao poprilično ali aj da se nešto mane i za drugi put kao i o razvojnom putu naših ULTova...

Sve prikazane Inžinjerijske mašine su bile prisutne u inžinjerijskim jedinicama JNA a neke su ostale i u VJ.
Pa da krenem redom Prvi na slici je Teški dozer BAT a nastao je na bazi artiljerijskog tegljača ATS kao i obe druge mašine sa gornjih slika.Ja sam nakon završetka SVŠ-smer inžinjerija zapao u 1.putnu četu gde sam kao komandir putnog odelenja zadužio jedan BAT-M.Sa njim sam učestvovao na izgradnji više desetina kilometara kolonskih -poljskih puteva a najčešće je angažovan na deponijama i pozajmištima.Tako sam samo tokom 1983 i 84.g. iz korita Drine izvadio više od 1000m3 šljunka za izgradnju deonice puta od Debelog Brda do Bajine Bašte.Za njega sam zbog toga nakon završetka škole bio i na dopunskoj obuci u Karlovcu a fotku dozvole za rukovanje sam već okačio na predstavljanju BTM rovokopača pa njega i nebi spominjao.Zajednička osobina sva tri sredstva pored šasije je i isti motor način upravljanja i slična dodatna oprema za rad noću i u uslovima smanjene vidljivosti.Teški dozer BAT je u proleće 1984 kad aje sredinom februara zbog manjka snega skoro pa smandrljana olimpijada u Sarajevu odigrao veliku ulogu u spašavanju zavejanog Beograda.Tada smo sa dva Teška dozera i nekoliko grejdera,utovarivača i dva dozera Caterpilar D8 izveli veliki podvig i odblokirali pristup gradu autoputem do Rume i u povratku krak do N.Sada i od N.Sada starim auto putem preko Batajnice nazad do Beograda.Naj interesantnije na ovoj mašini je dvodelni dozerski nož kome je širina kada se postavi u ovaj ravan položaj tačno 5m.[attachment=1]Na slici je upečatljiva prednja vođica klizača kojom se određuje dubina prodiranja i komanduje joj se putem elektro hidrauličkih ventila na tasterima komandi za upravljanje kao na pilotskoj palici sa po jednim preklopnim prekidačem za invertovanje komandi.Takođe je moguće da se izvede i postavljanje u takozvani plužni položaj kad se obe polovine izangluju kao na ovoj slici.[attachment=2]U ovom položaju motor trpi najmanji otpor pa je ovaj položaj najčešće korišten kod brzog skidanja gornjeg humusnog sloja i čišćenja snega.Dok se za izgradnju infrastrukture nož najčešće anglovao-iskošavao na jednu stranu i tako se premeštao materijal istovremeno guranjem u podužnom transportu a i u poprečnom prema strani koja je suprotna od iskošenja .Za deponovanje se koristio kao i za podužno guranje položaj kao na prvoj slici dok je bila i jedna oprobana situacija da se BAT upari u radu sa rovokopačem BTM tako što se nakon kopanja kanala i polaganja vodovodne i druge instalacije za njim nastupalo sa BATom i to sa unapred isturenim krilima suprotno od položaja plug gde se sva iskopana zemlja sakupljala prema sredini i tako zatrpavao iskop stim da se klizač iskretao uvis i u nazad da ne smeta u toku rada...Tada se dobijala najveća brzina u radu ove dve mašine na tom specijalizovanom zadatku i tokom 1985-6 je tako izrađeno više stotina metara vodovoda od Rudnika pa do Gornjeg Milanovca i deonica Optičkog kabla je tako polagana na delu od Kremana prema mokroj gori.PS.tada smo bili tu u blizini pa smo uskočili na ispomoć i ovo opitovali pa kad se pokazalo da je super ostali smo do zime.i zemljotresa na Kopaoniku..I za kraj evo još jednog BATA u gurki zemljišta.[attachment=3]
Onaj kopač zaklona MDK je postojao samo u aerodromskim jedinicama i za njihove je potrebe trebao da radi na brzoj izradi zaklona i osim kod njih nije ga bilo nigde i u JNA je bilo svega par komada ..Ja sam imao priliku da se i na njemu malo oprobam i sav rad na rukovanju je koktel u radu kao sa BATom i BTMom..

Slučajno naleteo na ovo vozilo za deminiranje, тральщик ROD-TN (кликабельно)

[attachment=1]

«V 1955 godu byl razrabotan novyj rassredotočennyj zarjad PRUNA-V, predstavljajuštjij iz sebja 15 parallel’nych detonirujuštjich šnurov, prikreplennych k reaktivnomu dvigatelju. V janvare 1957 goda byl postrojen dovol’no monstruoznyj po vnešnemu vidu tral’štjik ROD-TN. Dva komplekta zarjadov ukladyvalis’ v ves’ma gromozdkij cel’nopovorotnyj bronirovannyj kontejner. Pri podchode k minnomu polju kontejner razvoračivalsja perpendikuljarno osi mašiny, otkryvalis’ kryški i projizvodilsja pusk reaktivnogo dvigatelja. Dvigatel’ vytjagival za soboj iz kontejnera detonacionnyje šnury. Uložennyj na minnoje pole «kover» iz šnurov podryvalsja, čto privodilo k detonaciji min i obrazovaniju prochoda širinoj 4,5 metra. Jesli dliny «kovra» bylo nedostatočno dlja preodolenija minnogo polja na vsju glubinu, kontejner mog razvernut’sja na 180 gradusov, posle čego projizvodilsja pusk vtorogo zarjada. Pri ispytanijach vyjavilos’, čto reaktivnyje dvigateli ne mogut obespečit’ stabil’nyj polet «kovra» parallel’no poverchnosti zemli. Dvigatel’ v polete kuvyrkalsja, pri jetom šnury sbližalis’ s drug drugom, ne obespečivaja stabil’nuju širinu prochoda. Raboty po jetoj teme byli svernuty v 1958 godu.»

Da ne prevodim sve, ROD-TN, na šasiji T-54 bio je deo sistema PRUNA-V, lanser sa 15 paralelnih reaktivnih pružnih punjenja za razminiranje. "Čudovišnog izgleda", ali ustvari ne previše komplikovano, uobičajeno sredstvo za razminiranje.

Hvala Kumbor na dopuni. Rusko ne rezumem, zato stavio komplet tekst.

Zar ovaj ROD-TN nije na šasiji 34-orke?

I meni se tako čini, Motorista.


Churchill ark

[attachment=1]

IMR-2 na podvozju T-72

[attachment=1]

На данашњи дан 1865. године Законом о измени и допуни Закона о уређивању војске образован је род инжињерије.

Pa Vojo neka nam je srecan praznik roda. Naravno neka je srecan praznik i svim ostalim bivsim i sadasnjim inzinjercima.


[attachment=1]

Čestitke svim Srpskim inžinercima na prazniku!

Da ne ispadne nacionalno, ako se ne varam JNA je slavila 14.4, dok ostale države slave svaka po svoje. U Sloveniji je 5. junij - dan inženirstva Slovenske vojske

U JNA je bio 7.3.

Čestitam.

Честитам инжењерцима. Једном користан род војске. И уз пешадију, артиљерију и коњицу (које више нема) један од најстаријих.

[attachment=1]

Sa TT zbora u Nisu odrzanog povodom dana KoV

[attachment=1]

Fotografija preuzeta sa fb stranice MO i VS

Minopolagač UMP-K na šasiji Kamaz, trenutno na testiranju u Rusiji.



[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]

Na slici je očito BMR-2 na bazi tenka T-62

O ovom tipu inžinjerijske mašine (kako su je u Sovjetskoj terminologiji imenovali a što kod nas nije bio slučaj da se oklopna sredstva determinišu kao INŽINJERIJSKA jedruga priča) sam na MCM forumu već pisao pa da sad ne prepisujem na ovom linku:
http://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Borbeno-vozilo-za-razminiranje-BMR-3M.html
Radna alatka ispred modifikovanog tenka T-62 je KMT uređaj iz serije 5 kakvi su kačeni i na poslednjim bataljonskim dodacima za standardne tenkove serije T-55 .
Evo i par slika od modernije verzije BMR-3M koju sam tamo predstavio.
Na bazi tenka T-72 nastalo je ovo vozilo za razminiranje BMR-3M
[attachment=1]

Vozilo je razvijeno na oklopnom telu bez kupole i Topovskog naoružanja sa dve sekcije za razminiranjekoje su širine po 80cm i osovinskog razmaka od 162cm.
TT podaci za vozilo.
Bruto težina 43t
Motor M-84MS četvorotaktni V hlađen tečnošću.
Snaga motora 618KW(840KS) specifične potrošnje od 247g/KWh.
Maksimalna transportna brzinado 60km/h
Maksimalna radnabrzina sa spuštenim sekcijama 12km/h.
Savlađuje vodenu prepreku do širineod 1,5km dubine od čak 8m (ostali T-72 do 5m) a brzina toka do 3m/s
Pored oveopreme za savlađivanje vodene prepreke opremljen ja i sa sredstvima za navigaciju i održavanje veze.
Uređaj za razminiranje se satoji iz dve kotrljajuće sekcije KMT-7
[attachment=2]
Iz dve nožne sekcije KMT-8
[attachment=3]
Iz emitera elektro magnetnih talasa EMT
[attachment=4]
Ovako opremljeno vozilo radi u jednom prohodu izradu prolaza od nagaznih mina ukupne širine do 3,2m a u minskom polju sa magnetnim nekontaktnim minama sa emiterom magnetnih talasa izrađuje prolaz širine 6-7m.
Po mojim saznanjima ovo je poslednja generacija inžinjerijskog tenka kako ga tamo u žargonu nazivaju iz serije BMR.

[attachment=1]

Iz moje lične arhive dve slike sa izgradnje lokalnog vodovoda Pančevo-Starčevo sredinom 1987.g. i moja bivša jedinica sa BTM-3 i rovokopačem u glavnoj ulozi..
[attachment=1]
Moja visoka niskost je za komandama bila u tem času..
[attachment=2]
Na ovoj se slici lepo vidi trasa rova sa već položenim delom PVC Peštanovih cevi prečnika 250mm.a slikano je sa otvora na kabini Rovokopača.

Ima koji razlog, zašto se rovokopači ne koriste više u te svrhe? Sada gledamo kako bageri to rade.

Koliko ja znam u VS a verovatni ni u drugim vojskama više rovokopača NEMA.
Druga slika je posebno zanimljiva jer se na njoj lepo vidi rad razdeljivača iskopane zemlje koi je ovde podešen da svu zemlju izbacuje na jednu stranu a može i na obe ako se drugačije ne naredi..
U JNA su se rovokopači nalazili u četama za utvrđivanje ili u inžinjerijskim četama mešovitog sastava.
U četi za utvrđivanje je u svakom vodu prvo odelenje bilo odelenje rovokopača sa po jednim BTM-3 a u inžinjerijskim je četama obično 1.vod imao u svom sastavu ovo odelenje.
U tom je odelenju obično komandir bio aktivni starešina sa par godina radnog iskustva pa sam tako i ja u nekim srednjim godinama kratko bio na toj dužnosti i sa mesta komandira odelenja rovokopača sa prešao na mesto četnog starešine u toj istoj četi za utvrđivanje kakvih mislim da danas više niko u Ex YU nema.

Ma i nije baš da se ne koriste, postoje takvi kopači u civilstvu.

http://www.messis.hr/proizvod-detalji/komunalni-strojevi-strojevi-i-oprema-za-uredenje-okolisa/traktorski-kopac-kanala-model-wizz-wheel-55-29-516

http://www.messis.hr/proizvod-detalji/komunalni-strojevi-strojevi-i-oprema-za-uredenje-okolisa/kanalokopac-model-ra-za-iskapanje-kanala-s-vertikalnim-stjenkama-za-stjenovite-terene-i-asfaltirane-ceste-29-518

Druga je stvar šta neki sitni poduzetnik pogodi posao i kopa kanale sa nekim jadnim bagerićem kojeg ima.

Vojske su se odrekle ovih stvari jer su odlučile preći na asimetrično ratovanje sa laptopima.  :udri

poz.

:zid

Zaboravio koga bi trebao pitati. Hvala Solaris.

Ово ти је добро. Слатко сам се насмејао. Бојим се да ће, кад затреба, прећи на "симетрично" ратовање са лопатама.

Nisam siguran gdje bih smjestio ovu vijest.
S obzirom da se govori o nekim novim inžinjerijskim mašinama postavio sam je ovdje.

Aмбасадор САД у Србији Кајл Скот и заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Јовица Драганић и обишли су базу Војске Србије „Југ” и присуствовали делу заједничке обуке инжињеријских јединица ВС и Европске команде Оружаних снага САД на полигону „Боровац” и стрелишту „Вртогош”, саопштила је Војска Србије. Захваљујући амбасадору САД на подршци у опремању базе „Југ”, Драганић је рекао да је обука инжињераца у бази „Југ“ реализована у потпуности.

– Кроз ову обуку, у којој су учествовали и припадници 15. инжињеријског батаљона Европске команде Оружаних снага САД, стекли смо нове вредности које се огледају у инфраструктурном уређењу стрелишта и полигона на бази „Југ”, коју, као што је познато, опремамо захваљујући помоћи САД. Управо смо при крају тог пројекта и можемо рећи да ће база постати значајан чинилац за размештај и организацију живота и рада припадника Војске Србије, али и за организацију међународних вежби – рекао је генерал Драганић.

Амбасадор Скот је рекао да је ова обука још један корак на дугом путу припремања инжињеријске јединице за мировне операције.
– У оквиру наше помоћи у остваривању тог циља послали смо наше војнике из Европске команде, који помажу српским колегама да савладају обуку у управљању и одржавању инжињеријских машина које ћемо ускоро донирати Војсци Србије – истакао је амбасадор Скот.

Izvor: www.politika.rs

Dakle moze se ocekivati neka donacija inzinjerijskih masina. Pa da vidimo sta bi to moglo biti. Verujem da bi najpre moglo biti rec o nekim (bul)dozerima i utovarivacima. Kombinirke bi verovatno ispale iz te price posto su relativno skoro nabavljene one JCB.
Ne pada mi na um nista drugo od krupnijih masina da bi moglo biti donirano. Posto se te masine koliko vidim povezuju sa mirovnim operacijama onda tu nema mesta za masine poput valjaka a verovatno i grejdera.

Nadam se da necemo morati predugo da cekamo kako bi videli o cemu se radi.

Ovo je slika sa vježbe

[attachment=1]

Juče mi rekoše klasić koji su dole na službi a moje su školske kolege da je tu već stiglo:
Dva grejdera kao sa gornje slike marke CAT.
Dva buldožera iste marke CAT,
Stigla su i dva kipera kao na gornjoj slici sa mogućnošću da će još koji kiper naknadno stići..
Ako su klasići u bazi slagali mene onda i ja lažem VAS..

Vojo da li su te masine i kamioni novi ili je polovno?

Jedan drugar mi je vezista na službi u B.Topoli i on se slabo razume u detalje a drugi je intendant i ne vredi ni da ih to pitam a sudeći po slikama gde se vidi friško farbano je sve moguće i da su nove a i da su ih remontovali.

Чак и да нису нове, те машине су сигурно употребљиве и квалитетне.

Sudeći po onoj slici gore u pitanju je 10t kiper marke Oshkosh FMTV[attachment=1]
I CATerpilarov grejder kome nebih znao napamet oznaku a sa slike se neda lepo videti.
[attachment=2]
http://www.vs.rs/index.php?video_archive=true#video_box
http://www.vs.rs/index.php?video_archive=true
O donaciji je i ovde bilo i iste slike..
http://www.vs.rs/index.php?news_article=d1b6427e-056a-11e6-b66b-001a649ddcfe

Izraelski teski oklopni transporter "NAMER" u inzinjerskoj verziji.

Ovo je snimak sa trupnih ispitivanja.

http://www.liveleak.com/view?i=7c2_1468804325

https://www.youtube.com/watch?v=0xoNE_ASjMk

Jel' postoje masine koje mogu da kopaju rovove dublje od 1.5 m i to kroz kamen>? Kojim masinama se vrsi probijanje puteva kroz sumu? Koliko je moguce metara dnevno probiti puta kroz gustu sumu?

1. Koliko mi je poznato za vojnu namenu ne postoji potreba izrade rovova i saobracajnica vece dubine pa samim tim verovatno u vojsci i nema masina sa takvim mogucnostima. Takodje masine koje su do sada koriscene za tu namenu ne mogu da rade u kamenu a nije mi poznato da li takve masine postoje osim onih ``krtica`` koje za civilne potrebe probijaju tunele. To su ipak specijalizovane masine koje imaju ogranicenu primenu a to nije vojna primena.
2. Motorne testere, (bul)dozeri i sve ostale masine koje mogu da vrsi krcenje sume od rastinja i zemljane radove. Znaci masine koje se koriste za bilo koje probijanje i izradu puteva.
3. Previse uopsteno pitanje na koje nije moguce dati odgovor, kao kada bi pitali koliko dnevno jedan deminer moze da pronadje mina. A moze da ne pronadje ni jednu za ceo dan a moze da ih pronadje 10 ili 50. Probijanje puteva zavisi od vise faktora: sirina puta koji treba probiti, angazovano ljudstvo i mehanizacija, vrsta zemljista, sama gustina sume (posto si za tako nesto pitao) i tako dalje da ne nabrajam.

Ne.


Buldožeri.


Ovisi koliko tehnike imaš.

poz.

Zahvaljujem!

stojan1974 malo kasnim sa odgovorom jer sam ga tek malo čas video pa mislim da ga valja dopuniti.

--Jel' postoje masine koje mogu da kopaju rovove dublje od 1.5 m i to kroz kamen>?

Malo nezgodno formulisano pitanje pa bi opšti odgovor bio NE.
Mada smo u mojih deset godina bakćanja sa ovom materijom u JNA-JLA imali i takšni potreba.
Odgovor ili nastavak je u tvom drugom delu-pitanju.

--Kojim masinama se vrsi probijanje puteva kroz sumu?

Probijanje se vrši u fazama a u prvoj se pri raščišćavanju nove trase puta koristi:
Testera, dozer,kompresor sa raznim vrstama bušilica za izradu minskih bušotina a po izvedenom miniranju i usitnjavanju kamena u drobinu i utovarivači,kamioni za odnošenje dobijenog materijala iz miniranja.

--Koliko je moguce metara dnevno probiti puta kroz gustu sumu?

Ako pažljivo pročitaš oba prethodna odgovora samo će ti se kasti da to zavisi od mnogo faktora.

PS.
Deset sam godina aktivne službe proveo u putnim četama i bataljonu kao KO-KV i nešto resto u četi za utvrđivanje na istim dužnostima i malo kao četni starešina.

Jako zanimljiva ruska masina. Jednostavno i efikasno.

https://twitter.com/twitter/statuses/915536876446126080

https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Polagac-podloge-za-kretanje-po-slabonosivom-i-teskoprohodnom-terenu.html

Tema koju sam JA otvorio na MCM  ima dosta podataka i 44 priloga 5 strana i preko 13000 poseta..

Zapadni saveznici su za vreme DSR-a eksperimentisali sa ovakvim mašinama.

https://servicepub.wordpress.com/2013/11/10/tank-based-devices-used-by-the-calgary-regiment-at-dieppe-on-19-august-1942/

http://www.combatreform.org/sappertanks.htm

[attachment=1]

[attachment=2]

Neke od podloga pominjanih u temi a korišćenih tokom vijetnamskog rata mahom za ojačavanje tla na delu privremenih objekata za sve i svašta pa i za HELIODROME i AERODROME.
[attachment=1]

[attachment=2]
U Jna se sredinom 70ih pri VTI radilo na opitovanju najmanje na dva modela od kojih je ovaj sa kolovoznim zastornim alamunijumskim trakama jedan.[attachment=3]
I detalj sa opitovanja..[attachment=4]
Drugi model se sastojao iz saćastih AL ploča sa kojima se po potrebi kao sa danađnjim BEHATON pločama vršilo popločavanje terena-[attachment=5]
Detalj sa opita[attachment=6].
Drugar sa MCM pod nick PETAR PAN :) se potrudio pa je okačio i ovo pojašnjenje sa opitovanja u VTI JNA.[attachment=7]U prilogu je dao i cenovnik svih modela podloga za ojačavanje koje su tada bile na opitovanju za upoređivanje.[attachment=8]

У комплету понтонског моста ПМ М71 налазе се два возила са комплетом коловозног застора од челичних плоча. Комплет има намену да повећа носивост подлоге на скелским и мостовим местима преласка. Иако сам скоро деценију радио у понтонирској јединици никада нисам имао прилику да пробам или видим како се ради са тим застором. Ваљда се сматрало да нема потребе тако нешто да се зна.

To smo tamo na temi o podlogama apsolvirali i to zahvaljujući ovim skenovima iz pravila koja je okačio član dm24.
Kao prvi prilog je dat sken iz pravila sa detaljnim opisom u rukovanju sa Kolovoznim Zastorom(KZ)
dm24 je inače sin mog prvog komandanta u putno mosnom bataljonu i vrsni inžinjerac koji je na žalost preminuo a i on je sa istim inicijalima kao i sin mu DM.[attachment=1]
Prateći pravilo sledi i slika u kojoj se vidi način izvođenja radnji na postavljanju KZ u prilazu PM M-71.[attachment=2]
Kod podizanja-utovara KZ radnja je malo drugačija pošto se isti kači na sredinu i tako se samonavlači na za to predviđen kamion iz kompleta PM M-71[attachment=3]

Interesanta nova ruska masina.

http://www.arms-expo.ru/photo/fotoreportazh/kdmb-kolesnaya-dorozhnaya-mashina-bronirovannaya/

Ruska domišljatost je da objedine nekoliko dobro poznatih rešenja iz sveta mehanizacije i sve to primene kod sebe.
Elem smo još u JNA imali teški dozer BAT sa sličnom postavkom dozerskog noža kao i na ovoj mašini sa linka.
Po ugledu na konstruktore Zettelmajera ZF3500 su sam nož izradili iz segmenata da ne smeta u saobraćaju sa svojom potpunom širinom kad je u radnom položaju baš kao i imenovana mašina.
To što su ga postavili na točkove me samo malo buni ali verovatno će ova mašina u jedinice gde se već od ranije nalazi i imenovani BAT ali iz nove druge serije u odnosu na onaj kakvog smo mi imali a ja ga dugovao i sa njim radio.
Za pretpostaviti je da su uspeli i da odrade sličnu ili bolju stabilizaciju u vešanju jer bez nje je JAKO teško biti dobar dozerista na točkašu.
I za kraj po čemu je sve ovo vredno za armiju Rusije?
Po njihovoj doktrini se za potrebe mehanizovanih jedinica MORA obezbediti BRZ manevar u svim uslovima BORBE a tu pre svega mislim na miniranje u zahvatu puta pa bi se u jednom prolazu skinuo taj sloj sa sve minama,o rasčišćavanju KONZa mislim da nebi ovde ni trebali da pojašnjavamo a takođe i za izradu KOLONSKIH puteva.
To bi bila i logika kojom su se konstruktori vodili a da sam u pravu još i potvrđuju sa dodatim čekrkom sličan ima i na većini mašina u armijama sveta a da su take ili sl.namene.

Једно блиц питање......гледам на ЈТ неке руске камионе који превозе тоне земље преко великих и набујалих река, па ме занима какав точак мора да буде на том камиону ? Мислим.....која је дебљина зида гуме и који је притисак у унутрашњој гуми кад камион све то издржи.

Pionjar 120 zasigurno zaslužuje posebni post, a ne da ga se onako "usput" objavi u kupusu od objava i nabacanih drugih vozila i ostaloga...
Jako vrijedan motorni stroj i dan danas ne zamjenjih i korišten u vojsci gdje nemože doći kompresor na zrak i razvući se crijevo, na vrhu brda ga se upali i izbuši se rupa.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]

I njeno orginalno novo ekološko ulje 2018.g..
Inače ova mašina troši 8-9% mješavine, jer se miješa 12 litara goriva i 1 litra ulja.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Kobra, od milja, neda bog bušit u veraš.  ;D :P

poz.

Pionjar 120 je u JNA stigao negde pred kraj 1987 ili početkom 1988 kao zamena za tada već vremenski motorni bušar Cobra iz Atlas Copka a na slici baš simbolika sa nazivom ulja od starijeg bate..
Postojala su dva nivoa opremanja u kompletima i kod Cobre i kod Pionjar 120 .
Dok je uz jedan komplet sa samim Motornim Bušačem išao leđni ram za nošenje i set alatljika za bušenje gde se isporučivalo 3/4 štapa za bušenje .
Dve različite vrste otkopnih lopata/ašova za rad u smrznutoj zemlji ili glinovitom laporcu.
Za rad u steni su služili klasičan sekač sa dletom promera samog alata kao i klasični špic za razbijanje/štemajz.
Set alata za održavanje samog MB gde se uz ključeve za svećicu i par osnovnih alata nalazilo i nekoliko šablona za merenje istrošenostio štapova za bušenje kao i za merenje ugla/kosine zaoštrenosti na sekaču/lopatama.Takođe je uz kanticu za gorivo postojala i fabrička menzura za TAČNO dosipanje ulja u zavisnosti dali je MB nov i u fazi razrade ili je bio u nekoj srednjoj dobi.Ta srazmera je išla od 1:15 do 1:10.Ta srazmera 1:12 je korištena za razrađeno sredstvo.

Drugi nivo opremnja je uz standardni sanduk imao i dopunski u kom se nalazila brusilica sa savitljivim prenosom uz pomoć koje se na terenu uz pogon sa radilice MB ista pogonila i tako se OŠTRILI štapovi za BUŠENJE u tačno zadatom uglu brušenja i sa pravilnim radijusom pošto je tako izrađena.
Pored navedenog u tom drugom sanduku je bilo još par dužih štapova za bušenje a skoro sve indentično je bilo i u prethodnim setovima sa MB Cobra.
Možda sam malo nabacao jer je sve pisano iz sećanja i sa namerom da se prenesu naša iskustva a sa Pionjar 120 i Cobrom sam prokrstario Srbijom i delom BiH u bušenju i raznim miniranjima pri polaganju dalekovoda,gasifikacije,optičkog kabla i svugde gde bi neko zapeo za kamen samac ili kakvu ŽIVU stenu i kao uspomenu na taj rad sam malo pogubio sluh ali ne mari i to je deo zanata inžinjerca za šta sam se i školovao....

https://youtu.be/69CylOVar5c

Nemački postavljač podloge u KoV Austrije:

https://youtu.be/pyg_o4k8FcI

Za ovu mašinu piše samo minopolagač JNA

[attachment=1]

Vučni minopolagač PMR-3B.

[attachment=1]

Kako ovo radi.? Ko stavlja mine?

Vojnik u kamionu postavlja mine u minopolagač jednu za drugom.

   Vojnik-poslužilac minopolagača sedi na prikolici i okretanjem poluge dodaje mine koje se polažu u brazdu. Ovo je specifičan način polaganja PT mina pošto se polažu u liniji tj. brazdi.Kombinacijom više paralelnih brazdi formira sa minsko polje i to jako brzo.

Da li mogu bilo koje mine-pešadiske,tenkovske.

Mislim da mogu samo PT mine.

Piše ovde https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5749.15

I to ne svi tipovi PT mina.

ТОП 3 грађевинске дизалице произведене у СССР-у

Три године након завршетка Другог светског рата СССР је направио највећу фабрику у којој је покренута масовна производња грађевинских дизалица са циљем да се започне обнова земље након катастрофе коју је претрпела. Тада је то било монополистичко предузеће покренуто за производњу грађевинских јединица које је земља изгубила током рата.

Ове машине су опоравиле Совјетски Савез након најразорнијег рата у историји.

К-51

Ово је био први грађевински кран произведен после Другог светског рата. Главна разлика између њега и његових претходника били су његови технички капацитети. К-51 је могао да носи двоструко већи терет (5 тона) од свих машина које су се користиле у СССР-у пре њега.

Заснован је на шасији дизел камиона ЯАЗ-200. Биo је то кран на механички погон са стандардном дужином крака од нешто више од 7 метара.

За разлику од предратних модела, крак је био раван. Машина је била толико успешна да је дуго времена била најпопуларнија дизалица у СССР-у, а 1957. је чак почела да се испоручује у Кину.

Серија К-61

1960. године СССР је створио серију још моћнијих и технолошки напреднијих грађевинских дизалица. Од претходних машина су се разликовале по новим карактеристикама које су их одликовале. То су била прва возила у земљи са ручним управљањем (К-61), пнеуматским механизмима (К-64) и дизел-електричним кранским моторима (К-67).

Захваљујући томе, добиле су још већу носивост од 7,5 тона.

Машине су постигле толики успех да је војна команда одлучила да почне да их користи у свом раду и усвојила их за инжињеријске јединице.

Ова сарадња се претворила у стварање новог модела који ће се касније користити за ношење и постављање интерконтиненталних балистичких пројектила широм земље.

8Т-210

Ова дизалица је првобитно направљена за ракетне трупе, али се претворила у успешан модел за интерна и екстерна грађевинска тржишта.

Главна разлика између ње и претходних модела лежи у самој дизалици. Била је то прва машина у земљи са ротирајућим кранским системом који јој је омогућио да се окрене за 360 степени. Такође су је покретали електрични мотори како би се повећао њен капацитет.

Али што је најважније, ово је била прва совјетска машина са електричним грејањем. Да, додавање такве основне карактеристике данас звучи сулудо, али свих година пре тога дизајнери и инжењери су се концентрисали само на креирање ефикасних возила, а не и на то да их учине удобним људима који њима управљају.

Дизалице серије 8Т-210 заснивале су се на најшире коришћеној шасији за теренску вожњу у то време, 3-осовинском камиону Урал-374Д са погоном на све точкове, и коришћене су широм СССР-а до средине 80-их година.

Izvor sa fotografijama (https://rs.rbth.com/science/94457-najbolje-sovjetske-gradjevinske-dizalice)

[attachment=1]