PALUBA

Dali neko moze da mi kaze sve sto je moguce o prigusivacima?

Prvi prigušivač je izmislio Hiram Maksim, tvorac mitraljeza
[attachment=1]

Mozda mogu da ti pomognem @Homer...samo zavisi sta te zanima?!

Zanima me koje sve vrste postoje, po kojem principu rade, kako izgleda prigusivac za M70 i sl

Jel ima jos neko nesto o prigusivacima?

Prigušivač? Jedan cilindar koji se navija na cev, a u čijoj su unutrašnjsti lavirinti - u kontra smeru... Mislim da nege imam neki material o prigušivačima, samo dok ga nadjem pa ću ga postovati.

Ima jako lepa nasa knjiga na ovu temu "Specijalno i priguseno oruzje" autora Milosa Vasica.
Tu ima lepo opisan nasatanak i razvoj prigusenog oruzja i drugog specijalnog oruzja.
Mada je knjiga izasla 1988 jos uvek je aktuelna i lepo ilustrovana.

Jel neko može da mi nabroji sve naše puške koje fabrički imaju mogućnost montiranja prigušivača ?
Kada kažem naše mislim na Zastavin program ....
Hvala ;)

Sve puške koje su u naoružanju (AP M70, PaSP) VS imaju mogućnost montiranja prigušivača.... automatski pištolj Škorpion takodje.

Da, znao sam za 7,62 familiju :D
Škorpion sam negdje gledao takođe na netu......
Zanimaju me snajperi, da li ih imamo u naoružanju sa mogućnošću montiranja prigušivača ?

Pročitaj post, navedena je PaSP.

A da, moja greška :D
Ja mislim, nisam siguran, da i na novu Zastava M07 ide prigušivač.... ispravite me ako griješim ....

Шта ти значи "фабрички". На свако оружје се може поставити пригушивача, али је потребно урадити монтажу, односно решити начин спајања пригушивача и оружја (цеви). На неким оружјима (пушкама и пиштољима) се код конструисања оружја води рачуна о томе да ће се монтирати пригушивач па се одређеним решењима олакшава касније постављање пригушивача. Тада се обично паралелно развија и одговарајући пригушивач.

На све снајперске пушке које има ВС, али и друге војске у окружењу, може се поставити одговарајући пригушивач, онај који има монтажу за тај тип (модел) оружја. То значи да пригушивач са монтажом за снајпер М-76 7,9мм не може да се постави на неку другу пушку истог калибра (на пример М-48). За ту другу мора да постоји посебна монтажа. Иначе за све формацијске снајперске пушке постоје одговарајући "формацијски" пригушивачи, односно конструисани су. Да ли су набављани и да ли уопште требају то је друго питање.

Моје мишљење је да ти код гађања на бојном пољу (подвлачим, на бојном пољу, дакле борби, у рату), на даљинама већим до 100м пригушивач и не треба. Нема сврху.Шта ће ти "тихо" опаљење да погодиш циљ на 800м. Како чујеш пуцања са даљине од 800м? Додај томе да нема апсолутне тишине ("тишина" за наше ухо је око 30 децибела, а стварна у рату је око 70-80), једва да ћеш тај пуцањ, на тој даљини,  регистровати ухом.

Код већег ниова пригушења (преко 30 децибела) потребно је решити два проблема: пуцања изазван опаљењем пројектила (експлозија барута у метку) и пуцња изазваног пробоја звучног зида. Овај први проблем се може решити пригушивачима. Овај други само смањењем брзине кретања пројектила. Ако смањиш брзину кретања пројектила смањио си ефикасна домет. Тако, ако брзину снајперског пројектила са око 700-800м/с смањиш на око 300м/с који ћеш домет и ефикасност зрна добити? То се постиже тзв, субсоничном муницијом (брзина испод брзине звука). Та муниција има слабије барутно пуњење, домет. Дакле, моћи ћеш да гађаш, отприлике, на даљинама до око 100-200м. Имаћеш потпуно нову балистику пројектила па ти постојећи нишани неће бити од икакве користи. И шта тада?

Оно што ти и други најчешеће видите нису прави пригушивачи. То су уствари "разбијачи звука". Они смањују јачину пуцња око 15-20 децибела што је довољно да добијаш један доста ублажен пуцањ за који не можеш, "голим ухом", да одредиш одакле долази, посебно у средини где има "гомиле" других звукова. За тако нешто није потребно смањити брзину пројектила и код гађања се може користити стандардна муниција и обезбедити скоро исти домет као и код гађања без пригушивача. Иначе, постављање пригушивача (или било чега другог) утиче на балистику пројектила, односно прицизност и тачност (смањује ефикасан домет).

Ја сматрам да су пригушивачи потребни и ефикасни, односно имају смисла, само на блиским одстојањима (испод 100м, уствари на даљинама 10-30м).

Woow, tnx na ovoliko informacija... ;)
Pod fabričkim sam mislio da se ne mora vraćati oružje na doradu kako bi se omogućila montaža prigušivača ......
Hvala još jednom ;)

На сајму "Партнер 2011" Телеоптик" из Земуна је приказао више пригушивача, односно разбијача звука за већи број различитог стрељачког оружја. Ево фотографије једног броја тих пригушивача:

[attachment=1]
Пригушивач за АП М-21 калибра 5,56мм. Овај пригушивач је значајно мањи од пригушивачаза за АП М-70.

[attachment=2]

Сличан пригушивач, али за АП ФН 2000

[attachment=1]
Пригушивач за М-16

[attachment=2]
Пригушивачи за "САКО" ТРГ21 и ХК Г-3

Два необична и пригушивача са , условно речено, сумњивом наменом. Односно мени није јасна њихова намена и коме је тако нешто потребно. Са друге стране не би то нудули да неком то није пало напамет или је можда тражио о а конструктор и фабрика направили:

[attachment=1]
Пригушивач за ПМ (М) М-84 7,62мм

[attachment=2]

Пригушивач за тешку снајперску пушки "Црна стрела" 12,7мм. Испод овог пригушивача уочава се пригушивач за снајперску пушку М-76 7,9мм.

Конструкор пригушивача демонстрира постављања пригушивача на АП М-70 7,62мм

[attachment=1]

[attachment=2]

Приказ пригушивача за аутомат "Узи" колеги из "Хеклер Кох"-а

[attachment=1]

Пригушивач за француску АП ФАМАС 5,56мм

[attachment=2]

Нешто другачија конструкција пригушивача за АП М-21

[attachment=3]
Пригушивач за пиштољ ЦЗ-99. Поред њега пригушивач за малокалибарску пушку "Застава" у калибру .22

Po prestanku  proizvodnje tenka M84 firma Teleoptik Žiroskopi je prestala da proizvodi žiroskope i počela da pravi prigušivače. Imali su problema sa tehničkim kadrom, jer su im tri najvažnija stručnjaka tada poginula u saobraćajnoj nesreći. Imali su dosta problema oko početka proizvodnje, ali mi je drago da su nešto napravili. Ista firma je pravila glave za samonavođenje za veliki broj raketa koje su se pravile u SFRJ.

Radio sam u njihovim bijelim, čistim, sobama kad smo imali problema sa magnetootpornim senzorima na rotirajućim dijelovima žiroskopa sa tenka M84. Idealno rješen bijeli prostor sa dnevnim svjetlom unutra. U svim drugim bijelim prostorima u kojima sam radio bilo je vještačko svjetlo, pa je bilo zamorno raditi svo radno vrijeme.

Kapica na glavi, bijeli mantil, papuče, prolazak kroz komoru koja mjeri prljavštinu na tijelu, te te pusti napred ili vrati nazad.

Прве пригушиваче су испоручили војсци још у време ЈНА - негде 1990.године.

Једна анегдота на тему "жироскопи" коју сам већ можда негде на форуму (можда и на овом теми) испричао, али није згорег да поновим:

Дакле, због хитностим поступка једној удаљеној јединици пошаљемо пригушиваче авионом. Сачека их на најближем аеродрому овлашћено лице, преузме, потпише реверс , али не понесе ни један примерак реверса. Преузета средства то лице преда уредно магационеру како би их по пропису прво укњижио, па онда доделио непосредним корисницима. Нити је овај што је примао знао шта прима, нити је заставник магационер то знао осим да је у питању важна и хитна ствар. Тек заставаник то узме и кад је дошло до тога да унесе назив у евиденциони картон он напише "жироскоп" и прокњижи примљени број пригушивача под тим називом. Прође неко време јавља се командант јединице који је тражио хитну испоруку и пита хоће ли то добити. Поведе се истрага јер нема пригушивача. Нађоше примаоца који каже примио сам и предао застванику НН. Позову застваника и питају да ли је добио пригушиваче. Она каже није, шта више сигуран је да није. "Па шта си примио од НН" (оног што је преузео на ареродорму), питају га. "Примио сам "жироскопе"", каже застваник. Када је донео "жироскопе" утврди се да су то пригушивачи.

Наравно, застваник се правдао да није добио документ, па је сам, не знајући шта је то, прочитао натпис на пригушивачу - "Телеоптик - Жироскопи". Знао је да је "Телеоптик" фабрика, па је закључио да је то што је добио жироскоп. А и име му каже да је важна ствар. :D

Сада следи фабрички летак са подацима о пригушењу појединих пригушивача које производи "Телеоптик - Жироскопи". Сркренуо бих пажњу читаоцима да не сматрају ново пригушења малим. Наиме, пригушење од око 10 dB (децибел) у пракси (оно што ми чујемо) представља буквално "дупло" слабију јачину звука. Нема апсолутне тишине. Оно што ми "чујемо" у свакидашњем животу као тишину ипак садржи прилично звука (око 30-35dB). Гласнији радио је већ око 60-70dB. Зато, када се јачина звука пуцња (мери се под углом од 45 степени на око 7-8 метара испред цеви) смањи за 10-так dB изгледа као да смо утишали звук за око пола претходног звука. Звук се испред и иза места опаљења не чује једнако. Осим тога удаљеност утиче на чуност па се тако за даљине од пар стотина метара  добија изванредно пригушење, односно звук се јако слабо или никако чује. Као што се из доњих табела види, подзвучна муниција "убија" јачину пуцња за још око 10dB. Да подсетим, подзвучна муниција код испаљивања не прелази брзину звука, зато нема пуцња који производи зрно када пробије звучни зид.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]
Ово је подзвучна муниција коју производи "Први пратизан" из Ужица.

Још једна напомена. Ако се правилно монтирају, ови пригушивачи се могу користити са стандардном муницијом парктично неограничено (хиљаде метака),односно зрно не оштећује делове пригушивача. То није случај код свих конструкиција.  Неки други пригушивачи захтевају промену гумених, заптивајућих делова после испаљивања одређеног броја метака. Таквих делова у овим пригушивачима нема. Зато је ново пригушења константан без обзира на број испаљених метака.

Akustika pucnja

Ono što mi percipiramo kao buku su u stvari valovi zračnog tlaka, koje izaziva neko tijelo koje vibrira u određenom frekventnom spektru. Zvučni valovi su u suštini sastavljeni od stisnutog medija (pozitivni pol vala) i razširenog (negativni pol vala)..
Zvučni val se od izvora širi konstantnom brzinom, odvisno od vrste medija i njegove temperature. Brzina zvuka je srazmijerna sa modulom elastičnosti, a obrnuto srazmijerna  kvadratnom korijenu gustine materije kroz koju se prostire.
Brzina zvuk u vodi je 1440m/sec, u željezu 5000m/sec, a u zraku 343m/sec. To je sve mišljeno na temperaturi 20 stepeni, pri porastu temperature u zraku za 1 stepen brzina zvuka raste za 0,6m/sec.
Radi jednostavnosti da ne bi pominjali pritisak , jačinu i snagu zvuga, bit će dovoljno da pomenemo da se jakost zvuka obično označava decibelima (dB). To je nekakvo mijerilo za fiziološko dijelovanje izvora zvuka na uho, subijektivna jedinica koja se može mijeriti samo indirektno upoređivanjem sa izvorom zvuka, čiju je snagu moguće mijeriti. Uho osjeća linearne promijene snage zvuka kao logaritamske promijene, pa ako su N1 i N2 dvije različite snage zvuka a p1 i p2 odgovarajući pritisci zvuka, uho će osjetiti tu razliku kao promijenu u glasnosti

L= 10lg N1/N2= 20lg p1/p2 u fonima

Ako se snaga zvuka poveća 100 puta uho će tu promijenu osijetiti kao povečanje subijektivne jačine zvuka od 20 fona. Sve subijektivne jačine zvuka koje čoviječje uho može osijetiti nalaze se između 0-130 fona, a minimalna promijena koja se može registrovati je 1 fon.
Pri frekvenciji 1000Hz , 1db je jednak 1 fonu.
Da ponovimo da decibel nije mijerna jednica, već samo broj , kojim se lakše mogu izraziti odnosi među nekim veličinama, npr. šapat 30db, razgovor 60dB , pocanj puške 200 dB..  120 dB je negdje prag bola, posle čega zvuk percipiramo kao boleći osjećaj.
Jačina zvuka ako idemo od izvora, se mijenja i to u teoriji  u obratnoj srazmijeri sa kvadratom razdaljne. Znači ako podvojimo rastojanje, zvuk postaje četiri puta manje jačine.
Recimo ako  smo 1 m od izvora i zaznavamo ga kao 130dB, na dva metra to će biti 124dB, na četiri metra 118 dB, a na 8 m 112dB. Ako bi pojednostavili, da ne uvodimo formule, u ovo slučaju se svakim duplanjem distance smanjuje za 6 dB.
Ako imamo slučaj da nam je poznata jačina zvuka A na udaljenosti X od izvora možemo dosta jednostavno izračunati kolika če biti jačina zvuka A1 na udaljenosti X1

A1= A + 20log( X/X1)

Ako imamo 130dB na 2 m, pitamo se koliko će biti jačina zvuka na 10m.

A1= 130 + log (2/10)= 130-13,9794= 116,021 dB

U praksi se moraju uzimati u obzir, pored smanjenja intenzivnosti zvučnih valova koji se šire sferično i druge parametre koji utiču na dušenje. Kiša, magla snjeg, iako nije tačno određeno, utiču na slabljenje oko 15dB na kilometar.
Neravnomijerno raspoređena vlaga zraku nepovoljno utiču na pravilnost prostiranja zvuka. Nepravilna raspodijela vlage u atmosferi izaziva odbijanje i prelamanje talasa zvuka. Brod u magli, neće čuti zvučni signal drugog broda ako je između  njih dio bez magle. Isto tako brod u vedrini neće čuti zvučne signale drugih brodova u vedrini ako je među njima pojas magle, jer će se valovi zvuka odbijati i lomiti. Rejon čujnosti zvuka kod gađanja puškom može da se kreće u vrlo širokim granicama od 3,5km pa sve do 20 km.
Prostiranje zvuka na površini zemlje isto tako je ometano radi trenja (vegetacija,grmlje, trava) i jakost se smanjuje za 0,1dB na metar.
Na povijanje putanje valova zvuka utiče i vijetar . Ako se giba u pravcu vijetra , val zvuka se povija naniže konkavno okrenut prema gore, te se rejon čujnosti povećava, suprotno protiv vjetra povija se prema gore, pa se rejon čujnosti smanjuje. Utvrđeno je da se zvuk u pravcu vijetra može čuti na pet puta većem odstojanju od izvora zvuka.
Zavisno od promijena temperature zraka sa visinom mijenja se i putanja valova zvuka. U slučaju da temperatura opada sa visinoom, brzina zvuka će se sa njom smanjivati. Prema zakonu prelamanja, putanja vala zvuka če se na izvijesnom odstojanju od izvora odvojiti od zemljine površine i povijati prema vertikali, pa se zvuk u prizemnim slojevima neće čuti, zona čujnosti bit će manja od normalne. Ukoliko postoji inverzija , putanja će se odklanjati od vertikale, a time i zona čujnosti pri zemlji, će biti veća od normalne.
Poznavanje ovih pojava sa vojnog stanovišta je veoma značajno.( zvukono izviđanje, rad prislušnih sprava, zvučna signalna sredstva, upotreba prigušivača..)

Kod pucanja iz oružja imamo četiri izvora zvuka
1-   Zvuk mehanizma , naročito kod avtomatskog oružja.
2-   Pucanj na ustima cijevi ili osnovni pucanj.
3-   Balistički (sekundarni) pucanj
4-   Udarac zrna u prepreku

 

 Zvuk mehanizma, zatvarača, udarac udarne igle, a naročito kod automatskog oružja rad zatvarača značajan je izvor zvuka. Ovi zvukovi se uvijek maskirani kod pucanja više oružja, ali su veoma značajni kod oružja sa prigušivačima. Kod ovih mehaničkih zvukova nema baš neke posebne pomoći, uklanjanje te buke riješava se konstrukcijom oružja, kočenjem rada automatike ili upotrebom neautomatskog oružja u specijalnim operacijama.

Pucanj na ustima cijevi.
Barutni gasovi koji iz cijevi izlaze pod velikim pritiskom, odbacuju zračne čestice i izazivaju njihovo zbijanje i osciliranje. Pošto su vrlo velike temperature, miješanjem sa kiseonikom pri izlasku iz cijevi obrazuju smiješu koja eksplodira, što takođe utiče na stvaranje dodatnih oscilacija. Tako stvoreni zvučni talas je sfernog oblika, a središte mu je nekoliko metara od usta cijevi, zbog čega se i zove talas na ustima cijevi. Jačina vala raste sa povečanjem energije njegovog izvora u jedinici vremena, a širenjem se smanjuje pošto nailazi  na sve veči broj čestica zraka.
Ovde treba spomenuti i detonaciju inicjalne kapisle, koja čini visok udio u ukupnoj buci pucnja, Ona nastaje nakon udara igle u kapislu, tako reći u samom ležištu metka, riječ je o oštrom zvuku visoke frekvencije, koji se apsorbira u samom oružju u velikoj mijeri, a umanjuje ga i donekle i upotreba prigušivača.
Ovaj dio pucnja ili prasak uspješno umanjuje upotreba prigušivača pucnja.

Balistički (sekundarni ) pucanj nastaje kada zrno izleti iz cijevi brzinom većom od brzine zvuka, ono prestiže zvučni val nastao opaljenjem metka, udara u zračne čestice i izaziva oscilatorni proces. Ove oscilacije se brzinom zvuka rasprostiru u obliku sfernih valova. Kako zrno na svakoj točki izaziva novi zvučni val to će prvi biti najvećeg radijusa a kasnije se konusno smanjivati, tako da je radijus na vrhu zrna jednak nuli. Na taj način obrazuje konus(Machov konus)čiji je vrh, vrh zrna, a osovina , smijer putanje zrna. Sve oscilacije unutar konusa sudaraju se i uzajamno poništavaju, a samo one na površini nastavljaju da se šire i obrazuju jasno izražen zvučni val. Ovaj val ide uvijek prije val od pucnja na ustima cijevi, pa posmatrač koji se nalazi ispred oružja prvo čuje taj val. Odstojanje ta dva talasa se mijenja zavisno od ugla posmatrača, povečanjem ugla smanjuje se rastojanje i u jednoj točki oni se sliju u jedan pucanj. To je naročito važno znati kod zvukovnog izviđanja, jer se samo na osnovu pucnja na ustima cijevi može tačno odrediti mijesto gađaća.
Na slici se može vidjeti , da se balistički pucanj čuje kada front AP stigne do uha posmatrača(posmatrač je u točki A), u momentu kada se zrno nalazi u točki P. Nama se čini da pucanj dolazi iz tačke B. Međutim ako se ugao posmatrača povećava, znači raste h(AC) u jednom momentu će se poklopiti točke B i O i tada ćemo čuti samo jedan pucanj (sjedinit će se balistički i osnovni pucanj)[attachment=3]
Taj zvuk nije moguće pridušiti drukčije već smanjenjem brzine zrna na podzvučnu brzinu, što se može postići smanjenjem barutnog punjenja ili povečanjem mase zrna. Najčešče se koriste oba načina kombinovano. Konstruiše se i serijski municija podzvučnih brzina pogodna za nekonvencionalna dejstva.
Dok je osnovni pucanj frekvencije oko 500Hz, balistički(Machov) koji nastaje kod probijanja zvučnog zida je 5000Hz. Jačina mu je oko 136 do 140dB.
O razbijačima  pucnja kada se koristi nadzvučna municija če biti riječi kasnije.[attachment=2]

Zvuk koji nastaje udarom zrna isto tako nije zanemarljiv, pogotovo za metu jer mu daje upozorenje. Ovaj zvuk može da bude izrazito jak pri udaru u metalne predmete, zidove, do mekog zvuka kod udara u zemlju ili živu metu.

Prigušivač
Prigušivač od svih buka izazvanih oružjem dijeluje samo na utišanje osnovnog pucnja odnosno pucnja na ustima cijevi.
Iako je u vojsci postojala želja i činjeni pokušaji upotrebe nečujnog oružja, u Napoleonovim ratovima to su bile Girandonijeve zračne puške, https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12119.0 , kojima su jedinice naoružane tim oružjem  izvodile zasjede, atentate, prepade i druge oblike nekonvencijonalnog načina ratavanja, takav način ratovanja je smatran nečastan i nedostojan vojnika, tako da su postojali i snažni odpori uvođenju takvog tipa naoružanja.
Tako je za razliku večine inovacija kojima je prethodila vojna upotreba, kod prigušivača pucnja to išlo obratnim redom. Prvi su  za prigušivač  bili zainteresovani lovci, on bi im u slučaju promašaja pružio  priliku za ponovni pokušaj, naime utišano oružje ne bi poplašilo divljač.
Od tih želja do stvarnosti bio je dugačak put koji su utirali novi izumi, pre svega upotreba bezdimnih baruta i razvijanje teorije o dinamici barutnih plinova.
Treba znati da na ustima cijevi kod strijelnog oružja vlada pritisak od 200kg/cm2 i da je temperatura barutnih gasova oko 1000 stupnjeva.
 Prvi pokušaji su učinjeni 1900g, patentirali su ga Alfred Capy i Reade Washington. Taj prigušivač je ostao na nivou patenta, iako da je stvarno izrađen, vijerojatno bi odradio svoju svrhu. To je bio nastavak na ustima cijevi koji je prelazio u ekspanzionu komoru. Prolaskom zrna pod pritiskom barutnih gasova komora se zatvarala i barutni gasovi bi ohlađeni i pod smanjenim pritiskom ekspandirali u atmosferu, dok se pritisci ne izjednače. To je regulisala opruga. Naprava je izgledala otprilike slična ovom patentu.[attachment=1]
Nešto slično gdje kuglica zatvara izlaz gasova, postoji i danas. Kuglica na mijesto zatvaranja dolazi sistemom ejektora, tlak u ekspanzijskom dijelu se zatim kontrolisano smanjuje.
Ali prvi zaista uspješan i funkcjonalan prigušivač je izum sina poznatog Maxima (tvorca prvog djelotvornog mitraljeza) On je stvorio prigušivač koji se u raznim varijacijama upotrebljava sve do danas. On je shvatio da barutne gasove treba što više usporiti pri izlazu iz cijevi, ohladiti, tako da nadzirano ističu iz cijevi odnosno prigušivača. Konstrukcijski prigušivač se sastoji od cijevi izrađene od metala razdijeljene na više komora sa pregradama oblikovanim da izazivaju turbulentno kretanje barutnih gasovi hlađenje,čime je proticanje upadalo velikom brzinom. Pokazao se kao izuzetno uspješan ali je bio glomazan i zaklanjao je vidno polje gađača. To je kasnije ispravio komstrukcijom ekcentričnog prigušivača, koji je imao imao u dijelu bliže cijevi veliku ekspanzijsku komoru, a na nu su se nastavljale pregrade u kojima se  stvaralo turbulentno strujanje gasova. Prigušivač je bio opremljen i otvorima u pregradama radi ravnomijernijeg ispuštanja barutnih gasova.
Doživio je veliki uspjeh. To se dešavalo od 1908 do 1910g. Buku pucnja je smanjio negdje za 30 decibela. Treba znati da je to logaritamska veličina, otprilike 100X manje.( razina buke pri ispaljenju pištoljskog metka 9mm Para je 166dB)
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Nepopularnost u vojski dovela je do upotrebe po posebnom postupku, usvojen je tek kao pomoć pri obuci vojnika prilikom gađanja. To je bio prigušivač za američku pušku Springfield M1903. Prvi zapis o koriščenju prigušivača od strane vojske je ekspedicija Black Jack Pershinga u pokušaju da uhvati Poncho Villu. Tada su bili opremljeni sad vije M 1903 opremljene sa Maximovim prigušivačem.[attachment=1]
Nekako u isto vrijeme, kako je sazrijelo vrijeme za taj pronalazak i patenti se množe.
Tako je npr. već 1909 patentiran prigušivač sa spiralnom zavojnicom P.Klau-a, koja stvara kružno kretanje barutnih gasova koji se u prigušivaču efikasno hlade i ekspandiraju, smanjujuči tako pritisak na izlazu. [attachment=2]
Prave se i kombinacije sa više komora, gdje su u kombinaciji prazne komore i komore sa spiralama, prigušivač sa pregradama konusnog oblika, u kojima se strujanje gasova preusmjerava u bočne zidove prigušivača gdje se hlade ..
Međutim ISR nije doveo do masovne uporebe prigušivača ( razbijača pucnja kod nadzvučnih brzina zrna). Upotrebljavan je uglavnom kao razbijač od strane američkih i britanskih snajperista.
Između dva rata vladalo je zatišje, uprkos prednosti koje su pokazali tijekom upotrebe, izuzevši SSSR- koji ga sve više upotrebljava u jedinicama NKVD-a.
II SR donosi promijene i sve se više upotrebljavaju u specijalnim oblicima borbenih dijelovanja. Pojavljuju se kao montažni tako i integralni sistemi za prigušivanje ( integralni sistem je kada je prigušivač već sastavni dio oružja.
Britanci su za potrebe svojih specijalnih jedinica uglavnom upotrebljavali integralne sisteme, koje su već 1942, kod napada na Diep, koristili u većem broju( automat Sten Mk 2S). Razvili su integralni prigušeni pištolj Welrod i legendarni prigušeni karabin De Lisle.
Pošto su oružja interesantna ukratko će biti predstavljena.
[attachment=4][attachment=5]

Welrod
Je integralno prigušeni pištolj nastao u Britaniji početkom II SR za specijalne jedinice. Smatra se jednim od najtiših prigušenih oružja ikad napravljenim, što pokazuje i duga istorija njegove upotrebe.
Korišten je od strane SAS-a, SOE, komandosa, američke OSS  i od strane pripadnika otpora u nekim zapadnoevropskim zemljama. Nakon IISR korišten je u Koreji, Vijetnamu, Falklandima, a po neprovijerenim podacima i u Sjevernoj Irskoj,a i tokom Pustnjske oluje od strane Britanskih specijalnih snaga.
Koristi od takvog oružja su više nego očite. Upotrebljavao se npr. za likvidacije, tiho odstranjivanje neprijateljskih stražara.. Zbog svoje konstrukcije i malog dometa, a i načina punjenja, nije upotrebljavan u druge svrhe.
Obični prigušivači na polu-automatskim pištoljima su bili dobro poznati, ali je tu postojao veliki nedostatak, naime tu je preovlađujuća bila buka tokom pražnjenja pištolja, što se negativno odražavalo u tajnim dejstvima noću i mirnoj okolici.
Kod Welroda mehanička buka nije postojala, pištolj nije zamišljen kao automatsko oružje, iako se punio sa 8 metaka. Svaki metak se ručno ubacivao u cijev obrtno čepnim zatvaračem.
Prototip se pojavljuje u drugoj polovici 1942g, testiran je 1943.
Kao i sva oružja on je imao svog prethodnika Model-1, kod koga je zatvarač bio sličan zatvaraču Mauser K98. Magazin se nije mogao odvojiti jer je bio fiksan i punio se odozgo kod otvorenog zatvarača. Koristio je podzvučnu municiju 0,32 ACP.[attachment=1]
Ono što mi obično mislimo pod Welrod je model MK II i MK IIA. Prizvodio se u kalibru 9mm i 0,32ACP. Punio se je sa 8 metaka, iako je preporuka da se puni sa 5 radi sigurnijeg potiskivanja metka u cijev. Punio se svaki metak posebno, obrtno čepnim zatvaračem. Pištolj je bio kompaktne izrade i težio je prazana 1090g. Dužina oružja je bila 310mm, a dužina same cijevi 95mm.[attachment=2]
Prigušivač je konstruisan tako da su na kraju cijevi otvori kroz koje gasovi prvo ekspandiraju, i kasnije preko rupica ulaze u tijelo prigušivača. Svrha rupica je da se izbijegne nadzvučna brzina projektila i da se smanji protok i poboljša hlađenje plinova u prigušivaču, koji se sastoji od 18 komora, sa bušenim pregradama i podmetačima između njih. Kalibar 0.32 ACP je rađen podzvučni tako da rupice na cijevi-ventilacija služi samo za usporenje barutnih gasova. Osim toga u prigušivaču su se nalazile i tri brtve( prvo kožne kasnije gumene) Brtve su kod ugradnje još neprobijene i tek kod prvog ispaljenja se formira otvor. [attachment=3][attachment=4]
Da se ne bi opet spominjali decibeli dolje je avdio snimak rada mehaničkih dijelova i pucnja, pa se može uporediti. 1-okretanje zatvarača, 2-povlačenje nazad,3 klizanje zatvarača prema naprijed,4-pucanj, 5 zvuk plinova koji polako pod pritiskom izlaze iz prigušivača.[attachment=5]
Koga interesuje dobro je obrađeno na http://www.timelapse.dk/index.php

Можда ти ово може користити:

[attachment=1]

[attachment=2]

Hvala@ Džomba. Tematika je opširna, pa je prvo tipo neke istorije. Same prigušivače bi ostavi za kraj. Isto tako se dvoumim gdje svrstati ruske tihe pištolje, jer je kod njih sasvim drugi sistem( zatvaranje gasova u samoj čauri, npr.7,62-ММ  МСП "ГРОЗА") koji se baš ne može svrstati u prigušivače, mislim da bi ih trebalo staviti u drugi topic.Neću ni žurit,jer ču sve skupa još jednom presložit, pa sam zahvalan za svaku primijedbu i prijedlog.


Karabin De Lisle[attachment=3]
Isto razvijen za potrebe specijalnih snaga. Početkom II SR pokazala se potreba za izradu oružja, koje može onesposobiti protivnika, relativno tiho i na daljinama 50-100m.
Dizajner je bio Williem De Lisle. Mehanizam za okidanje zatvarač i kundak su potekli od karabina Lee- Enfield Mk.III , cijev je bila od automata Thompson, a magazin je bio standardni okvir pištolja M1911. Treba napomenuti da je veoma uspješan prototip izrađen u kalibru 0.22, ali pošto je zahtjevan ubojitiji metak, kasnije je izrađen u kalibru 0.45 ACP. Taj pištoljski metak nije trebao nikakve modifikacije jer je već u osnovnoj izvedbi imao podzvučne brzine, a i lako je bio dobavljiv.
Svoju kasniju popularnost može da zahvali pre svega integralnom prigušivaču, koji je predstavljao modifikaciju Maximovog dizajna. Imao je dve ekspanzijske komore i invovativnim jednostavnim spiralnim difuzionim sistemom u kojem je 13 duraluminijskih pregrada, koje su bile pričvrćene na dvije uzdužne šipke, paralelno sa izlaznim otvorom. Da je prigušivač bio efikasan, treba zahvaliti i dosta velikom volumenu prigušivača. Kao što se zna pritisak se smanjuje širenjem i hlađenjem, a ovde su izdatno upotrebljena oba principa.[attachment=1][attachment=2]
Puzanj je bio prigušen do te mijere a je više buke proizvodilo pražnjenje i punjenje oružja. Smatra se jednim od najtiših dosad napravljenih karabina.
Znači koristio je metak 0.45ACP koji je na izlazu iz cijevi imao brzinu od 260m/sec.
Učinkovit domet je bio negdje do 185m, a maksimalni domet 365m.
Težina praznog oružja je bila 3,74kg, dužina 894mm, a dužina cijevi 210mm.
Brzina pucanja je bila 20-30 metaka u minuti.
Postoji i verzija sa sklopivim kundakom.[attachment=4]
http://www.youtube.com/watch?v=AMei19G_hqA

Ти руски пиштољи и оружја спадају у пригушена оружја и немају класичан пригушивач. Гађао сам из тог пиштоља. Баш се ништа не чује. Само се чује ударац пројектила у мету.

Код њих барутни гасови не излазе из оружја већ остају заробљени у чаури. Метак изгледа као и сваки други метак калибра 7,62Х39 (има и варијанта у калибру 7,62Х63). У чаури, при дну, се налази мања количина барута (или неког експлозива), знатно мање него у стандардном местку, али довољно да избаци зрно  брзином од око 270м/2 тако да на 100м буде врло убојито. Изнад барута се налази једна врста чеп са клипом усмереним према зрну. Између клипа и зрна, пре него се барут активира, је празан простор. Када се барут активира и претвори у гас, он нагло потискује клип ка  зрна. Клип механички удара зрно које затим под инерцијом иде кроз цев, излеће из ње и потом лети ка циљу. Клип се заустави у суженом делу чауре ("грлићу") задржавајући сав барут у самој чаури. Када се испали метак и чаура извади, на месту где је стајало зрно уочљиво се види клип. На овај начин је потпуно неутралисан примарни пуцањ, као и секундарни јер пројектил има подзвучну брзину. Пиштољ се пуни са два метка на преклоп (као познати пиштољи типа "Дилингер"). Затврање пиштоља се једва чује и то непосредно уз сам пиштољ. Једино није неутралисан звук удара зрна и циљ. Када се у тишини гађа дрвена мета врло јасно се чује када зрно удари, чак и на 100м даљине.

   

Ionako će sve trebat presložit pa da se nadovežem na prilog @Džombe. Prvi put čujem iskustva od čovijeka koji je pucao iz ovakvih oružja.

Tiha vatrena oružja bez prigušivača
Pošto prigušivač znatno poveća gabarite pištolja i uopšte oružja, a od oružja za likvidacije se traže i manji gabariti trebalo se pristupiti drugom sistemu ušutkavanja pucnja.
Ideja je rođena u SSSR-u u toku II SR. Pionir na tom polju je Gurevič. Princip utišavanja pucnja se nije zasnivao na prigušivaču, več na specijalnoj municiji, koja je posle aktivacije zadržala barutne gasove. Prvi sistem je bio zamišljen kao metak, koji je imao hidraulični cilindar, koji je imao dvostruku ulogu služio je kao hidraulični klip, koji je gurao tekučinu, a sa njom i zrno prema ustima cijevi, i zadaču zatvaranja produkta izgorjevanja u čauri.
Volumen tekučine je odgovarao volumenu cijevi.[attachment=1]
Time se je osiguravao potpuno bešuman pucanj. Postojao je samo vizuelni efekt u obliku spreja. Nedostaci su bili u velikom gubitku energije radi preljevanja tekućine, kao i pomenuti sprej koji je demaskirao gađaća.
Kasnije je razvoj, bešumnog metka išao u pravcu konstrukcije klipa u samom metku koji je gurao zrno i davao mu potrebnu početnu brzinu cca 180m/sec, a kada bi stigao do krajnjeg položaja zablokirao bi izlaz barutnih gasova.
Oko 50 godina IY Srechin je na zahtjev KGB razvio posebno bešumno oružje prikriveno kao tabakera. Kod tako malog oružja nije bilo umijesno uopšte razmišljati o prigušivaču. Ovdje je došao u obzir samo specijalni metak, u kojem će posle pucnja ostati zatvoreni barutni gasovi. Oružje-tabakera je bila kompaktna i imala je tri cijevi.
Na tabakeri su se vidjeli samo otvori. Metak je bio kalibra 7,62 mm a sama municija je bila SP-1. Međutim do masovne proizvodnje ove municije nije došlo.[attachment=2]
Umijesto njega bila je izrađena municija SP-2, na istom prinncipu. Metak je bio dugačak 42mm, maksimalnog promijera 10,5mm, a zrno kal. 7.62 je imalo dužinu 31mm i težinu 6,2g. Kod ispaljivanja iz cijevi 26mm, na udaljenosti 15m imao je odstupanja koja ne prelaze 4cm. Početna brzina zrna je bila 180m/s.[attachment=3]
To su bile rane 50g., a već 60-70g usvojeni su neki neautomatski pištolji, sa dvije cijevi razvijeni za novu municiju. Sa tim su naoružane jedinice KGB, kao i jedinice za specijalne operacije
Jedan od prvih pištolja sad vije cijevi S4M se pojavio 1965g. On koristi specijalnu municiju SP-3. Zrno je imalo težinu od 8g,  kalibar 7,62 i na udaljenosti 25m bušilo je čelični lim od 2mm. Punio se preklapanjem kao lovačke puške.
Korišten je od strane KGB i za organizovanje napada u Srednjoj Americi.[attachment=4][attachment=5]

Sličan je i pištolj , ali savršeniji, MSP nazvan Гроза, razvijan je 60 godina. Proizveden u tvornici oružja Tula. 1972g usvojen je kao naoružanje KGB i specijalnih jedinica. Koristi patrone SP-3. Metak je izvana identičan sa metkom AK-47.
On ima po vertikali dvije cijevi isto kao i prethodnik. To je malo i kompaktno oružje, priređeno za tihe likvidacije.
Korišten je u Afganistanu i Srednjoj Americi.
Jedini nedostatak je uočen kod patrone, a to je prilično tankih stijena i može doći do pucanja iste.
Pištolj je dugačak 115mm, cijev je duljine 66mm, težina praznog pištolja je 530g, a upotreba je limitirana na 25m.(daljina na kojoj je bio ubojit)[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Patrona MP-3 nije zadovoljavala kriterije za konstrukciju potrebnu  oružje sistema self –loading. To je bilo problematično pre svega zbog klipa koji je ostajao ispružen ispred patrone. Trebalo je napraviti novi metak koji će poslije ispaljenja zadržati iste gabarite.
To je bio metak SP-4, 7,62. Potpuno je drugčijek dizajna. Zrno se nalazi u čauri, izza njega je klip, koji se kod ispaljenja kada odradi potiskivanje zrna, zabravi na vrhu čaure zadržavajući gasove.[attachment=1][attachment=2]
Taj metak je omogučio, do sada vrlo kompleksnu zadaću izrade bešumnih revolvera.
Prvi se u ranim 80 godinama pojavio pištolj 6P28, sa automatskim punjenjem. Njegov jedinstveni dizajn omogućuje naoružavanje specijalnih jedinica tihim oružjem odmah  spremnim za upotrebu. Kako nema prigušivača, malih je gabarita i ugodan za nošenje.
1983 usvojen je od posebnih jedinica KGB i specialaca.
Težina pištolja je 700g, odnosno sa municijom 800g, dužina 170mm, dužina cijevi 35mm, početna brzina zrna 200m/s, kapacitet magazina 6 metaka
[attachment=3][attachment=4]

Nova municija je dozvolila izradu bešumnih revolvera. Do tada je to bilo praktički nemoguće jer je uvijek postojao zazor između cijevi i bubnja, gdje su prolazili gasovi.
Izuzetak je revolver Nagant M-1895, zbog specifičnosti njegovog riješenja. Kod njega bi se prilikom opaljenja potpuno zatvorio prostor između bubnja i cijevi zbog pritiska barutnih gasova. Na njemu su eksperimentisali i brača Mitin, koji su 1929 dobili revolver sa lokalizacijom baruutnih gasova.[attachment=3]
Nova municija je to omogućila bez velikih zapleta. 1996 je izrađen revolver OTS-38, koji je koristio municiju SP-4. Ovoj je bio zadnji rad IgoraY. Stechina. Na pogled izgleda kao kompaktan klasičan revolver, ali ima svoje specifičnosti. Cijev je sa donje strane bubnja, tako mu je smanjen trzaj i poboljšana tačnost oružja. Iznad cijevi je laserski pokazivač koji je integriran u revolver. Revolver je praktički nečujan, buka je do nivoa buke metalnih pokretnih dijelova.
2002 godine je uveden u naoružanje.
Revolver je malih dimenzija, svega 191mm. Kalibar je 7,62., metak SP-4. Tžina samog revolvera je o,82kg.[attachment=1][attachment=2]

Treba spomenuti i nož za specijalce NRS-4, kojem je standardna oprema i vatreno oružje, on u ručki ima cijev sa okidačkim mehanizmom, koja koristi bešumnu municiju. Cijev je kalibra 7,62, za municiju SP-4 i AC-3. Za punjenje cijev se vadi iz ručke, puni i vraća nazad u komoru koja se nalazi u ručki. Na ručki je i okidač, osigurač i u ručki okidački mehanizam. Na rasponu 25m zrno probija 2mm čelične ploče.
[attachment=4][attachment=5]

Da se vratim na prigušivače.
Nijemci  su za razliku od Britanaca koji su koristili integralno prigušeno oružje, koristili razne vrsta demontažnih prigušivača, kako za pištolje tako i puške.
Za karabin K 98K su koristili uglavnom demontažni prigušivač HUB-23. Težio je o.5kg i bio dugačak 180mm. Sa prigušivačem i podzvučnom municijom Nahpatrone, početna brzina je pala na 220m/sec , a efikasni domet se smanjio na 300m. Ova kombinacija je često korištena u specijalnim jedinicama Branderburgers i od strane snajpera.
Na slikama ispod su dva tipa prigušivača, koji su rabljeni na K 98K, ovaj potonji sa koničnim komorama.
Iste prigušivače su upotrebljavali i na poluavtomatskim puškama Walther.
Zavisno od municije upotrebljavani su kao prigušivači i kao razbijači pucnja.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Najpoznatiji pištolji koji su koristili prigušivače bili su Luger P-08 i CZ P-27.
Luger je imao prigušivač kod koga su komore bile ispunjene spužvastim materialom, kroz koje je prolazilo zrno. Prigušivač je na kraju imao gumenu pregradu sa izrezima kroz koje je otvarajući je prolazilo zrno. Nedostatak je da su se i spužvasti material i guma morali često mijenjati nakon relativno malog broja ispaljenih metaka.
Kod Lugera je poznata bučnost automatike, ali to je riješeno podzvučnim metkom 9mm Para, tako da pritisak gasova nije bio dovoljan za pokretanje automatike.
Kako to zvuči sa automatikom vidi se na videu. http://www.youtube.com/watch?v=Upc39in2cIA Češče se je naročito od strane Gestapoa koristio češki CZ P-27, kojem je cijev produžena za 50mm i ojačana prstenom, za montažu Škodinog prigušivača.
Škodin prigušivač je zasnovan na Maximovom  principu sa više komora i jednom većom.
[attachment=4][attachment=5]

Rusi su u II SR ratu poprilično imali u upotrebi razbijače pucnja, koje su uglavnom upotrebljavali u snajperskim dejstvima.  Ti razbijači pucnja su u kombinaciji sa podzvučnom municijom postajali efikasni prigušivači, naime ruska vojna industrija je proizvodila podzvučnu municiju u kal 7,62x54mmR.
Najviše upotrebljavan u ratu je bio legendarni »Bramit« prema zamisli braće Mitin.
Upotrebljavan je za puške Mosin-Nagant i kasnije sa poluavtomatskom puškom SVT-40.
Korišten je sa manjim modifikacijama u dvije verzije. U prvoj verziji, koja se montirala bajonet sistemom sa stezalicom bio je podjeljen na dva dijela, od kojih je svaki imao rupice za odvod barutnih gasova i dvije gumene pregrade koje su mogle izdržati do stotinjak opaljenje. Gumice se jednostavno mijenjalo odvijanjem dijela prigušivača.[attachment=1]
Zrno bi prvo prolazilo kroz otvor na pregradi 10 gdje bi se između pregrade 10 i zadnjeg dijela tijela prigušivača 9, gdje su se hladili i izlazili na otvor na rupice 6 na zadnjem dijelu, izza pregrade bi gasovi oslabljenog pritiska opet ekspandirali i hladili izlazeći takođe na rupice 6 na prednjem dijelu. Ova prva komora je gumenim pregradama podijeljena na dva dijela. Gumene pregrade smanjuju protok plina pri prolazu zrna. Ista takva pregrada se nalazi na prednjem dijelu prigušivača.
Imali su i složeniju i dijelotvorniju varijantu razbijača pucnja-prigušivača, zavisno od upotrebljene municije gdje je prigušivač kao prvi samo podijeljen na više komora sa 9 gumica, koje su u jednoj verziji bile zatvorene a u drugoj boljoj su imale rupe nešto manje od prečnika zrna. Razmaci su se smanjivali prema prednjem dijelu prigušivača, tako da su na kraju bile manje komore( to je radi upadanja pritiska barutnih gasova) Isti takav prigušivač je korišten za revolver Nagan, koga ču pomenuti malo niže.[attachment=2][attachment=3]

Ovdje je još isti sistem za SVT-40.[attachment=4]

Kod Rusa obavezno treba pomenuti i revolver Nagant M-1895 sa prigušivačem. Iako je na njemu već 1929 vršen pokus i izrađen prototip sa sistemom zabravljivanja gasova ( braća Mitin), za njega je sa puno više uspjeha, a i masovno upotrebljavan običan prigušivač tipa Bramit.
Ako se izbace američke holivudske variante revolvera sa prigušivačima, tu treba spomenuti i dude na ustima cijevu, takve stvari ne postoje. Jedini revolver koji se mogao utišati bio je pomenuti Nagant.
Kod tog revolvera dolazilo je prilikom opaljenja do brtvljenja između cijevi i bubnja tako da nije bilo oticanja barutnih gasova, a time i dijela buke koju taj prolaz generira.
Kod tog revolvera je to riješeno tako, ne radi prigušivača (god. 1895) već radi boljeg iskoristka barutnih gasova. Trebao je i poseban metak gdje zrno nije virilo iz čaure i čaura je bila za 2mm duža od bubnja. [attachment=1]Prilikom zapinjanja okidača, bubanj se okrenuo i nalegao na početak cijevi. Dio čaure bi ušao u cijev i prilikom opaljenja potpuno zatvorio prostor između bibnja i cijevi.
To je vidljivo na donja dva presijeka.[attachment=2][attachment=3]

Prigušivač se montirao na cijev bajonet priključkom. Rabljena je varianta sa više komora sa pregradama od tvrde gume sa otvorima za prolaz zrna i pregrade su postavljene gušće prema ustima prigušivača. Municija za revolver se serijski proizvodila podzvučne brzine tako da nije bilo potrebno adaptirati
[attachment=5][attachment=4]

Cijelokupan razvoj prigušenog oružja u SAD tokom II SR, je vezan za OSS-a.
1943 dizjnirano je nekoliko prigušenih poluautomatskih malokalibarskih pištolja Colta i High Standard-a. Do kraja 1943 g. OSS je izabrao 0,22 Hi-Standard HDM opremljen sa integralnim prigušivačem . Tokom 1944 proizvedeno je nekoliko hiljada tih pištolja, službeno označen kao Model HDM, ali bolje poznat kao OSS-pištolj. Korišten je i u Korejskom, Vijetnamskom, kao i za kao operativni pištolj za vrijeme hladnog rata. Postoje indicije da je upotrebljavan i u Zalivskom ratu 1991g. Najpoznatiji korisnik je Francis Gary Powers, pripadnik CIA, koji je oboren 1960g iznad SSSR tokom špijunskog leta.
HDM je imao integrirani prigušivač, cijev je zatvorena u prigušivač. Na kraju cijevi su bile rupice, a između cijevi i prigušivača mesingana mreža, koja je služila za hlađenje i smanjenje volumena barutnih gasova. Na prednjem dijelu je prigušivač imao nekoliko pregrada. Prigušivač se odvrtanjem mogao skinuti za čiščenje pištolja. Sam prigušivač se pak nije mogao rastavljati i služio je za približo 200 pucnjeva, kada se jednostavno mijenjao.
Težina pištolja je bila 1300g(prazan), dužina 351mm, kal 0.22LR, početna brzina zrna 329m/sec, magazin od 10 metaka. Akcija blowback,SA.
Nakon ustanavljanja OSS u junu 1942g., agenti su koristili uglavnom .22LR Colt Woodsman, koji je bio opremljen sa Maksimovim prigušivačem, koji je bio ekcentričan tadi svoje veličine, tako da je omogućeno nišanjenje.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Kod Amerikanaca treba spomenuti i integralno prigušen automat M-3, koji uprkos dobrom prigušivaču nije bio pogodan za dejstva gdje je tražena velika diskretnost, a to pre svega zbog buke mehaničkih dijelova pri automatskoj paljbi.
Prigušivač je integralni dio automata, kojem je skračena cijev, i na kraju izbušena, kako bi se smanjila brzina zrna a i barutni gasovi su se odvodili u dio oko cijevi obložen mesinganom mrežom. Na produžetku od usta cijevi prigušivač ce nastavljao i bio je ispunjen diskovima od mesingane mreže koji su imali otvor za prolaz zrna.
Prigušenje je bilo dobro, ali je postignutna znatno manja preciznost oružja.
[attachment=4]
Od prigušenih pušaka imali su manju količinu integralno prigušenog karabina M-1, koji za razliku od standardnog modela nije radio poluautomatski, već se svaki metak ubacivao pojedinačno. Prigušenje je riješeno slično britanskom De Lisle-a. Prigušivač je imao 21 koničnu pregradu.

Interesantan ruski video o prigušivačima.
http://www.youtube.com/watch?v=NdMtxppqe3w

 :klap :klap :klap

Evo jos jedna tema ugleda svetlost dana, i to kakva tema! Bravo ML, BRAVO.

Hvala @Rotring. Moram još nastavit, ali pošto je negdje dospjelo do kraja II SR, kod Rusa i dalje, ovo bi moglo poslužit kao uvod za daljnju razradu teme.

Bravo za temu!

Ml, tema na nivoju, na koji si nas naučio. :klap

LPB

Poslije drugog svijetskog rata raspršene su etičke dvojbe oko upotrebe prigušenog oružja,iako se i  u tom ratu masovno upotrebljavalo kod dejstva snajperista na svim ratištima, a dolazi i do uvođenja prigušivača i integralno prigušenih oružja u specijalne jedinice za borbu u neprijateljskoj pozadini, sa njima se naoružavaju i pripadnici pokreta otpora, pre svega na zadacima likvidacija.
Kod nijemaca nije, iako je Oto Skorceni , pravilno procijenio prednosti upotrebe prigušenog oružja u akcijama specijalnih snaga nije naišao na podršku vojnog vrha, jer njemački vojni vrh ovakvo oružje nije smatrao viteškim (??).
Vojna dejstva ovakvog tipa danas planiraju i izvode sve armije, kroz razne oblike specijalnih jedinica, koje su pravilom naoružane prigušenim oružjem. Ono, prigušeno oružje postaje obavezni dio naoružanja tajnih službi, vojnih i policijskih jednica ne samo specijalnih već i regularnih. Naravno da pored ovde navedenog ovo oružje koristi i ilegalni segment i teroristi.
Zbog gore navedenog su se pojavile potrebe za daljim razvojem prigušenog oružja koje je moralo biti što tiše i što efikasnije. Na polju prigušivača su posle rata prednjačili Amerikanci, kasnije Nijemci i Finci, da bi najdalje otišli Rusi, razvivši prigušeno oružje sa bešumnim metkom, koje je prikazano u prethodnim tekstovima.
Ako izuzmemo Ruski put, koji ima neka svoja ograničenja (za sada je uglavnom efikasan na malim odstojanjima), razvoj prigušenog oružja uglavnom ide u dva pravca, razvoj integralnog prigušenog oružja i razvoj montažnih prigušivača.
Međutim uvijek se radi o kompromisima , integralno prigušeno oružje, pošto je riječ o oružju koje je namijenski konstruisano stvara sveukupno manje buke, jer je sve potčinjeno njegovoj temeljnoj zadaći ( uključujuči rad mehaničkih dijelova), ali zato ima druge nedostatke pre svega u odnosu na oružje iste kategorije koje nije konstruisano za tu namijenu ima slabiju preciznost, manji domet kao i manju brzinu gađanja. Kao mana mu se može navesti i skupa izrada u malim serijama.
Montažni prigušivači ne zahtijevaju nikakve izmijene na standardnom oružju, već se samo priključuju na cijev na jedan od standardnih načina, bajonet, vijak. Znatno su jeftiniji od integralno prigušenog oružja.
Ovde treba ponovo spomenuti da je prigušivač to efikasniji što je veća njegova zapremina(zapremina mora biti bar 20 puta veća od zapremine cijevi oružja da bi bio efikasan). Znači što je dijelotvorniji prigušivač je masivniji i večih dimenzija, pa se postavlja pitanje mogučnosti prikrivanja i manipulacije.
Međutim i tu je tehnologija , kao i novi materjali odigrala svoju ulogu i pojavljuju se prigušivači koji su manjih dimenzija, a boljih performansi.
Tu da spomenem prigušivač III M24 MBS, koji koriste američki snajperisti. Konstruktor je Fil Seberger, koji je izradio inovativno riješene, zvučne valove preusmijerava putem komori i usmjerivača, izazivajuči njihove sudare i upučujuči ih same na sebe. Poništavanjem ove energije oslobađa se velika količina toplotne energije koja se odvodi preko prigušivača. Temperatura prigušivača je znatno veća od temperature cijevi. Prigušivač se proizvodi za oružja kal. 5,56 i 7,62mm. Dug je 280mm. Stupanj redukcije zvuka mu je do -40decibela. To je praktički, zavisno od municije i oružja skoro nečujno,dosta bolje od dosadašnjih prigušivača.[attachment=1][attachment=2]Interesantno je da je i preciznost povećana pa je na daljinu 100jardi, sa prigušivačem dobijena uža grupa pogodaka (za 6mm). Još jedan interesantan podatak, zrno ispaljeno iz oružja sa prigušivačem imalo je 10m/sec veću početnu brzinu.
Prigušivač po izjavama konstruktora, a bazirano na fabričkom uzorku može se pohvaliti sa 90.000 metaka bez zamijene.  Najbolji istovrstni proizvodi garantuju do maksimalno 5000 ispaljenih metaka.
Inače fabrička garancija za kal.7,62 je 30.000 metaka.
U konstrukciji je i prigušivač za kalibre 12,7mm.

PB , 6P9
Kod integralnih prigušenih pištolja treba spomenuti  ruski prigušeni pištolj koji je razvijan iz standardne verzije Makarova to je 6P9 ili PB. Nije dostigao razinu prigušenja koju su imali kineski pištolji Type 64 i kasniji 67, koji će biti ukratko obrađeni kasnije.  PB je značajan jer je bio u širokoj upotrebi   u specijalnim jedinicama, a i danas je u naoružanju ruske armije.
Oružje ima prigušivač koji je integriran u dizajn, čime je postignuta manja veličina oružja, a i bolje performanse. Prigušivač je sastavljen iz dva dijela. Jedan je nastavak koji je moguće skinuti , radi smanjenja gabarita i lakšeg nošenja, a drugi dio je dio samog pištolja i sastavni je dio pištolja. Cijev je probušena za ispust plinova u ekspanzijski prostor prigušivača. Plinovi prolaze kroz ćeličnu mrežicu koja izaziva vrtloženje i hlađenje. U dijelu koji je skidljiv se nalaze tri pregrade pod kutom koje mijenjaju smijer gasova tako da jim smanjuju brzinu.
Pištolj se je mogao koristiti i brez nastavka, naravno da tada nije moguće govoriti o nekom prigušenju. Upotrebljavo je istu municiju kao PM i to 9x18PM. Radi gubitaka( perforirana cijev) početna brzina zrna je iznosila 290m/sec, što je za upotrebu bez većeg uticaja. Težina pištolja je bila 0,95kg, a dužina sa prednjim dijelom 310mm, a bez 170mm. U magazin je moglo stati 8 metaka.
Pištolj je nastao 1967, a još je uvijek omiljeno oružje, iako ima svoje manjkavosti , da bi bio spreman za dejstvo ( tiho, namijensko)potrebno je bilo montirati prednji dio prigušivača. U praksi se je često nosila sa prednjim montiranim dijelom, ali to uveliko poveća gabarite i nije praktično. Prigušenje mu isto tako nije jača strana.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
http://www.youtube.com/watch?v=xRyPdXHsKu4

Kineski integralno prigušeni pištolj Type 64 i Type 67.
Type 64 je kineska vojna industrija razvila sredinom 60 –tih godina, kao oružje posebne namijene ,integralno prigušeno i namijenjeno pre svega vlastitim specijalnim snagama. Za razliku od drugih prigušenih pištolja, ovaj pištolj ima vlastiti dizajn i nije prilagodba već opstojećeg oružja, mada se na ruskim sajtovima može pročitati da temelji na kineskoj verziji Makarova. Pištolj koristi municiju  7,65 type64 koja je razvijena  skup asa pištoljem i nije kompatibilna ni nsa jednom zapadnom municijom.[attachment=1]
Municija ima malo barutno punjenje, tako da zrno od 4,8g ima početnu brzinu svega 240m/s , što mu sužava efikasanu upotrebu na 15-20m. Prigušivač je integralni dio pištolja i za usporavanje i hlađenje gasova je ispunjen apsorbcijskim materjalom (metalnom mrežicom u kombinaciji sa tkaninom natopljenom uljem) kao i  gumica u samom prigušivaču.
Razlika između jednog i drugog tipa je u stvari samo u prigušivaču, kod typa 64 je imao dopunsku ekspanzijsku komoru u donjem dijelu prigušivača, dok je type 67 nije imao i apsorbcjoni materijal se nalazio razmiješten između pregrada prigušivača.[attachment=2]
Kako je  to namijenski pravljeno oružje, normalno je da se vodilo računa i o buci metalnih dijelova pa shodno tome ima mogućnost ručnog punjenja posle svakog ispaljenog metka, odnosno i mogućnost poluautomatskog djelovanja, prema izboru.
Pištolji su dosta uspio proizvod, naročito type 67, koji se pokazao za tiši od britanskog Welroda.
Oba tipa upotrebljavaju istu municiju, težina je kod drugog značajno smanjena sa 1810g na 1020g.
Dužina oba modela je približno ista, 222mm i 225mm
Magazin ima kapacitet 9 metaka.
U večoj količini su rabljeni i u Vietnamu i u nekim bliskoistočnim sukobima.[attachment=3]

Rastavljena 67-mica[attachment=1]

Hackler und Kock MP 5SD[attachment=5]
Možda jedan od najpoznatijih integralno prigušenih automata današnjice.  Sigurno je jedno od najprodavanijih prigušenih oružja i zauzeo je mijesto u naoružanju specijalnih policijskih i vojnih snaga, mnogih zemalja. Ono SD mu znači Schalldämpfer.
Po nekim podacima prigušenje buke je od -35 do -48 db, što je više nego dobro. Međutim sve treba uzimati uslovno i u praksi se mogu do nečujnosti dovesti kalibri 0.22. Riješenje samog prigušivača je dvostupanjsko, iako se svukud pominje kao unikatno, sličan sistem je viđen u više navrata.Na cijevi ima 30 rupica od 2,5mm, koje su zaslužne da zrno izljeće iz cijevi podzvučnom brzinom, makar i koristili normalnu municiju 9x19. Tako da nema nikakve potrebe za podzvučnom municijom, iako se ona proizvodi, ali ne za ovaj automat već za verziju sa montažnim prigušivačem.
Prvi model je imao prigušivač sa drugačije formiranim otvorima na cijevi, gasovi su prvo ekspandirali i hladili se prolaskom kroz metalnu mrežicu u ekspanzionoj komori koja se nastavljala u konične pregrade u prednjem dijelu prigušivača.[attachment=1]
Kasnije je sam princip ostao isti samo su promijenjena riješenja kako prvog dijela prigušivača tako i završnog.[attachment=2][attachment=3][attachment=4]
Automat može gađati pojedinačno, graničnikom od tri metka i rafalno. Municija je ko što je rečeno 9x19 Parabellum. Težina oružja bez okvira (zavisno od tipa kundaka) 2,8/3,1/3,4kg. Brzina paljbe je 800 met/min. Početna brzina zrna 285m/sec., što daje 380 J zrnu. Efikasan je negdje do 100m.

Kako veze. http://www.youtube.com/watch?v=vTlhq1cFdiA
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Interesantna integralno prigušena puška

VKS/VSSK Vychlop 12,7mm[attachment=1]
Ruska snajperska puška velikog kalibra sa integriranim prigušivačem, rezvijana je od oko 2002g za ruski FSB. Razvijana je isključivo na njihov zahtjev. Puška je prvi put javno prezentirana 2005g, na izložbi INTERPOLITEX 2005 u Moskvi. Ova puška je namijenjena pre svega specijalnim snagama FSB i MVD koje predvode anti-terorističke i anti-kriminalne operacije većeg značaja.
Osmišljena je za akcije u kojima je potrebna diskrecija, zahtjev da se stvori što manje buke, a da uz udovoljavanje ovog zahtijeva ima još uvijek energiju zrna potrebnu za probijanje neprobojnih prsluka, automobilskih limova i lakših oklopa do 600m. Tu treba uzeti u obzir da zrno izljeće iz cijevi podzvučnm brzinom (290-295m/sec). Ovakva učinkovitost se postiže upotrebom teških zrna 59g (metak SC-130PT, visoke preciznosti) i 76g( metak SC-130VPS probojno zrno). S metkom SC-130PT  postignuto je grupisanje 25mm na daljini 100m, SC-130VPS pak obezbeđuje proboj 16mm oklopne ploče na daljini 200m. Zrna kod prvog imaju energiju od 2500 J, a kod drugog metka 3650 J (SP-130VPS)
Prigušivač je dosta efikasan, pa  smanjuje buku na nivo 123 dB. Prigušivač se radi čiščenja i kod transporta može odstraniti .  
Puška je izrađena u bullpop konfiguraciji , puni se ručno, ručica za zakretni zatvarač je na desnoj strani oružja. Magazin ima kapacitet 5 metaka. [attachment=2]
Kalibar oružja je 12.7
Municija SC-130PT, SC -130PT2, SO-130VPS[attachment=3]
Težina puške bez optike i prigušivača je 5kg, a sa optikom i prigušivačem 7kg. Dužina je 1125mm.

Да ли то пише да смањује буку за 123 dB?

Sad vidjeh, ne smanjuje za nego na 123dB.

Да 123 dB није пребучно (прејако). Можда се смањује за 23dB

 При этом за счет использования пули с дозвуковой начальной скоростью (порядка 290-295 м/с) в сочетании с эффективным глушителем обеспечивается значительное снижение уровня звука выстрела (громкость выстрела на уровне 123 дБ)

Bilo je čuđenja i kod Rusa evo odgovora na takve izjave:

Нет, это не очепятка :-)

Прибор бесшумной беспламенной стрельбы (ПББС) снижает уровень громкости выстрела на ~40 дБ, от исходного 165-170 дБ. И минус 40 дБ — очень неплохой показатель!

Dole još tablica municije.[attachment=1]

Prvo jedan video sa i bez prigušivača kod kalibra 0.50
http://www.youtube.com/watch?v=SdHUDn9zseg
i video, puška 0.50 sa prigušivačem, nadzvučna i podzvučna municija
http://www.youtube.com/watch?v=uhihXFZq0e0

Nesto mi ne zvuci mnogo tise... na daljinu sigurno da ali ovako bas i ne... ali zato ne dize prasinu :)

E,pa za tišinu treba manji kalibar 0.22, to je sasvim druga pjesma.
http://www.youtube.com/watch?v=8ow_YqRICT4
0.22 bez prigušivača stvara buku od 120dB.

Пригушивачи за стрељачко оружје које производи "Телеоптик" из Земуна. Подаци о овим пригушивачима су у табели на претходној страни.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Главни делови пригушивача пуцња за снајперску пушку 7,9 mm М76 су:
 - Носећа чаура
 - Вођица
 - Облога
 - Осигурач
 - Стезна чаура
 - Челична преграда
 - Левкасти сегмент (10 комада)
 - Предња чаура

Сличну структуру има и пригушивач за АП М-70 с тим да има 8 ком левкастих сегмената. Сви делови су заменљиви (са једног на други пригушивач). Такође, левкасти сегменти су идентични тако да није битно који се где ставља, осим да се поставе тако да шири део левка иде према доле (део пригушивача који се поставља на цев), а ужи ка врху.

Поставља се крајње једноставно - навртањем на навоје који већ постоје на разбијачу пламена (када је у питању снајперска пушка), односно тако што се скине компензатор трзања (заштитник уста цеви) код аутоматске пушке, а онда на то место наврне пригушивач, с тим да се на крају притегне стезном чауром (и код СнП и код АП). Није потребно никакво накнадно подешавање. Кроз пригушивач се могу испаљивати све врсте бојне муниције (наравно и тзв. пригушена) које се користе за снајперску пушку, односно аутоматску пушку. Из аутоматске пушке се може гађати без икаквих проблема и јединачном и рафалном паљбом.

До краја 1990.године развијен је (и усвојен у наоружање) метак пригушивачки 7,62 Х 39мм за аутоматску пушку. Он је субсонички (подзвучне брзине), па су му балистичке особине знатно промењене у односу на стандардни метак. Међутим, ново пригушења је знатно већи. Ефикасност (пре свега прецизност) пригушивачког метка је била ограничена на око 100м. Да би се гађало пригушивачким метком 7,62мм на 100м (мислим да сам то већ написао у овој теми), потребно је задњи нишан подесити на "4". До средине 1991.године ЈНА је примила свега 8150 ком метака 7,62мм пригушивачких.

Da li neko zna koji je ovo prigusivac ?[attachment=1]

Piše li nešto na njemu?

[attachment=1]

nepise nista koliko ja znam slika je sa neta

Glavna mana (po meni) prigusivanja snajperskih pusaka 12.7mm je ostranjivanje gasnih kocnica koje smanjuju trzaj tog oruzja i do 60%.
Samim tim gubi se znacajno i na preciznosti.

Pogledajte samo na snimcima koje je postavio ML koliko je veci trzaj sa prigusivacem na prvom video klipu i na drugom kada se koristi standardni metak. Puska ide skoro 10 cm unazad.

Moze i sa filterom za ulje od 5 evra!

http://www.youtube.com/watch?v=haiqFcIXTqs

Нисам сигуран да се са оваквим "пригушивачем" може нешто погодити на даљинама већим од 10м. Ово можда може да послужи у некој крајњој нужди, али ја ово не бих препоручио да се ради. Мислим да ово у дужем периоду сигурно оштећује оружје.

Pištolj i karabin su ionako u .22LR kalibru, a on je smešan za ikakvu drugu upotrebu sem sportske ili eventualno u rukama atentatora. Uglavnom, za njegov "efikasni" domet, ovaj "prigušivač" je sasvim dovoljan. Kod AK-74 (ili koji je ono već njegov derivat na snimku) ionako nije naročito efikasan, a i sigurno utiče na sliku pogodaka.

I Teleoptikov auspuh utiče na sliku pogodaka. Gomila njih nije baš dobro ucentrisana, pa zrno dere segmente. Prigušeni Škorpion se znatno jače čuje nego Hekler sd, plus što na rafalu hvatač zatvarača stalno zadržava zatvarač u zadnjem položaju. AP sa podzvučnom municijom se čuje kao vazdušna puška. Sa normalnom municijom povratni gasovi jako udaraju u lice strelca.

На другој слици коју је поставио Џумба, где је САКО ТРГ21, није ХК Г-3, него Г-33 (5,56), види се по оквиру за 5,56.

Ni na prvoj slici nije M 16, nego AR 15 ;D

Што год да се стави на врх цеви утиче на слику погодака, па тако и фабрички урађени пригушивачим осим ако је он фабричке уграђен на оружје па онда са њим упуцано.

Не знам какав је сада квалитет "телеоптикових" пригушивача (иначе су урађени по конструкцији Слободана Орашанина који је на једној од слика које сам поставио), али тврдим да ако се правилно склопи и постави на оружје у 99% случајева зрно не додирује сегменте пригушивача и не оштећује га. Дакле, Водниче, то што су пригушивачи оштећени пре ће бити да је до  стрелаца који или не наврну пригушивач правилно или га лоше склопе па онда поставе. Понављам, сва оштећења које сам ја видео су у 99% случајева изазвана лошим руковањем. Лако је то проверити. Том који је донео пригушивач дај да га расклопи, склопи и постави на оружје. Врло често, сви су "стручњаци" али нико не чита упутство за руковање.

Једно од најтиших икад направљених оружја, које производи око 85 децибела при опаљењу, развијено за време Другог светског рата за британске командосе: интегрално пригушени De Lisle карабин калибра .45 ACP (Auto, 11,43mm), које користи оквире (чини ми се мало измењене) за Колт 1911.

[attachment=1]

Вреди о њему понешто рећи и прочитати с обзиром на занимљив историјат употребе.

Dali si siguran za ovaj podatak?

Malo bučno za tiho oružje, poz.

Може се рећи да има добро пригушење. Пуцања пушке је око 130 децибела. Дакле, пригушење је око 45 што је одличан резултат. Можда је мало претеран придев "једно од најтиших", али је врло тихо. Мислим да је објашњено како се мери пригушење (укосо испред цеви, јер не чују пуцањ исто стрелац и онај испред цеви). Мерње пригушења је по тзв. логаритамској скали где 10 децибела у пракси значи "дупло" мању јачину пуцња(заправо јачину коју људско ухо чује). Јачина од 85 децибела је мало јаче пуштен радио апарат. Када одеш у другу собу чујеш га већ слабије, када одеш у најдаљу собу једва да га чујеш. Е, тако пуцањ из ове пушке чује неко испред цеви. Практично на 100-тинак метара испред цеви се и не чује или једва чује. Ако томе додаш природне звукове који "ометају" пуцања (одвраћају ти пажњу) онда је ово оружје врло, врло употребљиво у урбаном амбијенту по дану. Ноћу, када је све тихо то баш и не би било тако, бар не на блиском одстојању.

Дакле, не треба ново пригушења судити по томе како га чују они непосредно уз оружје, већ онако како би га чули они на на даљини потенцијалног циља.

O decibelima neznam ništa ili vrlo malo ( u stvari nekad davno ali izvjetrilo ).
Međutim, radim ono šta radim ( nikako da me ubode loto ) i morao sam polagati zaštitu na radu.
Tamo sam zapamtio da duže izlaganje buci jačoj od 90 db može dovesti do oštećenja sluha.

poz.

Тачно тако. Због учесталог гађања на стрелишту и неношења антифона ја данас имам оштећен слух. Срећом не ради се о тешкој повреди, али је оштећење неповратно и са старењем се погоршава. На пример, високо фрекфентне тонове (као што су најчешћи звукови мобилних телефона) ја чује тек код јачине од 80 dB и то само ако је близу мене. Ако је удаљен пар метара ја га не чујем, нарочито ако ради телевизор или се чује неки други звук.

Људи, носите антифоне када год гађате, посебно пиштољима (они су "најопаснији" по уши).

Ako si mogu dozvoliti, duplo u logaritamskoj skali je 3 dB, dok je razlika 10 dB 10x.

Znači ako je glasnost 80 dB, kod 77 dB duplo tiše je, dok je kod 90 dB 10 puta jača od one kod 80 dB. (službena deformacija jer radim sa dB)

[attachment=1]

LPB

Хвала Божо на исправци. Ја сам писао по сећању, али суштина је то да се мери (и вреднује) субјективна вредност (шта и како људско ухо чује), а не објективна (пуки децибели).

Изоставио сам реч "наводно".  Нисам се сусретао са споменутим карабином, а и тешко да ћу икад, него сам пренео податак који сам пронашао на више места. Један од извора је из 2001. године, што и није тако давно. Ако ништа, бар је неко време био најтише оружје, односно ватрено оружје. Самострел је дефинитивно најтиши на даљину.  :)

Од пригушеног оружја најтиши су они руски пиштољи и пушке који користе посебно конструисану муницију која задржава нгасове у чахури након опаљења. Могли би се такмичити са самострелима (луком и стрелом) у тишини опаљења. Ипак тема је "пригушивач" па није за разглабање у отеми већ постоји посебна тема за то (а то смо тамо и расправили).

Odgovara Dzumba, jer pored toga sto ima saptivnu cauru, VSS Vintorez ima i prigusivac na sebi.
Evo kako izgleda zvuk iz VSS Vintorez-a sa zrnom SP-5 na maloj daljini.

https://www.youtube.com/watch?v=10t5s7ViyO4

A evo AS Val sa zrnom SP-6 na malo vecoj daljini u pojedinacnom i rafalnom gadjanju.

https://www.youtube.com/watch?v=YiPBGp3D4AY

Vidi se razlika u zvuku kod pojedinacnog i rafalnog gadjanja.

Evo i jednog videa koji se ne odnosi na prigušivače, ali donekle dočarava kako se pucanj rasprostire. Korišćeni su različiti mikrofoni, na različitim daljinama i pozicijama u odnosu na oružje.

http://vimeo.com/20869893

Neznam skoro ništa o prigušivačima, nisam ih ni video ni čuo. Ali da probam da razložim neke stvari o glasnosti. Izvinjavam se ako neču neki put pogoditi pravi termin na S-H, ali ko želi tačno ima puno toga napisanog na internetu.

Probaču ukratko da razjasnim, i Božo i Dzumba su delomično u pravu.

decibel je oznaka za razmere snaga ili sličnih stvari u fizici. Logaritamska oznaka dosta dobro odgovara osobinama ljudskog sluha, bolje nego linearna skala, a i brojevi su lakši za računanje.

1 dB je jedva čujna razlika
3 db se čuje kao malo glasnije/tiše, ali u linearnoj skali je to več dupla jakost.
10 dB se oseča kao duplo glasnije/tiše, ali za to treba odprilike 10 puta više snage.

Znači ako prigušivač smanji glasnost za 20 dB to je 100 puta manje energije zvuka.

Inače prosečni kučni zvučnici imajo kod 1W ulazne snage oko 90 dB, to izgleda več vrlo glasno. 85 dB ili manje je znači još manje energije. Koliko se to čuje na daljinu teško se izračuna, različita tla, različiti odboji, drveča, šum okoline... Po mojoj oceni na 50-100m jedan mali klik nebi bio dosta da se odredi pravac odakle dolazi zvuk, ili zapravo bilo bi vrlo teško.

Dugotrajna ''obremenjenja'' uši ispostavljanjem visokim glasnostima mogu da dovedu do trajnih oštečenja sluha. Slično i sa pucnjevima i eksplozijama (kratkotrajna obremenjenja velikim glasnostima. U ekstremima i do permanentne gluvosti. Ja sam u JNA ''zaradio'' zujanje u levom uhu (Tinitus), može da se živi sa tim, jer šum okoline obično preglasi, ali ponekad noču, kad je tišina je baš nezgodno.

Upotrebljavajte, sredstva za zaštitu sluha na pucanju. Barem na strelištu. 

Перо, лепо си то објаснио. Функција пригушивача јесте да "пригуши" тј. смањи јачину звука коју објективно чује људско ухо. Коришћење оружја, се никад не дешава у идеално тихој средини. Увек постоји неки звук около места одакле се гађа, ако и около циља у који се гађа. Некад се звук и чује, али се без инструмената не може одредити одакле долази нити шта је узроковало тај звук, односно не може се разликовати пуцањ пушке од, на пример пуцња ауспуха. Зато је већина "пригушивача" уставри "разбијач" звука.

Admini morate da stavite opciju da mozemo da lajkujemo odgovore(da lajkujem dzumbi sve odgovore  ;D) oprostite na off

Zanima me da li je razvijena podzvucna municija za "Srnu Strelu" ?

Koliko ja znam (tako su nam pričali u vojsci o njenoj nameni) postoji samo pancirno-zapaljiva mucinija. Strela je pre svega antimaterijalna puška.

Једно је развити муницију ,а друго је производити. Прво је техничко (инжињерско) питање, а друго комерцијално.

Можеш нешто и да развијеш, али ако у томе нема зараде проивођача то можеш да "обесиш мачку о реп". Како ми је сама намена пригушивача за антиматеријалну пушку "сумњива", онда је то вероватно и произвођачима муниције израда "пригушеног метка". Колико тога некоме треба? Ако нема серије од отприлике 50000 метака, по некој разумној цени, онда нема производње. Не исплати се. Колико би неко, на пример ВС, користио такву миницију за обуку (гађање) и ратну резерву? Шта би уопште гађао том муницијом. Осим тога, сигурно би имала драстично мањи домет од стандардне муниције (вероватно не више од 5-600м) уз знатно измењену балистику лета зрна.Дакле, била би непрецизнија. А то онда значи да са "обичном" снајперском пушком можеш да решиш задатак на краћим даљинама (мислим на живе циљеве). не треба ти за то "антиматеријална пушка". Да би гађао авионе, радаре и сл, не треба ти пригушивач, или боље речено зашто би ти требао? Ако ћеш да гађаш циљеве иза лаких препрека онда пригушени метак (испаљено зрно) неће обезбедити довољну енергију за то и тд и сл....

Hvala na odgovorima, pitao sam jer postoji prigusivac, ali njegova primjena bez podzvucnog metka je "sumnjiva"...

Imaš nešto i ovde https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16405.msg178813#msg178813

Подзвучни метак за пиштоље и аутомате са пригушивачем има смисла јер се дејствује на картким одстојањима где промењена балистика пројектила не утиче битно на домет и прецизност. Код обичних (па и снајперских) пушака пригушивачки меци су неупотребљиви на даљинама већим од 100м.

Logično - na tim udaljenostima prigušivač nema nikakvu svrhu!
Na tim udaljenostim se eventualno mogu koristiti razbijači pucnja, koji imaju zadatak da priguše prasak oružja i samim tim da maskiraju mesto odakle je metak ispaljen.
Upotreba podzvučne municije (puščane i pištočljske) na udaljenostima preko 100 m zaista nema nikakva smisla.

A sta kazete na upotrebu prigusivaca i obicnog metka ? Dobro je jer prigusivac maskira strelaca, ali kakvi su rezultati na vecim daljinama ?

Када год ставиш нешто на врх цеви утичеш на прецизност тог оружја. Оружје се фабричке упуцава и нишани подешавају без пригушивача. Када га поставиш онда реметиш балистику пројектила (из разних разлога, на пример осциловања цеви која се преноси и на пројектил) и нишани на већим даљинама неће обезбеђивати прецизан погодак. Ипак, када користиш обичну муницију и квалитетне пригушиваче, односно оне који су конструцијску направљени баш за то оружје и који не "дирају" зрно током проласка кроз пригушивач (има и пригушивача који у себи, обично на врху имају заптивну гуму која "дира" зрно), имаћеш задовољавајућу прецизност на даљинама од 300-400 м када је у питању, на пример АП М-70, односно 500-600м за снајперску пушку (даљине сам навео  приближно). Пригушење пуцња је мање него са "пригушеном муницијом" (може се рећи да је то "разбијање звука -пуцња), али је прецизност значајно боља.

У осталом , ако је противник далеко 400 м од тебе шта значи то што ће те и чути? Онога кога погоди зрно (ако погоди), баш ништа не зачи да ли је чуо или није чуо (а кажу да оно зрно које погађа не чујеш). Остали ће без техничких уређаја тешко одредити место одакле је зрно дошло, односно где је стрелац. Пригушење, односно смањење пуцња са остварује због стрелца, како га не би открили (чули) или како би га теже уочили, открили. Пригушење пуцња се обезбеђује тамо где стрелац жели да обави задатак, опали и погоди циљ и да не буде откривен. Да ли је то баш увек потребно на фронту где се сваку дан пушкара? Одговор би био понекад и понегде. Да ли је то потребно код извиђачких, препадних и диверзантских акција? Одговор би био врло често. На којој даљини диверзанти, извеђачи најчешће отварају ватру? Одговор је на блиским (испод 100м) и врло блиским (испод 25м). Онда дођеш до закључка за какво оружје ти требају пригушивачи високог пригушења, па и пригушени меци, за које задатке ти је довољан разбијач пуцња и стандардни метак.

standardni prigusivac koji su proizvedeni za domaca oruzja /skorpion, m70, m76/ nisu imali komore niti  bilo kakve druge delove koji bi kacili metak,
uobicajeno je da otvor komore bude do oko 1 mm siri od kalibra metka koji se ispucava/9mm-10mm, 7,62-8,62/.

kada se koristi prigusivac sa REDUKOVANOM municijom za prigusivac, sto je jedini ispravni nacin za dobijanje maksimalnih rezultata prigusenja
na M76 sa metom na nekih 150 metara nisan se stavlja na 6 , proces /polu/utomatike ne moze da ode do kraja tj
svaki opaljeni metak tj caura se mora rucno izbaciti iz lezista i istom prilikom naravno uvesti novi metak iz sarzera u cev

zvuk koji se tada dobija je na zavidnom nivou i drasticno odstupa od snage zvuka koji se cuje tokom pucanja sa standardnim metcima.
primenjivost tog i na taj nacin koriscenja oruzja za specijalne situacije je po onome sto sam ja video / i cuo /  vise nego zadovoljavajuca

Na Teleoptikovom auspuhu za 7,9mm segmenti imaju otvore prečnika 11,1-11,2mm. I pored tolike razlike u dimenzijama dešava se da pri pravilnom postavljanju zrno sa jedne strane kači segmente.

To znači da prigušivač nije u osi cevi - nešto ne štima sa montažom!

Ili: ako s ne koristi podzvučna municija, vreli gasovi jakog puščanog metka mogu da unište unutrašnjost prigušivača - posle više ispaljenih metaka.
Ako se to događa, logično je da posle svakog narednog metka prigušenje slabije.

Тај пригушивач (за СнП), барем они из првих производних серија, су јако квалитетно урађени. До качења метак могуће је само ако се не склопи добро (на пример, обрне се неки од унутрашњих сегмената) или се не навије како треба. Могу испалити пар хиљада метака без оштећења.

ako je originalni prigusivac a ne neka budzevina,
i ako je prigusivac uredno zavrnut do kraja i zategnut osigurac/m76 recimo/
onda jedini razlog za kacenje zrna o zidove komora moze da bude da prilikom /ra/sklapanja neka od komora nije vracena kako treba
tj da stoji pod nekim malim uglom a ne u osi u odnosu na cev pa je tako suzen put za prolaz zrna

znaci u pitanju je ljudski faktor tj nepravilno rukovanje a ne tehnicka greska na "osnovnom sredstvu za rad"

А, да ли је добро склопљен може се приметити по томе што предњи чаура (не знам како се зове тај елемент), кроз коју зрно напушта пригушивач, не може да се наврне до краја.

tacno tako...

Svi unutrašnji elementi prigušivača imaju spoljnu meru sa jako malim zazorom u odnosu na unutrašnjost tela. Ne verujem ni da bi Hudini uspeo da iskosi segment pri sklapanju. Ako prednji deo ne može do kraja da se zavrne, obično onaj četvrtasti deo na prednjoj komori nije lepo nalegao na svoj otvor u telu. Često se dešava da ta četvrtka može samo u jednom položaju da lepo nalegne, a u ostala tri ne. Na Sigovim automatskim puškama sa originalnim prigušivačima se isto dešavalo da zrno dere unutrašnjost, samo iz nekih drugih razloga.

koji je to cetvrtasti deo  o kom konkretno prigusivacu pises, mislim za koje oruzje to pominjes /m70, m76, skorpion.../ jedini koji originalno ima neki slican deo je auspuh za m76 i to u vidu osiguraca-fiksatora koji ide oko stitnika nisana

za hudinija ne znam da li bi uspeo,
ali svako ko otvori prigusivac i proba da izbaci komore posle malo vise koriscenja istog videce da to ide jako tesko zbog prljavstine koja nastaje od sagorelog baruta koji se skuplja po povrsini komora i unutrasnjeg zida prigusivaca,
ako se isti ne ocisti kako treba zidovi prigusivaca postaju veoma rapavi i desava se da se komora koja se vraca u telo zakosi i ostane u nepravilnom polozaju
i to je jedini moguci "kvar" na prigusivacu i uslovljen je kao sto sam rekao nestrucnim rukovanjem

o kojem god oruzju da se radi makar to bio i sig, ako metak zakacinje komore nesto nije uradjeno kako treba , jer koncepcijski to NE SME da se desava
jer moze da dovede do ozbiljnog ostecenja prigusivaca i oruzja kao i do povrede strelca a naravno i do totalne nepreciznosti oruzja

Teleoptikov prigušivač za Škorpiju je na canglu i nema četvrtku, dok  za AP i PASP na delu u koji je urezan navoj za spoj sa cevi ima četvrtka koja ulazi u telo, i onemogućava da se pri zavrtanju telo vrti oko te komore. Četvrtka takođe obezbeđuje i poklapanje otvora za odušak. Ta komora sa četvrtkom, ukoliko me sećanje ne vara, i prvi ravni segment su čelični i brunirani, dok su svi ostali delovi aluminijumski.

Nisam znao da postoji i prigušeni MB...   Ruski 2B25 82 mm

https://www.youtube.com/watch?v=iGm6jONc42c

Zanimljivo, ali bešumno opaljenje dostignuto je usled opšteg olakšanja sklopa cevi i oslone ploče, drastičnog smanjenja dometa i male količine eksploziva u mini. Opet, za diverzante odlična stvar.

Ovo sa minobacečem sam čuo od jednog čoveka kome ne bih sad da spominjem ime. Elem otišo da se nađem sa čovekom zbog pazerenja polovnog foto aparata. Sjeli na kafu i tako počeli priču oko fotografije CCD i CMOS senzora, interpolacije piksela kod malih fotosenzora i td. Nekim slučajem mog trenutnog zanimanja priča promeni tok u balistiku. meni tad nije bilo najjasnije šta je čovek reko i malo teže poverovat, ali sad kad videh ovaj snimak vidim da je moguće. Kaše on kako ga je najviše u vojsci nerviro pucanj minobacača, pa je sa nekom svojom ekipom izmislio i valjda nadam se patentirao, opaljenje minobacača bezčujno. On to opisa kao prigušivač za minobacač, delovalo mi je teško moguće dok ne videh ovaj klip. Sad mi je jasno na šta je mislio, ali ne znam o kakvoj je izvedbi reč kod njega. Bilo je tu još govora o koječemu, ali ispada iz teme. 8)

Такав "пригушени" минобацач може да им смисла само за неке диверзантске акције. А и то је дискутабилно ако му се пригушењем значајније смањује домет. За било какву тактичку употребу на фронту је бесмислено. Минобацач се као средство ватрене подршке пешадије користи из дубине сопствених положаја, барем неколико стотина метара од линије додира. И иначе пуцања није нешто јак, тако да се пуцањ на непријатељској страни слабо или никако чује. Није ми јасно шта је тог момка из приче Милана333 нервирало код опаљења минобацача. Да је чуо пуцањ бестразајног топа тада би му пуцања минобацача био одмор за уши.

ja bih volio da čujem malo o prigušivačima za domaće oružje, kao npr. za M70 APu i M76 PaSP, ja mislim da su svi sa ta dva modela imali iskustva
i još par stvari me interesuje, interesuje me da li prigušivač sakriva "plamen" pri noćnom pucanju? i koliko prigušivač šteti i da li uopšte šteti oružju? i pročitah da gasovi idu dosta u lice strijelcu, kako to? i sada ne znam koliko je ova informacija tačna: postoji li neki "uređaj" koji umjesto da priguši, on pojača zvuk pucanja, kao navodno, tim strijelcima nije bila bitna jačina pucnja već da sakriju mjesto odakle pucaju
i kako se uopšte rasklapa prigušivač?
za sva postavljena pitanja mislio sam na domaće oružje i domaće prigušivače, pošto stranih ima bruku
i ja se izvinjavam na ovoliko pitanja, valjda se ne ljutite :)

Bookac@, шта подразумеваш под домаћим? Вероватно оно што се производи на тлу држава насталих из СФРЈ. У србији пригушиваче производи "Телеоптик" и о томе имаш нешто мало и у овој теми:

Ево података о пригушивачи који се користио за АП М-70, производња "Телеоптик". Преузето је из књиге: Петар Цвтековић, Ненад Глигоревић, "Наоружање, средства и опрема војне полиције, Београд 2005.

Пригушивач се лако, без употребе алата, поставља на цев АП. Практично не утиче на прецизност и тачност гађања. Има осигурач од самоодвијања. Брзо се расклапа и једноставан је за руковање и одржавање. Чисти се истим средствима као и АП. Заменљивост свих делова пригушивача је потпуна.

Конструктивне карактеристике су му следеће:
• Маса.................................................. 650 гр
• Дужина............................................. 210 мм
• Највећи спољни пречник................ 54 мм
• Смањује јачину пуцња за око........ 17 dB

Комплет средства чине:
• Пригушивач пуцња
• Торбица за ношење

Главни делови пригушивача:
• Носећа чаура
• Облога
• Осигурач
• Стезна чаура
• Левкасти сегмент (8 комада)
• Предња чаура

Расклапање и склапање пригушивача врши се ради чишћења, подмазивања и прегледа,замене неисправних делова и обуке.

Расклапање пригушивача се врши следећим редоследом:
• Одвити стезну чауру;
• Одвити предњу чауру;
• Истрести унутрашње елементе.

Пре постављања пригушивача на оружје, треба учинити следеће:
• Оружје испразнити и укочити.
• Визуелно проверити да ли су отвори за пролаз зрна и барутних гасова слободни.
• Проверити да ли је предња чаура добро притегнута.
• Проверити да ли је стезна чаура одвијена толико да омогућава лако скретање осигурача око носеће чауре.

Скидање пригушивача се одвија обрнутим редоследом.

То је овај пригушивач:
[attachment=1]

Иначе, овај (као и већина других) "пригушивач" (који би пре био разбијача звука него пригушивач) скрива пламен на устима цеви. Генерално пригушивач не оштећује оружје ако је добро конструисан и постављен на оружје у складу са упутством. Код опаљења гасови ипак иду (барем мало) у лице стрелцу. Ипак, то није толико да би заслепило или онеспособило стрелца. Када се стави нешто на врх што успорава отицање гасова највероватније дође до нешто већег отицања гасова позади, али не толико да стрелац има проблема. Пре него се уведе у употреби средство (па и пригушивач) се проба (прође тестирања) и провери да ли је у складу са захтевима и пре свега да ли је безбедно.

Немам фотографију расклопљеног (овог који је на слици) пригушивача,  али ти могу рећи из искуства да је "просто као пасуљ" (описано је у тексту који сам поставио). Код склапања се не може погрешити јер се левкасти сегменти уклапају један у другог и небитно је којим се радом стављају (сви су идентични, чак се могу без проблема користити сегменти из другог пригушивача за ову пушку). Могуће их је обрнути (ако не знаш како их треба окренути)  али се онда предња чаура не може навити. Ако се то деси онда окренеш контра и склопиш. И без упутства би "укапирао" после два покушаја.

Са овим пригушивачем се без икаквих проблема може гађати рафалном паљбом. Нема никаквих органичења по питању режима паљбе. Век трајања пригушивача је практично колико и саме пушке, па и дуже.

Evo par slika prigusivaca.

Pozajmio sam ih sa foruma www.mycity-military.com

@dzumba, da mislio sam na to, na države bivše SFRJ.
Da li je neka firma prije "Teleoptik-a" proizvodila razbijače pucnja? I kada ih je bivša JNA dobila?
I kako su se inače pokazali, bar onako okvirno?

Расклопљени пригушивач на слици коју је поставио Pvanja је за снајперску пушку. На слици се види да има 10 левкастих сегменета, док их је у пригушивачу за АП 8 ком. Уосталом, они су конструкциони врло слични.

Мени се све нешто чини да смо негде о томе (ономе што Bokkac пита) дискутовали.

ЈНА је имала пригушиваче добијене (купљене) из увоза, за аутоматске пиштоље "Инграм",а вероватно и још неке, али у мањој количини. Мислим да је то набављено почетком 70-тих година.

Ове "Телеоптикове" пригушиваче је конструисао један инжењер који је прво радио са "Горењем" и њиховим покушајем производње аутомата. Он је један од сарадника часописа "Калибар" и тамо објављује текстове из света наоружања, а писао је, наравно и о пригушивачима.

Како су се показали ови "Телеоптикови" пригушивачи? У техничком смислу јако добро. Ако се правилно поставе раде без застоја. Застоји су најчешће (готово једино) узроковани лошим склапањем и постављањем. Тада зрно "захвати" неки од левкастих сегмената и оштети их. То наравно онда знатно утиче на прецизност оружја. У тактичком смислу то је релативно. Објективно, потребни су у врло малом броју ситуација. Међутим, у време Т.11 често су коришћени за "шмекерисање" (да се власник прави важан и себи изгледа опаснијим и важнијим него што јесте).

Kada govorimo o ovim prigušivačima i u njihovoj upotrebi na našim prostorima, moramo napomenuti da su oni u najvećem broju slučajeva upotrebljavani sa standardnom snajperskom municijom, čija je početna brzina blizu 800 m/s.
Kada se tako upotrebe, pravilnije bi bilo za njih koristiti izraz razbijači pucnja, jer prigušenje (iako postoji) nije značajno zbog nadzvučnog metka. Pucanj je glasan i sa montiranim prigušivačem!
Ali, ako se puca iz puške koja ima montiran takav prigušivač, veoma teško se može odrediti odakle je pucanj odjeknuo, što je povoljno jer se na taj način ne demaskira pozicija strelca.

A to što dzumba kaže za ''šmekere'' - i takvih je bilo u velikom broju!

Koliko znam Prvi Partizan Uzice je proizvodio dozvucnu municiju za AP i SnP. Kada se koristi ova municija oruzje se mora manuelno repetirati zbog slabijeg punjenja.

I prigusivac za AP M-84 7.65mm tj Vz-61 je slicne konstrukcije razlika je samo u duzini i broju segmenata. Kod njega je nivo prigusenja toliki da se jedino cuje zvug zatvaraca i let caure kroz vazduh.

I za ingrame je cini mi se razvijen domaci prigusivac slicne konstrukcije.

Da, PPU je pravio, a pravi sada prigušivačku municiju 7,62mm. Za 7,9mm nešto nisam siguran (zaboravio sam). Kada se kiristi prigušivačka municija za AP M-70, puška se nakon svakog opaljenja mora ručno repetirati. Osim toga ona je praktično upotrebljiva samo na daljinama do 100. Kod gađanja potrebno je nišan postaviti na podeok "4" da bi se dobio pogodak na 100m.


Pa to (oko čujnosti, odnosno prigušenja) ti nije baš tačno. Čuje se pucanj, ali je vrlo slab. Uostalom radi se o "slabom" kalibru čije opaljenje i onako nije previše jako, tako da gа "druga strana" na daljini od 30-tak metara ne čuje. Uostalom ni onaj koga projektil pogodi u glavu iz iz puške bez prigušivača ne čuje zvuk ;D. Uvek se čuju samo ona zrna koji ne pogađaju :D.  Jedino prigušeno oružje, koje sam ja imao prilike da vidim i čujem, gde se pucanj zaista ne čuje, jeste ono specijalno rusko oružje (pištolj i puška, zaboravio sam oznaku, pisali smo o njima na Forumu) koje ispaljuje posebnu municiju koja "hvata" bartune gasove. Kod tog prigušenog pištolja iz koga sam ipao prilike da gađam najglasnije se čuje se samo udar zrna u metu (čaura ostaje u pištolju i ručno se vadi). Sve ovo što sam napisao je iz prve ruke jer sam oba oružja (kao i druge prigušivače) čuo "iz prve ruke" (bolje rečeno "uha").



Isti konstruktro je uradio i prigušivače za druge vrste streljačkog oružja koja su u upotrebi u VJ i sada VS. U ovoj temi sam postavio slike nekih od njih.

Prilično dobro su obrađeni prigušivači i akustika pucnja na
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,16405.0.html
a ima i o ruskoj municiji,
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,16405.msg179734.html#msg179734

Ispada, da na Palubi postoje 2 paralelna topica o prigušivačima !?

Ne, tema je ista, ali su u pitanju dva razlicita posta.

Oba topica obrađuju istu problematiku.
Zar ne bi bilo svrsishodno objediniti ih u jedan topic?

Spojeno. :)

https://www.youtube.com/watch?v=vtPdjGa0VB8

Momci na ovom snimku su mnogo toga objasnili vezano za prigušivače.

Zaključak priče je, da su prigušivači namenjeni oružju atentatora, snajperista - a nikako za široku upotrebu.

Gledajući sa aspekta u našem okruženju:
U lovu se prigušivači ne smeju upotrebljavati, zakon to ne dozvoljava. Niti je to (po mom mišljenju) opravdano i nikako se ne može uklopiti u lovačku etiku.
Da bi prigušivač dao zadovoljavajuće efekte mora se korsititi podzvučna municija, što kod nas nije pristupačno i dozvoljeno, osim u vojno policijske svrhe.
Upotreba podzvučne municije u lovu je apsolutno neprihvatljiva zbog balističkih karakteristika i smanjenog energetskog potencijala - i ako se to uzme u obzir, gde bi običan čovek koristio prigušivač na oružju i u koju svrhu?!

Pištoljski 7,65 ili 9 Kurz.

Slažem se, 7,65 ili 9x17 - to su podzvučni meci, ali čemu prigušivač kod obične raje?
Da ukoka bahatog komšiju koji mu ne da spavati, a da to ne čuje i ostali komšiluk?

A zašto nebi koristio čovek prigušivač kod rekreativnog pucanja, iz kuče (svakako ako ima uređen prostor kao što treba) da ne smeta komšijama? Ili kod dužeg rekreativnog pucanja na strelištu, da ne muči uši i nosi slušalice?

Ima i normalnih situacija gde bi bila upotreba prigušivača smislena. Ali zloupotreba uvek moguča.

Božo, ne znam kako je u Sl.
Kod nas u Cg i u ''demokratskim'' zemljama u okruženju - to je nemoguća misija!
Nekome bi sigurno zasmetao - i eto ti policije na vratu!
Posle toga - možeš se oprostiti od oružja za čitav život! (naravno, to važi za normalnu raju - za kriminalci ne važi)

Ako se ne varam, i u Slo je zabranjen, verovatno zna Darko više oko toga. Pričam o tome, da ima prigušivač i mogučnost "normalne" upotrebe.

Ма чак и најопаснија ствар за нормалне људе може да има и "нормалну" употребу. Ипак, основна и главна намена пригушивача је да смањи јачину пуцња код убијања људи. Све остало је небитно и споредно. Кад једну такву ствар, са том основном наменом даш чак и малчице неозбиљном човеку ето "белаја".

...da ne otvaram novu temu

U prodaji pištolj sa integrisanim prigušivačem Maxim 9 , američke kompanije SilencerCo (https://silencerco.com/maxim/) . Kažu da je to prvi pištolj takve vrste na svetu u serijskoj proizvodnji .Cena je 1499 USD. Proizvodi se u dve verzije "dugi" i "kratki"

[attachment=1]


https://www.youtube.com/watch?v=UyH154EPmK0

Ruski video o bezcujnom PSS pistolju u kalibru 7,62 mm koji koristi specijalnu municiju SP-4 koja hvata gasove i zatvara ih u cauri.

https://www.youtube.com/watch?v=5MlrOD2Dgxs

[attachment=1]

[attachment=2]