PALUBA

I ovo smo imali u naoružanju na brodovim 70-ig godina. Oružje ja nastalo kopiranjem njemačkog avtomata MP40 9x19mm.
kalibar 7,62x25mm
težina= 3kg
dužina= 591mm/870mm (sa kundakom)
brzina gađanja 600/min
Okvir se puni sa 32metka
efikasni domet 200m
zadnji nišan podešavajuči (100/200m)
[attachment=1]
[attachment=2]
Pozdrav
Duje

[attachment=1]
sa remenom za nošenje
[attachment=2]
nož i nožnica

Pozdrav
Duje

Ne znam kakva iskustva imaju ostali forumasi, nisam video losiji noz od ovog za M56. Krt je do djavola.

Još gori je nož od FN2000. Obuka borbri sa nožem na pušci ja baš radi toga prekinuta.
Pozdrav
Duje

Oružje izgleda spolja kao nejmački avtomat, ali unutra čak sistem rada ovog avtomata nije sasvim sličan njemačkom.

Као питомац Војне академије учеставо сам на некој вежби ("маневру") "Победа 75" у Македонији. Не знам зашто али, уместо аутоматских и полуатоматских пушака које смо дужили, ми који смо били одређени за учешће на овој вежби добисмо аутомате М-56. Склапање и расклапање и борбене особине и намену научио сам још у гимназији у оквиру предмета ОНО тако да ми обука није требала. Никад до тада нисам гађао из овог оружја јер то није било предвиђено НПП Војне академије КоВ. Никад касније га нисам носио (дужио). Гађао   сам (знатно касије) само пар пута на опитним гађањима.

Иначе, на тој вежби ми се допао. Лак и згодан за ношење, ремник згодан за подешавње за брзо потезање(може да се доста отпусти, за разлику од аутоматске пушке), посебно када је уставу "на леђа". Футрола за оквире кожна (добар квалитет), мало је сметала, али се могла притегнути опасачем да не "млати".

Касније смо га (и ВЈ) користили, заједно са "шпагином", као еталон за проверу ефикасности заштитни "панцирни" прслука. Пиштољски метак 7,62 мм, који користи, спадао је у најпробојније, посебно када се испали из ових аутомата јер имају већу почетну брзину него пиштољ (М-57). 

Zanima me da li okvir od ove puške, u kalibru 7,62x25 odgovara za PPSH 41 ? ???

Колико ми се чине не одговара.

Liči dosta pa zato pitam, jer mi trebaju ovakvi okviri od PPSH 41, a isti kalibar koriste, a liče pa sam mislio ...
Hvala u svakom slučaju ;) :)

Нисам 100% сигуран јер ми није пало напамет да пробам. Ако си у прилици ти пробај.

Niti slučajno.

Ok, hvala, bolje da pitam nego da uzmem nešto što mi ne treba :)

Mala ispravka-"Pobeda 75"je naziv parade 30god pobede nad fasizmom odrzane na dan 9maj 1975,a posledni veliki manevar u Makedoniji je bio Edinstvo(Jedinstvo)83!

Нисам погрешио, осим када сам га назвао "маневар". Прецизније била је то здружена вежба "Победа-75" Одржала се на простору Дебар - Кичево - Битола-Охрид. Учествовала је дивизија из Битоља и бригада из Врања. Душманина, или ти "плавог" су изигравали припадници бригаде из Врања. Био сам у пешадијском батаљону из гарнизона Охрид. Командир вода кога сам "дублирао" био је водник 1. класе Идризовски Сенај.  Заборавио сам ком пуку или бригади су припадали.  Памтим просторе по којем смо се кретали: Сухополе (воде заиста нигде), Велико и Вало Црско (или тако некако) и др.

OK Dzumba! Ako je tako, sasvim si u pravu - takva vezba se odrzala na prostoru Kicevo-Ohrid-Bitola, a novine su pisale da su na tom prostoru prvi put dejstvovali OMJ-tenkovi T55 i OT M60! Druga vezba (manevar) Edinstvo 83 je bio na terenu OvcePole-armiski poligon Krivolak, i poznat je po tome da su prvi put dejstvovali tenkovi T72, ali to je za drugi topic! Pozdrav!

Ova slika najbolje pokazuje kako su bila naoruzana odeljenja u borbenim jedinicama negde oko 1970-nedostaje samo PM M53![attachment=1]

Рекао бих да су ово извиђачи, вероватно у иглоу током обуке у зимским условима. Мислим да они  нису ни дужили ПМ М-53.

Verovatno si u pravu,stim da su mogli biti i planinske jedinice(brdska pesadija).Ali ja sam ovo postavio kao konstatcija da M56 je bio za to vreme glavno automatsko oruzje u JNA(samo su padobranci jos koristili StG M44).
Nazalost to se danas zaboravlja i dobro je sto Duje je poceo ovaj topic,

Jedna fotografija iz graničnih jedinica JNA

[attachment=1]

Иако се не види добро, реко бих да овај војник на слици има на блузи значку-медаљу "Одличан стрелац".

Izviđači naoružani automatima M56.

[attachment=1]

Malo iz lične kolekcije:

[attachment=1]
[attachment=2]

LPB

Dužio sam 7,62mm M 56 kao zamenik komandira odeljenja u jesen 84.

Juče sam u rukama prvi put držao M56, i oduševio me je... nisam pucao jer je onesposobljen ali fino "leži" u ruci, lagan, pregledan....... samo da ga naprave još u 7,62x39 verziji :D  ;D ;D :super

То "још" неће бити. Метак 7,62х39 је знатно јачи метак и тешко да би таква конструкција каква је на М-56 то могла да поднесе. У аутомату М-56 најтежи појединачни део је затварач. Оружје нема брављења цеви како се то виђа код пушака и аутоматских пушака (писали смо о томе у овој теми). Та већа маса затварача омогућава потребну компресију да би зрно са довољном енергијом изашло из цеви. Колики би му био затварач да користи већи и јачи метак? Не би то био више "лаган" и згодни аутомат. Зато и постоји АП М-70.

U vojsci sam dužio M 56. Zaista je jedan od udobnijih automata za nošenje, prost je i lak za održavanje premda je cev dosta sklona koroziji više nego šro je normalno s obzirom na pištoljski metak. E sad što se tiče preciznosti - automat kao svaki automat. Nišanska daljina od 200 metara je potpuna besmislica (ali to važi za sve automate). Zbog učešća na dva streljačka armijska takmičenja (jednom među prvih pet a jednom među prvih deset u skopskoj armijskoj oblasti) ispalio sam vrlo veliki broj metaka iz automatske puške tako da imam dosta veliko iskustvo u rafalnoj paljbi. Kod automatske puške mogu prva tri metka u rafalu da se odlično kontrolišu kod automata M 56 samo prvi ide u desetku, drugi je već negde 3 ili 4 a treći metak sam bog zna gde (meta za automatsku pušku za takmičenje u rafalnoj paljbi daljina 100 m). Isprobao sam više automata M 56 i rezultati su bili isti. Radi poređenja pri rafalima od tri metka iz M 70 sam imao (u proseku) - prvi metak nešto manje od deset, drugi osam do devet a treći 4 do 5. Zato se na takmičenju i gađa rafalima od dva metka. Pri gađanju u grudnu metu na 100 metara iz AP M70 pri jedinačnoj vatri sam imao, praktično, deset od deset. Pri jednačnoj vatri iz automata od prva tri metka su podađala, od sledeća tri dva su pogađala a jedan promašivao, od dalja tri metka pogađao je samo jedan a posle desetog metka tek svaki peti je pogađao. Ovo pri brzoj jedinačnoj paljbi. Cev kod automata se strašno brzo pregrejavala (za neverovati s obzirom da je reč o pištoljskoj municiji) i već posle desetog metka automat je postojao krajnje neprecizan Ako ste hteli preciznu vatru morali ste na svakih tri do pet metaka da pravite pauzu od 10 do 15 sekundi a nakon ispražnjenog okvira pauzu od minute.

Ako vas mogu pitat ,dali se to događalo na svim oružjima ove vrste ,ili samo na jednom kojeg ste dužili?
Eto puškarstvo me malo zanima pa ako može malo objašnjenje.

poz.

Ne mogu da tvrdim na svima, al na desetak u mojoj jedinici iz kojih sam gađao - da. Kod svih se posle, maksimalno 10 do 15 ispaljenih metaka (brzom jedinačnom paljbom ili 3 do 5 kratkih rafala), imalo neverovatno rasipanje. Pošto sam imao slično iskustvo i sa drugim automatima 7,62 mm (PPŠ, PPS i M-49/57) mislim da je tu problem sa municijom. Doduše sa ovim drugim automatima imam mnogo manje iskustva (naročito sa PPS -samo sam dva puta gađao ukupno tridesetak metaka) ali je činjenica da su mi slična iskustva kao sa M 56. Izgleda da je metak 7,62 mm isuviše jak to jest da pri opaljenju oslobađa vrlo veliku temperatura ili ne znam šta bi bilo drugo.

Premda, kako ste napisali ,kod automata se preciznost previše ne gleda ,
ipak jako interesantno zapažanje , hvala za odgovor.

poz.

Nema na čemu.
 :super

Slučajno sam jutros gledao nešto publikaciju Vojnotehničkog instituta KoV, Podaci o naoružanju iz 1992. godine. Premda sam je i ranije povremeno prelistavao nisam obratio pažnju na jedan podatak koji se odnosi na automat M56 a to je da postoji i verzija za metak 7,63 Mauzer. Mogu da garantujem da takva verzija nije bila u naoružanju JNA ali s obzirom da sam radio na publikacijama za VTI i znam kako rade njihovi ljudi premda tamo nikad nije blo stručnjaka za istoriju naoružanja znam i da nikad nisu izmišljali. Znači taj koji je pisao o automatu M56 (na žalost ne znam ko je autor) je morao sigurno da vidi neki zvaničan podatak o automatu M56 u kalibru 7,63 Mauzer. Reč je verovatno samo o prototipu ali ...
Da li je neko nešto čuo o tome.

Zar nije to jedan i isti metak (dimenzisko skoro identičan)?

Koliko znam, rusi su po tom metku (7,63x25) razvili svoj 7,62x25, jedino ima veče barutno punjenje.


LPB

Skoro identičan ali si i sam naveo da su Rusi iz njega razvili svoj metak. Obično nisu kompatabilni naročito kod automatskog oružja.

Nisam imao sreču da lično probam.

Ali po napisanom, dimenzijsko paše, jedini problem je ako 7,63 Mauser stvara dovoljo barutnih gasova za nesmetan rad automatike.

Kolega iz SAD koristi u svome Cz.52/Vz.52 brez problema češku municiju (koja je najjača) i 7,62 TT i 7,63 Mauser brez problema. Kaže da radi, ali da nebi nikad probao na pištolju, koji je rađen za 7,63 mauser da koristi 7,62 TT.

Pošto recimo na M49/57 postoje i laki i teški zatvarač, po mom mišlenju sa lakim bi čak i lepše radio sa 7,63 mauser metcima.

LPB

Метак који је развијен 1896-те је 7,63(х25) Mauser , развијен је за славни Mauser C96 пиштољ, по узору на 7,65 Borchard из 1893. године.

Током 1920-тих, СССР купује значајну количину Маузерових пиштоља и, вероватно услед запажених одличних балистичких особина метка 7,63мм, ускоро усвајају у своје наоружање благо модификовану варијанту истог метка (названу 7,62х25 ТТ), као будући метак за пиштоље и аутомате Црвене армије.

У исто време, сви пиштољи и муниција у оригиналном калибру се продају у огромним количинама Кини (која такође ради своју копију С96 пиштоља) и земљама Латинске Америке.

Кључна разлика између ова два метка (иако их можете скоро свуда наћи по литератури као синониме),
јесте ширина екстракционог жљеба на чаури и пречник иницијалне каписле метка (руска је шира).
Каснија (послератна производња) барутна пуњења (пример чешки 7.62-Pi) су производила веће притиске, да је употреба метка декларисаног као 7,62ТТ у старијим оружјима у калибру 7,63 постала врло опасна. Наравно, у супротном случају, Маузеров метак се могао користити у 7,62ТТ пиштољима и аутоматима.

Тако да, мој неки закључак је да тај М56 није ништа друго до - само М56.

Иначе (мало за сладокусце):
Оригинални метак 7,63 Mauser: (Тестирано на тетејцу)
 DWM 403           Назив   
 DWM, Немачка    Проивођач
 5,5 грама         Маса зрна   
 424 м/с            Брзина на устима цеви   
 494 Ј                Енергија

Па сад ово упоредите са табелом од 7,62ТТ па видите. Ако немате податке, окачићу.

Početna brzina TT zrna ispaljenog iz automata M56 je 500 m/sec. Pošto je unutrašnja balistika zrna 7,63 mm Mauzer dobro poznata nije teško izračunati da bi početna brzina tog zrna (standardno vojničko) bila 455 m/s. Ako se ne bi podesila opruga ili masa pokretnog dela zatvarača M56 bi imao problema sa pouzdanim dejstvom. To može i da se lako matematički dokaže ako baš neko želi mogu i to da uradim.

Лично бих волео да видим тај прорачун. На прајват ако ништа. 

OK dobićeš. Ali još nešto. Spoljna balistika Mauzerovog metka bi približno odgovarala ruskom metku ispaljenom iz TT. To valjda ne moram da dokazujem jer je Vo 455 m/s (kao kod TT) a balistički koeficijent zrna je praktično identičan. Imaš verovatno tablice gađanja i za TT i za M 56 pa upoređuj da li bi mogao da se koristi isti nišan na M56 za oba metka.

нека комбинација између мп-40 и лениградско аутомата ппш-43.

[attachment=1]

Како је било у време ЈНА додељивано оружје пешадијском одељењу у периоду са претходне слике? Колико је ког оружја било заступљено, извињавам се ако је то негде већ наведено.

Слика са фотографије је негде из средине 70-тих година, зато ти мало ко може прецизније рећи. Ако ико то прецизније зна то је Бојан СДК. Ја могу онако одприлике. Постојали су критеријуми припадања личног наоружања и опреме војника и старешина по родовима. То се уносило у књигу формације и по томе додељивало или набављало.

Овај аутомат су дужили командири одељења и старешине и то у време када је основна пушка била М-48. Када су уведене ПАП М-59/66 једно време су се задржали, али, када су "А" јединице почеле добијати М-70, њих су управо прво добили командири одељења па је аутомат избачен потпуно. Остао је у неким неборбеним родовима и службама, као и ваздихопловтсву до средине 80-тих.

ja sam ga dužio na Muzilu za vreme osnovne obuke do radosnog prelaska na Vargerolu, dva kilometra niže.

И мој отац је у то време средине 70-тих служио војску у Струмици, Македонија. Колико сам га разумео, "прашинари" су дужили "паповке" а командири по његовим речима - "аутомате". Наравно, њему ознака модела ништа не значи, па није могао бити прецизнији. Мене је то занимало из разлога што неки имају обичај да М70А називају аутоматом, па може бити да је у питању та пушка, а опет, М56 је још увек био заступљен у наоружању пешадије, па нисам сигуран. Хвала на одговору свакако.

Ako se dobro sećam ovakav automat je dužio moj otac u vojsci 1960-1961.

Bio je artiljerac, na haubicama 122mm, prvo u školi šro-Zadar, zatim Štip i naravno Krivolak.

Kritikovao ga je, u više navrata mu se jednostavno raspao usled vibracija pri skokovima i iskakanu iz kamiona i slično.

Nepreciznost mu je druga mana, to oružje je za blisku borbu, borbu u zgradama i slično.

Zbog svoje kompaknosti i relativno male mase dužili su ga i artiljerci, vozači i slični ves-ovi.

Jedna od mana je i njegova "nežnost", ili slaba otpornost na prašinu, blato, morao je jako jako dobro da se održava.

Municija koju su ispaljivali je bila neujednačenog kvaliteta, samim tim i rezultati gađanja.

Kao i ostale poratne generacije moj otac se zakljinjao na Mauzer tj. M-48  ;D i naravno Baćuškin PPŠ.

Kasnije sa kačenjem čvaraka mislim da je zadužio neki veoma "izraubovan" Sovjetski pištolj TT-jac valjda.

Izvinite odoh malo u offf.

Нисам желео да се укључујем у ову расправу, али сам баш испровоциран.

Пренесете нечија искуства, као некакву "истину"!
[attachment=1]
Овај аутомат је за своје време, и за потребе за које је конструисан био одлично оружје.
Заборавилисте да му је основна намена блиска борба, борба у насељеним местима, наоружавање припадника непосредног обезбеђења.
Аутомат је прво уведен у реорганизоване пешадијске пукове (ЈНА), по новој формацији из августа 1959.године, када је формирано 32 команде ових пукова.
Нови пукови имали су у својој формацији, поред осталих јединица и "чету аутоматичара", оспособљену за борбу у урбаној средини. Ова чета, како сам назив, говори била је наоружана овим аутоматима.

Сад ћу да цитирам мишљење једног нашег колеге са другог форума:

"М-56 је оружје готово до перфекције направљено за руковаоца.

1. Сасвим одговарајуће масе
2. нема штрчећих резица, полуги и слично које се каче за униформе (МП40 је прављен првенствено за тенкисте Вермахта)
3. Оружје које готово перфектно лежи у руци, са добрим нагибом дршке, и савршено постављеним размаком између рукохвата и оквира за који се држи другом руком.
4. Перфектно се контролише у дејству.
5. нема потребе да се пребацује на појединачну јер се лако "осети" колико да притиснеш дого обарач да би пуцао појединачно.
6. Има калибар 7,62, који сматрам за најбољи метак за аутомате икад направљен.
7. Квалитетно одрађен, можда бољег квалитета од АП М70,
8. Цев опет, до перфекције урађена.
9. Аутомат престаје да ради тек када се цев толико рашири од топлоте да заглави метак.
10. механизам поједностављен и рационализован."

У потпуности се слажем са изнетим ставовима.

Кад сам се већ огласио да дам још нека објашњења.
Колико се ја разумем у војно стрељаштво, овај аутомат од 1975.год није био у програму такмичења у стрељаштву у ЈНА.

У Војној академији су их задужили командири питомачких одељења, задњи пут 1975.године, када је господин "dzumba" учествовао у споменутој здруженој вежби "ПОБЕДА-75", нормално је да је тамо задужио аутомат М56, јер је био у улози командира.

Аутомати су сукцесивно повлачени из наоружања, али заједно са полуаутоматским пушкама, како су пристизале аутоматске пушке М70, у периоду од 1980. до 1986.године.
Команде дивизија су одлучивале о приоритету пренаоружавања. Дакле пренаоружавање је ишло по јединицама, а не по дужностима и специјалностима.

Баш ме чуде до сада изнете негативне конотације о овом аутомату, а које се односе на прецизност, квалитет израде и квалитет муниције.

Ja kazah "ako se dobro sećam".

Naravno ovde ima ljudi koji su stručniji od mene po pitanju streljačkog naoružanja.

Nepreciznost, bio sam tenkista znači po formaciji dužio "Škorpion"-plastični rukohvat, naravno na pešadiskoj obuci smo gađali i iz PAP-ovke, ja sam dobio prilično istrošenu pa ni rezultat nije bio dobar, kada su je zamenili bilo je osetno bolje isto je bilo i sa AP.

Što se tiče preciznosti, daleko da je sporim (PAP).

Matori mi je mašinski ing. po struci i znao je i onda da oceni sklopove, posebno ako znamo da to oružje nije pravljeno u "stisci" i da je bilo sasvim dovoljno i resursa i pameti a i vremena u Jugoslaviji da iznese tako bitan projekat, naravno imali su na raspolaganju dobra i sva loša iskustva drugih vojski sa sličnim naoružanjem kao i veliku količinu komada oružja za probu.

Pozdrav svima.

Мало ко овде има непосредно искуство у коришћењу овог аутомата. Тако да су оцене из друге и треће руке. Слажем се да је у техничком смислу оружје квалитетно урађено и да делује атрактивно (визуелно). Постојала је идеја (касних 80-тих) да се користи преобликује и користи за потребе специјалних јединица, али у конкуренцији аутомата "Хеклер" није имао шансе.

Ја сам изнео само свој лични утиска јер сам га, као што сам навео, "дужио" свега 15-ак дана док сам био на вежби "Победа-75". Нисам га задужио каоккомандир питомачког одељења, већ као питомац који је на вежби постављен на дужност командира вода. Задужили смо га сви (питомци) који смо ишли на ту вежбу иако смо имали своје лично наоружање (ја сам управо био задужио М-70, ону са дрвеним кундаком). Вероватно су старешине Академије процениле да ћемо се тако боље уклопити у средину. Међутим, ја сам био распоређен у јединицу (пешадијски батаљон из Охрида, заборавио сам му формацијску ознаку) која је била наоружана са ПАП и АП М-70 тако да сам ја био изузетак и привлачио сам пажњу осталих војника. Сви су желели да опипају аутомат. Признајем, да ми је било згодно да га носим јер нисам морао да носим маневраску муницију (није је ни било за њега). Осим тога има добро решен ремник који омогућава лако пребацивање аутомата из једног у други положај, без скидања.

Квалификације за аутомат које је навео колега са тог другог формуа, углавном стоје. Међутим, могуће је да се деси и оно што је навео Борис, као искуство свог оца. Ако се не склопи добро, могуће је да се "распадне". Ако је војник лоше обучен. Ако је лоша муниција, могуће је да прави застоје, мада ја лично мислим да то углавном није истина јер је квалитет те муниције био веома добар. Аутомат је у односу на пушку далеко непрецизније оружје. Наравно, није ни намењен да погађа у "леву обрву". Ипак, већина лаика то не зна или не жели да зна. Свако има право да изнесе свој став и мишљење, па и Борис, а Љуби хвала што је унео дозу озбиљности у дискусију.

evo rap-a i bajonete za M56 iz moje kolekcije

Jel imas i 'glavni deo' kolekcije ili to ljubomorno cuvas od oci javnosti :)? Ovo te pitam iz licnog iskustva :)

hehehe nažalost nemam ali se prodaje jedan na njuškalu za 1000 kuna, na kolekcionarsku dozvolu naravno pa si kontam da napravim dozvolu pa da postanem ponosan vlasnik automata.

Neces zazaliti, garantujem ti, posebno ako si ljubitelj oruzja :) Ako ga upecas, post-uj pa da se divimo :)

M56 takodje su koristili pripadnici RSUP-a(milicija)sve do dolaska MP5 i M70

http://www.youtube.com/watch?v=u0BGVKnSjos

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]
Да се не заборави.

ФРОНТ - "одбрамбена школа" - осамдесете

Љуба

[attachment=1]

Jel nekom poznat ovaj automat M65 9x19mm ?
[attachment=1]

Moj sud verovatno nije merodavan, ali ću reći svoje mišljenje:

mislim da je najveća mana ovog automata veoma glomazan i težak zatvarač, prilično dugog hoda, koji prilikom kretanja napred - nazad, u toku rafalne paljbe veoma narušava balans oružja. Samim tim dovodi do toga da je automat u toku rafalne paljbe prilično neprecizan, rasturanje pogodaka je veoma veliko.

Moramo imati na umu konstrukciju tog oružja, tj. da u toku paljbe, za vreme opaljenja metka zatvarač nije bio zabravljen, već je njegova velika masa (uz pomoć opruge) omogućavala zaptivanje cevi, dok pritisak u njemu nakon opaljenja metka ne opadne na dozvoljeni nivo.

Svaka čast na tome, nisam ni znao da je postojao.

M nisam ni ja nego sam prije neki dan dobio ovaj sken iz Fronta, dosta je bilo pisanja o tome da bi m56 bio bolji u kalibru 9mm , i evo ga  :D

Мене не чуди да је Застава пробла да изради уружје и у том калибру. Међутим, нешто ми није познато да је то и уведено у наоружање, бар не у некој већој количини.

Ја сам такође само начуо да је овај аутомат постојао. 9мм пара је најраширенији и врло пристојан пиштољски метак. Да је уведен у наоружање, Џумба би то знао.

Jedan automat M56 u rukama vojnika JNA.


[attachment=1]

Ova verzija u kalibru 9mm još više podseća na MP40 jer je municijski okvir ravan.

Da nije možda u jednom periodu urađena konverzija jer su u magacinima imali dosta zaostale municije i RAP-ov od MP40 iz predhodnog vremena.

Sa slike ne možemo da zključimo da li je okvir od MP40 u pitnju?

Okvir je original od M-56. Bio je lagano zakrivljen.

Duje izvini ako nisam dobro video.

Samo na ovoj poslednjoj crno-beloj slici verzije 9mm iz fronta ja stvarno nigde ne vidim da okvir ima ikakvu pa i blagu krivinu.

Za standardnu verziju 7,62 znam da je imala zakrivljene okvire i to iz razloga što su čaure za 7,62mm konusnog oblika a za 9mm su ravne.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

 Stranice su iz udzbenika ONO i DSZ za srednje skole. Crtezi koji objasnjavaju stavove su nastali na osnovi fotografija ucinjenih za uputstvo automata 9 mm M65 (interna oznaka ZCZ, nikad stvarno usvojen od JNA) koji je razvijen za eventualne strane narucioce, vojne i civilne. Do kraja 80-tih se reklamirao kao " Yugo MP-40". Potreba proizvodnje automata u tom kalibru je uocena za vrijeme alzirskog rata.

Kakvim okvirima se je punio M65? Onima od MP-40 ili namensko razvijenim?

Dobro si rekao, namenski razvijen. Utvrdjivanje kao kod M56, u stvari isti okvir redimenzioniran i nezakrivljen.

Hvala

[attachment=1]

Pozdrav svima posto sam neupucen a kopka me nesto pa da pitam.......da li je ista municija (po bilo kom osnovu) za m-56 i pistolj tt......zasto pitam......pa imam kutiju metaka na kojoj pise da je za automat i nije za pistolj .......
Znaci moze li se ista municija bez bojazni koristiti i za pikavac i tt.......
Znam slucaj za raspad pistolja tt(ruska verzija) zbog koristenja municije za pikavac....

Hvala za odgovore

Da, upotrebljava se ista municija 7,62x25mm.

Картум, пиштољ (ТТ) се највероватније распао због тога што или није добро склопљен (на пример не учврсти се спојница цеви), или због неког квара. Због муниције није сигурно (ако је регуларна, фабричка).

MIslim da postoje razne varijante municije 7,62x25, što se tiče punjenja. (samo da se setim gde sam to čitao). POstoji mauser 7,62x25, tokarev  7,62x25, koji su dimenzisko isti, ali je razlika u barutnom punjenju. Postojala je i municija, češka 7,62x25 Model 48 koja je bila namenjena automatima (jače punjenje) itd.

Ako se koristila Yu municija za M-57 ili M-56, osim kod kvara (što je Dzumba prije napisao), trebalo bi normalno da radi.

LPB

Лаички: ако на кутији пише да није за пиштољ, ја их не бих убацивао у оквир да пробам.

Што се тиче самог аутомата, имао сам га пар месеци, али нисам имао прилике/потребе да пуцам, па ни да га носим. У руци је био осетно лакши од аутоматске пушке. Приликом растављања и чишћења деловао ми је као квалитетно направљено оружје.

Hvala svima na odgovorima........moguce je da postoji razlika u barutnim punjenjima od razlicitih proizvodjaca.......ono sto je zanimljivo sto mi je u jedinici bilo vise slucajeva "raspadanja" pistolja i to su svi bili ruske tj. sovjetske proizvodnje dosta starog godista proizvodnje......i nije bilo slucajeva raspada yu tt m-57......samo ruski.....
E sad stvarno nisam siguran da li je bila 100% "domaca" municija ili se koristila i neka druga.......buduci da govorim o ratnom periodu sve je moguce........

Svejedno jos jednom hvala za odgovore.......

ствар је у каписли. за аутомате је ишла тврђа каписла. зато сте са 9 пара из 1949. са цз99 имали гомилу застоја, а са м88 не. највероватнијеје да је исто било и са 7,62х25.

Kartum 7193, pretpostavljam da imaš kutiju metaka na kojoj piše:
             70 komada
 7,62mm metak za automat (s)
             ppu xxxx
nc xx                     mbl xxxx
Ako je tako najverovatnije se radi o remontovanoj sovjetskoj municiji iz drugog svetskog rata. Ovu municiju je proizvodila i Pobjeda Goražde, tako da bi po logici stvari umesto ppu mogli da piše i pg.
Ovo (s) znači da je municija sovjetska. Mbl znači da je barut iz Lučana, a ppu da je municija remontovana u Užicu.
Tu municiju možeš da pucaš iz čega hoćeš. Čak i iz Mausera C96, ako ga nađeš negde.
Prvo su Nemci razvili metak 7,63x25mm za pomenuti Mauser, pa su taj metak Sovjeti kopirali. Pucao sam iz Mausera sa municijom za tt, i radio je besprekorno.
U literaturi se pominje češka municija 7,62mm sa jačim punjenjem. Ja je nisam video. Česi su tada koristili pištolj VZOR 52 koji ima bravljenje valjcima kao Šarac, tako da je verovatno i on mogao da je guta.
Kada se koristi ta bajata municija, često se desi da metak neće da opali. Takođe se dešava da kapsla i deo baruta koji je aktiviran izbace zrno do nekog dela cevi. Ako po zvuku to ne primetiš i ne pogledaš u cev, nego ubaciš nov metak i opališ naduvaćeš cev. Nisam još video tt sa naduvanom cevi ali razne druge pištolje jesam.

Da li se M56 ikada nalazio u naoružanju država koje nisu nastale raspadom SFRJ?

Vodnice hvala za iscrpno objasnjenje.........pogledacu kutiju

Deaktivirani M-56 u prosti prodaji, ali se lepo vide detaili.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Pogledao kutije za municiju nazalost jedna se toliko raspala da je nemoguce razaznati sta tacno pise na etiketi osim da je za automat(s)......bas se slabo vidi........
Medjutim druga kutija je puno bolje ocuvana i na njoj pise da je za pistolj i automat.....70metaka  TT - 7,62mm
barut || 9 (1x1x0,07)    ser 4/50       11-2/53

 Cahura je punktirana na grlu 3 ili sest puta?

Па та ти је муниција старија од мене. Ако је будеш користио правиће (вероватно) застоје.

Ja sam nedavno ispalio 9mm Para, PPU, 1949. Nije bilo problema, jer je stajao sve godine u fioci, u maslenoj hartiji.

Pa Dzmba ako se ti staro osjecas :laugh: ne mora da znaci da i municija ne valja.......primjer bereta 9 mm short model 1934(cini mi se) serijski broj f 0660 ispali pun okvir municije godista 1951.......bez ikakvih problema......municija i pistolj su od pokojnog mi oca ostali u amanet......
Znam ja kako se municija cuva nista se ti ne sikiraj........

Pregledavao municiju i velika vecina je punktirana na tri mjesta........nadjoh desetak kom sa punktiranjem na 5 mjesta???!!!??......ova kutija koja je u raspadnutom stanju je vjerovatno prepakivana  vise puta i sadrzi metke razlicitog godista.......

Dzumba mojne mi da se ljutis nisi ti toliko star(iji) bar po prici zajednickog nam poznanika.......

I ova beretta sto je spomenuh je 1942 godina proizvodnje.....

Наравно да се не љутим. Нисам престар, али ипак старији. Годину дана сам млађи од те муниције. И још "опалим" (ха,ха).

Знам ја да ће таква, па и старија муниција углавном опалити, али... затајиће онда кад не треба (то каже капетан Марфи).

....i jos "opalim" ;D :laugh: :) hahaha........treba ti neka mladica za masiranje ledja :)

A kapetan Marfi......je*** m***u  koliko je samo puta bio u pravu :)

Dzumba evo jedno privatno pitanje na koje nemoras odgovoriti
Bezbjednjak ppuk ili puk??? :super

Не, војна полиција, пуковник.

Dobro ubo sam bar nesto ;D

Aj da se i ja malko oglasim oko ove malo zamrle teme i dam malo svojih i viđenja a i podelim iskustva.
Kao prvo moja je generacija u SVŠ dugovala i ove automate a u službi kada sam počeo da radim Inžinjerijski komandiri odelenja su uz starešine dugovali automat M-56 a vojnici M-48 i elitna 305 inžinjerijska brigada je sa njima preoružana u drugoj polovini 80ih.
Tako da sam ja sa ovim automatom nakupio malo manje od deset godina družbe i službe.
Neko mislim da je Ljubisav napisao da se automatom i bez stavljanja selektora na jedinačno LAKO razdvaja metak po metak i mi smo na tome i uvežbavali desetare da se tako postižunajbolji rezultati a iznimno kod upada u zgradu je išao duži rafal.
Takođe sam siguran da je iz vojničkog takmičenja automat bio izbačen jer sam ja počeo aktivnije da se bakćem oko strljaštva još u vojnoj školi a kasnije sam nastavio prvo sa PAP a posle sa AP iako smo mi imali u naoružanju i M-48 ona je već na početku 80ih izbačena.
Doduše M-48 se dugo zadržao u civilnom delu takmičenja u streljaštvu do polovine 90ih kada je u programu gađanje vojničkom puškom došlo do zamene sa PAPovkom a izbačena M-48.
Za onaj automat M-65 da dodam da sam ga prvi put video u Zastavi kada smo pravili strelište za potrebe fabričkog opitovanja i tada nam je predočeno da je on kao i M-56 stariji brat bio delo istog konstruktora Todora Cvetića.
Isti je konstrisao i: RB-M57 i Signalnog pištolja takođe gle M-57 a sva tri imaju kao potpis autora iste korice na rukohvatima.
Ovaj automat je pokušaj da se ponudi preoružavanje na novi metak a za te je potrebe konstruktor Cvetić(koi je bio i u razvojnom timu za domaći pištoljTT oznake M-57)tada razvijana i ona pod verzija sa kočnicom na rukohvatu i u kalibru 9x19.
Na žalost velike zalihe i municije 7.62x25 a i automata M-56 su prevagnule a u razvoju se već uveliko radilo i na premodifikacijama PAP M-59 u verziju koja je opšte poznata a paralelno sa njom se išlo i u pionirske radove na seriji FAZ automata.FAZ automati su nam danas poznati kao M-70 sa drvenim i preklapajućim kundakom i PM M-72.
Jako gusto preplitanje u razvoju novih oružja je izbacilo i iz proizvodnje automat da bi se na tim linijama radila PAPovka a za FAZ seriju su kupljene nove mašine...
Inače prvi automat iz Zastavine producije je ovaj Automat 9mm M1944 B2[attachment=1]
http://www.zastava-arms.rs/sr/imagetext/1941-%E2%80%93-1945
A malo o istorijatu od 45-70e ima i ovde.Doduše o automatu M56 nema ni reda teksta.
http://www.zastava-arms.rs/sr/imagetext/1945-%E2%80%93-1970

Imamo temu o Preteča M-70, zastavina automatska puška M-64 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8745.0.html) , tako da je svaki detail dobrodošao.

A o zastavinom 9mm M1944 B2 sam več pitao u jednoj temi i nisam dobio dodatnih info :(

Hvala na obaveštenju Božo 13
Okačio sam tamo i link a i moj deo zapažanja sa poslednjeg komentara.
No da se ne ide dalje u off.
Da priložim sliku jednog kod nas manje poznatog Češkog metka za njihov pištolj 7.62mmx25 koih sam brdo ispalio iz M-56 Našeg automata ada se nimalo nije bunio sem malo jačeg praska i ovaj je sačuvan za kolekciju.
Na slici je levo a u sredini i desno su još ređi 7.65x21mm negde označeni i kao 7.65Parabelum.
[attachment=1]
Sva tri sam dobio kao poklon u komunikaciji sa snagama UNa u vreme dok sam radio u vojnoj policiji 90ih..

ко још користи прастари 7,65 парабелум? ???

Koja je razlika između metka 7,62 TT i ovog češkog 7,62x25?

Česi su za svoje potrebe u pištolju VZ52 ili VZOR52 koji je konstrukcijski bravljenjem cevi sa valjčićima sličan Mašingever familiji.
Za svoj rad u ovakvom bravljenju VZ52 je tražio malo JAČU laboraciju barutnog punjenja.
Pištolj i ova laboracija metaka je sve do pred kraj 80ih bila glavno lično naoružanje Čehoslovačke armije i uvođenja drugog oružja u naravno i drugom modernijem kalibru 9x19 a oružje LEGENDA ČZ75.
Da ne skrnavimo temu o pištolju i ovoj laboraciji koja je po snazi skoro u ravni sa 357 više ovde:
http://modernfirearms.net/handguns/hg/chex/cz-52-e.html

Evo i naš legendarni M-56 automat u prikazu na Modern Firearms:
http://modernfirearms.net/smg/yu/m56-e.html
U startu se vidi greška u tabeli su pobrkali kalibar i umesto 7.62x25mm su napisali da je 9x19mm A o tome da je direktan klon MP40 ja se nikako nebi složio i za to ima mnogo argumenata koje čak i sami tu pišu ali su ga tako uprostili i POGREŠILI.

Ovde piše da je taj pištolj u kalibru 7,62x25 TT !?  :-\

lovac@
Ja nigde nisam sporio kalibar VZ-52- to što si ti naveo kao citat ti lepo piše da je Za Češku laboraciju metka 7.62x25mm(koja je pravljena za VZ-52) u ravni skoro sa 357Magnum..
A u onom linku(gde je predstavljen naš M-56) je greška jer je tamo navedeno da je AUTOMAT M-56 u kalibru 9x19mm.
Pročitaj polako sve po redu pa ćeš sam to uvideti.

Vojnici naoružani sa M-56.



[attachment=1]

Fotka iz JNA, neki od vojnika imaju M56.



[attachment=1]

Според  Forgotten Weapons автоматот м56 преставува еден од наједноставните автомати во изработката .

При крају обуке на Музилу ја сам дужио М-56 јер су ми дали да будем "помоћник командира одељења" Било ми је јако занимљиво што је био мало компликованији од хемијске оловке!

Poslednji pt sam M56 ''uživo'' vidio u Lori,1976 godine,na vezu za podmornice,gde su stražari nosili te automate :udri

Во една чета на ЈНА на 140 луге беа само вооружени 4 војници со м56  или пак една третина од војниците беа вооружени со м56 ?

Требало би да су десетари (командири одељења) били наоружани аутоматима у пешадијским четама, плус командири водова.

Oд прилика некаде околу 10 до 14 автомати м-56 на една чета.Фала за одговорот dzumba

Automat 7,62 mm sistema Cvetić M1956
05/08/2019  Branko Bogdanović

Rad na novom domaćem automatu započeo je, praktično, odmah nakon obustavljanja proizvodnje M1949 (1954. godine). Na prvi konkurs bilo je prijavljeno 8 prototipova: 6 iz kragujevačke Zastave (poznatih konstruktora, poput Đurđa Matića, poslovođe odeljenja neautomatskog oružja Milana Ilića, te Danila Cukića), jedan iz Instituta naoružanja Uprave za vojnotehnička istraživanja i razvoj JNA (rešenje kapetana I klase Todora Cvetića) i jedan iz Uprave artiljerije (kontrolnog organa UA pri Zastavi, kapetana I klase Ljuba Mijomanovića). Kragujevački automati uglavnom su se bazirali na modelu iz 1949; Mijomanović je prijavio nemački ERMA MP-40, prekalibrisan na municiju 7,62h25 mmTT, dok je Todor Cvetić konkurisao sa potpuno novim rešenjem oružja sa slobodnim zatvaračem. Cvetićev model najbolje se pokazao. Tokom drugog kruga testova, jedini je izdržao probu na 27.000 metaka (samo 7 zastoja). Tako je u naoružanje JNA usvojen automat 7,62mm M1956 (radni kodirani naziv artikal 11).

U osvajanju proizvodnje i ispitivanjima automata, između ostalih, učestvovao je i stručnjak Instituta naoružanja, major, dipl inž Milan Vasiljević. Tokom 1956. godine izrađeno je 20 primeraka, neophodnih za trupna ispitivanja. Serijska proizvodnja artikla 11 (M1956) započeta je 1960; do 1975 (kada je proizvodnja obustavljena), „Zastava“ je vojsci i policiji isporučila 88.889 automata 7,62 mm M56. Inače, 1965. godine, za potrebe izvoza, izrađena je i ograničena serija istog oružja u kalibru 9 mm Parabellum (M65).

Automati sistema Cvetić 1 — 7,62 mm M1956 g.; 2 — 9x19mm
[attachment=1]

Samo zbog izvesne vizuelne sličnosti sa Mpi-40, često se navodi da je domaći automat M1956 rađen po uzoru na konstrukciju Hajnriha Folmilera (Heinrich Vollmer, 1885-1961) i zavoda ERMA (kod nas pogrešno nazivan Šmajserom). No, između ova dva oružja postoje bitne konstruktivne razlike.

Presek automata M1956 (gore) i nemačkog MPi 40 (dole)
[attachment=2]

Automat M56 je radio na principu trzanja slobodnog zatvarača, a dejstvovao je sa otvorenim zatvaračem (sa  početkom automatskog ciklusa sa zatvačem u zadnjem položaju).  Udarna igla je bila integralni deo zatvarača, na kome se nalazio izvlakač sa oprugom, donosač metaka i kružni otvor za ručicu. Povratna opruga, smeštena u sanduku, bila je većeg prečnika od onog kod MRi-40, bez teleskopske obloge. Iz automata se moglo dejstvovati jedinačno i rafalnom paljbom. Regulator vatre, smešten ispred branika obarače, bio je poprečnog tipa, sličan onom na modelima M1949 i M49/57. Sastojao se iz poluge pravougaonog preseka sa polukružnim izrezom za razdvajač i obostranog nareckanog dugmeta sa jasno vidljivim natpisima “jed.“(inačno) i “rafal.“(no). Potiskivanjem levog dugmeta regulatora udesno, do položaja kada je na njemu bio čitljiv natpis “jed.“, poluga se postavljala na pravac kretanja razdvajača. Nakon opaljenja, prilikom kretanja zatvarača unazad, poluga regulatora sprečavala je da razdvajač deluje na polugu obarače, odnosno, da zadnji krak zapinjače zadržava zatvarač u zadnjem položaju. Prilikom potiskivanja desnog dugmeta ulevo (da je čitljiv natpis “rafal.“), urez na polugi se dovodio na pravac razdvajača.

Ručica zatvarača istovremeno je predstavljala i kočnicu. U cilju blokiranja zatvarača u prednjem ili zadnjem položaju, ručicu je trebalo zaokrenuti za 90° u smeru suprotnom od kazaljke na satu. U ovom položaju, na gornjoj površini ručice je bilo čitljivo “ukočeno“. Kada bi se ručica zaokrenula u suprotnom smeru, zatvarač se kretao slobodno a na ručici je bio vidljiv natpis “otkoč“(eno). Sanduk je, u suštini, imao kanal duž koga se kretala ručica zatvarača.

Na prednjem i zadnjem delu kanala nalazio se kružni otvor sa prečnikom većim od širine samog kanala. Istovreemeno, neposredno iza glave ručice zatvarača nalazilo se rebro pravougaone forme sa širinom koja je odgovarala širini kanala a visina – prečniku kružnih otvora. Tako je u vertikalnom položaju (ručica okrenuta 90° suprotno od kazaljke na satu), rebro sprečavalo kretanje ručice duž kanala a time i samog zatvarača. Osim ovog jednostavnog i efikasnog rešenja, na ručici je bio montiran utvrđivač zatvarača koji je sprečavao neželjeno (slučajno) opaljenje oružja – manu koju su imali prethodni domaći, ali i svi inostrani modeli automata. Upravo iz tog razloga, Uprava pešadije je od konstruktora zahtevala da reši ovaj problem. Cvetićev utvrđivač je, naime, na vertikalnom kraku imao kvadratni izrez, dok je opruga pod donjim krakom utvrđivač držala priljubljenim uz sanduk. Na prednjem delu sanduka nalazila se bradavica. Prilikom neželjenog kretanja unapred ili u krajnjem prednjem položaju zatvarača, bradvica je “zaskakala“ u otvor  utvrđivača, obezbeđivala sigurno rastojanje (1,2-2mm)  između fiksne udarne igle na zatvaraču i čela čahure u ležištu i time sprečavala slučajno aktiviranje kapsle.

Prilikom povlačenja zatvarača unazad, strelac je obuhvatom ručice zatvarača  savlađivao silu opruge, čime se utvrđivač zaokretao oko osovine, zub “iskakao“ iz proreza i time oslobađao zatvarač. Obloga sanduka sa pištoljskim rukohvatom i branikom obarače izrađivana je od crne plastike. Obloga je, prema konstruktorovoj zamisli, sa unutrašnje strane imala naizmenična polukružna rebra – distancere između sanduka i obloge, što je omogućavalo strujanje vazduha, hlađenje i smanjenje vibracija. Koliko je ova ideja bila ispred svog vremena ukazuju loša iskustva saНK-G36, izražena u Afganistanu 2001. godine, kada je, usred pregrevanja cevi i uticaja toplote na polimerske obloge, dolazilo do zastoja pa i otkazivanja oružja. Automat se punio zakrivnjenim okvirom kapaciteta 30 metaka 7.62x25mmTT. Konačno, automat M56 je imao preklopni skeletni metalni kundak.

Eksperimentalni nož sa šilom za automat M56.
[attachment=3]

Zanimljivo je da je Uprava pešadije naknadno tražila da automat ima i mogućnost montaže noža – bajoneta. Cvetić je konstruisao skladan, praktičan nož sa dvoseklim sečivom, plastičnim koricama i bočnom kliznom bravom. No, tada se pojavio novi zahtev – da nož bude “unverzalan“, odnosno, da na rukohvatu ima i preklopno šilo. Smatralo se, naime, da je šilo neophodno za vodiče tovarnih grla brdske artiljerije i mornare (bušenje dodatnih rupa na kaiševima, brzo raspetljavanje čvorova i sl.). Kada je izrađena probna serija ovog tipa noževa, ustanovilo se da su skupi za proizvodnju te se ostalo pri standardnom bajonetu M1956.

Automat M56 je za ono vreme predstavljao odlično oružje i danas je nepravedno zanemaren. Navedimo da je major Cvetić,11. novembra 1960. godine za Automat 7,62mm sa nožem dobio Pronalazačko svjedočanstvo Pov. 1224/60 P-1406, koje mu je, po ovlašćenju državnog sekretara za poslove Narodne odbrane Ivana Gošnjaka (1909-1980) uručio načelnik uprave Vojnoteničkog instituta, generalpukovnik Vladimir Matetić (1911-?). Na odluku taktičkog korisnika da se obustavi dalja proizvodnja automata, uticalo je uvođenje AP 7,62 mm M70, za koju se smatralo da će „pomiriti“ taktičko-tehničke zahteve puške i automata. S druge strane, „Zastavini“ stručnjaci imali su jasnu predstavu o značaju automata za blisku borbu. Još tokom samoinicijativnog razvoja Familije automatskog oružja Zastava (FAZ), model sa preklopnim kundakom (M64B) tretiran je kao automat. Kada je JNA 1970. godine usvojila FAZ, automatska puška M70A, dužine sa sklopljenim kundakom, bez noža, 640 mm (znači, kao i M56), praktično je preuzela ulogu klasičnih automata.

TTH  PP obr.1956:
Masa, kg: 3,060 (bez  okvira), 3,460 (sa okvirom i nožem)
Dužina , mm: 640 (sa prklopljenim kundakom) / 865 (sa ispravljenim kundakom)
Dužina cevi, mm: 250
Žlebova:    4
Metak: 7,62×25 mm TT
Kalibar, mm: 7,62
Princip rada: slobodni zatvarač
Kadenca,metaka/min: 600
Početna brzina zrna (Vo), m/s: 500
Hranjenje: Okvir sa 30 metaka

Izvor: www.oruzjeonline.com

https://www.youtube.com/watch?v=ZEN8H4TF0NI&t=304s