PALUBA

Kakvo je to zanimnje Astronaut

Da bi se postao astronaut, potrebne su godine intenzivnog i napornog treninga, a kako izgleda život u svemiru, na svemirskoj stanici, možete da saznate u sledećem tekstu …

Svakodnevni život astronauta na svemirskoj stanici se ne razlikuje mnogo od života nas koji smo ostali na Zemlji. Oni rade sve što je potrebno čovekovom organizmu: jedu, spavaju, zabavljaju se, kupaju se, sve što im prostor u svemirskoj stanici dozvoljava. Rade sve, samo na malo drugačiji način.

Zapravo, na svemirskoj stanici nema gravitacije, tako da astronauti bukvalno lebde unutar šatla, svemirskog broda ili svemirske stanice.

[attachment=1]

[attachment=2]
_{Hrana i kako se jede}

Zbog toga ne mogu da jedu kao kad su na zemlji, jer bi im i hrana odplutala i razvejala se unaokolo. U većini slučajeva hrana astronauta se nalazi u kesama, odakle je oni srču, a ponešto mogu da jedu i kašikom. Neka hrana se na stanicu odnosi u svom pravom obliku (na primer, voće), a neka se dehidrira i odnosi u prahu (sir, makarone…), tako da se pre jela u nju mora dodati malo vode. Takva hrana zauzima manje mesta od "prave" hrane i ne kvari se, jer na stanici nema frižidera za čuvanje hrane. Od dozvoljenih dodataka jelu, tu su majonez, kečap, senf, dok se biber i so koriste u tečnom obliku, tako da ne može da otpluta i zaglavi se negde gde mu nikako nije mesto.


Spavanje je takođe avantura. Neki astronauti vole da se opuste i da slobodno plutaju u kabini dok spavaju, ljuljuškajuši se u bestežinskom stanju. Većina više voli da spava zakopčana u svojim vrećama za spavanje, a neki čak privežu jastučić za glavu, i time postignu efekat spavanja u svom zemaljskom krevetu.

Pitate se kako se kupaju? U šatlu (svemirskoj stanici) nema kada i tuševa, tako da se astronauti kupaju pomoću vlažnih sunđera. Mogu da peru zube na standardan način, ali moraju da paze da im neki balonžić od zubne paste ne odluta.

[attachment=3]
_{Svemirski toalet}

Sve đubre koje naprave astronauti pakuju i šalju nazad na Zemlju.

Najvažnija stvar od svih koje svaki astronaut mora da se drži jeste svakodnevno vežbanje. Bez gravitacije, ljudsko telo počinje da se opušta, mišići počinju da mlitave, a kosti počinju da gube svoju čvrstinu. Za vežbanje astronauti koriste razne sprave i time se bave dobar deo dana. Ostatak dana provode obavljajući svoje poslove zbog kojih se i nalaze na svemiskoj stanici.

[attachment=4]

Što se tiče garderobe, unutar stanice astronauti mogu da nose šta god žele. Preoblače se jednom u deset dana, jer na stanici nema puno mesta za garderobu. Svemirska debela neprobojna odela (težine oko 25 kilograma), sa velikim kacigama nose samo kada izlaze u otvoreni svemir, zbog toga što tamo vlada vakuum i nedostatak pritiska, a to jako šteti našem organizmu. Astronauti nemaju potrebu da izlaze is šatla, osim ako ne treba nešto da poprave na samom šatlu. Tada oblače svemirsko odelo, u koje je ugrađen radio (tako da mogu da komuniciraju sa ostalim članovima posade) i mali mlazni pogoni pomoću kojih lako manevrišu kroz otvoreni svemir, kao da su u nekoj video igri.

[attachment=5]

Trenutno u orbiti oko Zemlje kruži Međunarodna svemirska stanica, pod pseudonimom Alfa. Na njoj živi i radi nekolicina astronauta iz svih delova sveta.

U svakom slučaju, astronauti oponašaju na najbolji mogući način život kakav bi vodili na Zemlji. Bez obzira na poteškoće koje prati astronaute i dalje na hiljade ljudi se svakodnevno prijavljuje u nadi da će biti izabrani za astronaute, jer je pogled na planetu Zemlju iz daljine potpuno fascinantan, a sam let u svemir nezamisivo iskustvo.

Katarina Miljković
Izvor: static.astronomija.co.rs

Izlozenost vakuumu naseg organizma , koji je navikao na pritisak od jedne atmosfere bi bio smrtonosan .

Da , ali pri ovim radnjama obavezno moraju kanapom biti privezani za kosmicki brod ! Ako bi se desilo da " otplutaju " u svemir , a mali raketni motori nemaju goriva , ili nemaju dovoljno goriva ; astronaut bi bio osudjen na smrt.

Svemirski prostor je veoma neprijateljsko okruzenje za coveka . Npr. strana skafandera koja je okrenuta ka Suncu ( osvetljena ) trpi temperaturu od 130 °C , a ona druga , koja je u senci -120 °C ! Razlika je 250 °C + vakuum ( pritisak od 0 atmosfera ) . Zamislite sad boravak od samo 10 sekundi van svemirskog broda , bez skafandera ( a gde su jos i raznorazna zracenja ) .

Nešto što je na Zemlji uobičajeno u svemiru može da ima posledice


Na Zemlji, naše telo obavlja svoje funkcije o kojima, najčešće, uopšte ne razmišljamo. Kad nas nešto zagolica u nosu, kinemo. Kad osetimo potrebu, odemo u toalet. A često nakon jela, hteli mi to da priznamo ili ne, podrignemo.

Da li znate da su upravo sve te aktivnosti u svemiru veoma problematične?

Astronauti koji borave na Međunarodnoj svemirskoj stanici moraju da nauče kako da obavljaju nuždu u svemiru, gde nema gravitacije, ali i kako da kijaju. Mogu čak i da ispuštaju gasove, ali to nije prijatna situacija jer - nema prozora pa "miris" ostaje duuuugo prisutan.

Situacija s podrigivanjem je nešto neprijatnija. Američki astronaut Kris Hadfild, ponudio je prilično jasno objašnjenje zašto astronauti u svemiru zapravo ne bi smeli da podriguju.

Ne možete podrignuti u svemiru jer vazduh, hrana i tekučnost u vašem želucu plutaju zajedno kao veliki balon. Ako podrignete, zapravo vraćate vazduh u usta. Pa, pogodite gde taj zarobljeni vazduh odlazi?, napisao je Hadfild.

Ukratko, ako astronaut (ili bilo ko drugi) pokuša da podrige u svemiru, to će se pretvoriti u slučaj povraćanja polusvarene hrane i želučane kiseline. Koja onda, umesto da padne na pod ili se zalepi za zid, zapravo lebdi u vazduhu. I, osim što će zgroziti sve, može da izazove i tehničke probleme, ako slučajno dospe u do nekog od osetljivih instrumenata koji se nalaze na MSS-u. Treba li uopšte opisivati muke čišćenja takvog događaja?


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3697117/astronauti-telesne-funkcije-podrigivanje)