PALUBA

Video sa testiranja prototipa novog japanskog tenka Type 10 (TK-X)

http://www.youtube.com/watch?v=TLnjfYKhcU4

TT k-ke
masa 44 t
dužina 9.42 m
širina 3.24 m
posada 3
cena tenka 700 milliona jena

Jos nisu masovno proizveli Type 90, oni prelaze na sledeci... Novi tenk ce biti za celih 6 tona laksi od prethodnika, tako da verujem da su zele da proizvedu moderan tenk, ali ne i preskup.

Okvirna cena je 6.4 miliona dolara (Type 90 kosta 7.4 miliona) po "komadu". Automatski punjac, nizak profil, 120 mm top (duzina se jos ne zna 44, 50 ili 55 kalibara), keramicki kompozitni oklop, dalja poboljsanja SUV-a (dodatna elektronika ce jos vise pojednostaviti pracenje cilja),... Ono sto je interesantno jeste da ce koristiti CVT (kontinualno variabilna transmisija). Znaci, motor ce raditi na nepromenljivom broju obrtaja (onaj koji daje najveci koeficijent korisnosti), trosice najmanju koricinu goriva konstantno, ali ce i buka biti stalno ista (bez obzira da li tenk ubrzava ili ne)...

Kako ce to da izgleda - videcemo. :)

S obzirom na težinu od 44t kakve su njegove perspektive za desantne operacije ?

Ermmm, mislim da Japan nema rec "desant" u recniku svoje sadasnje vojne doktrine. ;)

Videcemo kad sve to ispadne, serija sigurno nece biti velika, a sumnjam u mogucnosti eksporta jer ce biti preskupa masina.

hehehe . To su i za nemce rekli 1930. :) .

Šalu na stranu . Desant je bitan faktor za Japan i u defanzivi iz prostog razloga sto se prostire na mali milion ostrva . Doduše moram priznati da ne znam koliko su desantni camci uznapredovali od ww2 tako da možda i ima neki koji bi mogao da preveze ovaj tenk do plaže .

Ko ne zna kako ovo izgleda daću mu jednostavan primer - Aram, to je domaći motor i montiran je na pili za drva ... e sad problem kod ovihmotora je što se greju a ovaj će boga mi imati mnogo teži zadatak od pilanja drva. Baš me zanima kako će da mu srede hlađenje ..

Kakvo je vesanje ovog tenka posto mislim da Type-90 ima hidraulicno(nesto kao Citroen kod automobila)?

Ima hidropneumatsko vešanje na zadnjem i prednjem paru točkova.

Video klip skorije proizvodnje japanskog MBT (main battle tank)- t.j. glavnog borbenog tenka:

http://www.youtube.com/watch?v=ffNiosiPlxY

Skoro dvije godine od prethodnog posta do ovoga znači da ovaj tenk nije imao nekih bitnih stvari za pisanje. Njegova cijena je ogromna, što bi filatelisti rekli ljubiteljska. Razvoj ovakvog tenka više služi da unapređenje domaće vojne industrije i ulaganje u kadrove nego neka velika potreba za tenkom. Sve se ovo još uvijek svodi na pisanje o prototipu, a do serije ima još puno vremena da prođe. Prototip, prototipska serija, nulta serija, prva serija, homologaciona ispitivanja...... Uvođenje u naoružanje itd.


LPV

Развој оружја у Јапану је врло специфичан.
По њиховом уставу, оружје не сме да се извози, а са друге стране влада жели да развија своје савремено оружје. То повлачи са собом мале серије, велике трошкове развоја и велику цену по комаду.

Владо,
на страници Википедије о овом тенку
http://en.wikipedia.org/wiki/Type_10_(tank) (http://en.wikipedia.org/wiki/Type_10_(tank))

Се наводи да има исту брзину напред и назад, захваљујући Continuously Variable Transmission
Јесте ли имали прилику да видите нешто слично, и имате ли неко мишљење о томе?
Мени се чини као прилично добра идеја, ако буде радило како треба...

http://www.youtube.com/watch?v=G3O60PEqPEs


http://www.youtube.com/watch?v=lJGzFIgMlQQ

Svaka im čast, naručito na prvom klipu, ako je reč o bojevoj municiji (mada nešto nisam siguran), na dejstvu na 41 i 52 sekundi, gde tenk dejstvuje u zaokretu što nije uopšte lako.
Ne vidi se dal' je šta pogodio, to je najgore.

Inače i sam Type 90 je tenk IV generacije, mogu misliti tek šta su uradili sa ovim novijim modelima.
Uspešan spoj elektronike i pokretnog oklopa.

Jedva sam prokužio o čemu se radi. Na početku prvog klipa je novi tenk sa 5 oslonih točkova. Od 02.25 je Type 90, sa 6 oslonih točkova. Top na novom tenku izgleda nije Rheinmetall, znatno je drugačiji. Tenk je izgleda smanjenih dimenzija i male oklopne zapremine za zapadne pojmove. Vrlo zanimljivo. Idem da guglam specifikaciju tenka. I opaljuje iz pokreta. Ne vidi se šta je pogodio.

Top bi trebao biti kopija Rheinmetall 120 mm L44  koga proizvodi firma Japan Steel Works, Ltd, sudeči po izvoru od Japanskog ministarstva odbrane (http://www.mod.go.jp)

Posada	3
Težina	44 tona
Dužina	9,4 m
Širina	3,2 m
Visina	2,3 m
Max brzina	70 km/h
Motor	Vodno hlađeni, 8 cilindra, 4 taktni diesel motor 1200 ks/2300 obrtaja
Naoružanje	Top 120 mm L44
	PAM 12,7 mm
	Type 74 7,62 mm mitraljez (kopija FN-MAG za ugradnju u vozila)

      

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
               

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=fSmVORpXFUE

Bilo je nekih najava da će vladajuća stranka u Japanu, LDP, promeniti ustav, tj. deo koji se odnosi na vojsku.

Dakle mogli bi ovo čudo vidjeti na svijetskom tržištu...

Grubo rečeno, ovo je neki spoj Merkave i Leoparda, začinjen sa čuvenom japaskom elektronikom.
Samo, jedno je strelište ili poligon, a sasvim drugo je bojište, ko bi ga znao kako bi se pokazao u borbenim uslovima, to se nikada pouzdano ne zna dok ne dao Bog ne zatreba.

Na Leoparda liči samo ovo klinasto čelo kupole, inače, ne vidim bilo kakvu drugu sličnost sa njim. Merkava je 50% i veća i 50% teža i ima vrlo jedinstvenu koncepciju. Nekako mi ovaj tenk više liči na povratak na koncepciju Type 74, jer je mala masa vrlo karakteristična i približna masi T-90. Takođe, širina je najmanja od svih savremenih tenkova, što sa hidropneumatskim oslanjanjem i izgleda vrlo zanimljivom transmisijom čini tenk veoma prohodnim za kretanje po japanskoj prirodi. Bilo kako bilo, top je za sada 120/44, što nije vrhunsko rešenje, a zaštita tenka ovakve mase ne može biti na nivou Leoparda 2A6/7, ili Čelendžera 2, sem ako su Japanci čarobnjaci, mada su veoma sposobni. Moraju se dobro paziti da ruski "turisti" ne šetaju oko ovog tenka bliže od pedeset metara. Ovaj tenkić im mora biti neobično interesantan!!!
Transmisija sa varijatorom nije nova stvar, ali za automobilčiće DAF, dok za tenkove predstavlja značajan tehnološki iskorak, ako se pokaže kao pouzdana i dobra. Sa hidropneumatskim oslanjanjem Japanci već imaju veliko iskustvo, a taktička upotreba smanjenja klirensa, naginjanja i trimovanja tenka je sigurno dobro razrađena za tolike godine.

Ako uzmemo da je "odokativna" težina 15 tona na člana posade, vidimo da je zaštita tu negde sa ostalim tenkovima u klasi.

Samo to toliko. Znaš koliko je upravo taj deo tenka izložen vatri, kažu da dobrih 80 posto vatre na tenk upravo ide frontalno prema tenku.
Nekao mi vuće šmek na Merkavu III, valjda zbog visine, odnosno klirensa kada je na "difault" poziciji.
Ma ovo su sve nagađanja, i što se tiče Leoparda i što se tiče Merkave i manje više svega što je napisano u ovoj temi, osim šturih zvaničnih podataka.
I meni je jako zanimljiv tenk. Mislim da ću iskopati nešto više podataka o njemu (podaci se odnose na Type 90).

Malo o predhodniku.

[attachment=1]
poz.

Mali album japanskog tenka Type 10

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10][attachment=11]

Veoma je zanimljivo rešenje pogona sa klipnoaksijalnom pumpom i klipnoradijalnim motorom. Takvo rešenje ima veću gustinu snage, samo je problem hlađenja na kontinualnom max opterećenju, ali rešivo. Powerpack sa ovim rešenjem bi bio lako moguć i za T72 i derivate. Dali se ikad o tome razmišljalo u razvoju pošto je PPT razvijala klipnoradijalne hidromotore?
Takođe interesantno je i oslanjanje, čudi me da nije bilo više komentara, verovatno ima i upravljivo prigušenje uz krutost i visinu ogibljenja, to dosta poboljšava dinamiku tenka, samo naravno uvodi kompleksnost. Dal je hidropneumatsko na svim točkovima? Bilo bi interesantno videti kako su rešili logiku upravljanja oslanjanjem, koliko je adaptivna.

Kad sam razmišljao kako bi po meni izgledao najbolji pogon i oslanjanje tenka najviše mi se sviđao ovaj sistem, mada uz merkavinu dispoziciju opreme tj. hydro CVT power pack napred, u sredini automatski punjač pod kupolom a posada pozadi iza firewall-a radi boljeg preživljavanja. Takođe dva 500kW hidro power pack-a napred bi bila interesantno rešenje u takvoj izvedbi zbog manje visine i redundantnosti koja bi bila lako izvodljiva upotrebom hidro pogona i manje cene usled većih serija motora. Čak takav manji power pack bi se mogao koristiti i na drugim lakšim vozilima tipa Lazar radi unifikacije.

http://www.youtube.com/watch?v=UTFmQzf4KAo

Kad smo kod pogona, neznam zašto se ne razvija elektro pogon, gde motor nije klasičan, nego je u funkciji generatora struje, dok je pogon na kotače vezan na elektrokotor kod kotača (u kotaču?). Šta bi se dobilo sa tim? Menjač nebi više bio potreban (u klasičnom smislu) a ni kvačilo. Strav prenosa energije iz motora do kotača bi se pojednostavila.
Znam da se več u vreme PSR igralo sa električnim pogonom tenka ali se odustalo. A i lokomotice koriste sličan sistem.

LPB

Jel' Božo, apelujemo da se pravi ekloški zdravo naoružanje za neutralisanje neprijateljskih snaga. ;D

Baš 100 procentan motor na struju ne verujem da će se desiti, barem ne skorije, neki hibrid, možda.
Nije to uspelo, ako izuzmemo Teslu i slična auta, ni kod putničkih vozila, tako da ne verujem ni da će se to desiti ni kod tenkova.
Bilo je ranije ideja, ali se odustalo uglavnom zbog uticaja vlage na sam motor pa onda i na celokupan tenk.

Lokomotiva je jako robusna, jer njoj električnu energiju proizvodi dizel agregat, a startuje ga benzinski motor.
Možda se bude desilo nešto tako ali u dalekoj budućnosti, onda kada se usavrši projekt Nikole Tesle prenosa električne energije bez gubitka, bezžičnim putem na veće razdaljine.

Brok, niko ne priča o "full" električnom tenku, nego kombinacija diesel-elektrika. ;)



Ako razmišljamo još dalje, diesel motor bi mogao biti i upotrebljen kod električnog topa.. Ali to je več budučnost. Mislim da ova hibridna kombinacija današnjom tehnologijom nebi bila neizvodljiva.

Sve je to moguće, ali ako i kada se to sprovede u delo mislim da će boljno polje biti u orbiti i svemiru, a ne na Zemlji.
Hoću da kažem da po mom mišljenju do će do takvih radikalnih zaokreta, pod uslovom da se ikada ostvare u praksi, proći još mnoogo decenija.

Sci fi oko pogona? Oko topa da, ali pogon je ostvarljiv.

Koristio ga je Ferdinand/Elephand (SdKfz184) u DSR. I nisam zabiležio podatak, da je problem vozila bio oko tog tipa pogona, več je problem  bio na drugim stvarima.


Izvor: Naoružanje drugog svetskog rata, Nemačka, Tenkovi i oklopna vozila, knjiga 1, autor Duško Nešić

Može li mi neko objasniti kakav je to klipnoradijalni motor? Pretpostavljam da je reč o SUS motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, jer drugih za sada nema. Svaki je klipni. a radijalni može biti sa zvezdastim položajem cilindara, mada sumnjam da je o tome ovde reč. Tim pre, ovde gore neko pominje da je pogon putem hidromotora. Takav motor za pogon motornih vozila za sad ne postoji. Postoji hidraulička transmisija, ali to je sasvim druga stvar. A ja sam veliki teoretičar pogona, sa srednjom ocenom iz fizike "3", dok sam je imao, jer sam od nje pobeg`o kao i od matiša.

Prvo ovo.

"Zvezda" ili radijalni motori (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13179.0)

Pa ovo.

Hidraulički motor (http://hr.wikipedia.org/wiki/Hidrauli%C4%8Dki_motor)


Postoji, naprimjer pogoni na bagerima su takvi, sad uglavnom se koriste aksijalni motori ali ima svega.

poz.

Mislim da je pre glomazno i komplicirano za mali objekt kao šta je tenk.

Klasika : motor-transmisija -pogon
Elektrika : motor-generator- elektromotor-kontrola-pogon.

poz.

Solaris, naravno da znam šta je konfiguracija cilindara u motoru, a ona može biti kakva hoćeš, ako iznađeš odgovarajuće inženjersko rešenje. Znam i šta je radijalni  položaj cilindara, gde je radilica u centru motora a teme komore izgaranja je onda valjda u vrhu cilindra. Prosto, poslednji radijalni (zvezdasti) motori napravljeni su pre oko pola veka, jer su bili neekonomični po novijim zahtevima, kao i svi klipni motori u avijaciji, sem specijalnih- za lake letelice, itd. Izuzimam ruske/sovjetske  brodske dizele 42/56/ЧСПН 16/17, koji su grana razvoja za sebe, mada imaju jasna ograničenja i nepraktičnosti u upotrebi. A kakav ustvari motor ima taj japanski tenk? Japanci su izvrsni inženjeri, ali da naprave principijalno novi motor, i stave ga u tako važan oružni sistem ako što je MBT, bez isprobavanja u komercijalnom sektoru, nije mi uopšte verovatno. Da je tako, danas bi vankelov motor i urlao drumovima, i leteo, i ronio... a ostao je do danas manje više neuspešan pokušaj, ne zbog pogrešnog principa, već zbog ograničenja klasične tehnologije.

Ima najobičniji dizel koji onda gura hidro pumpu a ona dalje hidro motore.
Nikakvo čudo, već viđeno ali valjda ne na tenkovima.

poz.

Kod automobila elektro pogon ima sasvim drugu funkciju. Delomično zbog pogona sa akumulatora, delomično zbog stajanja na mestu u gradskoj vožnji, delomično zbog rekuperacije energije kod kočenja.

E sad si predstavljaj veličinu motora 1kW kod usisivača, pa pomnoži to sa 1000 (odprilike) da dobiješ snagu motora modernog tenka. To bi drastično povečalo težinu tenka, a kde su još akumulatori. Zakone fizike se ne može zaobiči.

Naravno i menjač guta efektivnu snagu motora, ali je ipak lakši od elektro pogona. A naravno kod vojne tehnike potrošnja nije toliko u pitanju kao kod komercialnih vozila.

   U velikoj smo zabludi što se tiče elektro-motornog pogona! Od usavršavanja Teslinog asinhronog motora sa stepenom iskorišćenja od preko 95% do sada još nije pronađen efikasniji i jednostavniji motor. Ne samo što sa njim nema potrebe za reduktorom, koji inače služi da popravi nepovoljnu karakteristiku SUS motora zato što ovaj najveći moment ima pri vrlo visokom broju obrtaja (maltene maksimalnom) za razliku od električnog koji pun moment ostvaruje odmah pri startu i konstantan je nezavisno od broja obrtaja, već i zato što je jednostavno upravljati njime upotrebom frenkventnog generatora kako za promenu broja obrtaja tako i za kočenje motorom. Zbog navedene nepovoljne karakteristike SUS motora i slabog stepena iskorišćenja (do 35% max. za turbo-dizel) za pogon vozila istom brzinom elektromotor može imati 3 puta manju instalisanu snagu, tj. umesto dizela od 100KS dovoljan je asinhroni motor od 40-tak KS! Takođe gubi se potreba za komplikovanim sistemom za podmazivanje, hlađenje vodom i odvod izduvnih gasova koji je neophodan kod SUS-a. Uz inače povoljniji odnos težina motora/snaga u korist el. motora, dobija se u startu najmanje duplo lakša pogonska grupa, sastavljena od deset puta manje mehaničkih delova, uz daleko bolje ubrzanje, veću max. brzinu, manju potrošnju a samim tim i veći radijus kretanja samog vozila.

   Osnovni nedostatak vozila na električni pogon je smeštaj el. energije tj. akumulatori. Sadašnja tehnologija ne omogućava dovoljan radijus kretanja ovakvih vozila zbog malog kapaciteta baterija. Koncept putnička vozila, koja koriste hibridni pogon mogu se kretati pomoću baterija do 100-njak km a ukupno su teža od istog vozila sa klasičnim motorom i rezervoarom za gorivo, što smanjuje njihovu max. brzinu, ubrzanje i radijus čime su daleko ispod konkurenata. Američka vojska odavno eksperimentiše sa el. pogonom iz gorivih ćelija, koje takođe imaju visok stepen iskorišćenja  pri dobijanju struje iz goriva hemijskim putem. Ograničenje ovakvog koncepta uz relativno novu tehnologiju je mogućnost eksplozije prilikom pogotka u samu komoru gorive ćelije i potreba za visokom temperaturom od 600 C da bi hemijski proces dobijanja el. energije iz ugljovodonika otpočeo.

   Električni pogon automobila nije toliko stran jer su prvi automobili u 19. veku do usavršavanja SUS motora uglavnom išli na baterije. Takođe na železnici u dizel-električnim lokomotivama, na Damperima za prevoz rude u površinskim kopovima, raznim plovilima i mašinama tj. svugde gde je neophodan veliki moment na malom broju obrtaja uz preciznu kontrolu koristi se dizel motor za pogon generatora koji proizvodi stuju koja zatim pokreće pogonski elektro motor. Iako se na ovaj način gubi dosta energije tj. stepen iskorišćenja je mali, prilikom prevođenja energije iz jednog vida u drugi, ostvaruje se potreban zahtev za autonomiju od el. kablova i kontrolu prenosa snage. Pomenuta dizel-električna lokomotiva, popularna Kenedi,  koja se može sresti na neelektrificiranim prugama ne bi mogla da se pokrene iz mesta da je pogoni samo dizel motor usled slabog kretnog momenta, dok električna lokomotiva mora da ima poseban uređaj za blokadu proklizavanja usled velikog momenta sličnog parnim lokomotivama koje pri kretanju iz mesta uvek malo proklizavaju.

   Pitanje je dana kada će se pojaviti tenk sa električnim pogonom kao kompletnim rešenjem moto-transmisionog odeljenja. Navedeni problem vezan za akumuliranje el. energije će se sigurno uskoro povoljno rešiti bilo modernizacijom gorivih ćelija i njihovom bezbednom primenom, bilo osvajanjem nove vrste akumulatora koji će imati višestruko veći kapacitet od postojećih uz mogućnost relativno brzog punjenja. Velike zemlje koje kontrolišu ogromne izvore nafte su odavno počele sa istraživanjem ovog problema pa čisto sumnjam da nisu odmakle dalje od početka, samo što rezultate, izgleda, vešto kriju. Uglavnom, informacije na ovu temu su jako šture ali jedno je sigurno. Do sada niko nije objavio da je ovakav pogon nemoguće napraviti a to već dovoljno govori...

Hmm izgleda da se malo rasplinusmo....
Znači hidro CVT=klipnoaksijalna pumpa promenljivog kapaciteta (nju pogoni SUS ili elektro motor)+upravljački blok+klipnoradijalni hidro motor

Kod elektro pogona da fantaziramo da se izbaci reduktor... Pa elektro motor od 500kW sa 100nak rpm bi bio veći od kupole tenka zbog velikog obrtnog momenta. Znači radi se obrnuto, sa reduktorom i motorom velikog rpm da bi bile male struje tako da invertor ne bi bio kontejner kao pola tenka, a i mnogo je manji motor.
Uglavnom problem je u gustini snage za nizak izlazni broj obrtaja u određenom rasponu, tu je najbolji hidro CVT.

PS. CVT=Continuous variable transmission.

Nemoj da zaboraviš i ukupnu masu tenka koji bi bio pogonjen na el. energiju.
Inače prednost kod pogona na el. energiju je veliko ubrzanja od 0 do 100 km/h (ili kod tenkova od 0 do 50 km/s), ali kao što si pomenuo, problem je ukupan akcioni radijus kretanja.

Ovakav sličan motor sam video na nekom bageru u Mostogradnji, kad sam razmišljao tamo da se zaposlim. Bio sedam dana i video rasulo naše organizacije i truda, pa bjež. Mislim da je rešenje dobro, ali i skupo, jer čini mi se da je to bio jedan od skupljih delova bagera. Takođe koliko sam shvatio hidro pogon bilo kog tipa je više rizičan po posadu (pucanje vodava viskog pritiska i td.), pa je ranije izbegavan i osuđivan na neuspehe. Ovako je izgledalo taj hidroulički motor sto sam ja imao u rukama.
[attachment=1]
Takođe postoji i varijanta gde je ceo motor tj. kućište pod nekim tupim uglom uglom do 135 stepeni, ako je to praktično sa aspekta ugradnje. Bager sa ovakim motorom i nije imao neke velike maksimalne brzine. Mislim da je kod ovog rešenja problem postići veći broj obrtaja, a snaga se reguliše pritiskom u sistemu. Mislim da je motor jako osetljiv na velika dinamička opterećenja pa je verovatno vezan na transmisionu celinu.

Ovakav pogon je dobar samo za male i konstantne brzine kretanja. Sličan sistem je bio ugrađen na lovce mina M-151/152 i 153 u JRM.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Borbeni tenk Type 10 postaje oslonac japanskog oklopa

Datum objave:
23.06.2014

Borbeni tenk Type 10 bi trebao postati stup japanskih tenkovskih postrojbi. Prema podacima koje je prikupio Forecast International Government and Industries Group, japanska vojska trenutno raspolaže sa 410 tenkova Type 74 i 341 Type 90. Open-source izvješća pokazuju kako japanska vojska namjerava nabaviti približno 550-600 Type 10 tenkova.

Kada Type 74 i Type 90 tenkovi budu otpisani iz uporabe, japanska vojska će imati na raspolaganju oklopnu borbenu silu manjih dimenzija, ali u konačnici daleko sposobniju na terenu. Osim toga, veća razina standardizacije i korištenje modularnih komponenti imaju za namjeru pojednostaviti održavanje i logistiku unutar japanske vojske.

Premda nije objavljena niti jedna verzija tenka Type 10, vjerojatno je da će japanska vojska koristiti projekt Type 10 kao osnovu za širenje flote vozila, sposobnih za obavljanje logističkih operacija, izvlačenja i zapovjednih dužnosti.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Šta su ti Japanci  :super

Demonstracija rada stabilizatora prilikom raličitih manevara s naklonom i okretanjem korpusa ....uz dve čaše vina

http://www.youtube.com/watch?v=lGgS1j3c6sI

Super. Na sličnom događaju su demonstrirali i kako im lako spada gusenica sa tog tenka i neverovatnu "uvežbanost" u vraćanju iste nazad na hodni deo.


https://www.youtube.com/watch?v=edmAFzccfsQ

https://youtu.be/fmETaYKpvqg

Interesantno je kako mnogi ismijavaju ovaj tenk i njegovu posadu a uvjeren sam da bi se mnogi generali i ministri obrane sa Balkana hebali u "zicagu" sa Japancima da im doniraju kao sto su navikli u zadnjih 10-15 da dobijaju donacije ili kupovinu za simbolicne iznose.
Steta sto Japan ne radi izvoze zasigurno dobre vojne tehnike, ili mi barem to nije poznato. Da li je to njihovo opredjeljenje ili mozda neki medjunarodni sporazum ili unutarnji ustavno-zakonski akt?

Tek prošle godine su doneli zakon koji im omogućava izvoz NVO.

Dobro za njih, lose za konkurenciju. :marinero

Kažu da tenk Type 10 može da napuni top (autopunjač topa je u pitanju, tenk ima 3 člana posade) za svega 3 sekunde.
Ne verujem da uvek može da napuni top za tako kratko vreme, recimo kada mu je spremnik sa municijom skoro pa prazan, ali nije nemoguće da su Japanci i to nekako rešili.
Video ispod se odnosi na Type 90, mada su to dosta slični tenkovi, ako izuzmemo oklopnu zaštitu koja je na tenku Tajp 90 znatno poboljšana, ali zato tenk ima veću masu.

https://www.youtube.com/watch?v=ePHUcWsxZDg

Evo i jedne javne demonstracije bojevog gađanja tenkova Type 10

https://www.youtube.com/watch?v=JdrZZwDf3iE

Na 02:03 oba tenka se kreću unazad i pogađaju cilj, mada na prvu sam mislio da je jedan prebacio ali nije ako se malo bolje pogleda.

Type 10 je nasljednik Type 74 i dopuna Type 90. Čak i pored manje mase, ima i bolju bočnu oklopnu zaštitu. Modularni oklop koji se postavlja ili skida, ovisno o trenutnim zahtijevima. Napredni SUV i komunikacija, potpuno artikulitajući hidro-pneumatski ovjes. Odličan tenk, tailor-made za brdoviti Japan sa njihovim cestama i željeznicama. Sve to za dvostruko više novaca od prethodnika, naravno. Djeluje kao jedan od najboljih tenkova četvrte generacije. Naravno, samo na papiru. Ali sigurno je najbolji za upotrebu po japanskim otocima.

 :super :pirat Баба за деду, деда за репу, повуци, потегни, наместити гусеницу не могу - за 45 минута видеа. ЛЕПО САМ СЕ НАСМЕЈАО.

Pat & Mat x 4 u filmiću "a je to!".

Gađanje japanskog tenka Type-90, 20puta usporeno

Verovatno ne znam šta da gledam, ali ja tu ne vidim ništa posebno. ???

Obično bojevo gađanje tenkova. Na ovako usporenom snimku možeš tačno da pratiš putanju ispaljenog projektila.

Hvala, sad sam ukapirao. ;)

Znam da to Vama iz Ratne Mornarice i nije toliko zanimljivo. Nama "na zemlji" to zna biti veoma interesantno. :D ;)

Šalim se malo. Pa ono, japanska elektronika je čuvena u svetu, i na dobrom je glasu, ali nije svemoguća.
Na snimku koji ide normalnom brznim nema šanse da se vidi koji tenk je šta pogodio.
Inače se ovaj tenk oficijalno zove "Mitsubishi Type 90", što verovatno znači da je Mitsubishi elektronika u pitanju.