PALUBA

Razarači klase "Beograd"

Posle velikog razarača "Dubrovnik", MVM je se odlučilo za nabavku više manjih razarača čija bi izgradnja bila moguća i u domaćim brodogradilištima.Planovi za brodove su naručeni kod Francuskog brodogradilišta A&Ch de la Loire u Nantu, kod kojeg je naručena i gradnja prvog broda iz serije.Drugi brod je izgrađen u brodogradilištu Yarrow u Kraljevici,a treći u brodogradilištu A&Ch de la Loire u Splitu.

BEOGRAD    porinut 23 decembra 1937,završen 28 aprila 1939
LJUBLJANA   porinut 28 juna 1938,završen 17 decembra 1939
ZAGREB       porinut 30 marta 1938,završen 5 avgusta 1939

Deplasman    : 1210/1655 t
Duzina           : 98 m
Širina             : 9.45 m
Gaz                : 3.18 m
Pogon            : parne turbine,2 osovine 40000 KS
Brzina            : 38 čv
Naoruzanje    : 4x120 mm;4x40 mm p.a.;2x15 mm p.a.;6x533 mm TC;2 KDB;30 mina
Posada          : 145 članova

BEOGRAD : Oštećen je bombom na moru i zarobljen je u Boki Kotorskoj 17 aprila 1941.Italijanska mornarica ga je preimenovala u SEBENICO i poslala u pratnju konvoja za severnu Afriku.Kapitulacija Italije ga je
zatekla u Veneciji,gde je bio u remontu.Nemci su ga osposobili za sluzbu 17 oktobra 1944 i dali mu oznaku TA-43. Teško je oštećen dejstvom artiljerije JA i potopljen je u Trstu od strane svoje posade 1 maja 1945

LJUBLJANA : Zarobljen je 17 aprila 1941 dok je bio u remontu.Preimenovan je u LUBIANU i poslat da prati konvje za severnu Afriku.1 aprila 1943 nasukao se kod Tunisa i uništen je sledećeg dana napadom savezničke avijacije.

ZAGREB    :Potopljen dizanjem u vazduh od strane poručnika bojnog broda I klase Sergeja Mašere i poručnika
bojnog broda I klase Milana Spasića 17 aprila u Boki Kotorskoj.
    

Na žalost ni po jada da je bio samo na "remontu". Januara 1940 g. pri uplovljavanju u Šibenik (Grubom greškom pri lošem vrmenu) zaparao je koritom o hridi, te je potonuo na dno luke .. Tokom godine je uz pomoć kr.broda "Spasilac" i Italijana izvučen i oteran na remont u Split...

Nesreći "Lubljane" nije kumovalo loše vreme (iako more jeste bilo nemirno), već kvar na kormilu u trenutku kada je brod manevrisao uskim i vijugavim kanalom Sv. Ante u Šibeniku.

To je bilo na prvoj zajedničkoj vožnji s razaračima Beograd i Zagreb. Prilikom uplovljavanja, došlo je do kvara na kormilarskom uređaju, zapovednik nije ni stigao da izda naredbu da se baci sidro, brod je oderao desni bok o hrid i potonuo. Ovo je fotografija vađenja Ljubljane s dna:

[attachment=1]

Dobra fotka Zagreba:

[attachment=1]

Pored je Beograd. Vidi se artiljerijski daljinomer, i jarbol.

Prelepi brodovi,imaš li mozda još njihovih fotografija?


_{Razarač Beograd kao Sibenico u službi RM}
[attachment=1]

Beograd:

[attachment=1]


Zagreb:

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Na zadnjoj slici, u prvom planu ispred PA topa 40mm je pbb Sergej Mašera.

Ljubljana:

[attachment=5]

Kr. Razarač "Beograd"

[attachment=1]

^{Kr. Razarač "Beograd"}
[attachment=1]

^{Kr. Razarač "Zagreb"}
[attachment=2]

^{Kr. Razarač "Zagreb"}
[attachment=3]

Detalj sa porinuca "Ljubljane" 28.6.1938. u Splitu.

Samo porinuce je vec bilo objavljivano (dobar dio Flote u drugom planu.....)
[attachment=1]

Nekoliko slicica sa vadjenja "Ljubljane" - Sibenik, sve snimljeno 10.7.1940.
[attachment=1]

...nastavak vadjenja
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

nakon pola godine, opet na povrsini...
[attachment=1]

Veliko hvala Jadrane za to što si podelio ove fotografije sa nama ... počastvovani smo :super

U medjuvremenu, nasao sam onu fotografiju (razglednicu) s porinuca "Ljubljane" 28.6.1938. I prije se tu sliku moglo vidjeti.

Dobar dio Flote se vidi ispred uvale Supaval (ist. dio Kastelanskog zaljeva). Tegljaci parnim sirenama pozdravljaju novi brod (nazalost je imao nesrece sa nasukivanjima).

[attachment=1]

Ajmo iz Beograda malo u Ljubljanu.

Ajmo iz Ljubljane malo u Beograd.  Slika je skenirana iz JS. Kako forumaši imaju kompletirane JS ova slika neće biti baš atraktivna.

Ajmo iz Beograda malo u Zagreb  :D

[attachment=1]


Nemamo baš sve ... :D Ima dosta toga, ali ne sve ....

Zlosretna  Ljubljana na površini kod gata Vrulja.

Jeste da je ova fotografija već postavljena na Palubi, ali evo je još jednom u većem formatu i boljoj rezoluciji:

[attachment=1]

Znači, NH pbb Sergej Mašera sa svojim artiljercima, razarač "Zagreb".

Koliko vidim tu je jedan podoficir s poslužiteljima topa.

U pravu si brodarski. Odlična slika u odličnoj rezoluciji Rasho, ali samo da ispravim. Koliko ja vidim na slici nema niti jednog pbb, jer je najviši čin je onaj višeg dočasnika tj. narednika vodnika II. klase, ostali oko njega i za topom su niži dočasnici ili mornari.

[attachment=1]

jos dvije fotografije pbb Masere; druga preuzeta sa susjednog sajta.

[attachment=1]
[attachment=2]

Vijest iz australskih novina o potonuću Ljubljane. Dosta zanimljiva jer govori o detaljima spašavanja.

O "Zagrebu", samo kompilacija vec vidjenih fotografija, uz muziku.

http://www.youtube.com/watch?v=nISlrkd3eD8

Društvo, hvala na ispravci za onog "Mašeru" gore. Trebao sam provjeriti prije nego što sam išta napisao, malo sam istrčao pred rudu.

Još jedanput molba - ako se može iz one Vojne enciklopedije staviti tekst i o tom razaraču, kao što je bilo za razarač Dubrovnik. Ako ima još za koji drugi brod, ako se može, staviti i za taj.

April 1941., razarač "Zagreb", čekaju se talijanske "Savoje"...

[attachment=1]

Evo još jedne prinove u mojoj kolekciji ... Kr. razarač "Ljubljana"  :)


[attachment=1]

Lijepo Dread, lijepo - rade izvori.... da li je ono strelica lijevo po komandnom mostu ili nesto kao dimnjak/jarbol - na originalu se to bolje vidi.

Nije mi baš jasno Jadrane na što misliš,  na semafor ili daljinomjer?

Ma to je semafor za međubrodsku komunikaciju. Nije dimnjak od kuhinje.

Mislim da strelica pokazuje na dimnjak.

Dimnjak se nalazi ispod strelice. Ne vidim što je to toliko važno, da bi strelica pokazivala prednji dimnjak?

Mislim na to sto pokazuje strelica - ako je to strelica. Nalazi se desno gore od lijevog (crvenog) signalnog brodskog svjetla.

Porinuće Zagreba. Simpatična razglednica.

Ova posledanja fotografija porinuću "Zagreba" koju je brodarski postavio je sjajan uvod u tekst o porinuću, objavljen u mesečnom časopisu "Ratnik" iz maja 1938. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Još jedna prinova u kolekciji ... zimus sam nabavio neke originalne negative iz onog vremena, a nažalost tek sada ih izradio u fotografije ... ali vredelo je. Svi su sjajni i postepeno ću ih postavljati ne bi li ih podelio sa Palubarcima  ;)


Razarač "Beograd" i pogled na njegovo nadgrađe. Vide se neki, dosada neviđeni detalji ...

[attachment=1]

Još jedna ... efektna, gotovo umetnička ..

Brazda koju je ostavio razarač "Beograd" i pogled na krmu broda ...


[attachment=1]

Sjajno Dread!

Hvala FF ... Način na koji sam došao do negativa je "filmski" ... U tri sata popodne na Kaleniću jedan deo a sutra izjutra drugi deo na zemlji pored jednog kontejnera za đubre u blatu i snegu  :krsta

Te sam oprao i očistio. Bila bi neopisiva šteta da su propali i ostali neprimećeni ...

Evo ova je izvučena iz blata i snega .... zamisli da je propala, kakav bi to gubitak bio.

Plotun iz topova "Beograda"  :super

[attachment=1]

Obratite pažnju, jasno se vide i PA Bofors topovi. Mornari imaju Adrijan šlemove ...

Za nekoga je to ništa, za nas neke to je bogatstvo otrgunto od zaborava. Još jednom svaka čast - tim putem i nazvaćemo jednog dana neki muzej po tvom imenu.  :) (ne šalim se!)

Dread, svaka ti čast! Ovo do sada nisam video! ;)

E tek ovo, do sada nije viđeno  ;) Ova mi je posebno draga. Da je ovo propalo, mislim da bi šteta bila nemerljiva ... jer fotografija je oštra, perfektna.

...

Boforsi sa "Beograda" u krupnom planu, u svoj svojoj lepoti ....


[attachment=1]

Bravo, Dread - Vrhunski i srecom sacuvano!

"Ljubljana" kod porinuca.
[attachment=1]

Dve sa "Ljubljanom" ...


[attachment=1]

[attachment=2]

I jedna na kojoj je "Zagreb"  ...


[attachment=1]

Lutajuči po netu nađoh ovu sliku.[attachment=1]

vrlo lijepa fotografija splitskog brodogradilista - bila je postavljena na topicu koji obradjuje financijske brodove (u prvom planu) .....

malo o Ljubljani.....

Zagreba nikad dosta

Još jedna fotka Beograda u Italijanskoj službi.

[attachment=1]

I još jedna fotka Ljubljane.

[attachment=1]

[attachment=1]

Evo jedne zanimljive koju je objavio Z. Freivogel u svom tekstu  u "Okrety wojenne", Poljski magazin. Tekst je o razaračima klase Beograd ...


Na fotografiji je italijanski mornar na straži ispred zarobljenog razarača Beograd. Obratite pažnju na kamuflažu broda ...


[attachment=1]

...zapoceto kamufliranje..
______
[attachment=1]

Fotografija koju je postirao Dred sa žabarom ispred Beograda je slikana u Kotoru na gradskoj rivi....

Olupina razarača "Zagreb" nakon dizanja u vazduh ...


[attachment=1]


Fotografija je iz knjige Vladimira Požega "Vekovi Srpskog pomorstva i Rečnog brodarstva".

Od mene poluzavršeni "Beograd" tokom gradnje u Francuskoj.

((traziti i samo traziti po netu; spada pod topic "razarac Dubrovnik"))
----

[attachment=1]
[attachment=2]

Evo jedne serije fotografija objavljenih u Jadranskoj Straži, sa porinuća razarača Ljubljana 28.06.1938. godine u Splitu. Svečanost je bila velika, jer je to bio drugi veliki ratni brod sagrađen u Kr. Jugoslaviji. Porinuću je prisustvovao kako veliki broj građana Splita i okoline, tako i veliki broj svečanih zvanica.



[attachment=1]


Pogled na pramac broda i na počasnu tribinu.

[attachment=2]

[attachment=3]

Eskadrila hidroaviona Do-Wall u naletu za vreme svečanog čina ...

[attachment=1]


Kuma broda je bila gđa. Jelena Nedić. Svečanost krštenja je počela molitvom, nakon koje se prota g. Sergije Urukalo po propisu ceremonijala obratio kumi.

- "Molim gospođu kumu da izvoli saopćiti kojim imenom po najvišem naređenju želi da se krsti ovaj brod?"

Nakon toga se obratila i kuma ...

- " Po naređenju NJ. Vel. Kralja, da se zove imenom Ljubljana."

[attachment=2]


Uz počasnu topovsku paljbu, rubni salut mornara i klicanje prisutnih, brod glatko i svečano klizi u vodu ...


[attachment=3]

[attachment=4]

Sjajno. :klap :klap :klap

bravo Dread, hvala i fotografu koji se dobro popeo na dizalicu.

Svaka čast Dread !

Radovi u tijeku.[attachment=1]

Maketa "Zagreba" u Pomorskom muzeju u Kotoru.

Havarisana "Ljubljana" pod Šibenikom. Na trupu se primjećuje dio slova Љ...

[attachment=1]

u drugom planu tanker "Kit"

Pumpe rade punom snagom...

[attachment=1]

Jedan crtež brodova te klase...

[attachment=1]

Crtež "Beograda"...

[attachment=1]

Još jedna fotografija dizanja "Ljubljane"...

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

Dred, odakle je ova maketa ?

pa piše da je iz Muzeja u Kotoru.

Nije definitivno. Maketa "Zagreba" u Pmorskom muzeju u Kotoru je drugacije ofarbana, antifauling na njoj je zelene boje a ni okruzenje ove makete ovdje ne odgovara okruzenju kotorskog muzeja....

Rađena po istim nacrtima, ali nije iz kotorskog muzeja definitivno, sem ukoliko u zadnjih 7 dana nije popravljana  ;) ;) ;) ;)

Pa zar jos nisi ugovorio remont u Kraljevu ? ;D ;)

;D ;D ;D ;D
Ne. Nemaju dok, a i vratio se u "matičnu luku" ;)

 :zid

Iz Splita je, zaboravio sam da stavim napomenu.

http://www.teodo-tivat.com/?p=21

Brodarski je mislim, vec ranije postavio ovu sliku "Beograda" kao "Sebenica" u italijanskoj sluzbi, samo sto je bila u manjoj rezoluciji....

Ali mislim da ovu jos nismo imali.....

Evo i dvije fotke zlosrecne "Ljubljane" kao "Lubiane" u italijanskoj sluzbi. Ova prva je slikana rekao bih u Rijeci, brod je jos u stadijumu poluzavrsene generaklne obnove nakon potapanja kod Sibenika. Remont je poceo u Arsenalu Tivat, odakle su "Ljubljanu" italijani oteglili u Rijeku i yavrsili njen remont. Za ovu drugu ne znam gdje je slikana, ali ne sumnajm da ce nam tgo neko na palubi vec znati da objasni. ;)

Na drugoj slici se nalazi u Trščanskoj luci.

Eto, kao sto rekoh, nismo dugo cekali.... Ja sam malo mladja generacija, pa nisam imao srecu da idem u Trieste na Ponte Rosso u shoping, zbog cega ga i ne poznajem.... ;D ;)

Na fotografiji se vidi i brod Spasilac, koji ga je i dizao sa dna. Prepoznajem ga po takozvanim ,,rogovima" odnosno koturačama koje je imao sa obe strane pramca. Među nama mornarima brodu smo znali tepati i ,,rogonja" po tim koturačama.

[attachment=1]

I to, cini mi se, ispred Meljina...

Ispred Zelenike!

A uz to da dodam i dva lepa modela - Zagreb i R-21 Kotor, iz muzeja u Kotoru. Inače, postavka muzteja mogla je biti i mnogo zanimljivije urađena. Kada sam tamo bio pre 20 godina dojmilo me se daleko više nego prekjuče.

Do sada ih nismo imali sva tri zajedno  :jok
Pred Tivtom su: Ljubljana, Beograd i Zagreb u pozadini.
Rijetka i lijepa fotka, šteta što je oštećena, mogla bi biti i bolja...

To je stvarno rijetko, znaci poslije dovrsenja LJUBLJANE, a prije njenog potonuca. Inace je cesto jedna fotografija koja prikazuje LJUBLJANU (s natpisom Sibenik, vjerojatno planirana za prodaju u Sibeniku kad sva tri broda tamo stignu u sijecnju 1940) u stvari BEOGRAD, vidi se po detaljima fotke (dim, mornari na palubi itd.).

Nejasna, ali ipak originalna fotka Beograda kao italijanskog Sebenica iz vazduha....

bila je već slična...
Dok se ne nađe neka druga evo malo da repriziram  ;)

Jedna veoma lijepa fotka "Beograda".

Koji su ono obijekti iza krme? Kao da je Boka ali nisam siguran  ??? ??? ??? ???

Nije Boka, Šibenik je....

Marinero, ubeđen sam da Šibenik to biti ne može. Po krmi se vide kumborski hangari, a brdo je Obosnik. Nema takve planinčine u Šibenskoj luci.

Kumbore, da je ovo Obosnik, nikako se na istoj strani ne bi mogli vidjeti hangari u kumborskoj kasarni. Dakle, nije Boka definitivno, a brodarski ce vam potvrditi da je u pitanju njegov grad.

Čekamo brodarskog...  :nervoza :nervoza :nervoza :nervoza :nervoza
mada i meni pomalo liči na Obosnik.

Kad sam je prvi put vidio i ja sam odmah pomislio da je iza razaraca brdo Obosnik, ali u tom slucaju na mjestu gdje se vide hangari bi se vidjelo ostrvo Sveti Marko. Dakle, nije Boka.....

Jesmo li imali ovu ?

Mislim da ova nije bila, a i da je bila nije bila ovako oštra.

Ma nisam siguran da bi se vidjeli Stradioti. Možda su ovo hangari u Kumboru, brdo ono iznad Kumbora (mada nema nikakvih kuća), a nedostatak ostalih "repera" možda može da se pripiše lošoj kvaliteti fotke?

Postavio Brodarski na 2. str., ali svaka fotografija u boljoj rezoluciji i formatu je dobrodosla.

Pomagaj, Brodarski! Izvin`te, a koji su to hangari bili usred šibenske luke?

Pokušati ću dati korektan odgovor. Šibenik sigurno nije. U Šibeniku nije bilo hangara za hidroavione niti obris brda na desno ne odgovara brdima u šibenskoj luci. Možda je kod izrade fotografije pozitiv ispao okrenut. To se dešava. Uvjeren sam da je ovo snimljeno u Boki.

Eke... Aha. Hvala. Nisam majstor za Jadran, pa ni za celu Boku. Ali potes od Sutorine do Kamenara mi je već ušao u genetski zapis. Na vjeki, ili makar ... sve dok mrdam. Svaku vizuru znam, svaku šaru na reljefu.

Dragi brodarski, da je pozitiv okrenut, slovo "B" na boku razaraca bi takodje bilo okrenuto kao odraz u ogledalu. Buduci da to nije slucaj, ovo definitivno nije Boka jer, ako je brdo iza razaraca Obosnik, hangari u Kumboru nikako, ali nikako ne bi mogli biti po krmi broda jer je na tom mjestu iz ove perspektive gledano, Tivatski zaliv, odnosno ostrvo Sveti Marko. Ako nije Sibenik u sto ne sumnjam nakon ekspertize brodarskoga, da li bi mozda to onda mogao biti Split, odnosno Divulje ?

Fotografisano pod Zelenikom, a malo više prema Kumboru. Siguran sam 1568%!

Upravo kad se odande gleda, vide se hangari, jer su oni zapravo blizu rta. Na tom mestu je zaliv širok manje od 850m, pa trup razarača pokriva celu vodenu površinu i ceo pogled na Tivat i Stradioti. Brdo desno je Obosnik, sa karakterističnom grbom koja se spušta od samog vrha prema Krašićima. A što se tiče kuća - snimano je tridesetih, kuća u Mitrovićima je bilo veoma malo, na odsečku sa slike ih ni danas nema mnogo, pa nije ni čudo što se ne vide. Instalacije na obali su bile tek u gradnji i naravno, manje ih je nego danas, pa se zato i ne vide na tom parčencetu. Osim toga, u samoj pozadini slike se slabo i magličasto naziru moćna pleća Lovćena.

Kumbore, sto duze ovo gledam i uporedjujem sa nekim drugim snimcima akvatorijuma pred kumborskom kasarnom slikanim iz vazduha, uvidjam da si u pravu. Zaista mi je bilo malo nevjerovatno da se iz ove perspektive mogu vidjeti hangari u Kumboru, ali si bogami u pravu! Izvinjavam Ti se duboko! :zid

doprinos temi.....
[attachment=1]

Ma hajde, marinero, družimo se. Normalno je nagađati kad je reč o slikama od pre više od sedamdeset godina.  :pilot

Za povratak na temu, "Beograd" u italijanskim rukama kao "Sebenico".

Ovaj model iz beogradskog Vojnog muzeja ima mnogo grešaka i nije dobro urađen. Rekao bih da i sa proporcijama nešto nije baš sasvim u redu. Ni boja nije pogođena, ali da ne idem dalje, grešaka je puno

A od ovoga ne može biti realnije. 30.03.1938., Split. Jadranska brodogradilišta A.D. Split-Kraljevica.

A boca šampanjca je tako srećno bubnula. Ništa nije nagoveštavalo onaj nesrećni izlaz iz "Konala".

Ovo je iz "Jadranske straže", ima još (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6501.msg120672#msg120672) sličica iz tog broja.

Dizanje "Ljubljane" izvršila je firma Tripcovich iz Trsta. Tripkovići su bili poznata tršćanska porodica poreklom iz Crne Gore, čiji je direktor tada bio Gottfried Von Banfield.  Dizanje broda završeno je oko 10. jula 1940., posle čega je otegljen u Tivat.

Da li neko od znalaca sa Foruma može obeležiti tačno mesto potonuća "Ljubljane"? Da li je prošla pličinu Paklena, ili je potonula baš kod vile Moj mir? Vrlo me interesuje.

Ovaj deo pramca sa otvorom štive mi nikako ne liči na razarača. Nijedan detalj olupine sa slike ne mogu identifikovati. Ima li neko bolju sliku?

Tko bi je izvadio kod vile '' Moj mir''? Tu bi blokirala sav promet prema luci. Ljubljana je plovila, grabila more i potonula u luci.

Jedna mala ispravka - Tripkovići nisu porijeklom iz Crne Gore, već iz Boke, preciznije iz Dobrote. Dobrotski kapetan i brodovlasnik Bogdan (Diodato) Tripković preselio je svoje poslovanje iz Dobrote u Trst krajem 19. vijeka i tamo napravio jednu od jačih brodarskih kompanija, kasnije specijalizovanu za spašavanje potonulih brodova. Izmedju ostalih, njegova firma je vadila "Ljubljanu" a u Italiji i olupinu bojnog broda "Leonardo da Vinci" kojeg su u Prvom svjetskom ratu potopili austro-ugarski agenti....

Za bolje razumijevanje okruženja gdje je nastradala Ljubljana prilažem fotografiju ulaza u luku Šibenik.

Kako li je "Ljubljana" uspela da nasedne tu ispod vile "moj mir", kad je uz sam rt skoro odmah uz zeleno lučko svetlo obeležena dubina od 21m. Najmanja dubina obeležena na pličini Paklena je 2,5m? Gde se tačno nasadila, zna li iko posle 72 godine?

Grebeni u kanalu prije zelenog svjetla postoje i danas. Tu se rasparala ispod vodene crte. Jak udar vjetra zanio ju je na grebene.

E ovo je bilo precizno, brodarski.

Čitao sam da je zapovjednik Ljubljane bio novi, došao je s torpiljarki koje nisu bile toliko mosjetljive na bočni vjetar, jaka bura je dohvatila pramac i zabacila ga na grebenje. poznato je da brod ne reagira kao auto nego okreće izbojem krme, svaki pokušaj da se odmakne baca krmu još više prema obali. Nešto slično nam se desilo 1982 nama na francuzu. Slične okolnosti; visoka prova, blizina obale i jak bočni vjetar, rezultat - oba propelera "blago" izgužvana.

Strpali ga u pritvor na Kulini. Možeš zamisliti kako mu je bilo u onom ćumezu.
Kanal je navigacijski dosta težak. Gledam peljara kako po raznim vremenskim uvjetima uvodi brodusine u luku. Naročito one nebodere od brodova. Nije mu baš lako. Jednom mi je rekao da  kad izvede brod kod Zlarina, iskrca se i osvrne iz pilotine prema njenu dobije tremu. Tek tada pomisli što bi bilo da je negdi zapeo. Kako je bilo Ahlinu s  jednim mrtvim i potopljenim novim brodom? Mislim da je Ahlin bio suodgovoran a ne izričito odgovoran i da nije samo krivica na njemu. Brod mu je bio nov i nije do tada bio u Šibeniku. Zapovjednik grupe je morao o tome voditi računa i upozoriti  Ahlina što ga očekuje kod udara bure i jake struje na ulazu u luku. Tu se vidi da je svaki zapovjednik razarača navigavao po svome. Kad bi se našla zapovijed za vožnju tad bi nam sve bilo jasnije. Ovako, svjedočenja očevidaca s kopna ne moraju biti točna. Ti svjedoci su utjecali na presudu vojnog suda.

Koja je bila presuda?

Prijevremeno umirovljenje.

Kao posredni krivac za potonuće "Ljubljane" označen je komandant flote, KA Armin Pavić, koji je smenjen ukazom od 17. aprila 1940. istim ukazom smenjeni su komandant RM VA Marjan Polić i komandant Pomorske obalne komande KA Vladimir Mariašević, na mesto koga je postavljen Marjan Polić, koji je po sopstvenom zahtevu umirovljen 19. jula 1940. Komandant "Ljubljane, KF Josip Ahlin nalazio se u istražnom zatvoru od 24. januara 1940. do kraja decembra. Na kraju je osuđen na 6 meseci zatvora, a zatim penzionisan. Istim ukazom od 17. aprila 1940. penzionisan je i komandant "Zagreba", kome je komisija zamerila da nije pri havariji pružio svu potrebnu pomoć, jer je plovio neposredno iza "Ljubljane". Za VD komandanta RM postavljen je KA Julijan Luteroti, koji je na toj dužnosti ostao do kraja aprilskog  rata. Za novog komandanta "Zagreba" postavljen je Nikola Krizomali.

Izvor: Kažimir Pribilović - RMKJ 1923-1941 - magistarski rad, Split 1973.
A koji su tačni podaci za doktorsku disertaciju kažimira pribilovića? Hoću da je pronađem u Beogradu, mada lako može biti da u Beogradu ne postoji nijedan primerak. Da je rad negde objavljen imao bi katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije, a kako je ostao u rukopisu, ne mora ga biti.

’24. siječnja 1940. Ulazeći u šibensku luku razarač Ljubljana zadnjim dijelom udari u stijenu ispod vile Moj mir i nakon sat i trideset minuta potone. Iste večeri izdano je službeno priopćenje Zapovjedništva kraljevske mornarice, koje glasi: ‘Danas, 24. siječnja 1940. godine u 17,20 sati kraljevski brod Ljubljana, pri uplovljavanju u šibensku luku kroz kanal Sv. Ante u njegovom zadnjem dijelu udario je u obalnu stijenu uslijed bure i teško oštećen poslije kratkog vremena potonuo. Istraga je naređena.’ To kratko priopćenje krije prav7u dramu koja se te večeri odvijala u šibenskoj luci. Oko 17 sati ispred kanala sv. Ante pojavili su se ratni brodovi Prve torpedne divizije Kraljevske mornarice: razarači Beograd, Ljuljana i Zagreb, koji su dolazili iz Boke kotorske. Tim redom brodovi su krenuli i kroz kanal. Beograd, pod zapovjedništvom kapetana bojnog broda dr. Vilija Bačića, bez problema je prošao kroz kanal sv. Ante i ušao u šibensku luku unatoč jakoj buri i velikim valovima koji su ga dočekali na izlazu iz kanala. Razarač Ljubljana, pod zapovjedništvom kapetana fregate Josipa Ahlina, očito je vozio više desno (a morao je više lijevo) na izlazu iz kanala, pa ga je snažni udar bure bacio na stijene ispod vile Moj mir. Od udarca je u zadnjem dijelu broda na desnom boku nastala rupa duga osam, a široka dva metra. Mnogi članovi posade popadali su na pod. Ranjeni su časnik i devet dočasnika i mornara. kapetan Ahlin prvo je pokušao brod nasukati na pličinu Paklena, ali zbog jakog vjetra nije uspio. Na zapovjednom mostu broda Zmaj, koji je bio vezan uz obalu, nalazio se i kontraadmiral Armin Pavić koji se motornom brodicom odmah uputio prema razaraču, popeo se na nj i preuzeo zapovjedništvo. Pokušao je spasiti brod tako što ga je usmjerio prema pličini kod Šipada, gdje ga je namjeravao nasukati, ali su zbog velikog prodora mora strojevi prestali raditi pa se brod nagnuo i počeo tonuti.(…)Razarač je potonuo u plitkom dijelu luke: pramac mu je bio oko metar i pol ispod površine mora a krma desetak metara dublje.’
Darko Gulin.
slike mjesta potonuća na:
 http://www.maketarstvo.net/forum/viewtopic.php?t=19618&sid=d27424dbe2040bbdde2fb4dac2242c33

Očito je da je kod ove nesreće kumovalo pre svega neiskustvo zapovijednika koji je zanemario zanos kao posledicu jake bure.
Razarač i nije neki veći brod za prolaz kanalom.
Obaveza tegljača u kanalu je od 10.000 DWT, a dva od 20.000 DWT, naravno u zavisnosti imaju li bočne porive na pramcu i krmi.

Hvala.  :)

Iz JS o potonuću razarača Ljubljana.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7008.0

Kao zapovjednik jednog od brodova spominje se Durbešić. Durbešići su poznato prezime, bilo ih je u kopnenoj vojsci A-U, Kraljevini Jugoslaviji i Hrvatskom domobranstvu. Znade li netko nešto više o ovom Durbešiću?

Glavna artiljerija.[attachment=1]

Imam tri pitanja za moguću raspravu.

1. Ovaj top na razaračima klase Beograd se u poznatoj literaturi (Campbell, itd.) vodi kao 120mm/46. Kako je ovo jedina meni dostupna fotografija toga topa, moram primetiti da je cev topa i lafet veoma sličan topu 120mm/50, koji je takođe Škodine konstrukcije i kupljen krajem 30-ih za preoružavanje rumunskog monitora Besarabija. možda je reč o istom modelu topa, jer razlika od nekoliko kalibara dužine možda može biti posledica primenjene metodologije merenja dužine cevi u kalibrima. Tako je poznato da se 380mm top na Bizmarku često u literaturi označava kao 380/47. dok je zapravo dužina cevi oko 51 kalibar, a 100mm AU, italijanski i sovjetski brodski PA top se vodi kao L47 ili L/50, u zavisnosti ko i kako meri. Ima li neko više podataka o tome, mada podataka uopšte ima veoma malo.  Na www.valka.cz npr. nisam uopšte našao taj top.

2. U svoj poznatoj literaturi o razaračima klase Beograd navodi se da je projekat ove klase urađen na osnovu projekta francuskih razarača klase Simoun, odnosno nešto kasnijeg i skoro jednakog, Adroit. Međutim, ja pokušavam da anliziram i upoređujem ove francuske razarače sa jugoslovenskima, i nikakve naročite sličnosti ne mogu naći ma kako se trudio. Akagi 77 rekao je na nekom mestu da ima modelarske nacrte razarača klase Beograd. Ako ti nacrti imaju teoretski crtež sa projekcijama bok i poluširina, odn. pogled na krmu/pramac, to donekle može razjasniti situaciju, jer je teoretski crtež francuskih brodova dostupan na netu. Ali, našeg člana Akagi 77 već dugo nema da nas poseti.

Po meni, sličnost "Beograda" sa pomenutim francuskim razaračima nije ništa veća nego njihova  sličnost sa bilo kojim drugim francuskim razaračem, pa čak i sa bilo kojim razaračem srednje veličine, građenom u svetu krajem tridesetih godina. Francuski brodovi su duži za oko 7-9 metara i za oko 40cm širi od jugoslovenskih. Razlika u dužini i širini nije neki pokazatelj ni razlike ni sličnosti, jer se veoma slični projekti mogu razlikovati u ove dve veličine, i to znatno, mada je ovde razlika baš povelika i budi sumnje. Međutim,  francuski brod ima srednji gaz veći za preko jednog metra - 4,3 prema 3,2 metra, što ukazuje na znatne razlike u formi podvodnog dela trupa i sledstveno na bitno različite hidrodinamičke parametre dva broda. Takođe, parametri pare kotlova na brodovima dva projekta veoma su različiti - 27kg/cm2 kod Yu i 17kg/cm2 kod Fr. broda, pri čemu kod Francuza dva turbinska kompleksa stoje u jednoj strojarnici jedan uz drugi, dok je kod Yu broda svaki turbinski kompleks u svojoj strojarnici, jedna iza druge, što je takođe jedna od većih konstruktivnih razlika projekata, naročito unutrašnjeg rasporeda zapremina i rasporeda strojeva, za razliku od naknadnog "ešeloniranja" kotlarnica/strojarnica kod sličnih klasa ili podklasa, što se radilo ponekad i bez nepremostivih konstruktivnih teškoća kod nekih razarača u svetu.  Francuski brodovi su na probama postigli jedva 33 čvora, a u službi i mnogo manje, dok je Beograd mogao voziti i preko 39 čvorova, najviše zato što je imao za 35% jače mašine od francuskog obrasca, što je ogromna razlika i ne ukazuje na sličnost, već upravo obrnuto. Komandni most je kod Francuza drugačijeg oblika, vidno kockast i oštrih linija, dok je kod Beograda zaobljen i bolje prilagođen smanjenju otpora vazduha i uticaja vetra pri velikim brzinama. Kobilica kod Fr. broda ima vidan uspon prema obluku uz pramčanu statvu počev od desetak metara pre statve, dok je kod Yu broda kobilica vodoravna i prelazi u pramčanu statvu, praktično tek oblukom odmah uz pramčani perpendikular. Palubna oplata osnove dimnjaka je kod Fr. broda manje razvijena i skromnija. Oblik krme je kod dva broda potpuno različit, a list kormila brodova klase Beograd je karakterističnog i vrlo različitog oblika od Francuza, koji imaju trapezoidno polubalansno kormilo. Razlikuje se i oblik pramca, ali to nije značajna karakteristika, isto kao i razlika u broju i obliku dimnjaka, što je više estetska nego brodograđevna kategorija, sem ako utiče na zadimljenost komandnog mosta. Takođe, francuski brod imao je potpuno formirano dvodno na velikom delu dužine, dok se kod Beograda, na osnovu jednog vrlo sumarnog uzdužnog preseka može zaključiti da je pravo dvodno bilo na relativno kratkom delu brodskog dna.
Takođe možda ima, a možda i nema značaja podatak da od francuskih 1500tonskih brodova nijedan nije građen u A. et C. de la Loire, koji je projektovao jugoslovenske brodove, i čak je od 26 brodova dve serije i dva podtipa samo 4 građeno u Nantu, i to 3 kod Dubigeona i jedan kod A. et C. de Bretagne.

Sa druge strane, iako na prvi pogled tako ne izgleda, velika konstruktivna sličnost jugoslovenskih brodova postoji u odnosu na francuske lake razarače klase Le Fier, koji su početi sa gradnjom nešto malo kasnije od jugoslovenskih, ali zbog "mrljavljenja" francuskih brodograditelja i štrajkova nijedan nije ušao u službu pre poraza Francuske u junu 1940.

3. U svim obimnijim tekstovima o jugoslovenskim razaračima klase Beograd piše da su glavni topovi 120mm imali b/k 600 granata po cevi svaki, tj. ukupno 2400 granata. Međutim, ako pođemo od činjenice da je samo granata imala 24 kg, a sa čaurom barutnog punjenja i celih 35kg, lako se izračuna da je nakrcan brod vozio 85 tona municije 120mm, tj. oko 7 % standardnog deplasmana, što je ogromna masa i apsolutno neprihvatljiva veličina za brod od 1200 tona. Ako uporedimo sa sličnim brodovima - italijanskim i francuskim, nemačkim, sovjetskim i japanskim razaračima srednje veličine, oni su svi imali b/k glavne artiljerije između 100 do 200 granata po cevi. Dva i po puta veći francuski Volta i Mogador imali su najviše 240 granata po cevi 138mm.  Stoga se logički nameće zaključak da je granata 120mm ukupno na brodu moglo biti oko 600, tj. 150 po cevi, eventualno malo više ako se komore pretovare.

Voleo bih da o ovome prodiskutujemo, ako neko ima argumente i protivargumente i dodatne podatke, jer mislim da su pitanja zanimljiva za realno i potpuno opisivanje najvažnijih brodova KJRM u vremenu neposredno pred rat u kome će svi oni nestati, slavno ili neslavno.

Jos poneki detalj oko potonuca, iako je vec mnogo receno: "Pri uplovljavanju u Sibenik (24.1.1940.god.) zbog jake bure i pogresnog manevra pri izlazu iz kanala Sv. Ante, brod je desnim bokom udario o kamene litice, probio oplatu i dobio vrlo jaki prodor vode. Pogresne i sporne intervencije, kako komandanta broda (k.f. Ahlin Josip) tako i komandanta eskadre (k.adm Pavic Armina), prouzrocile su da je "Ljubljana" dotegljena do uvale Dobrika gdje je i potonula"

Tekst prepisan iz obradjene biografije jednog od oficira sa "Ljubljane".

Dobra reklama  je što je Ljubljana potonula. Loše je što je poginuo čovik. Da nije Ljubljana potonula Šibenik ne bi ovoliko vremena bio spominjan na palubi. Paluba se čita naširoko i sad svi znaju di je Šibenik, Dobrika, vila Moj mir i kanal svetog Ante.

PA TAKO I TREBA! Ja sam u Šibeniku ipak proveo tri meseca. A i lignje u "Uzoritoj" su tada bile jako dobre. Riblja plata je bila dobra i obilna kod "Seke". A ja sam se prošvercovao jednom i do Skradina da razgledam i klopnem pastrmke.

A i proveo sam PČ  četiri puta kroz Konal, bez ispravki kursa.

Bravo!
Upoznao si dobre pozicije. Još samo fali Lovački rog, Upitnik i Amigos.

Dragi brodarski, ja govorim o vremenu pre 28 godina! Šta je od svega toga tada postojalo. Pitanje je da li "Uzorita" i "Seka" uopšte više postoje,a ako ne postoje da li ih se ko više i seća.

Uzorita postoji i tamo dolaze na ručak od pomoćnika ministra na više. Seka je sad kafić. Tada su postojala još i ta tri kultna mornarska sastajališta koja više ne postoje.

Za Uzoritu mogu misliti! Na hrvatskom primorju restorani su čuveni po svojoj jeftinoći.  ::)

Jesmo li imali ovu ? "Beograd" pristaje u Splitu, u desnom uglu "Zagreb" i "Ljubljana" u završnim fazama gradnje i opremanja....

bila, ali pod drugim topikom.

Dragi kolege! Poznato je da je razarač "Beograd" nosi zlato u Englesku. Je li bilo detalji ove misije? Našao sam ništa!

Pred rat 1939g, Jugoslavija je imala cca 71.000kg zlata. Do napada na Jugislaviju aprila 1941 iznjeto je oko 64.000kg zlata.
Prema nekim izvorima 42 tone su upućene u London, a 28 tona razne zlatne monete upučeno je u Sarajevo i dalje u Lozanu u Švajcarskoj..
Jedan od prijevoznika tog zlata bio je i razarač Beograd. U Boku Kotorsku je uplovio 10.maja 1939g i vezan je uz gat blizu željezničke stanice.Niko sa razarača nije smio na obalu. Sve municjone komore su ispražnjene da bi se u njih tokom noći , smjestili sanduci s blagom koji su pristigli u osam zapečačenih vagona.
Razarač pod zapovjedništvom Vilima Bačiča preplovio je Jadransko i Sredozemno more, prošao Gibraltar i svoj neobični tovar iskrcao u engleskoj luci Portsmaut.
Sve je uredno isporučeno, osim jednog sanduka koji se bio "zaturio" na brodu, ali je i on pronađen.

iz knjige Gradimira Radivojevića, Najveće svetske potrage za potonulim blagom.

Pored knjige Gradimira Radivojevića "Najveće svetske potrage za potonulim blagom" podataka ima u jednoj monografiji Narodne Banke Srbije sa početka 2000-tih. Tu ima čitavo poglavlje posvećeno transportu zlata.

Monografiju sam video na pre nekih 6-7 godina na buvljaku, ali je prodavac bio zacepio neku suludu cenu, te sam samo pročitao tekst. Nažalost, nikada posle toga nisam našao tu monografiju.

Zlato je transportovano do Zelenike gde je utovareno na razarač Beograd. Radnja je bila konspirativno izvedena, posada je držana gotovo pod stražom dok je vršen utovar, tako da posada Beograda nije ni znala u kakvu misiju ide. Utovarili su sanduke na razarač i tek kada su isplovili kapetan Bačić je otpečatio naređenja i video da treba da otplovi za Englesku, za Portsmaut.

Koliko se sećam, posada je strahovala i od mogućeg torpedovanja, pa su su čitavo putovanje bilo pod uzbunom.

Hvala vam! Ja sam vrlo sretan da sam pronašao ovu informaciju!
Ja sam iz Rusije. Ja sam priprema za "Arsenal kolekciji" članak o
vrsti razarači "Beograd"
S poštovanjem, Evgeniy Zelikov

Recimo da je na slici? Ovaj grad grb?

[attachment=1]

Da, to je grb grada Ljubljane
[attachment=1]

Hvala vam! Je li točniji slika znaka na brodovima? Kada ruke pojavio na brodovima? Odmah su brodovi bili bez ukrasa!

Jasno sam objasnio?
(Može li netko zna ruski? Ja mogu kopirati svoje poruke na ruskom)

Можно пояснить по-русски.....будет проще.

Я спросил нет ли более четкой фотографии с гербом корабля.
Можно и других кораблей - "Загреб", "Београд".
Я заметил что украшение появилось на кораблях не во
время постройки. На многих фотографияхкорабли без
этого украшения

Я работаю над статьей о этих кораблях. Очень мало информации
о строительстве и службе в JKRM. В России доступна информация
из Marine rundschau, Marine Arsenal, Cacciatorpedidieri italiani.
Но там почти нет информации о службе в JKRM

Koliko znamo, ostrijih fotografija (za sada) - nema.Na jednom topiku na slovenskom jeziku (kojeg ne mogu pronaci) mozda ima detalj kada je grb postavljen. Ostali brodovi (osim "Zagreba") nisu imali grb.

Сколько знаем, к сожалению нет более чёткой фотографии с гербом. А, когда он появился на корабле, может быть указанно в одном топике на словенском языке на Палубе (найти, пока, не могу). "Загреб" тоже имел герб.

"Београд" тоже имел герб ? Я не встречал его фото с гербом...

"Београд" герба не имел ....

Cкажите пожалуйста, из-за чего корабль не вернули Югославии в 1946г ?
Югославия законный собственник корабля ! Почему возник спор ?
Почему на него претендовали англичане?
А итальянцы вообще не должны были вмешиваться !

PS- Коллеги не обядятся что мы общаемся на русском?

Я думаю, что всё было просто дипломатическая волокита. Англичане хотели нагадить Тито чем только могли (как гнусному коммунисту), так и возникла проблема с кораблём.

Jos nekoliko fotografija vadjenja "Ljubljane"

http://www.trentoincina.it/dbunita2.php?short_name=Lubiana
[attachment=1]
[attachment=2]

Англичане это умеют делать как никто другой!  ;D
Тито к тому времени и с англичанами испортил отношения?!
Я думал только с Иосифом Сталиным  ;D

Другой интересующий меня вопрос касается службы кораблей в JKRM до войны.
Никакой информации об этом. "Београд" служил 2 года (с весны 1939 до весны
1941г) и никаких сведений о том что происходило с кораблем в эти два года.
В какие походы корабль ходил, куда делал визиты? "Загреб" 1,5 года служил
с конца 1939г и до апреля 1941г. И о нем тоже никаких сведений !
Можно найти информацию об этом в морской литературе издающейся
в республиках бывшей Югославии?

Ukratko, iako se da i razumijeti, Evgen pita postoje li podaci o sluzbi "Beograda" i "Zagreba" u vremenu do 4/1941. Da li je i na kakvim putovanjima bio? Ima li o tome literatura? 

В доступных источниках сведения очень скудные. Не успели даже пройти какие либо большие учения. Например, для трёх эсминцев и восемь Лирссеновских ТК было итого 40 торпед типа 23ДТ. Сведений для практических торпед 1924М нет никаких и, вероятнее всего, их не было вовсе. Корабли не выстрелили ни одной торпеды в течение службы под флагом КЮ. Единственные практические торпеды на вооружении были  трофейные австровенгерские 450мм и немецкие 500мм типа Германия.

Самое важное событые довоенной службы, это авария эсминца Любляна 24. янв.1940.

Разве англичанам нужна причина? Причина в простом факте коммунистической власти. Оттепель наступила только после ссоры с Кобой.

Вы пишите что корабли не выстрелили ни одной торпеды. Вы имеете ввиду французские торпеды
или вообще любые, даже учебные?
Может быть есть сведения о плаваниях в другие порты Югославии? Возможно в составе своего
подразделения (первой торпедной дивизии). В италию или Грецию они не делали
визитов ?

Нет данных о вставке в трубы рам для выстрела торпед 450 или 500 мм Торпедные трубы обычно предназначены для выстрела торпед только одного калибра. Для выстрела торпед меньшего калибра нужно вставить особые рамы. Если выстрел производится пороховым зарядом, тогда меняются параметры выхода торпеды, дальность катапультирования из трубы, угол приводнения, и т.п. О заграничных государственных визитах кораблей я не нашёл ни одного слова, кроме о миссии "Белграда" по транспорту золотого запаса страны.

Понятно, спасибо. А о плаваниях во внутренних водах Югославии есть сведения?

В январе 1940 в Шибеник плавала вся три корабля. Подробнее в книге "Сломанный якорь" М. Плайвайса.

Эта книга про аварию "Любляны" ?

Ljudi, ne bih da me pogrešno shvatiti ni vi domaći ni naš novi ruski prijatelj, ali mislim da nema smisla ovdje nastavljati raspravu na ruskom kad imamo dio palube namijenjen stranim korisnicima, pa tamo nastavite na ruskom, engleskom ili kojem god već jeziku, a ovdje ostavite "naški".... :rtfm

Дубоко се извињавам свима. Искрено, само сам чекао да неко постави питање општења на руском. Међутим, шта радити, када човек добро зна само руски. Већина Руса веома слабо говори енглески, јер су га многи учили по принципу Vladimir Ilich Lenin, uoz ze liider of ze grejt oktouber revoljušn, Sovjet junion iz ze moust demokratik kantri in ze uuorld. Наравно да нису научили ништа тако учећи.
Наравно, уважаваћу правила форума, и даљи разговор, ако је члан заинтересован, наставићу у разделу на страним језицима.

Ne sumnjam da je rasprava sigurno interesantna, ali bar kad bi opštenje bilo praćeno nekim prevodom. Ne kapiraju svi sve na ruskom.

Da, to je točno. Pokušat ću udvostručiti hrvatski ili srpski. Ne znam jezik. pa sam koristiti Google prevoditelj. On ne uvijek prevesti dobro ....

Колеге, ја сам нашао информације о покретању пројекта "Загреб" и "Љубљана". Ово је на сајту. Али, не постоји ништа о покретању "Београд" у Нанту. Као церемонија одржана, који је био присутан?
 Важно - пре револуције у Русији је направљен да свештеник одржао молитву у православном обреду (пре лансирања). Ово важи чак и за бродове који су изграђени у другим земљама. На пример, у Немачкој, руски свештеници су молитве пред одлазак тамо изграђени руске бродове. Да ли је то у Југославији ?


Коллеги, я нашел информацию о спуске на воду "Загреба" и "Любляны". Это есть на сайте. Но нет ничего про спуск на воду "Београда" в Нанте. Как происходила церемония, кто присутствовал.
Важный момент - до революции в России было принято что бы священник проводил молебен по православному обряду (перед спуском на воду). Этого правила придерживались даже в отношени
кораблей построеных в других странах. Например в Германии русские священники совершали молебен перед спуском на воду русских кораблей построеных там. Делали так же в Югославии?

Nije čoviku lako s teškim srpskim ili hrvatskim jezikom, još k tome na latinici ili modernoj ćirilici.  Pustimo ga nek piše, simpatičan je i ne postavlja pitanja izvan teme. Trudi se  biti razumljiv i to je veliki plus.

Поштоване колеге! Који су начини комуникације (радио опрема) су на разарача? Чија је производња?

(Дорогие коллеги ! Какие средства связи (радиооборудование) были на эсминцах ? Чьего производства ?)

Pozdrav svima. Link gde sam pronašao ovaj tekst više ne radi. Kol'ko je u njemu istine nemam pojma.  8)

Razarač u ulozi ''zlatne pošte''

Više nalik pričama iz riznice ratnih trilera no što se može potvrditi činjenicama, razarač Beograd bio je (epizodnim) akterom jednog od najmisterioznijih događaja iz Drugog svjetskog rata na tlu Kraljevine Jugoslavije - nestanka visoko vrijednoga blaga ondašnje države. Pojavit će se nakon rata nekoliko svjedoka ukrcaja zlatnih i deviznih državnih rezervi na razarač Beograd i njegove plovidbe do Engleske gdje je blago uredno predano predstavnicima engleske banke. Ni njihova kazivanja nisu identična, što ne čudi s obzirom na tadašnje stanje u Jugoslaviji. Nepobitno je, jedino, da je dio blaga ipak otpremljen razaračem Beograd, a veći dio će dvije godine kasnije uz filmske zaplete biti zarobljen od Talijana. Njemu će se izgubiti trag u ratnim godinama, da bi odmah po oslobođenju Jugoslavije Tito zatražio od W. Churchilla da se blago koje je ostalo u Engleskoj, ili otišlo u SAD, vrati Jugoslaviji. Onaj drugi, znatno veći dio, povlačit će se desetljećima čak i u državničkim razgovorima, izazivati sporove i zategnute odnose nakon otkrivanja ''slučaja Gelli'' u Italiji. Slučaj nije završio ni potkraj devedesetih godina prošlog stoljeća kada je (okrnjena) Jugoslavija zatražila dio zlatnih poluga koje su istragom u Italiji pronađene u vrtu vile kontroverznog Luiggija Gellija, koji je već bio uhićen. No, taj dio nije više imao veze s razaračem Beograd, osim što je sve ipak počelo na njegovoj palubi.
Zato-ispočetka.
Naslućujući mogući ratni zaplet i na području Kraljevine Jugoslavije, kraljev dvor, vlada i financijski stručnjaci dogovorno su odlučili da se državne zlatne rezerve i devize ''na vrijeme'' prebace u Englesku, a po mogućnosti i u Ameriku. Dvor je imao osobne interese za takav potez pripremajući se za ''povlačenje'' iz zemlje, a potucanje bez novca po svijetu nije nikome ugodno, pa ni kraljevima i njihovoj sviti. Ni visoki vladini čelnici nisu namjeravali dočekati Nijemce, ne znajući što im se može dogoditi, pa su svesrdno poduprli ideju o slanju cijeloga državnog blaga preko mora. Iz istih su pobuda dopustili i brodarima da izvuku svoje brodove iz Jadrana, gdje bi bili ugroženi ratom, opet računajući na dio njihove zarade koju će, kako će se kasnije potvrditi, moći koristiti i za vlastitu ''apanažu''.
Tako je, složit će se većina kroničara toga vremena, do početka Drugog svjetskog rata, odnosno do napada Njemačke na Jugoslaviju bombardiranjem Beograda 6. travnja 1941. godine, iz nje izvučeno oko 66,8 tona zlatnih rezervi i otpremljeno u London. Nastankom opasnosti da Njemačka napadne i Veliku Britaniju, ''zlatni teret'' s dva Saveznička razarača prenijet je na američki kontinent.
Razarač Beograd primio je početkom svibnja 1939. prvi takav teret i s odabranom posadom otplovio za Englesku.
Jedan od svjedoka ukrcaja tog tereta na razarač Beograd bio je Ilija Cvit-ković, koji se u lipnju 1992. prisjećao tih događaja:
''Prvoga svibnja 1939. ukrcao sam se u Splitu na razarač Beograd kao pitomac strojarske (mašinske)mornaričke škole. Bio sam raspoređen na mjestu podmazivača. Inače je to bila prva plovidba novoga razarača. Bojno spreman, bio je naoružan torpedima, topovima i strojnicama. Tijekom plovidbe mornarima su davane uzbune radi uvježbavanja. Zapovjednik je bio kapetan bojnog broda Vilim Bačić, prvi časnik prezivao se Cvirn, moj pretpostavljeni bio je narednik Vadnau. Istoga dana, kasno poslijepodne, isplovili smo u nepoznatom smjeru. Sutradan smo stigli u Zeleniku, u Boki kotorskoj. Znao sam gdje smo jer sam u nedalekom Kumboru i Herceg Novom proveo djetinjstvo. Sljedećega dana, oko 14 sati, do gata na kojem je bio privezan Beograd stigla je lokomotiva s više vagona. Mornari s našeg razarača postrojili su se i započelo je ukrcavanje tereta...''
Tog časa nitko, osim ovlaštenih časnika i ljudi koji su dopratili teret iz Beograda u Zeleniku, nije znao o čemu se radi. Cvitković će o tome:
''Svaki član posade nosio je po jedan rešetkasti drveni sanduk obavijen pak-papirom. Sanduci su bili jako teški. Meni je kao najmlađem članu posade bilo teško s tolikim teretom hodati po klizavim brodskim stepenicama. U jednom trenutku izgubio sam ravnotežu i sanduk se opasno zaljuljao. Malo je nedostajalo da s njim završim u moru. Vidjevši me, prvi me časnik ''počastio'' psovkom. Zbunjen, čvršće sam primio sanduk i tako zaderao papir kojim je bio obavijen. Pod rukama sam osjetio polugu. Bljesnulo je zlato na dnevnoj svjetlosti. Tada sam shvatio što smo ukrcavali...''

Shvatili su i mnogi drugi članovi posade koji su radili isti posao: dahtali pod teretom sanduka od željezničkih vagona, preko skliskih brodskih stepenica, do unutrašnjosti broda gdje je ''teret'' uredno poslagan u unaprijed pripremljenu prostoru.
''Dan kasnije isplovili smo u nepoznatu smjeru. Na otvorenu moru zapovjednik je otvorio zapečaćenu naredbu u kojoj je stajalo kuda plovi razarač. Među mornarima se tada počelo šuškati da je tajnovito odredište Ports-mouth, najveća luka u Engleskoj. Sanduci sa zlatom bili su smješteni u komoru za streljivo na krmi Beograda. Jedini sam smio silaziti u taj prostor, jer sam morao podmazivati brodskuosovinu. Uza sanduke dežurali su civili naoružani pištoljima. Pazili su da se ne bi tko neovlašten približio dragocjenostima. Praćen orkanskim nevremenom, razarač je plovio Biskajskim zaljevom. Na putu smo pristali samo u Gibraltaru, kako bi brod ukrcao naftu. Nakon nekoliko dana plovidbe, stigli smo u Portsmouth. Na gatu nas je dočekao postrojen kordon engleskih mornara. Odmah su iskrcali cijeli teret i prenijeli ga do vagona kompozicije koja je nedaleko stajala... Čelična stega, koja je vladala na razaraču cijelim putem plovidbe, konačno je popustila. Kako i ne bi! Za to putovanje smo veoma dobro plaćeni. Ja sam, kao najmlađi mornar, dobio plaću od jedne funte. Toliko je tada u Jugoslaviji iznosila jednomjesečna plaća državnog činovnika. Časnici su, dakako, dobili daleko više. Nakon nekoliko dana boravka u engleskoj luci, vratili smo se u Split. Tjedan kasnije bio sam premješten u radiotelegrafiste...''
O zbivanjima oko prijevoza kraljevskog zlata, odnosno zlatnih rezervi Kraljevine Jugoslavije razaračem Beograd, svjedočio je koncem siječnja 1987. i Bogdan Božić iz Banja Luke, tada umirovljeni kapetan bojnog broda, a za vrijeme plovidbe na Beogradu artiljerski poručnik korvete, treći časnik na ra-zaraču. On je ustvrdio da je Beograd prevezao iz Zelenike u Portsmouth 650 sanduka, svaki sa po 50 zlatnih poluga. Ukupna težina tog tereta bila je, po njemu, 32,5 tone.
''Na razaraču Beograd bio sam po rangu treći časnik, odmah iza zapovjednika Vilija Bačića i njegova zamjenika. Nisam o toj plovidbi vodio dnevnik, ali se sjećam mnogih detalja, pa tako i toga daje najvjerojatnije jedini pisani trag o tajni tog dijela kraljevskog zlata imao službenik Narodne banke Jugoslavije koji je pratio teret. Vidio sam ga samo jednom. Pred put u Englesku. Nije bilo slučajno što je razarač Beograd i odabran za tu tajnu misiju. Odgovarao je svim maritimnim elementima, a bio je i dobro naoružan: imao je četiri topa od po 120 mm, te dvije torpedne cijevi promjera 530 mm. Torpeda su bila duga osam metara, a težila su po 1,5 tonu. Bio je naoružan i protupodmorničkim minama. Mogao je razvijati brzinu do 38 čvorova. Oni koji su odlučivali o prijevozu zlata vjerojatno su imali na umu sve te elemente Beograda i opredijelili se za njega. Vjerujem da je zapovjednik, kapetan bojnog broda Vilim Bačić, zabilježio u dnevniku sve podatke o zlatu i plovidbi, ali ne i sve tajne oko priprema i ostalog što je pratilo taj prijevoz. Taj je dnevnik najvjerojatnije nestao kod preuzimanja razarača od Talijana ili s njegovim potapanjem u Trstu... Po mojim procjenama, na brodu je tada bilo oko 140 mornara i časnika. Dan prije početka ukrcaja zlata u Zeleniki, dok smo još bili privezani u Splitu, prišao mi je u jednom trenutku zapovjednik Bačić i gotovo nezainteresirano me upitao bi li brod bio ugrožen u pogledu artiljerske spremnosti ako bi se privremeno ispraznila dva skladišta streljiva u krmenu dijelu. Objasnio sam mu da to ne bi ništa mijenjalo i on se udaljio bez riječi. U tom trenutku nisam mogao ni pomisliti da su se ta pitanja odnosila zapravo na smještaj i prijevoz zlata. No, kada se idućeg dana, nakon našeg pristanka u Zeleniku, oko 16 sati pojavila kompozicija vlaka s četiri vagona u pratnji desetak žandara, posada je shvatila zašto je ispraznila skladišta streljiva, ali ne i što će u njima biti smješteno. Ipak su, tijekom ukrcaja, na razne načine doznavali istinu o teretu. Vjerojatno je netko uspio skinuti omot i vidjeti zlatne poluge. Ukrcavanje je inače potrajalo do iza ponoći. U skladištima su radila po dvojica mornara jer nije bilo prostora za više, a naporno je bilo svaki čas vraćati na palubu koloturnik. Službenik Narodne banke pozorno je pratio cijelu operaciju ukrcaja. On je ostao na Beogradu sve dok skladišta nisu zatvorena poklopcima. Tada je postavio kraj njih osiguranje. Za sve vrijeme plovidbe do Engleske nad tim je skladištima stajao po jedan mornar naoružan pištoljem.''

U Gibraltaru su jugoslavenski razarač, po sjećanju Bogdana Božića, dočekali Englezi. Brod je uzeo gorivo i vodu i sljedeće noći nastavio plovidbu za Englesku.
''Naš je radiotelegrafist, po zapovijedi kapetana Bačića, javio Englezima u Londonu da stižemo. Odgovor je bio: znaju za naš dolazak i čekaju nas. Doista, pilot nas je dočekao pred Portsmouthom i uveo razarač u luku gdje su već bila tri vagona na široko tračnoj pruzi. Iskrcaj su obavili engleski mornari. Jugoslavenski službenik banke predao im je papire koji su pratili teret i otišao s Englezima. Tada je, prema britanskim izvorima, u luci Portsmouth s razarača Beograd iskrcano 7.344 zlatnih poluga. Prije odlaska, službenik banke častio je novcem sve dočasnike i mornare s Beograda, a zapovjednika i časnike je samo pozdravio. Vjerojatno je to obavio s njima izvan našeg vidokruga...''
Tako je završila prva ''transakcija'' zlatnih rezervi Kraljevine Jugoslavije u Englesku uoči Drugog svjetskog rata.
Bogdan Božić, tada već poručnik bojnog broda, bio je na Beogradu i 1934. kada je na njemu kralj Aleksandar Karađorđević doplovio u tragični posjet Marseilleu. Prisjećao se da su u staru marseillesku luku uplovili 9. listopada oko 15.30 sati. Kralj je odmah sišao s broda i u pratnji ministra inozemnih poslova Francuske i drugih uzvanika nastavio put prema središtu grada. Na Beogradu su ubrzane pripreme za plovidbu u Toulon, kada je došao kapetan korvete, kraljev ordonans Košta Grubišić, i obavijestio zapovjednika razarača da je nad kraljem izvršen atentat. Zajedno s poručnicima korvete Alojzem Plantanom i Viktorom Kobolom, Božić je određen za počasnu stražu pored kraljeva odra u Marseilleu. Uz njih je bio i jedan francuski general.
Napadom Hitlera na Jugoslaviju i razarač Beograd našao se u Boki kotorskoj, zajedno s drugim razaračima i brodovljem Kraljevske mornarice. Bogdan Božić je još bio na njemu. Jedna od bombi iz talijanskih zrakoplova, koji su nastojali uništiti kraljevsku flotu, pala je u blizini Beograda i od pritiska oštetila njegov stroj. No, mogao je ploviti.
Sudbina razarača Beograd nije se mnogo razlikovala od sudbine mnogih drugih ratnih brodova Kraljevine Jugoslavije. Napadom Talijana na Boku kotorsku, tadašnji zapovjednik razarača, kapetan bojnog broda Lepenica, pokušao je brzim isplovljenjem izbjeći teže posljedice bombardiranja talijanskih zrakoplova. No, ubrzo je predan Talijanima koji su mu promijenili ime u Se-benico. Za njihov je račun nastavio ploviti sve do kapitulacije Italije u rujnu 1943. Zarobili su ga Nijemci u Veneciji i uvrstili u svoju 10. (jadransku) flotu pod imenom TA-43. Prvoga svibnja 1945. taj se ratni brod zatekao pod njemačkom zastavom u luci Trst. Partizanske jedinice, koje su munjevito osvojile najsjevernijujadransku luku prije no što su u nju stigle savezničke jedinice, potopile su ga topničkom vatrom.
Tako je završio razarač Beograd, alias Sebenico ,alias TA-43. Što je na koncu bilo s njegovom olupinom na dnu Tršćanskoga zaljeva, nema pouzdanih podataka. Može se pretpostaviti da su ga Talijani izrezali u staro željezo ili je jos uvijek u podmorju gdje ne ometa brodski promet.
A ''kraljevsko zlato''? Kamo su nestale zlatne poluge, zlatni i srebrni novac, dragulji i druge dragocjenosti, koje je jednim dijelom prevezao Beograd ili su početkom 1941. transportirani drugim putevima, još nema pouzdana odgovora. Verzija je nebrojeno. Ponovo je, pak, aktualizirano to pitanje tek s oživljavanjem ''afere Gelli'', odnosno bit će aktualno i poslije ''tranzicijskih'' sporazuma država koje su činile bivšu SFRJ o podjeli njezina ''nacionalna bogatstva''.
Ali, to je druga, ''kopnena'' priča.

O sudbini zlatnih poluga je na Palubi vec bilo rijeci; ima detalja oko "Beograda" koji svakom Palubarcu upadaju u oci.....; osim toga, ovdje dva "financijska" detalja nisu realna - 50 poluga u sanduku (valjda kilograma) i nagrada od 1 britanske funte koja je navodno bila mjesecna placa drzavnog cinovnika.
Pred rat je vrijednost britanske funte prema dinaru bila 1 : 200 (prema am. dolaru 1 : 50), a srednje place sluzbenika kretale su se od 2000-5000 dinara.

Ima ih puno  ;)

Laforestova fotografija; cini se da jos nije bila
[attachment=1]

  "Zagreb"

[attachment=1]

Po meni,ovo nije ni vidjelo "Zagreba"! Ovo je vjerovatno neki Italijan....

Tako je, talijanska gradnja, turska zastava i ime...
http://en.wikipedia.org/wiki/Tinaztepe_class_destroyer

neznam, pisalo je "zagreb", izvinite  :)

Eh, Snowy, šta sve i gde piše, pa... ništa. U sve treba sumnjati i pamtiti siluete znanih brodova.

pa , slika je malo slabije kvalitete, vido sam onaj veliki Z i ispod slike zagreb :) bit ču pažljivi ..

Nije bitna greška već namjera. Zle namjere nije bilo već mala zabuna. Svima nam se događa.

O ovome smo ranije pričali, istu temu tretira tekst Miodraga Jankovića od prošle godine, iz Večernjih Novosti (http://www.novosti.rs/).

Biti ce sutra tri godine da je Brodarski postavio slicnu fotografiju
[attachment=1]
a, Dread komentirao (sve pod "Dubrovnikom")

Zagreb u Splitu, mislim da do sada nije bila...

Pogled 22. avgusta 2013. na uvalu svete Trojice, gde je 17.04.1941. miniran razarač "Zagreb".

Jeste da je lošeg kvaliteta, ali...

[attachment=1]

Pod Kumborom i Zelenikom...

[attachment=1]

"Ко јуначки пада нигда пао није!"

Izgleda da su ove tri fotografije iz jednog niza. Prvu smo imali na Palubi; ostale dvije su "nove"

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Gdje li je snimljeno?

Kolege, molim te reci nam: Na radiju su razarači čija proizvodnja?

Колеге, молим вас да нам кажете: на радију били разарачи чија производња?

Јевгениј, слободно постави питање и на руском језику, лакше ћемо се снаћи. Гугл преводилац није баш поуздан.

Можно русский, можно англицкий, но верхний вопрос так как стоит я не понимаю!

Спасибо, но на предыдущих страницах мне сделали замечание за то что я писал на русском.
Я спрашивал за радиостанции. Чьего производства они были и какие ?

Fotografija iz lokalnih novina iz Neuchatela od 3.6.1938.
[attachment=1]

Коллеги, один вопрос: что это на фотографии ?
Глубинные бомбы или дымовая аппаратура ?

Колеге, једно питање: шта је на фотографији?
Дубина бомбе или дим опрема?

[attachment=1]

Da nisu bacači dubinskih bombi (?)

Neki klizac jeste..

Глубинные бомбы.

Који тип?  Француски?
Какого типа ?

Izuzetno je malo podataka. Vec sam ranije trazio, ovo je nazalost, sve:
La marine nationale française met en œuvre des grenades sous-marines Guiraud modèle 1922 de 260 kg avec une charge militaire de 200 kg à mise à feu hydrostatique à 30, 50, 75 ou 100m de profondeur ainsi que des grenades de 130,4 kg avec 100 kg de tolite et de 52 kg avec une charge de 35 kilos. Ces grenades sont mises à l’eau par des grenadeurs axiaux ou des projecteurs latéraux7
http://www.navweaps.com/Weapons/WAMFR_ASW.htm

tj.
Four depth charge throwers were mounted on the sides of the rear deckhouse....+ 2 x klizaci

Jadrane, kako vidim, i tebi se javljao "EvgenZ", čovek se ozbiljno zainteresovao i pretekao me je za objavljivanje članka na Ruskom. Lepo je što se interesuje, mislio je da će brzo napisati kraći članak, a tamo, otvorila mu se čitava, za Ruse nepoznata, istorija jedne zemlje, i osobeno, njene Mornarice.

Da, javio se; interesira ga mnogo podataka.....sve do tipa i velicine sidara. A, dostupnih podataka je vrlo malo.

Имам потешкоћа у писању на српском, али ја ћу покушати.
Један од мојих колега је предложио да је ово веома сличан резервоара за бензин.
Гориво за моторних чамаца. Према правилима попуњавања брод се дешава када је он покренуо. Цистерне за бензин се увек складишти у крми. Дакле, узети из безбедносних разлога.

Один мой коллега высказал мнение, что это очень похоже на баки для бензина.
Топливо для моторного катера. По правилам заправка катера происходит когда он спущен на воду. Баки для бензина всегда хранят в корме. Так принято в целях безопасности.

[attachment=1]

Nisu to bačve za benzin, to su dubinske bombe. Takve su bile i na razaraču Split.

Sve je jasnije da su ipak DB/ГБ.

Ne bi imalo smisla postavljati toliko benzina na otvorenom gdje svaki pogodak šrapnela može izazvati katastrofalan požar. I potrebe za benzinom nisu tolike, ako ih uopće ima. Ne sjećam se da je na Splitu neki čamac imao pentu, imali su unutrašnje dizel motore. Pogotovo prije II SR.
To je moje razmišljanje,možda i nisam u pravu...

Sve što ne mora da bude na palubi i nije na njoj. Dubinske bombe se tu nalaze zato što moraju da budu tu jer da postoji mogućnost da se nalaze unutar broda i da se odande bacaju na podmornice, tamo bi i bile.

Kod Francuza i nije uvijek tako, Mogador je imao dubinske bombe u tunelima koji  su bili u krmi.

Nema mnogo jasnih fotografija kod francuskih razaraca gdje bi bili uocljivi bacaci dubinskih bombi  (grenades sous-marines Guiraud).
Ni na jednoj nisam vidio aparate postavljene blizu krme kao kod "Zagreba", vec se dvostruki aparati nalaze otprilike kod srednjeg dimnjaka.
Kao npr. kod razaraca "Siroco".
[attachment=1]

Da, ali kod Mogador klase si imao mesta koliko ti duša želi...šalim se, ali ipak su bili veći od klase Beograd za cca 1.800 tona.


Bacači možda, ali klizači su uvek nameštani što bliže krmi.

Teško da su klizači dubinskih bombi, pre svega radi mjesta gdje su montirani, dosta ispred propelera, a i ispred difeze propelera. Tu nikad nisu dubinske bombe postavljene, moguče samo skladištene, a kraj njih bi bio bacač. Sumnjam da su dubinske bombe.
Kod obaranja bi se mogla desiti čuda.
Ona čudesa su po mom mišljenju povezana sa dimnom zavjesom, po meni spremnici kemikalije za generatore dimne zavjese.
vide se i neke cijevčice koje nikako nemogu pripadati dubinskim bombama.
dolje slika generatora dima, montiranog na klizač dubinske bombe, američka varijanta Mk 5.[attachment=1]
A ni na Splitu nisu dubinske bombe, dubinske bombe onakvog oblika nisu postojale.

Neka se i ovi podaci o francuskim dubinskim bombama nadju ovdje, premda slicnosti za "zagrebackim" i nemaju
[attachment=1]
[attachment=2]

Колико је лоше када нема пуно технички опис! Морате да погледате у архиви! У супротном, спорови ће се наставити, али без употребе

Овде немачки разарач у Нарвик. Он такође има нешто слично. Ко зна шта је ово?

[attachment=1]

Ne znam kako da maknem gornjiu fotku....  :-X :-X :-X :-X
Htio sam da stavim ovu:  :-[
 

Sređeno.

Gracias mucho  ;)

Ova kao da nije bila.
[attachment=1]

I nije. To je nakon drugog pokušaja spašavanja. Sajle su pucale ko konci a cilindre su lovili do polak Jadrana. Vodila se velika borba s lošim vremenskim uvjetima. Na polak puta do vađenja Talijani su posuli parmezan iznad Ljubljane. Bilo je tu svega.

O čemu se ovde radi - kakav parmezan iznad Ljubljane? Može li objašnjenje za široki auditorijum?

Na podrtinu Ljubljane nasukao se talijanski  brod. Došao je krcati boksit a u gambuži je imao parmezan, konšervu i maništru ( bigule, penete, fioke, ). To je objašnjenje za široke narodne mase.

bigule, penne, fiocchi su makarone, ili...?

Ovo mi stvarno nije palo na pamet!

U prvi mah sam pomislio da se desila neka avionska nesreća iznad grada Ljubljane, srušio se avion pun sireva ili tako nešto ....

Управо то.

Avioni, baloni i sirevi iz zraka su mi zadnje primisli. Pitam se jeli slučajno talijanski brod nasjeo na Ljubljanu? Ljubljana je morala biti označena a i oglašena u svim pomorskim publikacijama. Poziciju potonulog broda morali su i Talijani unijeti u kartu prema obavijestima dobivenim od Hidrografskog ureda svoje mornarice. Izgleda da je ovaj manevar napravio neki stari meštar po prokušanim običajima. Šibenik je tad imao nadpeljara i dva peljara. Saznao sam to iz  jednog malog članka iz novina. Istakli su se u spašavanju jedne žene koja se pokašala ubiti skokom s rive kod kapetanije ( sanita ).

Mislim da je "Ljubljanu" u ovom slučaju neko "tipovao"... ;)
Na koliko je bio osiguran tovar?

Италијани домаћин на "Београд"

[attachment=1]

Sjajno. Hvala Evgen.

разарачи као део италијанске морнарице


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Још једна фотографија - на крми брода

[attachment=1]

Sjajno. Hvala Evgene. :)

"Zagreb" ,porinuće ;

[attachment=1]
izvor : ebay

Izvor navodi Tivatski zaljev i u pozadini klasu "Beograd" ;

[attachment=1]
izvor : delcampe.net

Hm, nisam siguran da je naš razarač i naša flota u pitanju ... meni više deluju kao neke od engleskih krstarica starijeg tipa (Kairo, Kalkuta i sl).


[attachment=1]

[attachment=2]


U pozadini neki od BB.

Engleska flota u posjeti.

Upravo tako, na 1. slici je takođe laka krstarica klase C u prvom planu, kao i na poslednje dve. Razarača tipa Beograd nema nigde.

„Politika", br. 11541, str. 29, 21.07.1940.g.
Razarač „Ljubljana" upućen je u arsenal u Tivatu
Šibenik, 20 jula
Jutros u 7 časova jedinice naše ratne mornarice odvukle su razarač „Ljubljanu". Razarač je upućen na generalnu opravku u mornarički arsenal u Tivatu. Do početka iduće godine razarač će biti završen. Nekoliko komisija pregledalo je razarač i našlo da je on dobro očuvan i pored toga što je bio sedam meseci pod morem. To naročito vredi za mašine koje su potpuno ispravne. Italijanski remorkeri, koji su učestvovali u spasavanju „Ljubljane", napustili su luku ranije.

Dijelovi parne turbine razarača Zagreb. Hrvatski pomorski muzej u Splitu.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Zanimljivo. Izgleda kao novo.

Danas sam u Vojnom muzeju podigao moj primerak Vesnika VM. Čim skeniram svoj članak postaviću ga na topik. Članak ima 22 strane, a ceo Vesnik br. 41 ima oko kilo i po žive vage. ;)

Čestitke Kumbor!

Lp!

Ne vem, če je to bilo tu objavljeno? Vsekakor zanimivo, čeprav ima nekaj napak:

http://home.amis.net/marijank/Z27-havarija.html

Sjajno Đorđe! Jedva čekamo....

Za početak par slika koje nisu bile...

I ova nije bila. Torpedni aparat, navodno sa Ljubljane(?) u Tivtu.

Nije Tivat, prije će biti u jednom od hangara u Kumboru, tamo su se održavala torpeda. Vidi se i avion u lijevom dijelu fotografije.

`Ajde da probam u PDF...

i dalje...

i još...

i...

i...

i tri poslednje.

Jesmo li imali ovu "Ljubljanu" ?

Rekao bih da ne, veoma lepa fotka.

Sjajna!

dam ti čitavu Podgoricu (ex Titograd) za ovu fotografiju "Ljubljane"   ;D
sjajna fotografija  :klap :klap :klap

keep on digging  ;)

[attachment=1]

Za mene poslastica, dočepao sam se originalnih nacrta. Najesen se može očekivati novost u rubrici brodomaketarstvo. ;D

Sjajno!

odlicna vijest

[attachment=1]

[attachment=2]

"Beograd" na Malti.

:klap :klap :klap

A šta se to sve vidi u pozadini?!
Ima veliki broj ratnih brodova.

"Beograd" na Malti. Foto opisi.

 ANB, Italija. Direktan kontakt s njima ili pomoć posrednika ?  Kad sam ih ja kontaktirao gubio se moj glas negde, a i na njihovom domaćem jeziku sam govorio. Imaju interesantnu zbirku nacrta.

Znači, Beograd u društvu ''velikih''. Čestitke!

Vrlo lijepi nalazi!

Datum 2. svibnja u krivu. Na ovaj dan, "Beograd" je u Jugoslaviji i da će poslati teret zlata u Engleskoj

Igleda da je 5.II.1939. .....

Beograd i Dubrovnik po zarobljavanju u Boki.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ova mi izgleda kao da je napravljena u vožnji.

[attachment=3]

I ova je totalno nejasna ali neka je.

[attachment=4]

Na 1. str. je postavljena ova fotografija; sada u boljoj kvaliteti i s hangarima.
[attachment=1]

Boka, na sidru ispred hidroplanske baze u Kumboru.

Ljubljana kod italijana na službi.

[attachment=1]

"Sebenico"

Pravo blago sa www.croinfo.net, postavio kobler.....

Idemo dalje....

I još....

I za kraj jedini pravi "Francuz" od trojice blizanaca.

sjajne fotografije.

Odlično!

Sjajno!!!

 :klap :klap :klap

predivno

Бесподобно!!!!!

Izvanredno!

Fotografija postavljena na 2. str. Ova je malo ostrija.
[attachment=1]

Mislim da ovu još nismo imali  - ZAGREB u završnom opremanju u Splitu.

 :klap :klap :klap

Bravo Marinero!

Vjerojatno nije bila.
[attachment=1]

Prelijepa, bravo! :klap :klap :klap

Sjajno!

Sa Ljubljane: ko je kapetan korvete desno, ima podmorničarski znak?
[attachment=1]

Mozda k.k. Černi J. Josip.

Liči na njega, mada slika je nejasna.

Proslo 25 godina....
[attachment=1]

Stasom najviše odgovara budućem komandantu JRM.
U tom su trenutku bila petorica KK podmorničara, Vrkljan otpada, Draksler isto, Cvirn i Korać ne znam kako su izgledali...
Prepoznaje li ko civile lijevo od dr. Juro Adlešiča, i kapetana korvete i višeg oficira iza KF sa zastavom koji bi po predanju trebao biti ing Metod Pirc.  Mada, on je od 28.06.1939. unaprijeđen u KBB.

Desno na fotografiji je ka V. Mariasevic.

Mogao bi biti Ahlin.

Upravo Josip Ahlin, hvala Brodarski!

Da i ja jednom nešto pogodim.

KF Ahlin J. Josip (1898) je moguće brat PK Ahlin J. Bojanu (1910) iz VII klase PVA, stradalom u udesu autobusa kod Solina 1934

Slucajno naisao na ovaj clanak.....mnogi se bave ovom djelatnoscu.....

http://povijest.hr/znanostitehnologija/razarac-zagreb-i-junacki-podvig-porucnika/

Pročitah tekst i mislim da ga treba skloniti sa javnog dela foruma, jer je potencijalno opasan u vezi T11.
Ima delova teksta, koji su pomalo politički obojeni, pa mogu izazvati neprimerenu diskusiju.

Osim toga, autor očito ne raspolaže sa dosta znanja, pa i razarač Dubrovnik svrstava u istu klasu razarača sa Zagrebom, Ljubljanom i Beogradom.

Zato, bolje skolinti ovaj članak, pa nekag ga ljudi čitaju na fejsbuku (ako je neko zainteresovan).

Izvini Jadrane, ovo je moj lični stav!

Baš tako, mnogi se bave.

Članak vrvi od netačnosti, poluistina, proizvoljnih tvrđenja i tome sličnog. Meša imena ljudi, brodova, Italijani "pritajeno slave" - od koga se "pritajuju" u zemlji koju okupiraju? Ima još mnogo čudnih sintagmi ali mislim da članak nije vredan ozbiljne kritike. Žao mi je što potroših vreme čitajući to.

Ne bih komentirao članak. Nije vrijedan komentara. U najmanju ruku, vrvi od grešaka Tko je voljan, može se vratiti nekoliko stranica unazad na ovoj temi (str.18), gdje sam prije dvije godine postavio sken svoga članka  "Razarači tipa "Beograd" - brodovi slavnih pogibija" (Vesnik vojnog muzeja u Beogradu br.41, str 201-224), objavljen u septembru/rujnu 2014. godine.

Slazem se da ga se skloni, kao i diskusija po njemu. Svatko sebe poziva da pise "strucne" osvrte.............zato sam i postavio

Neka stoji link i predhodna diskusija čisto da se vidi šta ljudi koji imaju određena znanja o ovoj temi misle o ovome.

Link je javan i ne vidim tu ničeg spornog. Kad već piše o nekoj temi autor bi barem mogao prolistati literaturu. U davna vremena bilo je očevidaca koji su vidjeli te brodove i sudjelovali u događajima. Valjda su i oni nešto pametnog napisali za buduće naraštaje.

Ovdje bih se priklonio najviše @brodarskom ali ne u potpunosti.
Možda i laički i ako svjestan da i propaganda utiče na razvioj događaja.Ima tu još mnogo toga šireg: od interesa kap.sistema,komunističkog i utjecaja na historiju,za koju ne možemo reći da je objektivna,odnosno,da ne podliježe gore nabrojanom.Čak i Forumska ograničenja nisu baš prilagođena jer su pravljena zbog svježih događanja.
Mislim da oni koji su stvarno objektivni stručnjaci,mogu to "izvesti" bez "zatezanja" odnosa i ne doprinoseći destrukciji.
Također,u prilog ovome,nisam baš uvjeren da se radi o "poturanju" negativnih poriva i da je to velika greška,što je za čovjeka razarač-razarač a ne sa određenim značajkama određenog tipa.Zašto bi smo morali znati razlike i tip jer se ne radi o sukobu i ishodu "bitke" o dva ili više tipova razarača,nego o događaju koji je vezan samo uz taj brod.Sigurno da se radi o izuzetnoj hrabrosti ljudi i u skladu sa opšte važećim noramama u to vrijeme.
Sigurno da to treba opisati obazrivo i tako diskutovati,koliko je tu greška u ljudima kopji su tada odlučivali,u samoj vojsci,obavještajnim službma itd.
Da skratim i ako ću biti konfuzan,mislim da je greška "zabrana" ali i raspirivanje strasti.Čuti i različite ljude je korisno makar zbog toga da se ne dozvoli ponavljanje istih grešaka("raspad"-rasturanje ili izdaja i u WWII i kasnije).E da li će se takav zaključak i izvući od onih koji odlučuju nisam baš siguran,ali i sakrivanje stvari sigurno neće doprinjeti tome da se stvari ne ponove,a barem stručnjaci  i javnost bi trebalo da saznaju ponešta.

Poz.

Karlo, izvini, pokušavao sam da shvatim tvoju misao u zadnjem postu, ali nisam uspeo. Nisam skontao odakle kreće i gde vodi nit tvojih misli.

Nemoj mi zameriti, ali ako si nam hteo reći nešto važno, ponovi to u nekoliko kratkih i jasnih rečenica. Ako je nebitno, neka ostane na ovome.

Predpostavio sam jer sam se "skratio".Mislim da sve što dolazi od mene baš i nije važno.Vjerujem da je za Vas sporno "zabrana" ili ti bolje rečeno cenzura i u vezi sa člankom i daljim diskusijama.Isto tako dodao sam i da sam protiv "izlivanja" strasti a u tekstu sam naveo da se to može izvesti pažljivim i stručnim diskusijama.
I sad u vezi s ovim,gore sam htio biti kraći ali ako posle moraš objašnjavati,to je ako ne konfuzno,onda neracionalno.

Poz.

Po meni cenzura nikada nije dobra, sem možda u uslovima ratnih dejstava. Izvaljena glupost drugih mene tim pre treba da nagna da proverim svoj stav, dalje ga argumentujem i potvrdim. Zabranjena mora biti samo otvorena psovačina, vređanje, otvoreno propagiranje neosporno potvrđeno zločinačkih ideologija, verbalno poticanje na krivična-kaznena dela i slično. Pametan čovek sam može razlučiti šta je šta. "Lupetanje" kao "Maxim po diviziji" ili kao "Praga po Sarajevu" :-X lako se primeti i razdvoji od stručnog rada.

Rusi imaju izreku: "prostakluk je роnekad gori od lopovluka" - простота иногда хуже воровства!

Apsolutno se slažem sa ove gornje dve rečenice.
Ali da se vratim na tekst o kojem diskutujemo:

Moje lično mišljenje je da u njemu ima određene doze političke konotacije (na relaciji hr - sr), i ima nekih činjeničnih netačnosti.
Zato sam mislio da ga se skloni sa javnog dela foruma.
U diskusijama, političke strasti najčešće nadvladaju zdrav razum i rezonsko zaključivanje, i to odvede u jalova i beskorisna prepucavanja, koja na kraju nemaju nikakve veze sa temom oko koje je diskusiija pokrenuta (čak i na ovom forumu).

To je glavni argument mog stava da se tekst skloni!

Imam kasno paljenje; iz priloga Kumbora od 15.8.2014. na str. 218. stoji da je Simovic nalozio komandantu Mornarice 15.4.1941. da veliki brodovi isplove i da se pridruze Saveznicima.

Ne zna se da li je ikada stiglo naredjenje do kontraadmirala J. Luterottija, ali je pouzdano tocno da nije dozvoljavao upotrebu radio stanice u prijelazu iz Zemuna preko Bosne prema Boki.

Komandant Mornarice koji u takvoj situaciji ne zeli biti s nikim u kontaktu.

Mozda je kasnije dao misljenje zasto je tako postupio.

Постављам ову поруку на молбу поштованог Јевгенија Целикова из Русије.

Поштоване колеге, хтео бих да вам представим мој рад, недавно објављен у Русији, у часопису “Морскаја Кампања”, бр. 1/2017 – под насловом “Југословенски разарачи Другог светског рата”. Материјал је подељен на два поглавља – разарач “Дубровник”  и разарачи класе “Београд” и посвећен им је цео број часописа, 64 странице. Овај рад сам припремао пуне три године.. За разлику од других аутора, ја сам се потрудио да колико је могуће детаљно опишем службу ових бродова под југословенском заставом и даљу судбину, после априлског рата 1941. Непроцењиву помоћ добио сам захваљујући врло интересантним подацима сајта “Paluba.info” и помоћи колега са Форума. Пре свега изражавам своју захвалност за непроцењиву помоћ Ђорђу Јојићу и Драгутину Прици, као и свим колегама који су ми на сајту давали занимљиве историјске податке. У припреми текста користио сам мноштво италијанских, немачких, руских, пољских, енглеских и америчких извора. На жалост, нисам нашао одговора на сва питања, али и без тога могу смело тврдити, да је о овим бродовима први пут објављен материјал таквог обима.

Заинтересованима, који би желели да купе примерак часописа, молим да ми се обрате на ПП, а ја ћу се постарати да одговорим и помогнем при слању пошиљке.

Ženja mi je lično poslao poštom iz Rusije primerak časopisa. U radu je obilno koristio moja dva članka, objavljena u Vesniku vojnog muzeja br.39 i br.41. Materijal je pripremljen veoma detaljno i kvalitetno, naročito sa osvrtom na istorijske podatke službe brodova KJRM.  Ukoliko je neko zainteresovan, može se obratiti meni na PP, radi prosleđivanja Jevgeniju, ili poslati poruku njemu lično kao članu "EvgenZ". Časopis izgleda pristojno, materijal nije u full koloru, jer ni slike i sheme nisu takve - tiču se razarača KJRM iz DSR, a kvalitet štampe je dobar. Sama cena i uslovi mi nisu poznati, meni je Jevgenij poslao lično, iz zahvalnosti za pomoć u radu.

Мой друг Джордже меня немножко не понял, я хотел сам это тут написать как автор, ну да ладно.

Ја сам аутор часописа који је написао Кумбор

Поштоване колеге, хтео бих да вам представим мој рад, недавно објављен у Русији, у часопису “Морскаја Кампања”, бр. 1/2017 – под насловом “Југословенски разарачи Другог светског рата”. Материјал је подељен на два поглавља – разарач “Дубровник”  и разарачи класе “Београд” и посвећен им је цео број часописа, 64 странице. Овај рад сам припремао пуне три године.. За разлику од других аутора, ја сам се потрудио да колико је могуће детаљно опишем службу ових бродова под југословенском заставом и даљу судбину, после априлског рата 1941. Непроцењиву помоћ добио сам захваљујући врло интересантним подацима сајта “Paluba.info” и помоћи колега са Форума. Пре свега изражавам своју захвалност за непроцењиву помоћ Ђорђу Јојићу и Драгутину Прици, као и свим колегама који су ми на сајту давали занимљиве историјске податке. У припреми текста користио сам мноштво италијанских, немачких, руских, пољских, енглеских и америчких извора. На жалост, нисам нашао одговора на сва питања, али и без тога могу смело тврдити, да је о овим бродовима први пут објављен материјал таквог обима.

Заинтересованима, који би желели да купе примерак часописа, молим да ми се обрате на ПП, а ја ћу се постарати да одговорим и помогнем при слању пошиљке.

Beograd i Dubrovnik netom nakon zarobljavanja 1941...... [attachment=1]

Iz dnevnog lista "Vreme", broj za 01.07.1938. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]

Iz istog broja ...


[attachment=1]

[attachment=2]

Sjajno!!! :super :super :super

List "Vreme" u brojevima za 28. i 29.07.1938. godine donosi reportažu o poseti predsednika vlade Dr. Milana Stojadinovića Splitu i brodogradilištu.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

"Vreme", broj od 29.05.1938.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Loša fotografija zarobljenog BEOGRADA u Kotoru, krajem aprila 1941.

Jop jedna forma zaplijenjenog BEOGRADA s krme.

Нађох ову фотографију на интернету, нажалост није велике резолуције.

Разарач "Београд" у посети Егнлеској, највероватније приликом преноса злата Народне Банке.
[attachment=1]

Da probamo ...

[attachment=1]

Ispred "Ljubljane"
[attachment=1]

Hello,

I'm sorry I need to write in English. Could you please tell me something about the plans to build next 2 destroyers of this class in Yugoslavia. I think no works started even according to some sources (like Weyers) the construction start was scheduled for 1939. What names could have the next 2 destroyers? Was there any material prepared or and weapons ordered for 2 new destroyers?

Thanks a lot in advance for any answer to the above questions

Greg

Lyublyana and Zagreb were built in Split with french assistance. Completed. Seized by italians. Zagreb blown up in Bocca by yugoslav offiicers 17.04.41. Lyublyana wrecked off cape Bon 1943. Beograd german TA, german equipment installed, scuttled in Trieste 1945. Salvaged and scrapped.

There was only one more destroyer planned. Fleet type of about 2400 tons D. French project based on Le Triomphant class. 5x5,5in Skoda, 10x40mm Bofors, 2x3 550mm TTs. Laid down in 1939. Launched by Italians and widened to install italian propulsion. Sabotaged while building. Building resumed after the war up to redefined project. Italian propulsion - Thornycroft boilers and Tosi/Beluzzo turbines for 32 kts approx. American artillery  4x5in./38, 12x 40mm american Bofors, 1x5 21inTTs. American radars and sonar. Completed 1958. Phased out late 70s, static training ship Pula until 1984. Then scrapped.

Hello,

Thank you for your quick reply. Yes, I know about Split (or Italian Spalato) but I asked for the next 2 destroyers of Beograd class. I'm 100% sure that Weyers (1939 and 1940) stated that there were plans to build next 2 destroyers of this class in Split...

Thx

Greg

But in Weyers taschenbuch for 1942 I could not find such data. Also, according to my documents, and I`ve written a detailed text about Beograd class destroyers  in a "Herald of Military museum N.41" there were no plans to build two more units of this class. Moreover, France was already occupied then. There were plans for 4 more MTBs of Luerssen type and 2 type II german subs, but plans fell through.

Yevgeniy Zelikov, a Russian, also wrote a good text on same topic and neither there I haven`t seen any such data on 2 more light destroyers.

Here you go - scan from Weyers 1940...

Једна одлична фотографија !
Сви разарачи класе "Београд" усидрени у једној луци. Прочитао сма на једном форуму да је у питању сплитска лука, па нек буде она док неко не оповргне.
[attachment=1]

Jeste, u pitanju je luka brodogradilišta u Splitu.

Sorry. there really is a brief notation in Weyers for 1942 about "building two more", but in reality, neither one was even laid down, nor there were such plans. German info turned false!

Ova fotografija je već nekoliko puta postavljena,evo originala iz 1937. godine.

[attachment=1]

Boka.
U pozadini se vidi Kumbor, hangari za hidroavione.

Наравно, та бова је била у висини данашњег кафеа "Фламинго".

Ево фотографије разарача Београд у британској луци коју сма поставио раније, смао је ова много бољег квалитета.
[attachment=1]
Мислим да ову нисам видео на форуму, нашао сам је на фејсбуку.
[attachment=2]

У знак сећања на поручнике бојног борда Милана Спасића и Сергеја Машеру и њиховом Загребу ево пар фотографија:

Ову смо већ много пута видели, само је сада веће резолуције и бољег квалитета.
[attachment=1]

Такође, на једном руском сајту појавиле су се фотографије делова разарача Загреб које Италијани нису извадили и исекли с водене површине. Како је писало фотографије је направио Горан Вучуровић 13. јуна 2018. године.
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Не могу да се сетим да ли су ове фотографије већ биле негде на форуму, ако јесу, извињавам се.

ZAGREB u plovidbi pred Bokom.

 :klap  Vrhunska!

Sjajno! :klap :klap :klap

Luka Portsmouth, desno HMY Victoria and Albert, povucena 1939. iz aktivne sluzbe.

Gledam prvu sliku koju je postavio Andrejević.
Razmišljam!

Čini se da pokraj (iza, na slici) razorenog trupa razarača, ima još jedan potonuli brod. Vidi se pramac ili krma, potonulog broda, a ne liči na Zagreb.

 

Možda neka peniša.

ФАНТАСТИЧНО!

Део I:
[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=3]

Део II:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Да се нађе и овде, неће да шкоди.
[attachment=4]

Део III:
[attachment=5]
[attachment=6]

Ако се неке фотографије понављају, извињавам се. Барем су доброг квалитета и велике резолуције.

Избор: Сајт Wargaming Wiki на руском језику.

Po izgledu prove mora da je od onih kupljenih u Belgiji.

Mislim da ovu fotografiju nemamo.

[attachment=1]

Разарач Београд у Француској 1938. године, вероватно током пробних вожњи. На првој фотографији се може уочити француска застава на крми.

[attachment=1]
[attachment=2]

Sjajno! :klap

Модел разарача Загреб.

[attachment=1]
Мислим да је ово с оне изложбе у Котору, тамо је одржавна ако се не варам. Додуше, слику сам нашао на једном сајту који описује историју Тивта, ако се добро сећам.

Разарач Себенико, вероватно 1941. године јер нема маскирну шару.
[attachment=1]

Било на аукцији на eBay-у.
[attachment=1]