PALUBA

Par slika:

[attachment=1]
Valovi "Dubrovnika"

[attachment=2]
Motorna torpiljarka u pratnji razarača

[attachment=3]
Eskadra u sumraku

I to kakvih par slika :super

Uveličao sam par detalja koji se vide na fotografijama ...

Izgleda da su u pitanju motorne torpiljerke klase "Orjen"

[attachment=1]

[attachment=2]

Super je uvećeno. Hvala Dread :super Posebno se sada dobro vidi ova sa skupinom motornih torpiljarki. Nažalost slike su malo lošije, ipak je slikano "pri brzoj vožnji"  :)  U svakom slučaju lijepe je valove radio naš Dubrovnik :marinero
Ova torpiljarka bi mogla biti broj 5 ili 6?

Morest posalji koju sliku ako ti je pri ruci.

Uh, mislim da mnogo očekuješ od mene ... nema šanse da se vidi broj na provi. Mogla bi da bude bilo koja.

Možda "Velebit" ...  :D znam da je imaš u krupnijem planu  ;)

Ma znam da puno tražim , ali eto bolje ću ja doma vidit sa povečalom :)
U pravu si Dread, na ovoj slici nema sumlje o čem se radi :)
Tražili ste, uživajte :)

[attachment=1]

Odlična slika ... Velebit u punoj brzini.

Isto su tako zanimljivi podaci o modernim torpiljarkama klase "Orjen" koje su porinute za JKRM u periodu 1936/37 u njemackom brodogradilistu "Luerssen Vegesack" Bremen.

Nazivi su bili "Orjen", "Velebit", "Dinara", "Triglav", "Suvobor", "Rudnik", "Kajmakcalan" i "Durmitor".

Sve su bile stacionirane u Sibeniku i cinile II Torpednu diviziju (sa jos dva torpedna camca).

Brodogradiliste je radilo dva, prakticki identicna, tipa tih brodova S-Boot 34 i S-Boot 37.
Prvi je imao (nepouzdane) MAN-ove 11-cilindricne motore, a drugi tip poboljsane 20-cilindricne Mercedesove motore.

Nisam uspio saznati koj motori su bili ugradjeni u gornje motorne torpiljarke.

Od naoruzanja su posjedovale po jedan krmeni PA 20 mm (negdje sam naisao na 40 mm) top i dva torpedna aparata sa 533 mm torpedima.
Deplasman je bio 60 t.

Po jacem moru, poznato je, da su neugodno valjale i posrtale.

Pred kapitulaciju, "Kajmakcalan" i "Durmitor" su preko Krete uspjeli doploviti do Aleksandrije, usput se razveselili srevsi "Nebojsu", koja je jedva doplovila do krajnjeg odredista.

Zanimljiv je mali detalj kako su nocu prosli kroz barazirana Otrantska vrata. Talijanski brod najblizi njima zatrazio je identifikaciju signalnom lampom. Identicni zahtjev jedan od torpiljarki prenio je talijanskom sljedecem brodu u barazi. Kada se talijanski brod identificirao, isti je odgovor prenesen brodu koji ih je to pitao.

Daljnjih pitanja, barem te noci, vise nije bilo.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Sa svrhom konacnog preciziranja detalja po motornim torpiljarkama, evo dodatne informacije

(za osnovu uzet je njemacki tip S2 -S-5, modificirani)

Tehnicki podaci (prema njemackom izvoru, krajem 1943.g.:

S 601 - S 604 i S-511 S-512 (njemacke oznake nakon kapitulacije Iralije)

 

S 601 ex ital. MS 42 ex jugosl.    "Velebit"       2
S 602 ex ital. MS 43 ex. jugosl.   "Dinara"        3
S 603 ex ital. MS 44 ex jugosl.    "Triglav"        4
S 604 ex ital. MS 46 ex jugosl.    "Rudnik"        6
S 511 ex ital. MAS 522 ex jugosl. "Orjen"         1
S 512 ex ital. MAS 542 ex jugosl. "Suvobor"     5


Zbog tezeg naoruzanja (visoko postavljeni 40-mm-top) masa se neznatno razlikuje od osnovnog tipa S 2 - S 5. 

Nize je nacrt tipa "Orjen"

 [attachment=1]
 
Duljina 27,7 m
Sirina    4,3 m
Gaz      1,55 m
Deplasman  60 t
Posada      10 ljudi
Naoruzanje 2 x TC Toro 53,3 cm
1 x 40 mm top
 
Pogon 3 x Daimler-Benz 12 cilindarski 4-taktni Otto motor 800/950 KS/svaki
1 x 100 KS marsevski motor od 6 cilindara tipa Maybach
 
Brzina 34 cv

Motorna torpiljeka 5 - "Suvobor"

[attachment=1]

Ova je svakako zanimljiva .... Na njoj je 6 motornih torpiljerki, i to redom (Sa leva na desno):

MT 6 "Rudnik", MT 4 "Triglav, MT 2 "Velebit", MT 5 "Suvobor", MT 3 "Dinara", MT 1 "Orjen"(najverovatnije) ..

Pored njih su dva minolovca klase "Malinska" od kojih je prepoznatljiv samo "Mljet" ... Dodatak slici čini remorker R-32 ...

[attachment=1]

Pod italijanskom zastavom:

[attachment=1]

Evo još jedne, nažalost male, fotografije motornih torpiljarki:

[attachment=1]

Zanimljiva fotografija splitske luke. U pozadini hulk, putnički brodovi Jadranske plovidbe, lučka infrastruktura i u središtu dvije motorne torpiljarke.

Bogme, cele tri ...  :)

Zbilja odlična fotka :super Zadovoljstvo mi ju je vidit. Nisam znao da se hulk nalazio i u splitskoj luci. Znaš li možda kolega brodarski kojim povodom se tamo našao?Možda su ga teglili dalje prema Šibeniku ili ?
I da, lijepo su se posložile torpiljarke, i ja bih isto rekao da su tri :)

Ne znam zašto je hulk u Splitu. Slučajno sam našao tu sliku.

Zahvaljujući našem članu Dili-ju iz Portugalije, kome se ovim putem još jednom zahvaljujemo, došli smo do tri retke fotografije ovih torpednih čamaca za vreme službe u italijanskoj mornarici nakon kapitulacije i zarobljavanja. Stvarno je retka prilika videti ih na ovim slikama ...

...

[attachment=1]

3D- kasnije reimenovan u MS 41 (ex "Orjen"); Posle kapitulacije Italije preuzet od nemačke Kriegsmarine i reimenovan u "S1". Predat na upotrebu Marina Nazionale Repubblicana (mornarica Socijalističke republike Italije - marionetskoj tvorevini na severu Italije), pod čijom zastavom je potopljen minom novembra 1944. godine u Porto GaribaldIju.




[attachment=2]

4D- kasnije reimenovan u MS 42 (ex "Velebit"); Posle kapitulacije Italije preuzet od nemačke Kriegsmarine i reimenovan u "S2". Potopljen od strane posade u Solunu oktobra 1944. godine.





[attachment=3]

7D- kasnije reimenovan u MS 45 (ex "Suvobor"); Sabotiran u luci Cattolica septembra 1943. godine, popravljen i uništen 1945. godine


Podatke o ovim brodovima i njihovoj sudbini je pronašao naš Jadran2  :super

Sad sam se sjetio. Taj hulk je pogođen za vrijeme rata u splitskuj luci. Potopljen je i poslije rata je izvađen u komadima.

Evo "Suvobora" u malo lepšem izdanju nego na slici koju sam postavio pre  ...

[attachment=1]

Još malo slika dok su bili u Italijanskoj, odnosno Nemačkoj službi.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Po našim zvaničnim podacima iz vremena pred sam Aprilski rat podaci za klasu Orjen su sledeći
Deplasman 60 tona, dušina 28,4 m, širina 4,3 m i gaz 1,5 m. Posada se sastojala od 4 oficira, 11 podoficira i 4 mornara. Imali su tri benzinska motora Mercedes Benz ukupne snage 2900 KS. Maksimalna brzina je bila 34 čvora a tom brzinom su mogli da preplove 680 milja (nije jasno da li običnih ili nautičkih). Nije data krstareća brzina. Naoružanje se sastojalo od jednog topa 40 mm Bofors na krmi i mitraljeza 15 mm Zbrojovka na pramcu. Takođe i 2 TC kalibra 550 mm.
Italijani su kasnije ovo naoružanje izmenili.

AVII, p.17, k.1101, br.reg.8-21, k.1100, br.reg.47/2

19 ljudi na ovako malom brodu! Gde čeljad nisu besna ...

Slika "Triglav" mi je sumnjiva - torpedne cevi su drugačije, liče na one sa bugarskih čamaca (533mm, nemačke) I Triglav i Velebit imaju na krmenom nadgrađu 2cm MG C/30, a ne Bofors. Triglav ima i mitraljez na pramcu, ne vidi se koji. Sumnjiva je i zastava! To je zastava "Vajmarske Mornarice", a naši su čamci isporučeni 1938., kada je uveliko vijan barjak Kriegsmarine sa kukastim krstom.
Pitanje: gde su naši čamci opremani naoružanjem, u Nemačkoj, ili kod nas? U svakom slučaju, otkud Rheinmetal topovi?!
Problem oko naoružanja nije pravnopolitički, jer je tada Nemačka već odbacila uslove Versajskog mira.

Saglasno: Lenton, Conelly/Krakow i ruskim kompilacijama (Морозов, Тарас), tip S2 - čija su izvozna verzija bili TČ KJRM, je u nemačkoj službi imao posadu 14 ljudi od toga 1 oficir (!?). Po: Taras, "История торпедных катеров..." KJRM čamci su imali posadu 16 ljudi, ne navodi se koliko oficira.

Bofors umesto 2cm i Zbrojovka traže dodatnu posadu, tako dolazimo do broja 19. Nesrazmerno veliki broj oficira i podoficira može, pretpostavljam, govoriti o značaju koji je pridavan ovim brodovima, radi stvaranja obučenog kadrovskog jezgra specijalista. Ugovorena je bila i nabavka druge serije, koja nije isporučena. Ti brodovi je trebalo da imaju 12 cil.dizele MB500, kao bugarski čamci.

@Deligrad, milje su nautičke, tj. 1852m, ne mogu biti druge.

Na slikama iz italijanske službe krmeni je Bofors zamenjen na 37mm Breda, a na pramcu je valjda 20mm Breda (takvi stoje na Kalemegdanu). TC su zamenjene na 533mm, pretpostavljam.

KJRM čamci bili su teži od nemačkih jer su rebra na našim čamcima bila od čelika, a ne od "marine silumin" legure. Nisu Nemci hteli da daju tehnologiju legure "morskog aluminijuma" na uvid! Ovo iako su ubrzo dali licencu za Do17 i isporučili Me109!

Daljina plovljenja pri 34čv je sigurno preterana. Imajte u vidu da su motori benzinski, a da na Jadranu ima još manje potrebe za velikom autonomijom nego na nemačkom Baltiku.
Pa oni su mogli do Ankone za 4 sata! Dakle, npr. 4x2+1 sat borbe = 9x33 = cca300NM pri punoj brzini. Sve preko toga bilo bi nepotrebno za Jadran. Ne znam da li je 34čv bila najveća trajna ili maksimalna izmerena brzina, pre će biti da je najveća trajna. Maksimalna kratkotrajna snaga motora (npr.max.30min.) je bila preko 3000ks, možda čak i do 3300, tj. 1100ks po motoru.
Daljina od 680NM odgovara najekonomičnijoj brzini od 20-22čv. Goriva su nemački brodovi imali po specifikaciji 7,5(9)t, KJRM i bugarski 9t. Više nije moglo stati u taj trup - a nije bilo ni potrebe.
Takođe, neki izvori govore da su KJRM čamci imali pomoćni motor Maybach 100ks na srednjoj osovini (pored glavnog), za vožnju malom brzinom. Prenos tog motora na osovinu je bio na lanac.

E, FF, graničari PČ132-140 imali su u mornarskom prostoru 16kreveta (4x4), po jedan krevet u kabinama K-danta i zamenika i 4 kreveta za podoficire na krmi. Eto ti celih 22, mada je obično posada bila manja - do oko 20 ljudi, uključujući 2 oficira i 3 mlađa oficira.

A kakva je tek gužva vladala na "Kraljevicama"...

Kumbor, ranije su bili dani podaci o tipu i snazi glavnog motora i pomocnog; evo sto o tome kazu Nijemci (za Orjen klasu) :

- 3 x Daimler-Benz Viertakt Ottomotoren BF 2 mit 3000 PSe
- 1 x Maybach Ottomotor S 5 mit 100 PSe als Marschmotor
- 33 kn 265 sm bei 33 kn
- 5,8 t (gorivo)

Jadrane, zato sam i naveo razne podatke. Izvori nisu uvek pouzdani, a "živih" svedočenja nešto nema po ovoj temi.
Razlikuje se istisnina i gaz originalnog nemačkog S2 i KJRM torpiljarki. Samim tim i brzina, daljina plovljenja, itd. Autonomija se naročito razlikuje po tome da li se koristi "marschmotor" ili ne. Na pomoćnom pogonu ko zna dokle bi mogli doploviti! Interesantno bi bilo znati koliko je pomoćni pogon bio pouzdan i koliko je korišćen.
Količina goriva naročito može varirati, jer postoji "normalno" tankovanje i tankovanje po maksimumu.

Sasvim je tako, a sto se zivih svjedoka tice - nema ih vec skoro dvadeset godina. Mozemo doci do prikupljenih pribliznih podataka...

Kolika je mogla biti razlika u deplasmanu između S2 i "Orjen" torpiljarki, osim teže konstrukcije ovih drugih, pokazuje npr. razlika u težini torpeda. Francusko D23T imalo je 2070kg, dakle skoro pola tone više od engleskog ili nemačkog torpeda. Takođe, 2cm flak na nemačkim brodovima bio je težak 500kg sa lafetom, a Bofors oko 1,2 tone. Za tako mali brod ovo su značajne cifre.

Kumbore vidi ovako kada sledeći put odemo u Vojni muzej pokazaću originalnu brodgradilišnu maketu Orjena sa originalnim projektnim izgledom. Orjen je naoružan sa topom 40 mm Bofors što znači da mu je to bilo originalno naoružanje. Nema Zbrojovke, koju nisu mogli dobiti pre zime 1939/40. godine.
Postojao je i pomoćni motor za tzv bešumnu vožnju što je bila posebna odlika nemačkih torpednih čamaca.
Što se tiče daljine plovljenja izričito se navodi cifra koju sam dao i to naglašava se da je reč o brzini od 34 čvorova. Uzgred brodogradilište je garantovalo maksimalnu brzinu od 38 čvorova naravno kratkotrajnu. Takođe brodogradilište je garantovalo daljinju plovidbe od 1680 NM. Podaci su iz sklopljenog ugovora.
Izvor koji sam naveo je zvanični pregled karakteristika brodova Jugoslovenske Kraljevske mornarice i bio je strogo poverljiv. On je iz januara 1941. godine.

Možda nisam bio precizan, ali ne sporim da je na krmi stajao Bofors.

Deligrade, da nije mozda neka greska - 34 cv. i 680 NM  - zar sa 5,8 ili 6 tona benzina na 12 cilindara i 2900 ili 3000 KS?
Na punoj brzini su trosila sva tri benzinska motora ne manje od 1 tone na sat.

A 1680 NM - sa  koliko tankiranja do cilja? Sa kojom brzinom?

@Deligrad,

Bilo bi stvarno odlično da mi upriličiš takvu svetkovinu da pogledam originalnu dokumentaciju! Tamo verovatno postoje objašnjenja. Najmanje od svega bih voleo da se u dokumentaciji potkrala štamparska greška.

A sa ovim slikama gore pod barjakom Rajhsmarine nije jasno o čemu se radi. Brodovima KJRM ne odgovaraju ni zastava, ni topovi, ni torpedne cevi na jednoj slici.

Što se tiče VM, znaš da i u otvorenoj postavci postoje otvorena pitanja - npr. misteriozno torpedo 305/356mm, onaj "Krasni Putilovec", itd.

Tako piše u dokumentu ali nije nemoguće (premda malo verovatno). Od kolege iz Španije imam oficijelne podatke za seriju S-2 koja je završila u Španiji. Ovo su rezultati postizani po završetku građanskog rata.
Čamci su krcali 7500 litara benzina maksimalno. Pri maksimalnoj brzini od 34 čvora daljina plovljenja je bila 400 NM a pri krstarećoj brzini od 20 čvorova 800 NM. Maksimalnu brzinu su postizali sa 3300 KS. Korišćenjem Lirsenovog efekta kratkotrajno su mogli da plove do 37 pa i 38  čvorova.
Za daljinu plovljenja od 1680 NM nije data krstareća brzina.

Kumbore ti i Jadran ste verovatno u pravu. Verovatno je neka greška. Evo našao sam izveštaj našeg vojnog atašea da je S-2 na probama u Nemačkoj (sa 7,5 tona goriva) postizao maksimalnu brzinu od 33,8 čvorova i daljinu plovljenja od 582 NM pri brzini od 22 čvora. Deplasman pri probama 58 tona.

Probe brzine se obično vrše na nekoj "mernoj milji". Brzina može biti i srednja najveća za npr. 2 sata plovidbe i zavisi od stanja mora, vetra, struja, itd. Najveća u nekom trenutku postignuta brzina se i ne meri uvek, osim za eksperimentalne potrebe. Brodovi obično nemaju klasični "brzinomer", već se upravlja prema obrtajima motora, obrtajima osovine, itd. Motori BFz (ili BF2?) su sigurno imali maksimalni broj obrtaja preko 2000, jer su to bili marinizirani motori za dirižable. Ipak, stalno mi se nekako hoće da znam koliko je to "po automobilski", u čvorovima na sat, u jednom trenutku!

Ako je ovako kako si rekao u poslednjem postu, onda je brzina merena u opterećenom stanju, sa nakrcanim maksimumom goriva, što je realnije od načina merenja koji su praktikovali npr. Italijani, koji su merili brzinu bez montiranog glavnog naoružanja, sa minimumom opreme, goriva, maziva, vode za kotlove, itd. Zato su im pojedini brodovi na probama dostizali npr. i 40čv, što je izazivalo preteranu samouverenost komande i posada, jer su u službi, nakrcani i opremljeni mogli potegnuti najviše npr.32čv.

Apsolutna maksimalna brzina u neopterećnom stanju, na mirnoj vodi, je verovatno bila veća.

Daljina plovljenja koju si u poslednjem postu naveo izgleda realna.
U praksi KJRM provlačilo se trebovanje da važnije jedinice treba da imaju takvu autonomiju po gorivu da se mogu u slučaju potrebe skloniti u prijateljske strane luke van Jadrana. Za torpiljerke to ne bi trebao biti praktičan problem, jer se uvek moglo nakrcati dodatnog goriva u burad. Ne znam da li je to bilo i zvanično predviđeno, tj. da li su formacijski postojali priključci na palubi za eventualne dodatne rezerve goriva. Ovo je moja pretpostavka. Da li je tako nešto bilo predviđeno kod ovih brodova, ili kasnije kod npr. Higginsa, ne znam.  

Bez obzira što se naši torpedni čamci u mnogo čemu razlikuju (pre svega u naoružanju i opremi) od S-2, s obzirom da im je trup vrlo sličan, da ne kažem identičan, i da i da imaju iste motore naksimalne brzine i daljine plovljenja (pri istoj količini ukrcanog goriva) ne bi smele mnogo da se razlikuju. Podaci o ispitivanju su sasvim izvesno tačni jer je i naš vojni ataše njima aprisustvovao.
Podatak o daljini plovljenja od 1680 NM bez iznošenja uslova pod kojim se postiže upravo potvrđuje ono što si naveo o zahtevu da brodovi mogu da dospeju do neke od savezničkih luka. Reč je verovatno o teorijskom maksimumu.

osnovni detalji njemackih brzih camaca

http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/S-Boote.htm

kada bi se zajedno nasli Deligrad i Kumbor pa da se vidi dokumentacija.....

Jadrane problem je što ne postoji dokumentacija na jednom mestu u fasciklama kao što postoji za mnoge avione, tenkove, brodove i slično posle rata. To je vrlo razbacano jer je način funkcionisanja Kraljevine bio vrlo specifičan. Većina dokumentacije koja tebe interesuje držana je u vojno tehničkim zavodima i remontnim zavodima a nju su što Nemci (a što Italijani) a najviše mi sami uništili. VTZ Kragujevac je pre Drugog svetskog rata bio jedna od najvećih vojnih fabrika u jugoistočnoj Evropi (verovatno i najveća) a ja uspevam da rekonstruišem to što su radili između dva rata na osnovu platnih spiskova i radnih naloga radnicima.
Ja sam upravo na osnovu radnih naloga i platnih spiskova dokazao da su oni 1940. godine počeli da proizvode kamione a ne samo da ih sklapaju. Jer ako ti proizvodiš motore (u Kragujevcu i Rakovici), šasiju, sistem za upravljanje, kompletan menjač, limariju, hidrauliku i slično ti praviš kamion a ne sklapaš. Prva petoletka u Trsteniku je počela da radi hidrauliku 1939. godine a ne tek posle II svetskog rata. Hidraulika je rađena najpre za Harikene a zatim i za ostale potrebe. Gume su počele da se prave i u Obilićevu u Kruševcu od gume za gas maske što je bilo neverovatno skupo ali nije bilo izbora.
Strašno mnogo je urađeno na modernizaciji borbenih sistema tokom 1939, 40. i početkom 1941. godine. Recimo za samo dva meseca je razvijen i usvojen projekat osposobljavanja PT topova za motornu vuču. Od oko 800 negde oko 250 je stiglo iz Čehoslovačke osposobljeno za motornu vuču a za preostalih 550 je decembra 1940. dat zadatak da se osposobe. Projekat je bio gotov krajem januara 1941. godine a već početkom februara je započeta njihova modernizacija. U planu je bilo da do juna svi budu osposobljeni. A to nije samo zamena točkova već i drugo vešanje kao i zamena ručne hidrauličnom kočnicom.
Zašto sve ovo pričam. Mnogo je urađeno i na modernizaciji brodova te zadnje dve godine više nego prethodne dve decenije. Tako da podaci za mnoge brodove iz 1938. godine treba uzimati sa rezervom kad je reč za Aprilski rat. Monitori su 1938. godine kao osnovno PA oružje imali mitraljeze Švatcloze a u Aprilskom ratu su to bili vrlo moderne Zbrojovke kalibra 15 mm. Itd itd itd

Deligrade, to je iznimno kompleksan i opsezan posao kojim se bavis.

Ako je Kumbor "na lokaciji", pa kad tebi i njemu bude zgodno da se nadjete i pogledate - da ga "posvetis" u koji interesantni detalj oko torpiljarki.

Naravno.
Samo mi Kumbor nešto mudro ćuti-
Ja sam planirao da bas dvpjicu zamolim da odradite zajednički tekst o ovim torpiljerkama za sledeći broj Vesnika vojnog muzeja, ako bog da zdravlje kako se u mom kraju kaže.

Al imamm štamparskih grešaka a nisam ništa pio majke mi.
Naravno, taj isti tekst bi stavili i na Palubu.

Deligrade, hvala ti na casti oko prijedloga za Vesnik vojnog muzeja. Ne znam kako Kumbor, ali uz toliko materijala koje imas - nema smisla da delegiras rad na clanku na nas.

Pa vidi ovako ako bi samo ja pisao ne bi stigao sve da uradim ni za sledećih dve stotine godina. Drugo, što se tiče KoV i RV i PVO mislim da odlično vladam i stručnom terminologijom Za Kraljevinu Srbiju i Jugoslaviju teško da neko i zna bolje (bez lažne skromnosti). Ali mornarica je sasvim druga stvar. Mislim da imam odlično i tehničko predznanje (a i znanje) za KoV i RV i PVO ali to ipak nije slučaj za mornaricu.
Vas dvojica sigurno možete bolje da iskoristite moju građu nego ja.
U ostalom j...š nauku i struku koju radi samo jedan čovek (nije bitno neka su i tri četiri) tek kada nas bude bar desetak e onda imamo nauku ili bar struku.
Trenutno na prostoru bivše Jugoslavije teško da ima tri četiri osobe koje se ovim poslom ozbiljno bave.

  Evo i pominjanog DURMITORA.(bar tako piše ispod slike)

Ko kaže da ćutim! Nego, bilo je radno vreme, a i steže me neka kijavica.

Ovo izgleda jeste Durmitor. Ne vidi se zastava, ali se vidi Oerlikon na pramcu umesto Zbrojovke, što znači da je slika iz vremena posle oslobođenja.

Ne bi bilo loše da se napiše članak. Imajte u vidu da sam pravnik. Nisam istoričar, niti inženjer, od činova imam dva čvarka (što mi je sledovalo po formaciji).
Dogovorićemo se na PP.

Kumbore nemoj da mi plašiš Jadrana. Ima da uradite članak.

Naravno! Ja znam šta pričam!

Kopija službenog nacrta torpeda D23. Ovo je bilo standardno francusko torpedo za površinske brodove od druge polovine 20-ih godina. Verzija T je, navodno, prilagođena za kontratorpiljere (razarače). Nisam našao kakva je bila razlika između ove dve verzije, ali je verovatno minimalna.
Takođe, Marine Nationale je koristila i starija torpeda slabijih performansi 19D i 19V, istog kalibra.
Najverovatnije je upravo torpedo D23 bilo u naoružanju KJRM na razaračima klase Beograd i motornim torpiljerkama.

Jel nekome ovaj PDF otvara? Meni otvara ali nema ništa u njemu.

I kod mene isto.

Da nije greška u smjernom ravnaču?

I kod mene ne otvara, daje mi ovo obasnjenje.

[attachment=1]

isto - navodio me novi Adobe 9.4 dugo vremena sto da radim - na kraju sam anulirao promjenu

Ovo oko naoružanja se slaže sa onim što ja imam kao podatak.

Evo šta je neko rukom zapisao u stranicu nemačkog mornaričkog godišnjeh almanaha "Weyers Tashenbuch der Kriegsflotten 1937." Za pretpostaviti je da je almanah bio kod nekog upućenog, možda nekog pomorskog oficira.


[attachment=1]

Dakle slaže se.

Da ne bude zabune. Torpiljerke su imale dve torpedne cevi ali su mogle da krcaju dva rezervna torpeda premda se to u praksi gotovo nikad nije radilo. Bila je to mogućnost koja je i kod Nemaca izuzetno retko praktikovana.

Opet problem sa originalnim .tif fajlom! Prebacio sam ga u pdf, ali se ne otvara, a .tif neće da se postuje.

Vrlo je teško na tako malom brodu ponovo napuniti torpedni aparat. Na fotografijama i crtežima se ne vidi dizalica ili soha, ili bilo šta što može olakšati ponovno punjenje. Francusko torpedo je bilo teško preko dve tone.

Točno Rade. Za  tu su namjenu služili popisni logeri. Postojala su na obali uređena mjesta izvan baza, za ukrcaj ubojnih srestava.

Deligrad i ja smo mislili ne na krcanje torpeda na brod, to se normalno radi, već na ponovno punjenje aparata u vožnji torpedom koje se nalazilo na palubi. Nemački S-boote, imali su mogućnost nošenja rezervnih torpeda, ali je u praksi punjenje aparata moralo biti veoma teško, i to samo pri mirnom moru. Majstorski uvežbanu proceduru ponovnog punjenja aparata u vožnji imale su posade japanskih razarača, naročito imajući u vidu dimenzije torpeda "dugo koplje".

Što se tiče slike torpeda, sliku sam postovao još 03. maja 2010. u topicu Podmornička flotila RMKJ. Mislim da sam tada napravio grešku, jer je torpedo 23D bio namenjen za površinske brodove. Podmornice su nosile torpedo 24V i 24M. Podataka o francuskim međuratnim torpedima ima malo. Ja se uzdam u Campbella "Naval weapons of WWII", ali i tamo sam našao nekoliko netačnosti.
Tif format neće da se postuje. Sliku otvorite iz topica o podmornicama.

Evo malo TT podataka za ova torpeda:

Torpedo 55 cm 23DT

masa: 2068 kg
dužina: 8,28 m
punjenje: 310 kg TNT
domet: 9000 m pri brzini od 39 čv, 13000 m pri brzini od 35 čv

Torpeda 55 cm 24V and 24M

masa: 1490 kg
dužina: 8,28 m
punjenje: 310 kg TNT
domet: 3000 m pri brzini od 45 čv, 7000 m pri brzini od 35 čv

Ko je mogao da otvori sliku iz topica "Podmorička flotila RMKJ" mogao je da vidi da je ukupna dužina torpeda tipa 23D 8,575m, da je težina torpeda 2105kg, bojne glave 415kg, od toga eksploziva 323kg. Podaci kod Campbella nisu tačni.

Slika, kopija službenog dokumenta, je potpisana:
"Pariz, 25. aprila 1927.
Glavni inženjer mornaričkotehničke službe Negr"

Da li se otvara ta slika?

Meni se otvara PDF, ali ja radim iz Linuxa.

[attachment=1]

Bravo, Dread i hvala ti. Pošalji mi, molim te, na PP ili još bolje napiši u topicu o kompjuterima kako se prebacuje u "jpg", jer se u tom formatu odmah vidi slika u postu. Ja sam probao u Gimpu da prebacim u jpg, ali mi nešto ne ide.

Sredićemo nešto  ;)


Inače, pre dve nedelje sam pronašao na pijaci (u katastrofalnom stanju) nekoliko fotografija na kojima se vide i ovi torpiljeri .. Nažalost, oštećenja su velika, ali pokušaću da nešto isčupam sa tih fotografija. Nimalo mi ne pomaže ni to što su fotografije malog formata, a i MT su dosta udaljene od fotoaparata.

Za sada ovaj "Suvobor".



Sa jedne fotografije sam isčupao

A sa druge, ove dve ...

Nažalost, ne vidi se koji su torpiljeri u pitanju


[attachment=1]

Da se nadovežem na ranije dve slike, postujem dve šeme 3D (ex. Orjen) i 7D (ex. Suvobor).
Iz knjige Bagnasco, via Морозов.

3D je dobio 2 "Brede" 20mm, a 7D je zadržao originalno artiljerijsko naoružanje ("Bofors" i "Zbrojovka") makar neko vreme u italijanskom plenu.

Zna li neko detaljnije kakva je bila posleratna služba dve MT u naoružanju JRM. Sa Malte su ova dva broda prešla u Jadran 1944. pod komandu NOVJ. Već tada su im motori bili sa isteklim resursom. Korišćeni su, navodno, do početka 60-ih kao pomoćni brodovi.

Takođe, mogu da nađem brojeve gradnje u Vegesacku samo za 5 čamaca (Groener), a ne za svih 8.
Kod Ikice (RM KJ u ratu...) nema ko je bio K-dant na Dinari, Triglavu i Velebitu, zna li neko celu listu.

Zna li neko gde se mogu naći kursne liste (funta/marka/franak/dinar) za drugu polovinu 30-ih godina.

Kada je 1945. godine uveden u naoružanje nove JRM Durmitor je dobio zvaničnu oznaku TČ-5 Durmitor. Tokom 1949. godine oznaka je promenjena u TČ-191 a odmah zatim 1952. godine u TČ - 391. Izašao iz sastava JRM 1962. godine.
Kajmakčalan je 1945. godine dobio oznaku TČ-6 Kajmakčalan. Oznaka je 1949. godine promenjena u TČ-192 a 1952. godine TČ-392. Izašao iz sastava JRM 1962. godine.
Torpedni čamci koji su 1945. godine dobili oznake TČ-1IV, TČ-2IV, TČ-3IV i TČ-4IV su bili zaplenjeni torpedni čamci.

Jesu li ovi čamci bili italijanski MAS-ovi, ili nemački Lurseni?

U jednom MG 1985-1991 ima članak o predaji brodova KJRM. To mi je u podrumu, ko zna gde! Očekivao sam od Deligrada ove podatke, ali bilo bi bolje detaljnije.

Kilezr, odakle ti je ova fotografija?

Mornarica NOVJ nije preuzela nikakve Luerssene. Sećam se da su se spominjali oni mali LS ili KS torpedni čamci.

Imam pitanje za Jadrana - odakle je tačno ona priča o susretu MT sa stražarskim brodovima u Otrantu i štos sa signalnim reflektorom?

Ispricao mi (davno-davno) ucesnik tog prolaza.....

Kako se zvao?

Možda KJ ( Kusten Jager)?

Velebit?

[attachment=1]

Nije. Ovo je čamac građen za Bugarsku. Ovaj №2 nije nikad isporučen Bugarskoj. Možemo ga nazvati S2(ii), ili №2.  
Pogledaj usta torpednih cevi. Kod naših brodova su zakošena. Top na krmenom nadgrađu je 2cm FlaK C30. Na pramcu je neki mitraljez, ali ne Zbrojovka.

Nemački S1 i S2-5 imaju na pramčanoj oplati valnicu koja se spušta koso prema dole, radi odbacivanja pramčanog vala u stranu da ne zaliva palubu. Bokoštitnica je odvojena.
Kod izvoznog tipa S2 (Yu i Bg) valnica neprekinuto prelazi u bokoštitnicu, kao na slici.
Brodovi tipa S6 i dalje imaju takođe neprekinutu bokoštitnicu od pramca do krme, ali se na prvi pogled razlikuju od izvoznog S2 po tome što imaju prozore samo na pramčanom prostoru (5), koji imaju 4 prozora na pramcu i 4 na bokovima strojarnice.

Hvala na informaciji.

Anytime!

Imam jedno po meni značajno pitanje! Traži se odgovor na pitanje kalibra torpeda.

Недоумицу изазива торпедно наоружање моторних торпиљарки типа “Орјен”,
и то пре свега сама торпеда.

Изглед торпедних апарата и њихова опрема остављају мало места сумњи да су управо стандардног немачког типа за торпедне чамце, осим закошених уста цеви. Испаљивање торпеда из апарата вршено је ваздухом високог притиска.

Сама торпеда су неспорно француска. Проблем је око калибра. Страна литература, укључујући Лентона (H.T. Lenton), Бањаска (E. Bagnasco), Фрајфогела (Z. Freivogel) и поједине приручнике, наводи јединствени француски калибар 550мм. Марин Шимера у свом чланку “Торпедно наоружање бивше југословенске ратне морнарице”, објављеном у Морнаричком гласнику бр.1/87, наводи да су торпеда била 533мм “али са цјелокупним системом унутрашњих механизама као у торпедима 550мм...”. Шимера не наводи изворе за овакву тврдњу. Кажимир Прибиловић цитира АВИИ, п.17, к.395, бр.3/18, и наводи податке из “службене понуде”, где се помиње калибар 535мм. Калибар 535мм код торпеда није нигде примењиван. Овде је реч о омашци, мада се не може закључити да ли је заправо реч о торпедима 550 или 533мм. Душан Бабац, у својој књизи “Елитни видови југословенске војске у априлском рату” каже да је команда Морнарице крајем тридесетих година донела одлуку о стандардизацији торпедног наоружања на калибар 533мм, те да су торпедни апарати на подморницама типа “Смели” модификовани на тај калибар. Бабац такође ничим не поткрепљује своје наводе. Што се тиче торпедних апарата на великим торпиљеркама (разарачима) типа “Београд”, највећи број домаћих и страних извора наводи управо калибар 550мм и француска торпеда “1923 DT” - за период до априла 1941.

Не спорим да је команда Морнарице донела одлуку о стандардизацији на други калибар, тим пре што је 35 немачких торпеда G7A калибра 533мм било наручено. Међутим, нема доказа да је модификација постојећих торпедних апарата на подморницама класе “Смели” стварно и изведена, а ако јесте, рационално би било извести је тако да се омогући алтернативно коришћење оба калибра уз минималне захвате. Познато је да су први пут торпеда калибра 533мм примењена у француској ратној морнарици на подморницама класе “Агоста”, тек почетком седамдесетих година. Што се тиче торпеда за југословенске торпиљерке, проблематично је како би Французи као продавци могли гарантовати купцу за испоручени нестандардни производ који нису никада, ни пре ни тридесет година после тога, производили. Ни за извоз, а камоли за себе.

Французи би такву хипотетичку модификацију папрено наплатили, француска торпеда су и иначе важила као скупа и технички сложена, а југословенска морнарица се није могла разбацивати новцем све и да је хтела – јер је једва добила и та недовољна средства која је добила. Такође је познато да се, за разлику од Енглеза, Французи у то време нису одликовали тиме да бродове и њихово наоружање “шију по мери”.  

Није вероватно да су Французи само за Југославију, за малу наруџбу од 40 комада торпеда, модификовали свој стандардни модел, испробан и произведен у неколико хиљада примерака. Торпеда предратног француског типа у калибру 533мм не спомињу се у доступној литератури ни на једном месту, чак ни  за потребе експеримента.

Технички је лакше торпедо мањег калибра модификовати у већи. Модификација из већег у мањи калибар је далеко тежи задатак:
-мора се препројектовати плашт торпеда;
-мора се извршити препројектовање делова и механизама торпеда и њихова модификација;
-препројектује се бојна глава;
-такво торпедо се мора другачије балансирати, иначе може бити неупотребљиво (може
потонути или исплутати);
-модификовано торпедо има другачију масу и промењене динамичке карактеристике, мора се посебно испитивати у потпуности, као да је реч о новом моделу.

Стога, намеће се закључак да је испорука посебно модификованих торпеда из 550 у 533мм морала бити мало вероватан подухват, тим пре што се из цеви калибра 550мм могу са минималним модификацијама испаљивати друга торпеда калибра 533мм, на пример заменом вођица у цеви посебним вођицама за 17мм мањи калибар. Осим француских, тиме би се могла из цеви испаљивати торпеда енглеске производње, које је југословенска морнарица већ имала, или пак немачка торпеда, наручена 1938. године, али никада испоручена. Обрнути случај није могућ.

Закључак је да су торпедни апарати немачке  производње испоручени у калибру 550мм, што потврђују и званични подаци у архиву Војноисторијског института. Што се тиче торпеда, на основу изнете аргументације, тврдим да су француска торпеда, наручена 1936. за моторне торпиљерке и велике торпиљерке типа “Београд”, испоручена 1939. у за Французе стандардном калибру 550мм, типа “1923 DT”.

Ako neko ima razuman odgovor, potvrdu ili sumnju ili negaciju, molim da se javi.

Mozda se nadje kakav interesantan podatak:
http://s-boot.net/sboats-km-adriaticsea.html

Rudnik.

Odlična slika kolega Marinero. Samo mislim da ju je vlasnik, inaće potjeće iz privatne fotokolekcije, već objavio na prvoj stranici ovoga topica. Ali dobre slike se mogu vidjeti i dvaput. ;)

Izvini dragi morest, nisam vidio... Sto se vlasnistva tice, nasao sam je na Tsushimi, bez ikakvih navoda odakle potice.

Ma nema potrebe za izvinjenjem dragi kolega. Guštam gledat tvoj doprinos što se fotografija i ostalih priloga ovdje na Palubi tiće :) Samo tako naprid. Nadam se da ću i ja uskoro imati ponešto novoga za postaviti.
Ma nebitno je odakle je fotografija, tu je na Palubi u kontekstu u kojem i treba biti, a uživo je svatko može vidjeti kod mene, uz još mnogo toga ;)
Nije rang muzeja meni susjednih Gripa, ali rado ću pokazati ono što sam sakupio, uz najavu naravno. :marinero

Odlicno dragi splitski prijatelju, a i nama bi bio gust vidjeti makar slike dijela tvog povijiesno-dokumentarnog blaga ovdje na palubi. :super :)

Jedna tipska fotografija MT Orjen.


[attachment=1]

Надам се да ћу за који дан да вам скенирам и поставим своје првенче из новог "Весника" ВМ бр.38, о МТ класе "Орјен". Лепо је испало.

Jedva čekamo. :D

Ево скенирао сам свој чланак, па почињем његово постовање. У чланку има неколико недоследности, које нису последица моје грешке. Нпр. написано је да су енглески ТЧ имали металну конструкцију, што није тачно, јер је била дрвена. Такође у техничком, опису МТ употребљен је термин крма - у смислу "кормило". Наравно, крма је само и искључиво задњи део брода, док је кормило и само кормило (народски (искварено итал. - тимун) механизам и опрема помоћу које се бродом управља по правцу. Но, да не дужим превише, ево:
Aли из неког разлога, неће да се атачује прилог у JPEG formatu. Не знам зашто, до сад је све увек било у реду. Сваки атачмент је тежак око 350-450кб. Мораћу ово да разјасним, пријемни сервер не разуме шта од њега тражим, а тражим да прилепи ЈПЕГ атачмент.

Ајд` опет:

Сад је успело, идемо:

2

4

5

6

7., po 3. put, opet pokazuje "bad request"

8.

9.

10.

11.

12.

mora pojedinačno

14.

Svaka čast Kumbore! Čestitam na prvencu, i to kakvom  :klap

Cestitke i sa moje strane. :super :super

Čestitke na iscrpnom prikazu. :super

E, pa mister Jojiću, svaka ti čast! :klap :)
Odličan članak! :super Još jednom, bravo!

Хвала, колеге.

Svaka čast kumbore.  (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/konfus/a034.gif)

Izvrstan tekst, svaka cast. Imam samo par malih dopuna prema podacima iz mog arhiva.
Navodno su torpeda (francuska) ipak imala kalibra 533 mm, kao i na razaracima klase Beograd. Izvor je jedan clanak iz "Mornarickog glasnika", moram jos naci autora, isti onaj koji je pisao feljtone o podmornicama. Tako su sve moderni brodovi JKRM trebali imati isti kalibar torpeda. Talijani su ipak morali u torpedne cijevi ugradjivati svoje adaptere za torpeda kal. 533 mm, znaci sve je otvoreno...
Drugi detalj, prema R. Podhorskom: komandanti MT su u travnju/aprilu 1941. navodno bili slijedeci: ORJEN - p.b.b.I. kl. Konstantin Jeremic, VELEBIT - p.b.b.I.kl. Vinko Hudecek, DINARA - p.b.b.I.kl. Damjan Bratic, TRIGLAV - p.b.b.I. kl. Rafael Arneric, RUDNIK - pb.b.I.kl. Pavao Zupan, SUVOBOR - p.b.b.I.kl. Franc Valentincic, KAJMAKCALAN - p.b.b.1.kl. Bozidar Vrancic. Doduse, Podhorsky se vara u nekim podacima o parnim torpiljarkama, ali ovo je do sad najkompletnija lista, koja se javlja i u clanku Jerka Kacica-Dimitrija u austrijskom casopisu "Marine - gestern, heute".

Sad sam tek procitao stranicu gdje se opisuje kontroverza s kalibrom torpeda i stvarno nije za vjerovati da su usred krize isli mijenjati kalibar i narucivati neispitana torpeda od Francuza, koja ovi nikad nisu ni koristili. No nikad se ne zna koja je bila logika iza svega toga. Sto se tice Boforsa, negdje sam procitao da je u komisiji koja ih je narucivala ili preuzimala bio i Milan Spasic, a narucivalo se direktno od Svedjana. Talijani pak u svojim knjigama o torpednim camcima uporno tvrde kako je i prednji mitraljez bio Bofors, ali znamo da je Zbrojovka.

Evo me sad s jos par detalja iz novije talijanske i njemacke literature.
U starom Gröneru se uvijek pisalo kako su zaplijenjeni talijanski, bivsi jugoslavenski TC (mot.torpiljarke/motosiluranti) dobili oznake od S 2 do S 6 ili slicno, ali se posljednjem izdanju (novi 2. svezak, iz 1999.) navodi kako su Velebit, Dinara, Triglav i Rudnik dobili njemacke oznake S 601 do S 604, a Orjen mozda S 605 (nije potvrdjeno). Manji tal. MAS-ovi su nosili njemacke oznake od S 501 nadalje, a noviji MS-i, gradjeni po uzoru na klasu "Orjen" oznake od S 621 nadalje.
Drugi detalj: prva cetiri broda dobila su u talijanskim rukama sprijeda i straga po jednu PA Bredu kalibra 20 mm, a skinut im je veliki jarbol i zamijenjen jednostavnom antenom. Zadnja dva broda, Suvobor i Rudnik, su zadrzala Bofors i Zbrojovku, kao i jarbol kao u jug doba. Za sve Talijani spominju torpedne cijevi kalibra 550 mm. Kad su zaplijenjeni 1941, cak su tri bila na remontu, a jedan u stanju ogranicene uporabivosti.

Zato je Orjen i iskorišćen , rasklopljen pa sklopljen da bi se bez tehničke dokumentacije iz Luerssena  uradila dokumentacija za praktično kopiranje toga broda radi izgradnje serije odgovarajućih u talijanskim brodogradilištima.  Naravno, u moj tekst nisu ušle sve ilustracije koje sam predvideo, a predvideo sam 18!, što je naravno bilo mnogo. Takođe nemam podataka da li su Talijani uopšte vršili torpedna gađanja sa ovih brodova. Torpedo 533 7,2F(iumsko) bilo je vrlo kvalitetno i pouzdano i trebalo je da se moglo ispaljivati iz ovih aparata posle modifikacije (vođica, i sl.)

Evo malo slika koje nisu ušle u tekst o MT "Orjen".

Tj, evo... shaft and rudder layout, npr. Vide se dva mala bočna kormila za luerssen effekt.

... prova i installation ring za Zbrojovku.

... Nadgrađe iza kormilarnice, torpeda i mesto glavnog mag. kompasa.

...40mm/L60(L56). Navođenje po elevaciji i pravcu je ručno. Nije to stabilisani Hazemeyer, a nema ni lokalni daljinomer. Ostaje ipak činjenica da je ovaj lafet poprilično tresao dok je pucano, toliko da bi se mogla očekivati oštećenja konstrukcije pri dužim rafalima. Sva sreća da su okviri bili sa po 4? granate. Negde sam na slikama sa Pacifika na jednocevnom lafetu M1 video i okvir sa 5? granata. Da li sam dobro video?

Izvrsno!

Хе, хе. Натерао си ме да преврнем доста књига, а и да лутам по нету.
Нисам нашао "40mm Bofors L-60 Stripper clip" са 5 метака

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Evo iz moje zbirke (specijalno za Kumbora i Akagija  :)) jedan Suvobor i Triglav ...


[attachment=1]

Lijepo za vidjeti, hvala!

Hvala, idemo dalje, ovo su slike već sa Zbrojovkama na pramcu, dakle od 1940. nadalje. Prvi put vidim, a da nije u sastavu Regia Marina.

3D već ima Brede 20mm, a 7D ( Suvobor) je zadržao Bofors i Zbrojovku.

Dred, mogao bih se zakleti da je ovo slikano u Kotoru, djeluje mi kao "vrh" rive na Luzi i u pozadini se vidi zgrada koja veoma lici na danasnju zgradu Lucke kaptenaije u KO.

Ova fotografija je deo kolaža foto-razglednice na kojoj se nalaze i razarač Ljubljana, sve četri podmornice i Hvar, i školski brod pomorske trgovačke akademije Vila Velebita.

Zanimljivo je što je u sredini ubačena fotografija mornara JRM. Stara klišea brodova iz kraljevine su i 1955. godine još uvek korišćena za uspomenu iz mornarice  :)

Snimljeno (verovatno) 1940. pa nadalje.

Zaista podseća na Kotor.

Velebit kao italijanski MAS 4D.

Evo cijela Druga torpedna divizija na okupu....

Vrlo lepo, hvala.
Marinero, az razliku od slike sa "Beogradom", ovo Šibenik jeste.

 "Orjen" u remontu u Tarantu, gde je prilagođavan italijanskim potrebama i standardima. Slika je iz Conway almanaha "Warship" za 2009. Članak je o italijanskim TČ - doktrina i upotreba 1934-1986 (Bagnasco, Cernuschi i O`Hara).

A, desno - "Danica"...

[attachment=1]

Bravo Motorista!

Čudo šta sve može da se iskopa na netu ovih dana. ;)

Daleko je ovo bilo od Šibenika. Barem jedan sat hoda po bilom putu ili desetak minuta vožnje Slonom.

S malim zakašnjenjem o TČ Jugoslavenske mornarice (zaista nikada nije imala pridjevak "kraljevska") jer sam u pripremi za izradu TČ "Durmitora koji je proživio četiri mornarice i s 25 godina službe otišao u mirovinu. Samo nekoliko crtica mojih saznanja:

- talijanska mornarica zamjenila je francuske torpedne cijevi 550mm sa svojim kalibra 450mm samo na dva broda, jer su shvatili da im je preinaka skupa i dugotrajna (narušavala je stabilnost broda) a uz to Višijevska Francuska im je prodavala torpeda 550mm (ostala su zakošenja jer po neprovjerenom podatku cijevi 450mm montirali su unutar cijevi 550mm)

-na četiri broda zamjenjeno je originalno jugoslavensko artiljerisko naoružanje s taljanskim Bredama 20mm (nikada nisu bili ugrađeni 37mm topovi)

- teški mitraljez kalibra 15mm konstruiran je u tvornici Zbrojovka u Brnu a kao prototip je dobio oznaku ZB-60. Nikada nije isporućen Čehoslovačkoj vojsci jer je proizvodnja započela poslje njemačke okupacije. Naziv mitraljeza u seriskoj proizvodnji bio je: 15 mm M.G.M38 (t). Kraljevina Jugoslavija bila je najveći kupac, kupila je u vremenu 1939/1940 ukupno 477 komada. Prvenstveno su ugrađivani na ratne brodove a osobno osim podataka da su bili na TČ tipa "Orijen" i što je interesantno na svim monitorima riječne flotile kraljevske mornarice nemam podatke za druge brodove (možemo se baciti u istraživanje)
   

Da, sto se tice naziva tu vlada sarolikost, u vezi prvog navoda  -- u nekim sluzbenim dokumentima naziva se "Mornarica" - (npr u "Uredbi O Ocenjivanju Oficira I Ukaznih Vojnih Činovnika Mornarice", Mor. Broj 1416/A od 18.2.1924., da bi se u istoj Uredbi koristio naziv i " Kraljevska Mornarica".

U nekim dokumentima navodi se "Ratna Mornarica".

Kao sto vidimo, na kapama stoji i Kraljevska Mornarica.....uz druge oblike.

U mom prvom tekstu o MTorp. klase Orjen (postavljeno na Forumu), pomenuo sam i ove teške mitraljeze 15mm. 477 komada je nabavljeno iz Čehoslovačke, od čega je 128 predato Mornarici. Osim MTorp. stajali su na krilima mosta razarača (VTorp. tipa "Beograd") Postavljeno na forumnu u septembru ove godine. Stavljeni su i na monitore. Balistički, imali su karakteristike slične Oerlikonima 20mm. Ugradnja je izvršena u zimu 1939/40. Adaptacija na torpeda 450mm izvršena je ugradnjom vođica  za taj kalibar. Unutrašnji izgled aparata 450mm može se dobro videti na trostrukom uređaju na Kalemegdanu, skinutom sa RE. Mogla su se krcati i rezervna torpeda 550mm (vidi slike), ali je zbog velikih dimenzija i mase francuskih torpeda to bila veoma teška rabota, a pri iole jačem moru i potpuno nemoguća. Nema podataka da je takva operacija na moru uopšte provođena do aprila 1941. Erminio Bagnasco čak nigde izričito i ne navodi da su torpeda 450mm uopšte krcana. Izvor podatka da je to rađeno na dva broda bio bi zanimljiv. Na jednom od dva broda, vraćenom 1944 vidi se pramčani oerlikon 20mm, dok je Bofors ostao gde je bio, na krmi. Inače, italijanska, bilo whiteheadova, bilo livornska torpeda 450mm imala su masu manje od tone, dok je francusko torpedo težilo 2105kg, pa manje torpedo nije moglo narušiti stabilitet, ali je svakako upotreba drugog tipa torpeda bila vezana s teškoćama.

Ovo je to čudo.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ta zbrojovka mogla je biti na jednostavnom stubastom lafetu, na sklopivom trokrakom lafetu, a mogla je biti i na dva točka na jednoj osovini.

Isti top/strojnica na monitoru/topovnjači  Sava NDH. Malo je off, ali kad se već spominje...

Durmitor, ili Kajmakčalan , u patroli ispred Aleksandrije.

[attachment=1]

I na jarbolu jugoslovenska i britanska vojno-pomorska zastava.

Ove dvije smo već vidjeli na prethodnim stranicama. Mislim da su sada u malo boljoj rezoluciji.
U italijanskoj službi:

A ovu definitvno vidimo po prvi put na "Palubi".
Odmah nakon kapitulacije u Kotoru:

 :super

Sjajno!!! :klap :klap :klap

http://www.naviearmatori.net/ita/foto-228045-1.html

Excellent Dili!!! :klap :klap :klap

Is that HMS York behind?

:)  Yes it is.

Tnx!

[attachment=1]

[attachment=1]

"Vreme", izveštaj o poseti predsednika vlade Dr. Milana Stojadinovića Krku, broj za 26.07.1938. Na Krk, uvaženi gost je stigao parobrodom "Petka" u pratnji motorne torpiljerke "Triglav".


[attachment=1]

Na 3D već je zamenjena ranija artiljerija na 20mm Breda, dok 7D ima pramčanu 15mm Zbrojovku ZB-60 i Bofors.

Torpiljarke tipa "Orjen" u Kotoru.