PALUBA

Srbi u programu NASA prenose iskustva mladima u Srbiji

30.09.2009.
Ministarstvo za dijasporu Srbije predstavilo je u utorak dvojicu naučnika, Srba iz Sjedinjenih Američkih Država Milojka Majka Vučelića i Slavoljuba Sema Vujića, koji su radili na NASA programu letenja na Mesec- Apolo, i koji će svoja iskustva preneti mladima u Srbiji.

_{Foto:24sata.rs}
[attachment=1]
 
Vučelić i Vujić su kao inženjeri, sa još pet Srba u SAD, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka učestvovali u projektima od Apolo 1 do Apolo 17 i drugim aktivnostima NASA u istraživanju svemira.

Vučelić je na konferenciji za novinare istakao važnost uloge koju su sedmorica Srba imali u programu Apolo i rekao da je došao u Srbiju da bi prenošenjem svojih iskustava mladima, motivisao ih za savremene tehnologije.
 
"Mi smo bili deo velikog tima od oko 400 hiljada ljudi, koji su radili na matičnom brodu Apolo i nas sedmoro Srba bili smo odgovorni za prebacivanje posade na Mesec", rekao je Vucelić.

Prema rečima Slavoljuba Sema Vujića, Amerika danas ima finansijskih problema za svemirska istraživanja, ali i dalje ima ambiciju da se vrati na Mesec.

To je prioritet predsednika SAD Baraka Obame i to se vidi po budžetu koji se izdvaja za NASA, za povratak na Mesec, rekao je Vujić, dodajući da je taj program počeo još pet godina za vreme administarcije Džordža Buša.
Vujić je naveo da je 100 milijardi dolara federalnog budžeta SAD predviđeno za program ponovnog leta na Mesec, a potom i na Mars, ocenivši da će to biti moguće pre 2020. godine.

Prema rečima savetnika ministra za dijasporu Vukmana Krivokuće, ideja Ministarstva je da se javnosti predstavi naučni potencijal srpske dijaspore i dvojici naučnika omogući da svoje znanje prenesu mladima u matičnoj zemlji.

Vučelić i Vujić su o iskustvima letenja na Mesec i Mars održali predavanje studentima Mašinskog fakulteta u Beogradu, a u petak će predavati u Vazduhoplovnom savezu Srbije.

Izvor: FoNet

Srpska veza u letovima na Mesec


30/09/2009

Posle 30 godina, u Beogradu Milojko Majk Vucelić
i Slavoljub Sem Vujić koji su učestvovali u projektu Apolo
 
_{Naši naučnici juče u Ministarstvu
za dijasporu (Foto D. Ćirkov)}
[attachment=1]

Gotovo da nema osobe koja nije čula za rečenicu „Hjustone, imamo problem”. Ono što retko ko zna jeste da je ona bila upućena jednom Srbinu, kojeg će Ričard Nikson odlikovati „Predsedničkom medaljom slobode”, za rukovođenje u uspešnom spasavanju astronauta sa misije Apolo 13.

Dobitnik ovog najvišeg američkog civilnog odlikovanja Milojko Majk Vucelić, koji uskoro puni 80 godina, i Slavoljub Sem Vujić (75), koji je takođe učestvovao u projektu Apolo i drugim NASA istraživanjima svemira, posle 30 godina bili su juče u Beogradu, kao gosti Ministarstva za dijasporu Republike Srbije.

– Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo, a sad možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali – rekli su Vucelić i Vujić, sa osmehom dodavši da je na projektima Apola radila „fantastična sedmorka Srba”, iako ih je verovatno bilo i više: „Sad ćete vi novinari da napišete da je američki svemirski program zavisio od Srba. Ne, mi smo bili samo deo tima od više od 400.000 ljudi”.

Oni su učestvovali u projektu Apolo od osnivanja, na svemirskim brodovima označenim od broja 1 do broja 17. Slavoljub se predstavio kao Lala iz Banata koji je u Americi stekao šest univerzitetskih diploma, izvinjavajući se što mu je „srpski malo zarđao jer ga ne govori već 50 godina”. Učestvovao je i u projektima američkog ministarstva odbrane.

Milojko Vucelić, kojeg svojataju i Hrvati jer je rođen u Garešnici, kaže da se ponosi što je Srbin i što je toliko Srba imalo važnu ulogu u projektu kakav je bio Apolo. On je učestvovao i u prvoj zajedničkoj SAD–SSSR svemirskoj misiji, susretu u Zemljinoj orbiti 1975. godine. Na našu molbu, ispričao je kako je izgledalo to sudbonosno veče kada je, tokom leta Apola 13 1970. godine, izgovorena čuvena rečenica koja je postala deo istorije:

– Ja sam preuzeo dužnost u kontroli leta uveče u osam i 45, a eksplozija se dogodila u devet sati. To su obično dosadni letovi, tokom kojih se ništa ne događa. Očekujući da posada ode na desetočasovno spavanje, odlučili smo da igramo bridž. Nikome nije ni padalo na pamet da je moglo da dođe do eksplozije, čak nikada nije ni urađena simulacija za eksploziju, „jer se to nikada neće dogoditi”. Prvo su svi ekrani pocrneli i mi smo pomislili da su zakazali instrumenti. Tek desetak minuta kasnije smo shvatili da je došlo do eksplozije. Ono što je bio moj prioritetni zadatak jeste da se obezbedi kiseonik i električna energija da bi astronauti mogli bezbedno da se vrate. Borili smo se za njihov spas četiri dana i četiri noći i uspeli – seća se Vucelić dramatičnih dana kada je posada Apola 13 morala da odustane od sletanja na Mesec i vrati se na Zemlju.

S. Gucijan
Izvor: Politika