PALUBA

Sinoć, 26. Novembra, objavljena je opšta mobilizacija na Kubi, posle zvaničnog objavljivanja početka najmasovnije vojne vežbe od dolaska na vlast Raula Kastra. Manevri će trajati tri dana, i biće uključeno oko milion ljudi, što znači da će skoro svaki deseti stanovnik Kube biti na neki način uključen. Manevri imaju radni naziv "Bastion 2009", i prema zvaničnim navodima, namenjeni su da "odvrate bilo koju vrstu agresije protiv Kube". Poslednja velika mobilizacija ovih razmera se dogodila prilikom prelaska vlasti sa Fidela na Raula Kastra.

Znači samo postupanje po planu obrane i signalu '' Kukuruz ''. Bar da su napali Guantanamo i priko Floride uvezli revoluciju do Bostona. Stvarno  su me razočarali.

Kuba započela vojne vežbe zbog moguće invazije SAD


27.11.2009

Kuba je počela najveće vojne vežbe u poslednjih pet godina, da bi se pripremila za moguću invaziju SAD, prenela je kubanska državna štampa.

[attachment=1]
 
Vojni lideri izjavili su da "postoji realna mogućnost vojne agresije protiv Kube", iako je, posle pet decenija neprijateljstva, nagovešteno odmrzavenje odnosa dve zemlje kada je za američkog predsednika izabran Barak Obama, koji je prošle nedelje garantovao da SAD nemaju nameru da izvedu napad na Kubu.

Vojne vežbe, nazvane "Bastion 2009", takođe imaju za cilj da se vojska pripremi za socijalne nerede, koje bi Vašington mogao da podstakne pred invaziju, u vreme ekonomske krize na Kubi, navela je agencija Rojters.
Tenkovi i protivavionski topovi viđeni su juče u vozovima kod Havane, pripremljeni za transport na nepoznatu lokaciju.

Predsednik Kube Raul Kastro, koji je bio ministar odbrane pre nego što je prošle godine nasledio brata Fidela, pozvao je sinoć Kubance da se bore sve dok ne savladaju neprijatelja.

"Cilj je nikada se ne predati, nikada ne prestati da se borite", rekao je Kastro na sastanku sa vojnim vodjama.
U manevrima, koji će trajati do dubote, učestvovaće 100.000 vojnika i rezervista.

Obama je ublažio embargo na trgovinu koji su SAD uvele pre 47 godina i pokrenuo pregovore o migraciji i poštanskoj službi. On je, međutim, dalji napredak u odnosima Vašingtona i Havane uslovio oslobađanjem političkih zatvorenika i unapređenjem ljudskih prava na ostrvu.

Kastro je izjavio da je Kuba otvorena za poboljšanje odnosa, ali da neće činiti jednostrane ustupke SAD.
Konfrontacija između dve države, međutim, karakteriše trenutnu političko-vojnu situaciju koja, prema rečima komandanata kubanske vojske, zahteva vojne pripreme.

Vojni lideri izgleda da su nezadovoljni Obamom jer, iako je njegov izbor ulio nadu da će doći do promena, embargo je i dalje na snazi, a Kuba je još na američkoj listi "terorističkih" država.

Kuba je u stanju pripravnosti još od 1961. godine, kada su kubanske izbeglice, uz podršku SAD, izvele invaziju na Kubu u Zalivu svinja, s namerom da zbace Fidela Kastra s vlasti.

To je dodatno pojačalo tenzije izmedju Vašingtona i Havane, izazvane još dolaskom Kastra na vlast dve godine ranije.

Kuba je tokom hladnog rata bila u savezu sa Sovjetskim savezom, što je skoro dovelo do nuklearnog rata 1962. godine, jer su Sovjeti stacionirali nuklearne rakete na kubanskoj teritoriji, izazivajući Kubansku raketnu krizu, navela je britanska agencija.

Konfrontacija između SSSR i SAD okončana je povlačenjem sovjetskih raketa iz Kube u zamenu za obećanje SAD da nikada neće napasti Kubu i, kako je kasnije otkriveno, povlačenjem američkih raketa iz Turske.


Autor: Tanjug / Foto:AP

Kuba se boji SAD? Apsurd. Nije vraga da je nestalo ruma i cigara u Americi?

'Ajde sad, nećemo da tražimo dlake u jajetu! Dovoljno im je do Male Havane u Majamiju! ;D
Sa druge strane, ne bih se žalio da provedem nekoliko dana u rovu sa kubanskim milicionerkama, na produženoj "vežbi" ;D
Ah da, na Kubi žitarice nešto i ne uspevaju, pre će biti da je tajni signal "banana" ;D

Predsednik Kube: Amerika plaća demonstrantima da raspiruju proteste


Među učesnicima u demonstracijama na Kubi ima ljudi koji dobijaju novac od Sjedinjenih Američkih Država za raspirivanje protesta, izjavio je kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel.

„Postoji grupa ljudi, plaćenika kojima vlada SAD plaća indirektno preko američkih vladinih agencija da organizuju takve demonstracije“, rekao je on tokom razgovora sa pristalicama u opštini San Antonio de los Banjos.

U više kubanskih gradova došlo je do antivladinih demonstracija, tokom kojih su učesnici, između ostalog, tražili slobodne izbore i rešavanje socijalnih problema.

Protesti su održani u nedelju u osam gradova, uključujući Havanu. Ubrzo nakon toga na ulice su u velikom broju izašli i građani kako bi izrazili podršku vladi i predsedniku.

S tim u vezi, predsednik Kube je izjavio da „nećemo dozvoliti kontrarevolucionarnim plaćenicima prodatim američkoj imperiji da izazovu destabilizaciju“.

“Uslediće revolucionarni odgovor. Zbog toga apelujemo na sve komuniste da izađu na ulice gde će se odvijati te provokacije i da im se odlučno suprotstave“, dodao je on.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107121125901874-predsednik-kube-amerika-placa-demonstrantima-da-raspiruju-proteste/)

Protesti na Kubi za i protiv vlasti; Predsednik: Plaćenici neće uspeti


U više kubanskih gradova došlo je do antivladinih demonstracija, tokom kojih su učesnici, između ostalog, tražili slobodne izbore i rešavanje socijalnih problema. Protesti su održani u nedelju u osam gradova, uključujući Havanu. Ubrzo nakon toga na ulice su u velikom broju izašli i građani kako bi izrazili podršku vladi i predsedniku.

Njih je predsednik Migel Dijaz Kanel pozvao da izađu na ulice kako bi se sprečile moguće provokacije protiv vlasti.

„Nećemo dozvoliti kontrarevolucionarnim plaćenicima prodatim američkoj imperiji da izazovu destabilizaciju. Uslediće revolucionarni odgovor. Zbog toga apelujemo na sve komuniste da izađu na ulice gde će se odvijati te provokacije i da im se odlučno suprotstave“, rekao je kubanski predsednik za državnu televiziju.

Sudeći po video-snimcima sa društvenih mrežama, u njima učestvuje hiljade ljudi.

Jedan od učesnika komunističkog marša u San Atoniju de los Banjos rekao je za „Kanal Karibe“ da ćemo „još jednom pokazati da je naša revolucija snažna, da je narod podržava i nastavićemo da pobeđujemo u našoj borbi“.

Predsednik se u toj opštini severozapadno od Havane pridružio akciji. Razgovarajući sa pristalicama, priznao je nezadovoljstvo ljudi trenutnom situacijom, ali je ukazao na aktivno učešće američkih organizacija u protestima i ljudi koji dobijaju novac za njihovo podsticanje.

Mnogobrojni marševi pristalica vlade i komunista održani su u najmanje pet gradova, među kojima je i prestonica.

Na snimcima koji kruže društvenim mrežama u jednom od gradova susrele su se sukobljene strane i počele da gađaju kamenicama jedni druge. Na jednom od snimaka se čuju pucnji. Za sada nema informacija o povređenima na ulicama.


Amerika: Podržavamo pravo na slobodu okupljanja

S tim u vezi, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izjavio je da SAD podržavaju pravo na slobodu okupljanja Kubanaca i da će odlučno osuditi bilo kakvu upotrebu nasilja prema demonstantima.

„Sjedinjene Američke Države podržavaju slobodu izražavanja i okupljanja na Kubi i osuditi svako nasilje ili napad na mirne protestante koji ostvaraju svoja univerzalna prava“, rekao je Salivan.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107121125900673-protesti-na-kubi-za-i-protiv-vlasti-predsednik-placenici-nece-uspetivideo/)

https://youtu.be/wkkFb3PwNN0

Zaharova: Pomno pratimo situaciju na Kubi, spoljno mešanje — nedopustivo


Rusija pažljivo prati razvoj situacije na Kubi i smatra spoljno mešanje nedopustivim, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Pomno pratimo razvoj situacije na Kubi i oko nje. Smatramo da je mešanje spolja u unutrašnje stvari suverene države nedopustivo, kao i neke druge destruktivne akcije koje bi doprinele destabilizaciji situacije na ostrvu“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

S tim u vezi, ona je dodala da je ruska strana uverena da kubansko rukovodstvo preduzima sve potrebne mere kako bi se ponovo uspostavio javni red u zemlji u interesima njenih građana u okviru nacionalnog Ustava i aktuelnog zakonodavstva.

U više kubanskih gradova došlo je do antivladinih demonstracija, tokom kojih su učesnici, između ostalog, tražili slobodne izbore i rešavanje socijalnih problema.

Protesti su održani u nedelju u osam gradova, uključujući Havanu. Ubrzo nakon toga na ulice su u velikom broju izašli i građani kako bi izrazili podršku vladi i predsedniku.

Ranije je situaciju na Kubi prokomentarisala i američka strana. Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da SAD podržavaju pravo na slobodu okupljanja Kubanaca i da će odlučno osuditi bilo kakvu upotrebu nasilja prema demonstantima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202107121125903249-zaharova-pomno-pratimo-situaciju-na-kubi-spoljno-mesanje--nedopustivo/)

https://youtu.be/CeHw5VRYR_U

https://youtu.be/ICV-668yaKk

Šef kubanske diplomatije: Amerika nema pravo da komentariše proteste na Kubi


Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika nema prava da govori o Kubi nakon blokade koju je ostrvu uvela Amerika, rekao je ministar spoljnih poslova Kibe Bruno Rodriges povodom izjave američkog zvaničnika o protestima na Kubi.

Podsetimo, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da SAD podržavaju pravo na slobodu okupljanja Kubanaca i da će odlučno osuditi bilo kakvu upotrebu nasilja prema demonstrantima.

„Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće nema ni političko ni moralno pravo da govori o Kubi. Njegova vlada je dala na stotine miliona dolara za podršku subverzivnim aktivnostima u našoj zemlji i uspostavilo blokadu koja je osnovni razlog za ekonomske probleme“, napisao je Rodriges na Tviteru.

​U više kubanskih gradova došlo je do antivladinih demonstracija, tokom kojih su učesnici, između ostalog, tražili slobodne izbore i rešavanje socijalnih problema.

Protesti su održani u nedelju u osam gradova, uključujući Havanu. Ubrzo nakon toga na ulice su u velikom broju izašli i građani kako bi izrazili podršku vladi i predsedniku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107121125903862-sef-kubanske-diplomatije-amerika-nema-pravo-da-komentarise-proteste-na-kubi/)

https://youtu.be/k-tux64hs2Y

Kubanski predsednik: Sankcije SAD krive za ekonomske nedaće Kubanaca


Kubanski predsednik Migel Dijas Kanel okrivio je američke sankcije, koje su pooštrene poslednjih godina, za ekonomske nedaće u njegovoj zemlji poput nestašice lekova i nestanak struje, koje su proteklog vikenda podstakle neuobičajene proteste.

Predsednik je u televizijskom obraćanju naciji ponovo stao u odbranu prava naroda da brani sopstveni sistem, prenosi agencija Rojters.

Hiljade Kubanaca izašle su u nedelju na ulice širom zemlje tražeći ostavku predsednika Dijasa Kanela, uzvikujući „sloboda“, što Rojters ocenjuje kao „najveće antivladine proteste u komunističkoj zemlji u prethodnih nekoliko decenija“.

Protesti su izbili usled najgore ekonomske krize još od raspada Sovjetskog Saveza, bivšeg saveznika Kube, ali i rekordnog broja obolelih od korona virusa, i ljudi dižu glas zbog nedostatka osnovnih namirnica, kršenja civilnih sloboda i načina na koji se vlast bori protiv pandemije, navodi britanska agencije, prenosi Tanjug.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202107121125905146-kubanski-predsednik-sankcije-sad-krive-za-ekonomske-nedace-kubanaca/)

Blinken o protestima na Kubi: Bila bi velika greška


Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da bi bila velika greška da kubanski lideri protumače proteste u zemlji tokom vikenda kao proizvod onoga što su Sjedinjene Američke Države učinile.

Odbacujući tvrdnje kubanskih zvaničnika da su SAD podstakle nemire, Blinken je rekao da demonstranti kritikuju lidere zemlje zbog toga što nisu ispunili osnovne potrebe ljudi, uključujući hranu i lekove, preneo je Rojters.

Hiljade Kubanaca izašle su u nedelju na ulice širom zemlje tražeći ostavku predsednika Migela Dijasa-Kanela, uzvikujući "sloboda", što Rojters ocenjuje kao "najveće anti-vladine proteste u komunističkoj zemlji u prethodnih nekoliko decenija", preneo je Tanjug.

Tokom demonstracija su učesnici, između ostalog, tražili slobodne izbore i rešavanje socijalnih problema.

Protesti su održani u osam gradova, uključujući Havanu.

Ubrzo nakon toga na ulice su u velikom broju izašli i građani kako bi izrazili podršku vladi i predsedniku.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202107121125907516-blinken-o-protestima-na-kubi-bila-bi-velika-greska/)

https://youtu.be/JDH3INBXQPA

https://youtu.be/5de4Tx7Nr5g

https://youtu.be/xXfuJqyeJI0





https://youtu.be/HjHFCGV8viY

https://youtu.be/WitmlTzx-qA

Kubanska policija na ulicama


Kubanska policija i danas na ulicama nakon protesta tokom vikenda zbog nestašice hrane i visokih cena usred krize koronavirusa.

To su najveće antivladine demonstracije u zemlji u poslednih nekoliko decenija. Kubanski predsednik Migel Dias-Kanel je juče posle velikih demonstracija u svojoj zemlji, optužio američku vladu da vodi politiku "ekonomskog gušenja da bi izazvala socijalne nemire na ostrvu".

Kuba se trenutno bori sa porastom broja zaraženih korona virusom i teškom ekonomskom krizom koja je posledica američkih sankcija koje je uvela administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=13&nav_category=78&nav_id=1890070)

https://youtu.be/wU_g3cGftcE

Španija zahteva od Kube da se odmah oslobodi njihova novinarka


Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares pozvao je danas Kubu da odmah pusti novinarku Kamilu Akostu.

Ona je uhapšena u ponedeljak u Havani, nakon što je za španski list ABC izveštavala o građanskim nemirima u zemlji, prenosi Rojters.

"Španija brani pravo da slobodno i mirno demonstrira i traži od kubanskih vlasti da ga poštuju. Zahtevajte hitno puštanje Kamile Akoste", napisao je Albares na svom Tviter nalogu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=13&nav_category=78&nav_id=1890219)

Dobro organizovana akcija iz Majamija: Ko bi da zapali Kubu


Vest da su na Kubi počeli protesti protiv vlade zazvučala je kao znak da je na pomolu još jedna obojena revolucija. Ali, ubrzo su antivladine demonstracije postale brojnije van same Kube, što je samo pojačalo sumnje da SAD žele da promene režim protiv koga se bore već 60 godina. Akcija se, sugerišu naši sagovornici, vodila i iz Majamija.

Kubanski ekonomski sistem mora da se menja i ekonomske reforme na najvećem karipskom ostrvu su u toku. Međutim, glavni uzroci protesta na Kubi nisu teška ekonomska situacija, već američke sankcije koje su od 1961. samo pooštravane i koje drže ostrvo u svojevrsnom ekonomskom zatvoru, smatraju sagovornici Sputnjika.


Američke sankcije i medijska kampanja izazivaju nemire na Kubi

Kuba nije zemlja bez problema čiji su se građani na proteste podigli tek onako. Radi se o zemlji sa dubokim ekonomskim i socijalnim problemima. Ipak, ne prenebregavajući tu činjenicu, profesor Fakulteta društvenih nauka i stručnjak za Latinsku Ameriku Slobodan Pajović naglašava da su ekonomski problemi i nedostatak osnovnih životnih potrepština samo jedno lice krize koja pogađa Kubu. U srži problema leže šezdesetogodišnje američke sankcije i furiozna medijska kampanja koja se isto toliko vremena vodi protiv kubanskih vlasti.

Protesti na Kubi se, prema Pajovićevom mišljenju, moraju posmatrati u svetlu nove američke politike prema zemljama Latinske Amerike, prevashodno prema Kubi, Venecueli i Nikaragvi, državama u kojima su na vlasti, kako kaže, revolucionarni režimi. U uslovima promenjenog geostrateškog sadržaja, kada na kontinentu više nema samo američkog, već i ruskog i kineskog interesa SAD ne mogu da direktno sprovode svoju hegemonističku politiku kao što su ranije radile.

„Zbog toga imamo novi oblik uplitanja u unutrašnja pitanja jedne zemlje – to je kombinacija svih mogućih društvenih mreža, sistematizovan rad u informatičkoj sferi koji organizuje društvene nemire i socijalne konflikte“, kaže naš sagovornik.

Da se radi o manipulisanju jednog centra moći (američkog) ekonomskom krizom koja proizvodi logične posledice na socijalnom planu i u okvirima svakodnevnog života, Pajović vidi i u informaciji da se Vašington zalaže za formiranje „humanitarnog koridora“ preko koga bi američka pomoć stizala na Kubu.

„To je već model koji je vrlo sličan onome što se događalo u Venecueli, što jednom nezavisnom analitičaru otvara prostor da zaključi da po drugi put imamo mešanje SAD u unutrašnja pitanja jedne zemlje, u ovom slučaju na Kubi“, smatra on.

Sličnost sa onim što se događalo u Venecueli pre nekoliko godina, kada je administracija Donalda Trampa pokušavala da svrgne vladu Nikolasa Madura, Pajović vidi i u još nekim elementima – dovođenje zemlje u bezizlaznu ekonomsku situaciju praćeno je ne samo nestašicom osnovnih životnih potrepštine, već i nedostatkom električne energije, koji je, prema njegovim rečima, vrlo upotrebljiv momenat u stvaranju strategije haosa i neophodnosti pružanja humanitarne pomoći.

Kuba je do 2017. beležila ekonomski rast koji je zaustavljen sankcijama koje je uvela administracija Donalda Trampa, te ekonomska kriza ne može da se uzme kao osnovni činilac protesta na Kubi, zaključuje Pajović.


Protesti na Kubi – akcija organizovana u Majamiju

Nekadašnji jugoslovenski ambasador u Meksiku i profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo Dušan Vasić smatra da u korenu kubanskih protesta leže tri uzroka – američke sankcije, situacija sa koronavirusom, koja je doprinela usporavanju ekonomije, kao i to što Kuba, u uslovima vrlo teških međunarodnih okolnosti mora da sprovodi ekonomske reforme.

Ipak, i on smatra da iza svega stoji dobro organizovana medijska kampanja, koja se više ne sprovodi samo putem RTV „Marti“, radio-televizije kubanskih imigranata u SAD sa sedištem u Majamiju, već i društvene mreže. Za svoju tezu Vasić navodi nekoliko primera – na primer, protesti nisu izbili u 22 grada, kako su svetski mediji javili, već u osam i nije bilo žrtava.

„Da se radi o jednoj dobro organizovanoj akciji koja već dugo traje i koja se smatra jednom vrstom meke intervencije, vidljivo je iz nekoliko podataka. Na primer, meksički predsednik je odmah po izbijanju protesta javno apelovao da se prestane sa prikazivanjem lažne slike o tome šta se događa na Kubi i naveo je šta je uradila američka Agencija za pomoć zemljama u razvoju (USAID), koja je prekjuče sliku gde se vide demonstranti iz Egipta objavila na svojoj stranici i potpisala kao da su to demonstracije na Kubi“, navodi Vasić.

Teška ekonomska situacija na Kubi ne može se prenebreći – krajem juna prestao je da važi sistem dve monete, jedne konvertibilne i druge koja to nije; plate državnim službenicima su povećane skoro pet puta, što je izazvalo inflaciju i poskupljenje hleba za oko dvadeset, a struje za oko pet puta. Međutim, kubanska ekonomska situacija izazvana je sankcijama uvedenim pre 60 godina.

Sankcije i antikubanska delatnost, koja uključuje i 634 pokušaja atentata na pokojnog predsednika Fidela Kastra i neuspelu invaziju iz 1961, samo su jačale kako su godine prolazile. Administracija Baraka Obame jedina je američka administracija koja je imala dovoljno kuraži da pokuša da normalizuje odnose sa Havanom, što je i učinila. Međutim, Trampova administracija je odlučila da ponovo stegne omču oko Kube i čak da zaoštri sankcije koje su na snazi ostale do danas.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210713/dobro-organizovana-akcija-iz-majamija-ko-bi-da-zapali-kubu--1127368448.html)

Jedna osoba poginula na protestima na Kubi


Jedna osoba je poginula a nekoliko građana i pripadnika bezbednosnih snaga je povređeno na protestu u predgrađu Havane u ponedeljak, objavila je sinoć kubanska novinska agencija.

Ova informacija je, kako Rojters navodi, prva zvanična potvrda o pogibiji jednog građanina tokom nereda na Kubi koji su izbili u nedelju zbog duboke ekonomske krize i širenja korona virusa.

Kubanska agencija je navela da je "organizovana grupa antidruštvenih i kriminalnih elemenata" pokušala da dođe do policijske stanice u predgrađu La Gvinera sa ciljem da napadne njene zvaničnike i ošteti infrastrukturu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210714/jedna-osoba-poginula-na-protestima-na-kubi-1127399115.html)

"Obrazac ograničenja": Kubanske vlasti zabranile pristup društvenim mrežama


Kubanske vlastu zabranile su pristup društvenim mrežama, uključujući Facebook, VhatsApp, saopšteno je danas iz kompanije za globalni nadzor interneta Net Bloks sa sedištem u Londonu.

Net Blocks je na svojoj veb stranici potvrdio da je na Kubi komunikacija na Facebook, VhatsApp, Instagram i Telegram "delimično poremećena".

-Obrazac ograničenja primećen na Kubi, ukazuje na kontinuirano ometanje platformi za razmenu poruka koje se koriste za deljenje informacija o protestima u realnom vremenu, rekao je direktor Net Blocksa, Alp Toker.

Nezadovoljni lošom ekonomskom situacijom, nestašicama hrane i lekova, prekidima isporuka električne energije, visokim cenama i načinom na koji je vlada upravljala epidemiološkom krizom, hiljade Kubanaca priključile su se demonstracijama širom Kube .

Više desetina ljudi je uhapšeno tokom najvećih protesta koji su se na Kubi dogodili u poslednjih nekoliko decenija, jedna osoba je poginula, a nekoliko građana i pripadnika bezbednosnih snaga je povređeno na protestu u predgrađu Havane u ponedeljak, potvrdili su ranije lokalni mediji.

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel pozvao je pristalice Komunističke partije da se suprotstave demonstrantima, a tokom svog televizijskog obraćanja naciji Dijaz-Kanel je optužio SAD za nemire i sankcije Vašingtona koje u različitim formama traju još od 1962. godine, ocenivši da Amerika vodi politiku "ekonomskog gušenja Kube".


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/obrazac-ogranicenja-kubanske-vlasti-zabranile-pristup-drustvenim-mrezama/ddlwtw2)

https://youtu.be/cqDi1rfDI9s

Demonstracije na Kubi: Ima poginulih, zabranjen pristup Fejsbuku i Instagramu


Kubanske vlasti potvrdile su da je jedna osoba izgubila život tokom antivladinih demonstracija koje su poslednjih dana potresle zemlju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je sinoć da je 36-godišnji demonstrant umro u ponedeljak za vreme sukoba demonstranata i policije u opštini Arojo Naranho u predgrađu Havane.

Ministarstvo je navelo da je bilo hapšenja i povređenih ljudi, među kojima i nekoliko policajaca.

U saopštenju se optužuju demonstranti da su demolirali kuće, izazivali požare i rušili vodove za struju. Oni se takođe optužuju da su napadali policiju i civile noževima, kamenjem i drugim predmetima.

U demonstracijama koje su izbile u nedelju je hiljade Kubanaca izašlo na ulice da izrazi nezadovoljstvo zbog nestašica hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.

U Havani je u utorak i dalje bio veliki broj policije na ulicama, a čuvali su i ključna mesta kao što je promenada Malekon pored obale i Kapitol. U zemlji je i dalje poremećen servis interneta i mobilnih telefona.

Nema izveštaja o novim protestima. Vlada je pokušala za proteste da okrivi kubanske Amerikance koji su koristili društvene mreže da podstknu nemire na Kubi.

Demonstracije održane u nekoliko gradova i manjih mesta su bile među najvećim izlivima antivladinih osećanja viđenih u više godina na Kubi, koja je pod čvrstom vladinom kontrolom. Zemlja se suočava sa skokom broja zaraženih korona virusom i bori se sa najgorom ekonomskom krizom u više decenija izazvanom američkim sankcijama koje je uvela adminsitracija predsednika Donalda Trampa.

Zbog ovog retkog izražavanja neslaganja i bivši predsednik Raul Kastro, koji se povukao, pridružio se u ponedeljak drugim vođama u nameri da razgovara o aktuelnoj situaciji.

Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez juče je rekao da su 11. jula bili neredi, i vrlo ograničeni poremećaji a da su "oportunisti" iskoristili vrlo teške uslove u kojima Kubanci danas žive. On je, međutim, naglasio da tog dana "nije bilo socijalne eksplozije na Kubi".

"Nije bilo socijalne eksplozije zbog volje našeg naroda i zbog podrške našeg naroda revoluciji i njenoj vladi", rekao je ministar.


Blokirani pristup društvenim mrežama

Kubanske vlastu zabranile su pristup društvenim mrežama, uključujući Fejsbuk, kao i Vocap, saopšteno je danas iz kompanije za globalni nadzor interneta Net Bloks sa sedištem u Londonu.

Net Bloks je na svojoj veb stranici potvrdio da je na Kubi komunikacija na Fejsbuku, Vacapu, Instagramu i Telegramu "delimično poremećena".

"Obrazac ograničenja primećen na Kubi, ukazuje na kontinuirano ometanje platformi za razmenu poruka koje se koriste za deljenje informacija o protestima u realnom vremenu," rekao je direktor Net Bloksa, Alp Toker, prenosi Rojters.

Nezadovoljni lošom ekonomskom situacijom, nestašicama hrane i lekova, prekidima isporuka električne energije, visokim cenama i načinom na koji je vlada upravljala epidemiološkom krizom, hiljade Kubanaca priključile su se demonstracijama širom Kube.

Više desetina ljudi je uhapšeno tokom najvećih protesta koji su se na Kubi dogodili u poslednjih nekoliko decenija, jedna osoba je poginula, a nekoliko građana i pripadnika bezbednosnih snaga je povređeno na protestu u predgrađu Havane u ponedeljak, potvrdili su ranije lokalni mediji.

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel pozvao je pristalice Komunističke partije da se suprotstave demonstrantima, a tokom svog televizijskog obraćanja naciji Dijaz-Kanel je optužio SAD za nemire i sankcije Vašingtona koje u različitim formama traju još od 1962. godine, ocenivši da Amerika vodi politiku "ekonomskog gušenja Kube".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=14&nav_category=78&nav_id=1890443)

Demonstranti u Majamiju, koji podržavaju proteste na Kubi, blokirali glavni put


Američki građani koji izražavaju solidarnost sa hiljadama kubanskih antivladinih demonstranata danas su blokirali glavni put u južnom delu savezne države Florida.

Velika grupa demonstranata ponovo se danas okupila u Majamiju, pružajući podršku Kubancima koji su tokom vikenda posle mnogo godina izašli na proteste, pre svega zbog loše ekonomske situacije u zemlji.

U južnoj Floridi živi najveća američka populacija Amerikanaca poreklom sa Kube.

Za razliku od prethodnih dana, demonstranti su danas blokirali put nedaleko od centra Majamija, prvo u jednom, a zatim u oba smera.

Hiljade Kubanaca izašle su na ulice tokom vikenda, protestujući zbog visokih cena i nestašice hrane. Takvi neodobreni protesti su retki na komunističkoj Kubi, a poslednji su bili 1994. godine.

izvor (https://www.politika.rs/sr/clanak/483355/Demonstranti-u-Majamiju-koji-podrzavaju-proteste-na-Kubi-blokirali-glavni-put)

Kuba: Postoji rizik od američke vojne intervencije


Pozivi na humanitarnu intervenciju na Kubi, koji su se pojavili na društvenim mrežama, mogu otvoriti vrata vojnoj intervenciji Sjedinjenih Američkih Država, smatra ministar spoljnih poslova Kube Bruno Rodrigez.

„Moliti za humanitarnu intervenciju na Kubi, znači moliti za vojnu intervenciju SAD“, rekao je Rodrigez.
Ministar je istakao da je vlada SAD kriva za incidente od 11. jula.

„Krivim vladu SAD za direktnu umešanost i smatram ih odgovornim za incidente koji su se dogodili 11. jula. Ona će biti odgovorna i za njihove posledice“, izjavio je ministar spoljnih poslova Kube.

Prvi veliki protesti su se dogodili 11. jula u deset administrativnih jedinica Kube, u kojima je učestvovalo hiljade ljudi. Zahtevi protestanata su „održavanje slobodnih izbora“ i rešavanje socijalnih problema. Pristalice vlade i komunista su nakon poziva predsednika izašli na ulice i organizovali okupljanja u kubanskim gradovima.

Kako je objavio list kubanske komunističke partije „Granma“, protekle noći je tokom protesta poginuo muškarac od 36 godina, veliki broj je povređen, među kojima su i pripadnici policije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210714/kuba-postoji-rizik-od-americke-vojne-intervencije-1127400566.html)

https://youtu.be/zU2oA2WpRNU

https://youtu.be/cJgwzVs_c1Y

Kubanski predsednik: Krive su i vlasti, ne samo SAD


Kubanski predsednik Migel Dias-Kanel pripisao je vladi te zemlje deo odgovornosti za nestašicu i ekonomsku krizu zbog kojih su izbile velike demonstracije.

On je pozvao Kubance da ne reaguju nasilno.

Dias-Kanel, koji je ranije za proteste krivio SAD, u televizijskom obraćanju prvi put je kritički govorio o kubanskim vlastima.

U demonstracijama, najvećim na Kubi u poslednjih nekoliko decenija, hiljade ljudi je u nedelju izašlo na ulice da izrazi nezadovoljstvo zbog nestašica hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.

Policija je uhapsila više desetina demonstranata, a u saopštenju je optužila učesnike protesta da su demolirali kuće, izazivali požare i rušili vodove za struju. Oni se takođe optužuju da su napadali policiju i civile noževima, kamenjem i drugim predmetima.

"Moramo izvući pouku iz nemira. Takođe moramo da obavimo kritičku analizu svojih problema kako bismo delovali, prevazišli ih i izbegli da se ponove", rekao je predsednik.

On je ranije optužio američku vladu da vodi politiku "ekonomskog gušenja da bi izazvala socijalne nemire na ostrvu". "Šta oni traže. Da izazovu socijalne nerede, da izazovu nerazumevanja medju Kubancima ali takodje i čuvenu promenu režima", rekao je kubanski predsednik.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=15&nav_category=78&nav_id=1890911)

https://youtu.be/isfVQKwgjpI


https://youtu.be/1f3UZi6MjSA


https://youtu.be/bj5Q63w_6xk

Gradonačelnik Majamija: Jedna od opcija - bombardovati Kubu, kao Kosovo


Gradonačelnik američkog grada Majamija Frensis Suares smatra da SAD treba da vojno intervenišu na Kubi radi zbacivanja aktuelnog režima.

Gradonačelnik je televiziji "Foks njuz" saopštio da Vašington treba da izuči različite opcije pritiska na Havanu.

"Treba razgovarati i i to uzeti kao potencijalnu opciju, kao jednu od mnogih drugih opcija", naglasio je Frensis.

Međutim, nešto kasnije, Suares je malo ublažio svoju prvobitnu izjavu: nije pozivao na vazdušni napad na Kubu, već je samo naveo primere reakcije SAD na događaje u svetu.

"Jedan od primera je vazdušni napad na Kosovo za vreme administracije Klintona", objasnio je Suares, misleći na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

On je dodao da ne poziva na konkretne korake, ali da su "ljudi u Majamiju veoma zabrinuti" time što američke vlasti ništa ne preduzimaju.

"Da budem jasan: ne propagiram konkretnu strategiju, nisam vojni ekspert niti predstavnik vojske. Nemam podatke niti analize koje ima vojska. Naša vojska će donositi odluke. Verujem, javno ili ne, ali takve diskusije se vode", objasnio je gradonačelnik Majamija.

Prvi veliki protesti su se dogodili 11. jula u deset administrativnih jedinica Kube, u kojima je učestvovalo hiljade ljudi. Zahtevi protestanata su „održavanje slobodnih izbora“ i rešavanje socijalnih problema. Pristalice vlade i komunista su nakon poziva predsednika izašli na ulice i organizovali okupljanja u kubanskim gradovima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210715/gradonacelnik-majamija-jedna-od-opcija---bombardovati-kubu-kao-kosovo-1127427794.html)

Rusija: Amerika pokušava da izvede "obojenu revoluciju" na Kubi


Moskva poziva Vašington da se ne mešaju u unutrašnje stvari Kube, da Kubancima dozvoli da sami odluče o svojoj sudbini, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Pozivamo Vašington da napokon zauzme objektivan stav, da se oslobodi licemerstva, dvojih standarda u politici. Treba dozvoliti Kubancima, njihovoj vladi i narodu da sami reše probleme i odluče o svojoj sudbini“, navodi se u saopštenju Zaharove.

„Od SAD i njihovih sledbenika traži se samo jedna stvar – da se ne mešaju u stvari suverene države. Ako je Vašington zaista zabrinut humanitarnom situacijom na Kubi i želi nečim da pomogne običnim Kubancima, treba da počnu od sebe – da ukinu blokadu, koju od početka odbacuje cela međunarodna zajednica“, dodala je ona.

Ona je primetila da SAD pokušavaju da primene scenario „obojene revolucije“ na Kubi.

„Ovde je logika jednostavna. Vašington je to već više puta koristio u različitim situacijama, ali sve sa istim algoritmom: inspirisati „obojene revolucije“ prema neugodnim režimima. Prvo im se uvode sankcije, stvaraju se spolja veštački problemi koji podstiču socijalno-ekonomske probleme. Time se izaziva napetost, raspiruje antivladino raspoloženje. Kada se stvori kritična masa, sva krivica se svaljuje na nacionalnu vladu. Na sve načine se diskredituje njena delatnost i time se situacije vodi ka slomu. Ovaj algoritam pokušavaju da primene na Kubi“, navodi se u saopštenju Zaharove.

Po njenim rečima, „uprkos svim merama podrške ekonomiji zemlje i pružanja pomoći stanovništvu koje preduzima centralna kubanska vlast, upravo njih Vašington optužuje za nastalu krizu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210715/rusija-amerika-pokusava-da-izvede-obojenu-revoluciju-na-kubi-1127433138.html)

Mala pobeda demonstranata na Kubi: Ukinute restrikcije na hranu i lekove


Kuba je objavila da privremeno ukida restrikcije na količinu hrane i lekova koje putnici mogu da unesu u zemlju, što je mali ustupak zahtevima demonstranata koji su izašli na ulice prošlog vikenda.

Od ponedeljka, 19. jula, neće biti ograničenja za robu koju donose putnici do kraja godine.

Hiljade ljudi izašle su na ulice širom zemlje zbog nestašice osnovne robe, ograničenja građanskih sloboda i načina na koji vlasti rešavaju problem epidemije kovid 19. To su bili najveći protesti u Kubi u poslednjih nekoliko decenija.

Jedan od njihovih zahteva bio je da ljudi koji dolaze na Kubu sa zalihama ne plaćaju carinu, preneo je Bi-Bi-Si.

Promenu je objavio premijer Manuel Marero Kruz na sastanku koji je prenosila državna televizija.

- Ovo je zahtev velikog broja putnika i odluka je bila neophodna - rekao je premijer i dodao da će Vlada ponovo "procieniti situaciju" nakon 31. decembra, preneo je Bi-Bi-Si.

Desetine ljudi su uhapšene u nemirima koji su počeli 11. jula, a vlasti su juče potvrdile da je jedan čovek poginuo.

Neodobrene demonstracije su nelegalne u ovoj zemlji, a antivladini protesti se retko dešavaju. Vlasti su za ove proteste optužile "kontrarevolucionare" koje finansiraju i podstiču SAD.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/mala-pobeda-demonstranata-na-kubi-ukinute-restrikcije-na-hranu-i-lekove/n7lqntq)

https://youtu.be/3jh0zLepnW0

https://youtu.be/YLB_uSFodJw

Predsednik Kube: SAD nisu uspele u naporima da unište Kubu
SVET Autor: Beta 16. jul. 2021

Kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel izjavio je da SAD "nisu uspele u naporima da unište Kubu", dan nakon što je američki predsednik Džozef Bajden rekao da je Kuba "propala država koja ugnjetava svoje građane".

„SAD nisu uspele u naporima da unište Kubu iako su na to potrošile milijarde dolara“, napisao je na Tviteru komunistički lider, pet dana nakon istorijskih protesta protiv vlasti u kojima je jedna osoba poginula, na desetine ranjeno i više stotina uhapšeno.

Povodom američkog embarga koji je na snazi od 1962. godine, a pooštren tokom mandata Donalda Trampa (Trump), kubanski predsednik je rekao da je „propala država ona država koja je da bi udovoljila i ucenjivala reakcionarnu manjinu sposobna da uveća štetu za 11 miliona ljudi, zanemarujući volju većine Kubanaca, Amerikanaca i medjunarodne zajednice“.

Bajden je juče rekao da razmatra „nekoliko stvari… kako bi se pomoglo narodu Kube“, „propale države koja ugnjetava svoje gradjane“. On je istakao spremnost da pošalje „značajne količine“ antikovid vakcina „ako bude siguran da će neka medjunarodna organizacija davati te vakcine i to na takav način da gradjani imaju pristup vakcinama“ pošto se Kuba nije pridružila programu UN Kovaks (Covax) za distribuciju vakcina širom sveta. SAD takodje proveravaju da li postoje „tehnološke mogućnosti“ neophodne za „ponovno uspostavljanje“ mobilnog interneta, koji je odsečen na ostrvu, dodao je Bajden.

„Ako predsednik Džozef Bajden zaista brine za kubanski narod, mogao bi da ukine 243 mere koje je uveo predsednik Donald Tramp, uključujući više od 50 surovo uvedenih tokom pandemije, kao prvi korak ka okončanju blokade“, poručio je danas kubanski predsednik.

Izvor: www.n1info.com

Петак, 16.07.2021.
Јелена Стевановић

Апели Бајдену да војно интервенише на Куби

Франсис Суарез, градоначелник Мајамија, пореклом Кубанац, позвао америчког председника да одобри ваздушне ударе по узору на Клинтоново бомбардовање СРЈ

Због ривалства с Кином, које је одредила као најважнији спољнополитички интерес, Бајденова влада намерава да се далеко мање бави другим деловима света. Ипак, после недавних дешавања на Хаитију и Куби, у Никарагви и другим латиноамеричким и карипским земљама, Америка се поново посветила и сопственом „дворишту”, а политичари кубанског порекла чак траже војну интервенцију налик оној на Косову.

Председник Џозеф Бајден одмах је реаговао на протесте који су у недељу одржани на Куби, где је масовно исказивање незадовољства ретка појава. Већ у понедељак, шеф Беле куће оптужио je хаванске званичнике да су посвећени сопственом богаћењу, уместо привредном расту и борби против пандемије. „Ово је јасан захтев за слободу”, оценио је Бајден.

Он је под притиском градоначелника Мајамија Франсиса Суареза и републиканског сенатора Марка Рубија да размисли и о војној интервенцији. Суарез је у изјави за Фокс њуз казао да треба размислити о „војној акцији попут оних у Панами и Југославији” и додао да је једна од могућности и оно што је „председник Клинтон урадио на Косову, кад је интервенисао ваздушним ударима на хуманитарној основи”.

Хиљаде Кубанаца демонстрирале су против комунистичких власти због тешке ситуације с епидемијом вируса корона и економских проблема, који су у великој мери узроковани америчким ембаргом. Учесници протеста тражили су храну, лекове и вакцине, док су насилни међу њима превртали полицијска возила и пљачкали продавнице. Полиција је претукла неке од демонстраната, а друге растерала бибер-спрејом. Према речима активиста, у недељу је нестало или приведено око сто људи, а власти су потврдиле погибију једног демонстранта.

На узвик појединих демонстраната: „Доле диктатура!”, председник Мигел Дијаз Канел је позвао на контрамитинг и одбрану револуције од наводних америчких плаћеника који су примили новац да би дестабилизовали сопствену земљу. Ипак, Дијаз Канел је у среду признао пропусте у снабдевању основним животним потрепштинама. Влада је обећала да ће се потрудити да не буде рестрикција струје и привремено је укинула царине на храну и лекове које Кубанци уносе у земљу враћајући се из иностранства.

Како преноси „Њујорк тајмс”, први човек вашингтонске администрације поручио је да се ускоро могу очекивати нове америчке мере поводом ситуације на Куби и Хаитију, где је прошле седмице убијен председник државе. Према оцени њујоршког дневника, садашње Западно крило мораће да се позабави Латинском Америком и Карибима далеко више него што је то чинило последњих неколико влада, које су у жижу интересовања стављале ратове на Блиском истоку и такмичење с Русијом и Кином.

Бајден је био потпредседник у Обаминој влади кад су САД обновиле дипломатске односе с Хаваном, али актуелни станар Авеније Пенсилванија није преиначио одлуку свог претходника Доналда Трампа да Кубу стави на листу земаља које спонзоришу тероризам.

Бајден се у понедељак обратио и политичарима на Хаитију, тражећи од њих да се „удруже зарад добробити земље” након што је убијен тамошњи председник Жовенел Моиз. Власти карипске земље саопштавају да је атентат извршен у организацији двојице америчких држављана хаићанског порекла, као и 26 пензионисаних колумбијских војника. И у овој карипској земљи избили су нереди после трагичних догађаја, а нестабилност у престоници Порт о Пренсу за САД је проблематична и због тога што најављује нови талас хаићанских имиграната. Политичка нестабилност, немаштина, немири и природне катастрофе – хроничне су бољке Хаитија.

Из истог разлога – због реке тражилаца азила која се слива ка мексичко-америчкој граници – Вашингтон помно прати и дешавања у Централној Америци. Бајден је потпредседници Камали Харис поверио да у сарадњи с владама Гватемале, Никарагве и Салвадора пронађе решење да становници ових земаља остану код куће. Америка нуди економску помоћ и сарадњу у борби против криминала, а азиланти се жале на сиромаштво, банде, корупцију и одсуство политичких слобода. У понедељак је Стејт департмент поништио визе за око сто никарагванских функционера, забрањујући им да уђу у САД након што је оцењено да гуше мирне протесте и крше људска права. Влада у Вашингтону је и потенцијалним мигрантима са Кубе и Хаитија у уторак поручила да не долазе.

Бајден је „наследио” и ситуацију у Венецуели, која је годинама у политичкој и економској кризи, појачаној због Трамповог ембарга на нафту. Од четири милиона Венецуеланаца који су напустили земљу, половина је завршила у Колумбији, америчкој савезници, што је искомпликовало ситуацију у Боготи, јер се и она суочава с незадовољством грађана и немирима.

И док Вашингтон држи да је цела западна хемисфера његова ексклузивна интересна сфера, Пекинг последњих година све амбициозније покушава да продре у америчко „двориште”. Кина је постала највећи трговински партнер осам латиноамеричких земаља, а 19 држава тог региона учествује у кинеском пројекту за финансирање инфраструктуре, колоквијално названом Нови пут свиле. Посебно су чавистичке власти развиле добре односе с Кином, Русијом и Ираном, због чега ће Бајден вероватно морати да се позабави Венецуелом далеко више него што су то чинили његови претходници.

Izvor: www.politika.rs

Dalje ruke od Kube! Demonstranti u Solunu spalili američku zastavu


U Solunu je održan protest „protiv nedopustivog imperijalističkog mešanja SAD na Kubi“, a demonstranti su tom prilikom zapalili američku zastavu, prenosi Sputnjik Grčka.
Protest je održan u blizini Generalnog konzulata SAD u Solunu, a u njemu je učestvovalo nekoliko desetina ljudi.

„Fidelovu državu neće slomiti pretnje! Dalje ruke od komunista!“, skandirali su demonstranti. U nekom momentu polili su američku zastavu zapaljivom smesom, a potom je spalili.

Demonstranti su držali plakate sa natpisima „Kuba nije sama! Ona će pobediti!“, „Dalje ruke od Kube!“, „Nema blokade“, „Solidarnost sa kubanskim narodom“.

Ispred američke ambasade u Atini takođe je održan masovni protest. Demonstranti su držali natpis: „Ukinite blokadu, pustite Kubu da diše“. Policija je autobusima zatvorila sve prilaze ambasadi.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210716/dalje-ruke-od-kube-demonstranti-u-solunu-spalili-americku-zastavu--1127479705.html)

Bajden zabrinut za ljudska prava Kubanaca – spasavaj se ko može


Kad predsednik SAD Bajden kaže da je zabrinut za stanje ljudskih prava na Kubi i poziva da se tom narodu pomogne, to nisu dobre vesti za tu zemlju. Mnogo je primera za to, od Iraka, Libije do Latinske Amerike. Krajnje je licemerno reći da se podržava borba za ljudska prava kubanskog naroda, kom SAD decenijama sankcijama uskraćuju pravo na život.

Skoro 60 godina SAD drže Kubu pod neprekidnim sankcijama, što je forma zle namere prema toj zemlji i njenom narodu, ocenjuje Dušan Vasić, redovni profesor univerziteta i bivši ambasador u više zemalja Latinske Amerike, povodom protesta koji su ovih dana potresli Kubu.

Posle decenija pokušaja Vašingtona da sruši vlast na Kubi i preko 600 neuspelih atentata na kubanskog lidera Fidela Kastra, aktuelni predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel optužuje SAD za ono što se dešava u njegovoj zemlji i čak upozorava na opasnost od američke vojne intervencije iz humanitarnih razloga. Po mišljenju Rajka Petrovića sa Instituta za evropske studije, predsednik Kube ima dodatne argumente u izjavama američkih senatora i kongresmena kubanskog porekla koji otvoreno pozivaju predsednika Džoa Bajdena da agresivnije pristupi rešavanju pitanja Kube.


Pogubne posledice američkih sankcija Kubi

Međutim, ističe Petrović, ako SAD istinski žele da pomognu kubanskom narodu, to će najbolje učiniti ako ukinu sankcije koje daleko više pogađaju obične ljude nego vlast.
Dr Dejan Mihailović, profesor Univerziteta „Tehnolohiko de Monterej“ u Meksiko Sitiju, objašnjava da se situacija u Kubi može sagledati sa dva nivoa: jedan je kroz regionalnu sliku i prisustvo SAD u Latinskoj Americi, i drugi vezan za unutrašnje probleme i tešku ekonomsku situaciju, koja je opet rezultat delovanja SAD.

„Američke sankcije, naime, nisu obična blokada, to je pravi ekonomski rat koji se vodi protiv Kube a posledice su pogubne. Sama strategija embarga je bila usmerena na to da se postepeno uguši Fidelov režim i da Kuba postane još jedna američka marioneta u regionu, što se nije dogodilo. Očekivalo se takođe da će posle pada Berlinskog zida doći do promena na Kubi, pa se ni to se nije desilo. Devedesetih je takođe bila kriza koja se objašnjavala činjenicom da ekonomski rat proizvodi unutrašnju nestabilnost na Kubi“,podseća Mihailović.

On ipak dodaje da je razlog za aktuelno nezadovoljstvo građana Kube i neefikasno sprovođenje unutrašnjih reformi, što je dovelo do poskupljenja osnovnih životnih namirnica, redova pred prodavnicama, isključenja struje, a ako se na to doda pandemijska kriza onda, kako kaže, imamo puno začina u supi koja se krčka i može da proključa.


Pipci iz Majamija

Dušan Vasić ističe u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ da je nezadovoljstvo građana na Kubi podgrevano posredstvom propagande koju SAD već dugo realizuju preko medija iz Majamija, centra kubanskih emigranata.

„Od 1986. radio a onda i televizija ’Marti‘ 24 sata emituju program bombardujući Kubance najmračnijom propagandom. To ni Informbiro nije radio Jugoslaviji“, slikovito primećuje naš sagovornik.

Vasić je ipak uveren da se Bajden neće odlučiti da interveniše silom na Kubi jer nije uobičajeno da se američki lideri upuštaju u takve avanture u prvoj godini mandata. S druge strane, protesti na Kubi su, ističe on, daleko manje brojni nego recimo oni koje organizuje kubanska dijaspora u Majamiju, što takođe čini manje verovatnom eventualnu američku intervenciju.

Rajko Petrović upozorava, međutim, da su zbivanja na Kubi pokazatelj sve nestabilnije situacije u Latinskoj Americi koju Vašington po čuvenoj Monroovoj doktrini tradicionalno smatra svojim „zadnjim dvorištem“. On konstatuje da je scenario koji svedočimo na Kubi, sa sankcijama, teškom ekonomskom situacijom, isključenjem struje i protestima, prethodno iskusila Venecuela,a da je „američki trag“ prisutan i u nedavnom ubistvu predsednika Haitija Žovenela Moiza.

Sama činjenica da su u tom atentatu učestvovali i državljani SAD poreklom Haićani, pri čemu je jedan doušnik DEA, američke Agencije za borbu protiv narkotika, prema Petrovićevim rečima, govori u prilog tome da su američke službe morale znati kuda su se oni kretali i šta su spremali. Sumnjivo je, kaže, i što je predsednik vlade Haitija odmah pozvao SAD da intervenišu i dođu na Haiti da sa vojnim snagama održavaju red. Pritom, Majami je čvorište za američko angažovanje u regionu, pa je tako iz tog grada navodni naručilac ubistva predsednika Haitija, a odatle već decenijama kreću i svi antikubanski poduhvati Sjedinjenih Država, kaže Petrović.


Najveći strah SAD

Svi ovi momenti, ističe sagovornik Sputnjika, povod su za strahovanje šta će se dešavati na predsedničkim izborima u Nikaragvi krajem godine, ali i u Brazilu gde ankete pokazuju da bi socijalista Luis Injasio Lula da Silva mogao da pobedi u prvom krugu.

„Jedan od elemenata nacionalne strategije SAD jeste da sve države treba učiniti takvim da imaju prijateljsku politiku, punu saradnju i uvažavaju interese SAD,a iza toga ide razrada i sprovođenje i to tako funkcioniše po celom svetu“, nadovezuje se Vasić.

Mihailović ističe da događaje na Kubi treba staviti u širi kontekst strukturalne krize kapitalizma kao svetskog sistema, kriza modela hegemonije koju predstavljaju SAD i njihovi saveznici i krize zapadnog civilizacijskog koda, a budućnost Kube sagledavati kroz budućnost otpora prema imperijalističkim pretenzijama SAD i još nekih zemalja i antikolonijalnog stava.

„Najveći strah Vašingtona je da će najveće zemlje Latinske Amerike – Meksiko, Argentina i, kako stvari stoje, uskoro i Brazil, dobiti vlade koje neće poslušno izvršavati zadatke koje im postavljaju SAD. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati svaki sledeći potez Vašingtona, ne samo na Kubi već i u Nikaragvi, Peruu, Boliviji, a praktično ceo region Latinske Amerike će postati prioritet za Vašington“, prognozira Mihailović.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210716/bajden-zabrinut-za-ljudska-prava-kubanaca--spasavaj-se-ko-moze-video-1127457641.html)

Демонстрације на Куби
Објављено: 13.07.2021.

У Хавани су 11. јула 2021. године одржане највеће антивладине демонстрације у новијој историји Кубе, државе притиснуте економским проблемима, санкцијама САД и пандемијом вируса корона. Истог дана одржани су и скупови присталица председника Мигела Дијаза-Канела и власти ове карипске земље.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

[attachment=9]

[attachment=10]

Izvor: www.politika.rs

Kubanska vlada na kontramitingu okupila na desetine hiljada pristalica, presednik održao zapaljiv govor
Tanjug 17.07.2021.

Kubanska vlada okupila je danas na desetine hiljada pristalica na ulicama - skoro nedelju dana nakon što su ih iznenadili najveći antivladini protesti tokom nekoliko decenija, javlja AP.

Predsednik Kube Migel Dijaz Kanel, koga je pratio bivši predsednik Raul Kastro (90), pojavio se na mestu gde su se prethodnog vikenda održali neki od najvećih protesta protiv političkog sistema. Kako dodaje američka novinska agencija, Dijaz Kanal je održao strastveni govor, okrivljujući SAD za nedavne nerede i ekonomske sankcije, "blokadu, agresiju i teror", dok su pristalice mahale kubanskim zastavama i zastavama Pokreta 26. jul, koji je vodio Fidel Kastro tokom kubanske revolucije.

- Neprijatelj se vratio kako bi bacio na nas sve što ima, sa ciljem da uništi sveto jedinstvo i mir građana - rekao je predsednik Kube.

On je završio obraćanje tradicionalnim usklikom "Domovina ili smrt", što je slogan koji su, kako navodi AP, prošle nedelje ismejali demonstranti uzvikujući "Domovina i život". Havana se prethodnih dana vraćala u normalu, iako je internet mobilni servis, koji su vlasti ugasile u nedelju, ostao limitiran.

Izvor. www.blic.rs

Podrška kubanskim vlastima: 100.000 ljudi na ulicama Havane


Više od 100.000 Kubanaca okupilo se na jednom trgu u Havani kako bi izrazili podršku vladi nedelju dana nakon uličnih nemira, nasilja i vandalizma u kojima su učestvovali protivnici vlasti.

„Od ranog jutra okupilo se više od 100.000 ljudi podstaknuti željom da zaštite svoju zemlju od stranog mešanja, kao i od potresa koji se provociraju na ostrvu kako bi se izazvali socijalni nemiri i dovelo do političke destabilizacije“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova objavljenom na Tviteru.

Podršku su pružili i predsednik Kube Migel Dijas-Kanel kao i bivši predsednik Raul Kastro.

Podsetimo, prvi veliki protesti su se dogodili 11. jula u deset administrativnih jedinica Kube, u kojima je učestvovalo hiljade ljudi. Zahtevi protestanata su „održavanje slobodnih izbora“ i rešavanje socijalnih problema. Ministar spoljnih poslova Kube Bruno Rodrigez izjavio je da je vlada SAD kriva za incidente od 11. jula.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da SAD razmatraju da „pomognu kubanskom narodu“, ako tu mogućnost ne iskoristi vlada zemlje.

Moskva je pozvala Vašington da se ne meša u unutrašnje stvari Kube, da Kubancima dozvoli da sami odluče o svojoj sudbini.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210717/podrska-kubanskim-vlastima-100000-ljudi-na-ulicama-havane-1127504563.html)

https://youtu.be/djj84ooaJCs

https://youtu.be/8WN0wTdK3Og

SAD uvele sankcije kubanskoj jedinici i bezbednosnom zvaničniku
SVET Autor: FoNet 22. jul. 2021

Sjedinjene Američke Države uvele su niz sankcija višem kubanskom bezbednosnom zvaničniku i jedinici specijalnih snaga Ministarstva unutrašnjih poslova zbog navodnih kršenja ljudskih prava prilikom suzbijanja antivladinih protesta ovog meseca.

Taj potez označava prve konkretne korake administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da izvrši pritisak na kubansku vladu, jer se suočava sa pozivima kubansko-američke zajednice da pokaže veću podršku najvećim protestima koji su pogodili Kubu u poslednjih nekoliko decenija. Nakon uvođenja sankcija, Bajden je rekao da je to prvi korak u američkom odgovoru.

“Nedvosmisleno osuđujem masovna zatvaranja i lažna suđenja kojima se nepravedno osuđuju na zatvor oni koji su se usudili da progovore. Ovo je samo početak i nastavićemo da kažnjavamo pojedince odgovorne za ugnjetavanje kubanskog naroda,” rekao je Bajden, objavio je Rojters, prenosi Slobodna Evropa.

Brzina kojom su uvedene sankcije signal je da je malo verovatno da će Bajden ubrzo ublažiti američki pristup Kubi. Američko Ministarstvo finansija navelo je da su sankcije izrečene jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova i generalu Alvaru Lopesu Mieri, ministru Revolucionarnih oružanih snaga.

Hiljade Kubanaca organizovalo je demonstracije prošle sedmice kako bi protestovali protiv ekonomske krize koja je donela nestašicu osnovnih potrepština, kao i nestanak struje.

Izvor: www.n1info.com

Bajden: Nove sankcije protiv Kube tek početak
SVET Autor: Beta 22. jul. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da su nove sankcije Kubi kao znak protesta zbog "suzbijanja" nedavnih protesta u toj ostrvskoj državi, "tek početak".

„SAD će i dalje sankcionisati odgovorne za ugnjetavanje kubanskog naroda“, rekao je Bajden koji je osudio hapšenja na Kubi i „lažna suđenja“ onima koji se usude da govore.

Prethodno je američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila da su uvedene sankcije protiv kubanskog ministra odbrane Alvara Lopesa Mijere i specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova zbog nedavne represije protesta na Kubi.

„Kubanski narod protestuje zbog osnovnih i univerzalnih prava koja mu vlada mora garantovati“, rekla je ministarka i dodala da će SAD i dalje primenjivati sankcije u znak podrške „potrazi za demokratijom“.

Na Kubi su nedavno održani protesti tokom kojih je u neredima poginula jedna osoba i nekoliko desetina povređeno. Prema navodima opozicije na Kubi, uhapšeno je oko 100 ljudi. Kubanci su izašli na ulice nezadovolji zbog nestašice hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.

Izvor: www.n1info.com

Kuba osudila sankcije


Kuba je osudila "neosnovane" sankcije koje je Vašington najavio protiv kubanskog ministra odbrane.

Ta zemlja je poručila SAD da se bave policijskom represijom i nasiljem na svojoj teritoriji.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je u četvrtak da su nove sankcije Kubi kao znak protesta zbog "suzbijanja" nedavnih protesta u toj ostrvskoj državi, "tek početak".

Ministarka finansija SAD Dženet Jelen rekla je da su uvedene sankcije protiv kubanskog ministra odbrane Alvara Lopesa Mijere i specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova zbog nedavnog gušenja protesta na Kubi.

Šef kubanske diplomatije Bruno Rodriges na Tviteru je osudio uvođenje sankcija.

"Odbacujem neosnovane i klevetničke sankcije vlade SAD protiv (...) Alvara Lopesa Mijere i Specijalne brigade", naveo je Rodrigues.

Na Kubi su nedavno održani protesti tokom kojih je u neredima poginula jedna osoba i nekoliko desetina povređeno. Prema navodima opozicije na Kubi, uhapšeno je oko 100 ljudi.

Kubanci su izašli na ulice nezadovoljni zbog nestašice hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=07&dd=23&nav_category=78&nav_id=1894421)

Svaka vojna intervencija na Kubi bila bi novi Vijetnam
Tanjug 23. 07. 2021.

AMBASADOR Kube u Beogradu, Gustavo Trista del Todo izjavio je da bi vojna intervencija na Kubi bila novi Vijetnam i da to ne žele Sjedinjene Američke Države.

On je to rekao za list "Politika" odgovarajući na pitanje da li ga zabrinjava mogućnost vojne intervencije SAD nakon protesta u toj zemlji, a koju traži kubanska imigracija na Floridi. Prema njegovim rečima, Kuba je spremna da se suoči sa intervencijom ističući da je doktrina te zemlje rat celog naroda.

- Na svakom uglu će naići na ljude koji će braniti svoju zemlju Ceo narod bi učestvovao. Amerikanci znaju da bi imali dosta mrtvih vojnika i zato se nikada nisu odlučili za intervenciju - rekao je del Todo. Govoreći o nedavno organizovanim protestima u toj zemlji on je kazao da Kuba ima ekonomskih problema, nestašice, kao i restrikcije zbog pandemije korona virusa, zbog čega su, kaže, Amerikanci videli priliku i na društvenim mrežama podstrekivali nemire.

- Oni svuda imaju isti scenario, žele da iskoriste glad i bedu da podbune narod. Zato su organizovani protesti, ali većina demonstranatabili su ljudi sa margine: delikventi, lopovi, ljudi na uslovnoj slobodi, osuđivani za krivična dela - rekao je del Todo. On je demantovao da na Kubi nema internet i rekao da je jedina razlika što ga ima preko satelita, a ne preko kabla, koji je američki, i da je zato znatno sporiji i skuplji. Govoreći o vakcini, ponovio je da se razvija pet različitih vakcina, od kojih je jedna odobrena i da se nada da će do kraja godine svi građani biti vakcinisani. Ipak, kaže da kubanska vakcina još nije spremna za izvoz, a i kada bude prvo će je prodati zemljama Južne Amerike.

- Razgovarao sam sa srpskom vladom o kubanskoj vakcini, ali mislim da Srbiji do decembra više i neće trebati nova vakcina - rekao je del Todo.

Izvor: www.novosti.rs

Zahtev američkom predsedniku od gradonačelnika Majamija Fransisa Suareza
I. STANOJEVIĆ 23. 07. 2021.

ADMINISTRACIJA američkog predsednika DŽozefa Bajdena trebalo bi da bombarduje Havanu ili organizuje puč da bi "oslobodila" kubanski narod od rukovodstva koje ga drži zatočenog, poručio je Fransis Suarez, gradonačelnik Majamija, inače, Kubanac rođen na ovom karipskom ostrvu.

Suarez obrazlaže da bi Bajden time učinio za Kubance isto što su njegovi prethodnici za druge narode, navodeći Panamu, Avganistan i Jugoslaviju! "Humanitarno bombardovanje" koje zagovara Suarez, koincidiralo je sa Bajdenovim uvođenjem novih sankcija kubanskom ministru bezbednosti i jedinici specijalnih snaga MIP zbog navodnih kršenja ljudskih prava tokom suzbijanja skorašnjih antivladinih protesta hiljada Kubanaca protiv ekonomske krize koja je dovela do nestašice osnovnih proizvoda i do nestanka struje.

Američko ministarstvo finansija saopštilo je da su sankcije izrečene celoj jedinici bezbednosti MIP i generalu Alvaru Lopezu Mieri, ministru Revolucionarnih oružanih snaga, osuđujući ga kao vođu entiteta "čiji su pripadnici ozbiljno kršili ljudska prava".

Ovaj potez, prvi je konkretan korak administracije DŽozefa Bajdena na kubansku komunističku vladu, pošto su američki poslanici i kubanska američka zajednica pozivali Bajdena da pokaže veću podršku najvećim protestima koji su pogodili ostrvo u poslednjih nekoliko decenija, piše britanski dnevnik "Gardijan". Brzina kojom je administracija kreirala nove sankcije signalizira da je malo verovatno da će Bajden ublažiti američki pristup Kubi, ističu analitičari.

- SAD će i dalje sankcionisati pojedince odgovorne za ugnjetavanje kubanskog naroda - poručio je Bajden, ističući da je "to samo početak". Prošle su decenije otkako je Vašington uveo Kubi prve sankcije, pa je pitanje kakav "početak" sledi posle toliko godina.

Senator sa Floride, Marko Rubio, međutim, izražava sumnju u efikasnost ovih mera budući da su, kako je rekao, "mnogi kubanski političari već pod pritiskom određenih sankcija a da je i čitav narod praktično pod embargom".

Kubanski šef diplomatije Bruno Rodrigez objavio je na svom tviter-nalogu da odbacuje sankcije kao "neosnovane i klevetničke" i pozvao SAD da primene takve mere na sopstvenu evidenciju "sistematskih represija i policijske brutalnosti".

Ambasador Kube u Beogradu, Gustavo Trista del Todo izjavio je da "bi vojna intervencija na Kubi bila novi Vijetnam i da to SAD ne žele".

Izvor: www.novosti.rs

Rusija poslala dva aviona humanitarne pomoći na Kubu
Novosti onlajn 24. 07. 2021.

MINISTARSTVO odbrane Rusije je po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina poslalo na Kubu dva aviona An-124 „Ruslan“ sa humanitarnom pomoći.

Avioni su poleteli sa aerodroma Čkalovski u Podmoskovlju prema odrednici.

- Avioni vojno-transportne avijacije dostaviće na Kubu hranu, ličnu zaštitnu opremu i više od milion medicinskih maski. Ukupno više od 88 tona pomoći - navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Ranije je Moskva pozvala Vašington da se ne meša u unutrašnje stvari Kube, da Kubancima dozvoli da sami odluče o svojoj sudbini.

Izvor: www.novosti.rs

Prvi udar Bajdena na komunističku vladu: Kubanskom ministru bezbednosti i jedinici specijalnih snaga uvedene sankcije
Tanjug 24.07.2021.

SAD su uvele sankcije kubanskom ministru bezbednosti i jedinici specijanih snaga ministarstva unutrašnjih poslova zbog navodnih kršenja ljudskih prava tokom suzbijanja antivladinih protesta ovog meseca.

Ovaj potez je prvi konkretan korak administracije Džozefa Bajdena na kubansku komunističku vladu, nakon što su američkii poslanici i kubanska američka zajednica pozivali Bajdena da pokaže veću podršku najvećim protestima koji su pogodili ostrvo u poslednjih nekoliko decenija, piše Gardijan. Brzina kojom je administracija kreirala nove sankcije signalizira da je malo verovatno da će Bajden ublažiti američki prstup Kubi.

"SAD će i dalje sankcionirati pojedince odgovorne za ugnjetavanje kubanskog naroda", rekao je Bajden.

Kubanski ministar spoljnih poslova, Bruno Rodrigez objavio je na svom Tviter nalogu da odbacuje sankcije kao "neosnovane i klevetničke" i pozvao je SAD da primene takve mere na sopstvenu evidenciju "sistematskih represija i policijske brutalnosti".

Odeljenje za trezor saopštilo je da su sankcije izrečene celoj jedinici bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova i generalu Alvaru Lopezu Mieri, ministru Revolucionarnih oružanih snaga, osuđujući ga kao vođu entiteta "čiji su pripadnici ozbiljno kršili ljudska prava".

Hiljade Kubanaca organizovalo je pre nedelju dana proteste protiv ekonomske krize koja je dovela do nestašice osnovne robe i nestanka struje.

Izvor: www.blic.rs

Skoro 60 Kubanaca na sudu zbog učešća na protestima
SVET Autor: Beta 24. jul. 2021

Gotovo 60 Kubanaca sudski je gonjeno zbog učešća u protestima 11. jula, saopštilo je kubansko pravosuđe koje nije preciziralo broj uhapšenih.

„Do petka u opštinskim sudovima širom zemlje pojavilo se 59 ljudi, optuženih za nerede tokom protesta“, izjavio je predsednik Vrhovnog narodnog suda Ruben Remihio Fero. Fero, predsednik najvišeg suda na Kubi, izjavio je da se tim osobama sudi za lakša krivična dela, kao što su narušavanje javnog reda i mira ili nanošenje lakših telesnih povreda. Predsednik suda je rekao da ne zna koliko je ljudi uhapšeno na protestima, dok su neke opozicione grupe saopštile da je bilo više od 600 uhapšenih.

Šef kubanske diplomatije Bruno Rodriges izjavio je ove nedelje da je većina uhapšenih puštena na slobodu i da su neki od njih dobili novčane kazne ili su u kućnom pritvoru. Kubanci su 11. jula izašli na ulice nezadovoljni zbog nestašice hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.

Izvor: www.n1info.com

Понедељак, 26.07.2021.

Венецуелански опозиционар подржава кубанске протесте

Леополдо Лопез, један од лидера венецуеланске опозиције, јуче је на маршу у Мадриду подржао демонстранте који су недавно протестовали на Куби. Лопез, који је због сукоба са чавистима избегао у Шпанију, каже да је стао у одбрану људских и политичких права Кубанаца, па и на право да се побуне против комунистичких власти у Хавани.

Izvor: www.politika.rs

Понедељак, 26.07.2021.

Више од 20 земаља осудило масовна хапшења на Куби

ВАШИНГТОН - Министри спољних послова САД и још 20 земаља осудили су данас у заједничком саопштењу масовна хапшења на Куби и позвали на потпуно обнављање приступа интернету у тој острвској држави која је недавно била пољуљана политичким немирима.

Иза заједничког саопштења, између осталог, стоје владе Аустрије, Бразила, Колумбије, Хрватске, Кипра, Чешке, Еквадора, Естоније, Црне Горе, Северне Македоније, Гватемале, Грчке, Хондураса...

„Демократије широм света окупљају се како би подржале кубански народ, позивајући кубанску владу да поштује кубанске захтеве за универзалним људским правима”, изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен, преноси Танјуг.

САД су прошле недеље увеле санкције кубанском министру безбедности и јединици специјалних снага министарства унутрашњих послова због наводних кршења људских права током сузбијања антивладиних протеста раније овог месеца против економске кризе, владиног поступања у ситуацији са пандемијом коронавируса и недавних ограничења грађанских права.

Izvor: www.politika.rs

Gigantski vojni avioni sleteli na karipsku tvrđavu
Novosti online 26. 07. 2021.

DVA aviona ruske vojno-transportne avijacije An-124 „Ruslan“ stigla su na Kubu, saopštilo je kubansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Kako se navodi, ruski avioni su dopremili više od 88 tona humanitarne pomoći, uključujući milion zaštitnih maski.

- Zahvalni smo vladi Ruske Federacije na isporuci humanitarne pomoći koja predstavlja simbol sjajnih odnosa, prijateljstva i solidarnosti, koje objedinjuju naše bratske zemlje - napisao je ministar spoljnih poslova Kube Eduardo Rodrigez Parilja na Tviter nalogu.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije je po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina poslalo na Kubu dva aviona An-124 „Ruslan“ sa humanitarnom pomoći. Ranije je Moskva pozvala Vašington da se ne meša u unutrašnje stvari Kube, da Kubancima dozvoli da sami odluče o svojoj sudbini.

Izvor: www.novosti.rs

Napad molotovljevim koktelom na kubansku ambasadu u Parizu, Havana optužila SAD
SVET Autor: Beta 27. jul. 2021

Kubanske vlasti označile su sinoć kao teroristički, napad molotovljevim koktelom na ambasadu Kube u Parizu, a za taj incident optužile su SAD.

Francuski vatrogasci saopštili su da su dve zapaljive sprave bačene na kubansku ambasadu i da je pričinjena manja materijalna šteta.

„Osudjujemo teroristički napad molotovljevim koktelom na našu ambasadu u Parizu“, naveo je sinoć na Tviteru šef kubanske diplomatije Bruno Rodriges. Kubanski ministar je rekao da su za taj napad odgovorne SAD jer „neprestano vode kampanju protiv Kube i to podstiče nekažnjivo nasilje“.

Na Kubi su proteklog vikenda održani protesti za i protiv vlasti, dve nedelje posle antivladinih okupljanja u toj ostrvskoj državi. Nekoliko latinoameričkih država, medju kojima Brazil, Kolumbija i Ekvador, pridružilo se apelima američkih vlasti da Kuba treba da poštuje slobodu izražavanja i da oslobodi uhapšene tokom protesta. Rodriges je ocenio da izjave američkih vlasti imaju podršku nekolicine zemalja koje su pod pritiskom da se povinuju diktatu SAD.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/26VCkLvgc2o

https://youtu.be/1A1hRvfyUNc

https://youtu.be/CUGkG5cTT9g

Уторак, 27.07.2021.

У Паризу у току истрага напада на кубанску амбасаду

Истрага напада на кубанску амбасаду у Паризу је у току, али још нико није ухапшен или осумњичен, саопштиле су данас тамошње власти.

На амбасаду Кубе синоћ су бачена два молотовљева коктела и причињена је мања материјална штета, саопштила је париска полиција. Министарство спољних послова Кубе саопштило је да су на амбасаду те земље у Француској бачена три молотовљева коктела, али да су је само два погодила и изазвала пожар који је брзо локализован. Министар спољних послова Кубе Бруно Родригес за напад је оптужио САД.

Испред кубанских амбасада у многим градовима широм света раније су одржаване демонстрације као вид подршке протестима који су одржани 11. и 12. јула на Куби.

Izvor: www.politika.rs

Lopez Obrador poručio da Meksiko šalje pomoć Kubi
Tanjug 27.07.2021.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador potvrdio je danas da njegova zemlja ima pravo da šalje gorivo na Kubu i poručio da su američke sankcije nehumane, a nakon što je u Havanu stigla isporuka dizela meksičke državne naftne kompanije "Petroleos Mexicanos".

Levičarski predsednik Meksika kritikovao je američki embargo i obećao podršku Kubi koju je pogodilo naglo povećanje zaraza koronavirusom i ekonomska kriza koja je ovog meseca pokrenula i proteste na ostrvu. Obrador je najavio i da će dve pošiljke humanitarne pomoći, uključujući medicinske potrepštine, poput kiseonika, uskoro krenuti iz luke Veracruz prema Kubi.

„Mi smo nezavisna nacija“, rekao je meksički predsednik na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje da li se isporukom goriva rizikuje prekršaj američkih sankcija Kubi, prenosi AP.

Kubanski ministar trgovine Rodrigo Malmierka pozdravio je u ponedeljak obećanje Meksika za dve pošiljke humanitarne pomoći.

- Nismo sami - napisao je kubanski zvaničnik na Tviteru.

Američko Ministarstvo finansija kao ni Stejt Department nisu za sada komentarisali najnovije poteze Meksika.

Izvor: www.blic.rs

Gardijan: Pet penzionisanih kubanskih generala umrlo u poslednjih par dana pod misterioznim okolnostima


Britanski list Gardijan doneo je zanimljivu, ali pomalo bizarnu i neproverenu vest da je pet penzionisanih kubanskih generala umrlo u poslednjih par dana pod misterioznim okolnostima. Gardijan navodi i da je smrt generala potvrdio i komunistički režim u trenutku dok se ova karispka zemlja suočava sa novom rundom protesta u jeku oandemije.

Gardijan navodi da nema navoda kako su penzionisani generali umrli, ali to naziva zanimljivom floskulom "prljava igra smrti". Među preminulima je navodno i bivši načelnik kubanskog vazduhoplovstva koga SAD terete za obaranje dva putnička aviona 1996. koji su tragali za kubancima koji su na splavovima napuštali zemlju.

Smrt generala više intrigira nego 8.000 novoobolih dnevno od koronavirusa, što je kako navodi britanski list osam puta veća nego početkom jula. Posmatrači kubanskih prilika navode da je pandemija korone najverovatniji uzrok smrti petorice generala, Najmlađi je prema navodima imao samo 57 godina.

Celu stvar intrigira kubanska vlast jer nije dato objašnjenje o tačnom uzroku smrti za bilo koga od petorice generala.

E sad celu priču intrigira Miami Herald-u, koji je prvi objavio tu priču. Oni prema pisanju Gardijana navode da je smrt petorice generala usledila nekoliko dana nakon antivladinih protesta širom Kube, koje se smatraju za najveće demonstracije javnog neslaganja protiv režima u poslednjih nekoliko decenija.

Smrt generala privukla je pažnju i starijeg senatora na Floridi Marka Rubija, čiji su roditelji emigrirali s Kube 1950 -ih, pre komunističke revolucije Fidela Kastra 1959. godine.

„Devet dana. Pet mrtvih generala na #Kubi. Vrlo čudno “, tvitovao je u utorak, prateći raniji tvit u kojem je primetio da su visoki vojni zvaničnici„ nedavno imali neverovatno peh “.

Rubio je bio jedan od najglasnijih političara protiv kubanske vlade na Floridi, koja je utočište za više od 1,5 miliona izbeglica i prve i druge generacije Kubanskih Amerikanaca, koji se pridružio nedavnim protestima u četvrti Mala Havana u Majamiju.

Gardijan navodi da je najpoznatiji od petorice umrlih generala Ruben Martinez Puente (79), bivši načelnik kubanskih vazdušnih snaga koji je optužen u Majamiju 2003. godine, ali nikada nije bio suočen sa suđenjem za incident sedam godina ranije u kojem su poginula dva pilota i dva druga putnika. kada je kubanski vojni avion MiG-29 raketom vazduh-vazduh oborio njihove avione Cesna u međunarodnim vodama.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3738265/devet-dana-petorica-kubanskih-generala-mrtva-vlasti-cute-amerikanci-nagadjaju-jedni-tvrde-korona-a-drugi-da-su-likvidirani)

Kubanski demonstranti sada se suočavaju sa brzim presudama zbog izazivanja nereda


Posle najmasovnijih protesta od revolucije Fidela Kastra 1959. godine, Kubanci koji su se usudili da izađu na ulice sada bi mogli da se nađu i pred sudom.

Kako prenosi CNN, manje od tri nedelje posle neočekivanih antivladinih protesta, počela su suđenja i, očekivano, brze presude.

Fotograf Anjelo Troja bio je u gradu kada su hiljade Kubanaca izašle na ulice Havane uzvikujući "sloboda" i "domovina i život", što su izrazi iz viralne protesne pesme.

Troja, koji je već na sebe navukao bes kubanskih zvaničnika zbog snimanja spota za tu opozicionu pesmu, pojurio je da fotografiše protest. "Uhapšen je momentalno", rekla je CNN-u njegova majka Raisa Gonzales. "Nije čak ni stigao da ih fotografiše", dodala je ona.

Nekoliko dana kasnije, Troja i još desetak optuženih demonstranata je osuđen za podsticanje nemira. Dobio je godinu dana zatvora. Njegova majka kaže da je prilikom izricanja presude zatražio da se obrati sudijama.

"Pitao ih je kako je to fer kada nije imao advokata i kada je nevin", rekla je Raisa Gonzales. "Momentalno mu je prišao policajac u civilu i stavio mu lisice", ispričala je.

Kubanski zvaničnici odbijaju da kažu koliko je ljudi uhapšeno posle masovnih protesta koje je izazvala nestašica osnovnih namirnica i skok broja zaraženih koronom.

Grupa Kubanaca u egzilu, Kubaleks, koja prati hapšenja, navodi da je od 26. jula gotovo 700 Kubanaca uhapšeno. Kubanski zvaničnici kažu da su neke od njih i pustili. Iz Kubaleksu kažu da je 157 osoba pušteno.

Porodice demonstranata rekle su CNN-u da su njihovi najbliži uhapšeni samo zbog toga što su bili na ulici u trenutku demonstracija ili zato što su snimali proteste. Većina mladih na Kubi u životu nije videla ovoliko velike proteste. Besni zbog kritika zbog načina na koji su rasturili proteste, kubanski zvaničnici kažu da su sve procedure poštovane i da su demonstranti uništavali imovinu i napadali policiju.

"To što imate drugačije mišljenje, uključujući i političko, nije zločin", rekao je predsednik Vrhovnog narodnog suda na Kubi, Ruben Remigio Fero. "Demonstrirati nije zločin, to je pravo zagarantovano ustavom", rekao je on novinarima.

Ali u realnosti, navodi američki CNN, zvaničnici guše svake pozive na promenu i opoziciju, koja ne postoji, smatraju pretnjom.

Razvoj interneta na Kubi omogućio je Kubancima da se brzo organizuju i podele slike, snimke i informacije. Aktivisti su poslednjih godina pokušali da organizuju proteste protiv umetničke cenzure, u znak podrške LGBT zajednici i za uvođenje zakona kojim se zabranjuje surovost prema životinjama. Ali, kubanska policija i njihove "brigade za brzi odgovor" brzo su uhušili te proteste.

Kubanski zvaničnici kažu da su hiljade ljudi koje su se slile na ulice kubanskih gradova zapravo pioni njihovog arheneprijatelja - Sjedinjenih Država.

Kubanski umetnici, pisci, muzičari pobunili su se zbog hapšenja i zatražili amnestiju za nenasilne demonstrante. Vlada, suočena sa kritikama, je u nekoliko slučajeva i popustila.

Troja je prebačen u kućni pritvor odakle planira da se žali. "Trebalo bi da sam 100 posto slobodan", smatra on.

Drugi nisu bili te sreće.

Kada su protesti izbili 11. jula u radničkom kvartu La Gvinera, Odet Hernandez Krucata i njen suprug Reinijer Reinosa Kabrera su izašli na ulicu. Odet je na Fejsbuku strimovala protest. Kada su stigli do policijske stanice, čuli su se pucnji. Kubanska vlada kasnije je saopštila da je jedan demonstrant ubijen jer je pokušao da napadne policajca.

Odet i njen suprug, koji su mirno protestovali, vratili su se kući. Par je kasnije uhapšen i optužen za napad, remećenje mira, nanošenje štete javnom vlasništvu i podsticanje na nerede.

Njihova porodica tvrdi da par nije uradio ništa loše i da ne predstavljaju nikakvu pretnju ali, navodi CNN, kubanska vlada zazire od onih koji se razumeju u tehnologiju a snimak demonstracija od 22 minuta, na kome se čuju demonstranti kako uzvikuju "domovina i život" i "ujedinjeni narod se ne može pobediti" pregledan je više od 124.000 puta.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3738451/kuba-posle-protesta-sudjenja)

Bajden najavio uvođenje novih snakcija Kubi
Tanjug 30.07.2021.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da će uvesti nove sankcije Kubi kao odgovor na kubanske mere protiv demonstranata.

Na sastanku sa liderima kubanske američke zajednice, Bajden je, takođe, rekao da je naložio Ministarstvu finansija i Stejt departmentu da ga izveste za mesec dana kako da omoguće Amerikancima da šalju uplate doznaka Kubancima, preneo je Rojters. SAD su prethodno uvele sankcije kubanskom ministru bezbednosti i jedinici specijanih snaga ministarstva unutrašnjih poslova zbog navodnih kršenja ljudskih prava tokom suzbijanja antivladinih protesta održanog ovog meseca, preneo je "Gardijan".

Hiljade Kubanaca protestovalo je sredinom jula protiv ekonomske krize koja je dovela do nestašice osnovnih namirnica i nestanka struje.

Izvor: www.blic.rs

Američke sankcije su u funkciji unutrašnjih političkih ciljeva
Tanjug 31. 07. 2021.

KUBA smatra da su nove američke sankcije rukovodstvu njenih organa reda u funkciji dalje blokade ostrva i unutrašnjih političkih ciljeva Vašingtona.

- Odlučno odbacujem uključivanje Revolucionarne nacionalne policije i njena dva vodeća zvaničnika na lažne američke liste. Ove proizvoljne mere koriste se pored dezinformacija i agresije kako bi se opravdala nehumana blokada Kube - napisao je kubanski ministar inostranih poslova Bruno Rodrigez Parilja na Tviteru. Prema njegovim rečima, nedavna diskusija američkog predsednika DŽozefa Bajdena sa Kubancima koji žive u SAD protiv Havane isključivo je vezana za domaće političke ciljeve u američkoj državi Florida.

On je poručio i da je sastanak Bajdena sa kubanskim izbeglicama farsa kojom se opravdava promena politike protiv Kube, kao i da je američka vlada zainteresovana samo za izbornu mašineriju na Floridi i zanemaruje tvrdnje kubanskog naroda.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/qMhRmlTVk1w

Havana će nastaviti da gradi svoju nezavisnu politiku
Novosti online 03. 08. 2021.

HAOS koji Amerikanci stvaraju u svojoj spoljnoj politici pomaže im da ovladaju drugim zemljama, smatra bivši senator Franc Klincevič.

Klincevič je cenio izjavu američkog predsednika DŽoa Bajdena da će Amerika uskoro uvesti nove sankcije Kubi.

- Promena moći koja bi se mogla dogoditi na Kubi u bliskoj budućnosti nije pozitivna za Belu kuću. Neće biti američka marioneta. Havana će nastaviti da gradi svoju nezavisnu politiku. Vašington nije zadovoljan ovim. Haos koji Amerikanci stvaraju u svojoj spoljnoj politici jedina je prilika da dominiraju, brane svoje interese i zarađuju. Ne mogu dozvoliti da takva slobodoljubiva država bude blizu teritorije Sjedinjenih Država - rekao je političar. Franc Klincevič je takođe primetio da akcije SAD u ovom slučaju nisu ništa novo.

- Sa Havanom to nikada nije prestalo. Tokom čitavog perioda svoje nezavisnosti, Kuba je živela pod uslovima politike sankcija. Sada se to intenzivira zbog složenih političkih procesa koji se odvijaju na Kubi - objasnio je sagovornik FAN-a. U zaključku je dodao da bi Rusija u ovom teškom periodu trebalo da podrži Kubu.

- Verujem da definitivno moramo podržati Kubu. Ovo je naš stari prijatelj. Uvek smo bili u kontaktu. Činjenica da smo otišli ​​tako nespretno takođe je rezultat rada američkih specijalnih službi - zaključio je Franc Klincevič.

Izvor: www.novosti.rs

Zašto je internet na Kubi postao vruć krompir za američke političare?


Nakon što je Havana na 72 sata onemogućila pristup internetu, izbila je ogorčena borba da zemlja ostane "onlajn".

Ne tako davno, Kubom je kružio vic o susretu Napoleona Bonapartea, Mihajla Gorbačova, Džordža Buša i Fidela Kastra u zagrobnom životu. "Da sam bio razborit kao ti, nikada se ne bih borio kod Vaterloa", kaže francuski imperator poslednjem sovjetskom lideru. "Da sam imao tvoju vojnu moć, pobedio bih kod Vaterloa", poručio je Teksašaninu. "Da sam imao Granmu (glasilo Kubanske komunističke partije) izgubio bih kod Vaterloa ali niko za to ne bi saznao".

Ta šala više ne važi. Sa milionima Kubanaca koji su onlajn, državni monopol nad masovnim komunikacijama je propao. Ali, kada su društvene mreže pokrenule istorijske, masovne proteste na ostrvu prošlog meseca, vlada je privremeno oborila internet.

Kuba se vratila na mrežu 72 sata kasnije, ali je pitanje interneta na Kubi sada postalo "vruć krompir" za Sjedinjene Države. Stotine Amerikanaca kubanskog porekla protestovalo je protiv režima u Vašingtonu prošle sedmice i političari su pokušali da iskoriste taj politički kapital. Senator Floride Mark Rubio pozvao je SAD da snabdeju Kubu internetom, dok je administracija Džoa Bajdena saopštila da razmatraju da li i kako mogu da povećaju povezanost Kubanaca.

Stručnjaci kažu da nije jasno kako bi pristup internetu mogao da bude povećan ako kubanska vlada ne želi da sarašuje. "Sve mi to deluje kao puste želje", kaže Leri Pres, profesor informacionih sistema na Državnom univerzitetu Kalifornije.

Prošli pokušaji Amerikanaca da povećaju povezanost Kube zvuče kao da su izašli iz špijunskog romana. Alan Gros, saradnik američke Agencije za međunarodni razvoj (USAid) uhapšen je 2009. zbog distribucije satelitske opreme. Njegov rad je finansiran zahvaljujući američkom zakonu koji eksplicitno pozova na zbacivanje Kastra sa vlasti. Gros je kasnije oslobođen u pokušaju da se poprave odnosi Kube i SAD u vreme drugog mandata Baraka Obame.

Pokušaji da se satelitske stanice za signal prokrijumčare na Kubu zamaskirane kao daske za surfovanje takođe su propali.

Saradnici USAid-a su 2010. počeli da rade na ZunZuneu, kubanskom sajtu po ugledu na Tviter. Developeri su planirali da koriste "sadržaj koji nije kontroverzan" poput sporta i muzike kako bi privukli kritičnu masu pretplatnika pre okretanja politici. Plan je bio da se ohrabre Kubanci da organizuju "pametne mase" koje bi promenile odnos moći društva i države. Projekat je napušten 2012. godine.

Iako je mobilna razmena podataka na ostrvu moguća tek od 2018. godine, više od 4 miliona Kubanaca koristi internet preko svojih pametnih telefona. Na ostrvu, gde je javni prostor strogo kontrolisan, milioni Kubanaca koriste Fejsbuk kao ventil za svoje frustracije.

Upotreba VPN-a se povećala. Ljudi ih koriste kako bi pristupili opozicionim sajtovima koje država blokira, ali i da bi plaćali preko Pejpala, slali fajlove preko ViTransfera ili igrali Pokemon, što su sve usluge koje su blokirane američkim sankcijama.

Iako su raniji pokušaji da se umreži Kuba propali, američki političari danas imaju mnogo više uspeha u onlajn borbi za srca birača.

Nakon što se povežu preko popularnog VPN Psiphon-a, Kubance odmah preusmeravaju na sajt povezan sa antirežimskom propagandom koji finansiraju američki poreski obveznici.

Nedavna kampanja na Tviteru privukla je pažnju javnosti na pandemiju korone na ostrvu i takođe je podržavaju SAD preko lažnih naloga. Analitičari su utvrdili da je hiljade Tviter naloga sa #SOSCuba haštegom kreirano svega nekoliko dana pre protesta.

Uz redovno tvitovanje, kampanja je naterala Kubance da se pobune, igrajući na njihov osećaj da vlada gubi kontrolu nad pandemijom.

Stručnjak za dezinformacije Džulijan Masijas Tovar kaže da je #SOSCuba kampanja pokrenuta sa Atlas Netvorkom, konzorcijumom više od 500 organizacija koje dobijaju sredstva od EksonMobajla i braće Koh. Tviter nalozi Atlas Netvorka takođe su učestvovali u trolovanju izbornih kampanja u Peruu i Ekvadoru a povezani su i sa pučom u Boliviji 2019.

Kubanski zvaničnici kažu da onlajn propaganda u saradnji sa američkim sankcijama dovodi do destabilizacije zemlje. Karlos Fernandez de Kosio, šef kancelarije za američke poslove pri kubanskom ministarstvu spoljnih poslova, nedavno je rekao da se internet sada "koristi kao oružje protiv Kube".

I kubanska država je intervenisala. Jedan poznati, neimenovani, disident je 2013. ispričao da je Kuba pokrenula "Operaciju istina", tajni program regrutovanja studenata da napadaju one koji kritikuju vladu na društenim mrežama. Disidentski novinari često su na udaru trolova i dobijaju anonimne poruke mržnje na mrežama, rekao je on.

Ted Henken, profesor na njujorškom Baruč koledžu i autor knjige "Kubanska digitalna revolucija" smatra da će se odluka da privremeno prekinu interenet pokazati kao skuša za kubaski obrazovni sistem i ekonomiju. "To košta i ne može da traje duže od nekoliko dana", rekao je on.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3742079/kuba-internet-problem-za-sad)

Na Kubi 62 osobe na sudu posle protesta održanih u julu


Vrhovni sud Kube saopštio je danas da su 62 osobe sudske godnjene zbog učešća na protestima sredinom jula.

"Ljudi koji su izvedeni pred lice pravde su oni čije je ponašanje predstavljalo prekršaj", izjavio je sudija Vrhovnog suda rekao je Hozelin Sančeš Idalgo i dodao da su 53 osobe sudski gonjenje zbog ugrožavanja javnog reda.

Za takve prekršaje su predvidjene kazne do 300 pezosa (oko 12 dolara) ili od jedne do četiri godine zatvora.

Kubanci su 11. i 12. jula izašli na ulice nezadovoljni zbog nestašice hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.

Kubanske vlasti nisu saopštile koliko je ljudi uhapšeno.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=08&dd=05&nav_category=78&nav_id=1902865)

Kuba dozvolila privatna preduzeća do 100 zaposlenih


Naslednik braće Kastro Fidela i Raula, novoizabrani predsednik ove male karpiske ostrvske države Miguel Diaz Kanel saopšti je da je Kuba preduzela odlučne korake u smeru obonove svog ekonomskog modela, koji će biti kao je saopšteno u petak značajno drugačiji od onoga što je bilo od 1960. godine, gde su preduzeća u vlasništvu države.

Kubanka komunistička vlast je posle masovnih protesta ozaknila mogućnost da Kubanci mogu da osinvaju mala, srednja i velika privatna preduzeća. Po toj odluci dozvoljena su preduzeća do 100 zaposlenih, javlja RTV SLO

Kritičari nagoveštavaju da je vlada ubrzala uvođenje novog ekonomskog modela na ovom području zbog protesta koji su pogodili ovu karpisku državicu krajem jula ove godine.

Prostesti su usledili pošto se kubanska vlada loše odazvala na pandemiju koronavirusa, a usledili su i zahtevi za političkim promenama. U tim protestima jedan čovek je ubijen, a više desetina njih je uhapšeno.

Dok su trajali protesti jula ove godine vlasti su saopštile da će putnicima, koji dolaze u državu dozvolit da sa sobom donose hranu i druge potrepštine bez plaćanja uvoznih carina.

Najveći problem KUbe ipak ostaje pandemija zbog čega je turizam, koji je najvažnija grana kubanske privrede prtrpeo najveće posledice, posbeno prošle godine. Drugi važan izvor prihoda je i šećerna trska. A kako javljaju mediji ovogodišnji prinos je bio slabiji od prošlogodišnjeg.

Inače valja napomenuti da ekonomski emabrgo koji su SAD nametnule ovoj ostrvskoj karipskoj državici posle nacionalizacije kompanija SAD koje je sproveo preminuli lider Fidel Kastro po dolasku na vlast i dalje su na snazi.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3744929/sta-bi-fidel-kastro-rekao-na-potez-naslednika-da-je-ziv-kuba-dozvolila-privatna-preduzeca-do-100-zaposlenih)

Kuba nakon masovnih protesta legalizovala mala i srednja privatna preduzeća
SVET Autor: Radio Slobodna Evropa 10. avg. 2021

Kubanske vlasti su, posle masovnih protesta usred velike ekonomske krize pogoršane razornim posledicama pandemije kovida-19, legalizovale mala i srednja privatna preduzeća, u velikoj promeni u centralno planiranoj i kontrolisanoj privredi u kojoj su norma državne kompanije, pišu svetski mediji.

Vidljivi znaci gneva

Kubanski režim suočava se s najvećom pretnjom po svoj autoritet u poslednjih nekoliko decenija, samo četiri meseca pošto je predsednik Migel Dias-Kanel konsolidovao vlast, piše The Financial Times, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Masovni protesti prošlog meseca, najveći od kubanske revolucije 1959, bili su vidljivi znak gneva podstaknutog ekonomskim kolapsom, smanjenjem zaliha hrane i povećanjem broja slučajeva koronavirusa, dok, kako navodi britanski list, strogo kontrolisan jednopartijski sistem i centralno planirana ekonomija daju Dias-Kanelu malo mogućnosti za rešavanje sve veće krize, što je dodatno zakomplikovano neočekivano tvrdom linijom administracije predsednika Džoa Bajdena.

Protesti 11. jula brzo su ugušeni pošto su angažovane hiljade policajaca, a internet prekinut uz, prema navodima organizacija za ljudska prava, hapšenje više od 700 demonstranata. Međutim, ocenjuje FT, rešavanje problema koji stoje iza demonstracija će biti mnogo teže.

Od preuzimanje funkcije predsednika 2019, Dias-Kanel je pokušao da se uhvati u koštac s birokratijom, dok je vlada počela da sprovodi manje tržišne reforme kako bi Kubu gurnula u pravcu naprednijih komunističkih država, poput Vijetnama. Saveznici Kube, poput Meksika, Rusije i Venecuele, su nastavili da šalju pomoć, ali je to daleko od potrebnog, ističe FT i ukazuje na ocene ekonomista da samo ozbiljne ekonomske reforme i obnova turizma mogu pomoći Kubi.

Posle stagnacije od 2016. godine, kubanska ekonomija je prošle godine doživela pad usled koronavirusa. Bruto domaći proizvod, prema zvaničnim podacima, 2020. je pao za 10,8 odsto i još dva odsto od januara do juna ove godine, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Velika promena

Posle masovnih antivladinih protesta usred žestoke ekonomske krize prošlog meseca, kubanske komunističke vlasti legalizovale su mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih, ukazuje BBC.

Predsednik Dias-Kanel rekao je da Kuba preduzima čvrste korake da unapredi svoj ekonomski model, mada kritičari kažu da su vladini planovi reformi ubrzani zbog protesta u julu kada su se hiljade ljudi žalile na ekonomsko rasulo. Odluka o malim i srednjim preduzećima doneta u petak, 5. avgusta, kako navodi britanski javni servis, smatra se velikom promenom u politici vlade ostrvske države u kojoj su norma državne kompanije.

Turizam, jedan od najvažnijih sektora kubanske privrede, devastiran je globalnim ograničenjima putovanja tokom pandemije. Takođe je ove godine žetva šećera, čiji izvoz predstavlja jedan od ključnih izvora zarade za Kubu, mnogo gora od očekivane.

Kao rezultat toga, vladine rezerve u stranoj valuti su iscrpljene, zbog čega ne može da plaća uvoznu robu da nadoknadi nestašice.

Nestrpljivo očekivana promena

Pored velikog pomaka s odobrenjem malih i srednjih preduzeća, posle najvećih demonstracija od revolucije koja je dovela na vlast Fidela Kastra 1959. godine, kubanska vlada je poslednjih meseci ubrzala reforme za modernizaciju ekonomije i da zaustavi najgoru ekonomsku krizu u zemlji u poslednje tri decenije, navodi agencija AFP.

Američki predsednik Džo Bajden je zbog oštrog suzbijanja protesta uveo nove sankcije i zapretio dodatnim kaznenim merama ako komunistički režim ne odgovori na zahteve demonstranata za sveobuhvatnim promenama.

Kubanska vlada u februaru je odlučila da veliki deo kontrolisane ekonomije otvori za privatni sektor, osim u ključnim područja kao što su zdravstvo, mediji i obrazovanje, ističe AFP, dodajući da je za samozaposlene dozvoljeno oko 2.000 aktivnosti. Procenjuje se da otprilike 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru, što je oko 13 posto radne snage. Oni su, međutim, tražili uvođenje legalne strukture koja bi eksplicitno dozvolila njihovo poslovanje.

Iako je prošle nedelje dato zeleno svetlo za mala i srednja preduzeća, premijer Manuel Marero Kruz u junu je upozorio da neće biti dozvoljeno da širenje privatnih aktivnosti ode predaleko „jer postoje granice koje se ne mogu preći“.

Ipak, konsultant specijalizovan za razvoj poslovanja Kube Oniel Dias rekao je da novi zakon o malim i srednjim preduzećima i dalje predstavlja prekretnicu koju su mnogi Kubanci godinama nestrpljivo očekivali. Za kubansku ekonomiju to predstavlja ogroman korak koji će imati srednjoročne i dugoročne posledice za rekonfiguraciju ekonomije, rekao je on za AFP.

Bez ispusnog ventila

Istovremeno, pod pritiskom ekonomske krize pogoršane pandemijom, pojačanim američkim sankcijama i smanjenjem pomoći od saveznika, sve više Kubanaca pokušava da opasnim putovanjem preko Floridskog moreuza nelegalno uđe u SAD, navodi AP.

Legalni načini odlaska u SAD otežani su pošto je administracija prethodnog predsednika Donalda Trampa zatvorila američki konzulat 2017. posle niza misterioznih oboljevanja među diplomatskim osobljem, za koje su neki tvrdili da bi mogla biti posledice napada, što Kuba oštro negira.

Većina Kubanaca koji žele da dobiju američku vizu mora da ide u ambasade u drugim zemljama, što je gotovo nemoguće zbog velikog smanjenja vazdušnog saobraćaja tokom pandemije, a većina ionako ne može da priušti karte, osim ako im rodbina iz inostranstva ne pošalje novac. To je, kako navodi AP, nagnalo mnoge Kubance da malim čamcima ili splavovima krenu na opasan put preko Floridskog moreuza.

Američka obalska straža saopštila je nedavno da je, od početka fiskalne godine 1. oktobra, na moru presrela 595 Kubanaca. To je više nego u bilo kojoj fiskalnoj godini od 2017. kada su SAD objavile da će verovatno i Kubanci koji stignu do obala SAD biti proterani, budući da je okončana dugogodišnja politika odobravanja azila onima koji su stigli do kopna.

Ipak, to je daleko manje u poređenju sa skoro 5.400 zaustavljenih na moru 2016. godine ili tokom dramatičnih kriza 1994-1995. i 1980. godine, kada su kubanske vlasti privremeno prestale da sprečavaju odlaske, pa su desetine hiljada ljudi krenuli preko mora s hiljadama nastradalih.

To je takođe daleko manje od broja Kubanaca koji su nekako stigli do kontinenta, pa krenuli kopnom severno ka SAD. Američka granična patrola evidentirala je 26.196 Kubanaca koji su pokušali da uđu u SAD bez dokumenata između 1. oktobra i 30. juna, većinom kopnenim putem.

Kubanska istoričarka Alina Barbara Lopes ukazala je da su dva ranija masovna egzodusa na moru izazvana krizama i da su kubanske vlasti otvorile granice kao svojevrsni ispusni ventil pred društvenim pritiskom.

Fidel Kastro je 1980. otvorio luku Mariel za ljude koji su želeli da odu i 125.000 Kubanaca je krenulo ka severu, otvarajući političku krizu za administraciju tadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera. Užasna ekonomska kriza ranih devedesetih, posle kraha pomoći iz Sovjetskog Saveza, navela je desetine hiljada ljudi da krenu morem improvizovanim splavovima i čamcima. Havana je, međutim, sada „u zamci“ pošto ne može da otvori svoje granice zbog migracionih sporazuma potpisanih s Vašingtonom posle te krize, rekla je Lopes.

Kubanske vlasti priznaju da postoje „simptomi“ moguće migracione krize, ali kažu da bi ona mogla biti rešena ako bi predsednik Bajden ispunio predizborno obećanje da će ukinuti strože Trampove sankcije, uvedene s ciljem da se Komunistička partija svrgne sa vlasti i nastavi dijalog koji je pokrenuo bivši američki predsednik Barak Obama.

Izvor: www.n1info.com

Kuba optužuje SAD: Hoće da nas destabilizuju preko protesta
SVET Autor: Beta/AP 10. nov. 2021

Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriges optužio je američku vladu da hoće da "destabilizuje" Kubu preko protesta opozicije predviđenog za 15. novembar.

„Nećemo ni u kom slučaju dozvoliti stalnu agresiju vlade SAD, njene stalne napore da stvore uslove za unutrašnju destabilizaciju, da remeti mir i bezbednost građana, kvare nam slavlje na dan kada se ostrvo zvanično ponovo otvara za međunarodni turizam“, rekao je ministar pred diplomatskim korom akreditovanim na Kubi.

Organizatori demonstracija predviđenih u Havani i u šest provincija sa ciljem da se traži oslobađanje političkih zatvorenika, ne odustaju od poziva na skup idućeg ponedeljka iako su ga vlasti zabranile i zapretile krivičnim gonjenjem. Komunistička vlada ih optužuje da hoće da izazovu promenu režima uz aktivnu podršku Vašingtona.

„Od 22. septembra bilo je 29 saopštenja vlade SAD ili uticajnih ličnosti iz Kongresa te zemlje, skoro jedno na dan namenjeno da ohrabri, usmeri i podstakne akcije destabilizacije u našoj zemlji“, rekao je Bruno Rodriges. U tim saopštenjima ima „zahteva“ upućenih kubanskoj vladi, kao što je da odobri demonstracije, ali to su stvari koje Kuba nikad nije dozvoljavala i neće nikad dozvoljavati, rekao je on.

U ponedeljak je portparol Stejt departmenta Ned Prajs pozvao preko Tvitera kubansku vladu da sluša narod dok mirno demonstrira da bi mu se čuo glas. Poziv na demonstracije usledio je četiri meseca od spontanih demonstracija koje su potresle Kubu 11. jula uz uzvike „Sloboda“ i „Gladni smo“ u kontekstu duboke ekonomske krize. Prema nevladinoj organizaciji Kubaleks (Cubalex) 1.175 ljudi uhapšeno je na tim skupovima kada je jedna osoba stradala a desetine su povređene, dok je 612 i dalje u pritvoru.

Izvor. www.n1info.com

Kuba ponovo prima turiste, potrebne potvrde o vakcinaciji ili PCR test
Novosti online 13. 11. 2021.

KUBA od 15. novembra, nakon 20 meseci primene različitih ograničenja zbog pandemije, ukida obavezno testiranje na korona virus za vakcinisane turiste, kao i obavezni karantin za sve posetioce, osim ako se ne zaraze kovidom na putovanju ka Kubi.

Kako piše portal "Loneli Planet" uspešna kampanja vakcinacije kubanskim domaćim vakcinama i značajno smanjenje broja zaraženih kovidom omogućiće ponovo otvaranje aerodroma i nastavak komercijalnih letova od ponedeljka, što se poklapa sa turističkom sezonom u toj zemlji, koja traje od sredine novembra do kraja marta, piše poznati portal specijalizovan za putovanja. Kada je reč o putnicima iz Srbije, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, oni mogu da posete Kubu, uz dokaz o vakcinaciji. Putnicima koji nemaju odgovarajuću potvrdu o vakcinaciji protiv kovida neophodan je negativan rezultat PCR testa, ne stariji od 72 sata pre putovanja, u ovlašćenoj laboratoriji zemlje porekla.

Deca mlađa od 12 godine su izuzeta od obaveze posedovanja potvrde o vakcinaciji i PCR testa.

- Prilikom ukrcavanja na let u mestu polaska, avio-kompanije će zahtevati od putnika da dostave potvrdu o vakcinaciji ili negativan PCR test - ističe se u obaveštenju ministarstva o uslovima za putovanje.

Dodaju da je potrebno popuniti i Izjavu o zdravstvenom stanju putnika, što je obaveza po dolasku na Kubu.

Izvor: www.novosti.rs

Zaharova: SAD intenzivno rade na destabilizaciji Kube
Tanjug 15.11.2021.

Moskva upozorava na sve intenzivnije nastojanje Vašingtona da destabilizuje situaciju na Kubi, izjavila je danas predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- Primili smo k znanju da su SAD tokom proteklih meseci nastojale da eskaliralaju i destabilizuju situaciju na Kubi, podstičući na svaki način i preko društvenih mreza protestna okupljanja - rekla je Zaharova, prenosi TASS.

Ona je poručila da ministarstvo spoljnih poslova Rusije oštro osuđuje pomoć koju Vašington pruža u pripremama za današnji miting opozicije. Zaharova je navela da na destabilizaciji Kube orkestrirano rade radikalni elementi iz Vašingtona i Majamija, dodajući da američka administracija ignoriše napore kubanskih vlasti da se uvede tržišna ekonomija i efikasno suzbijaje epidemija korona virusa. Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije je ukazala da je važno izbeći provokacije tokom mitinga i izrazila uverenje da kubansko rukovodstvo, koje u potpunosti kontroliše stanje u zemlji i obični građani svojim adekvatnim i srazmernim postupanjem neće dozvoliti da se situacija razvija u negativnom pravcu.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/mpPLGvZXLls

https://youtu.be/_qEYXv5rlFM

Kubanski opozicionar Junior Garsia napustio Havanu i stigao u Španiju
SVET Autor: Beta 17. nov. 2021

Kubanski opozicionar Junior Garsia, glavni organizator demonstracija koje su posle brojnih hapšenja prekinute u ponedeljak u Havani, stigao je u Španiju, rekli su vladini izvori za Frans pres.

Junior Garsia, 39-ogodišnji dramaturg koji je postao vodeća ličnost protivnika kubanskih vlasti, stigao je danas u Španiju sa svojom suprugom i sa turističkom vizom, rekli su izvori.

„Došli smo u Španiju živi zdravi i sa netaknutim idejama“, napisao je na Fejsbuku kubanski opozicionar i zahvalio se svim prijateljima koji su se zabrinuli za njega i pozdravio sve koji su omogućili njegov put.

Garsija je kreator Fejsbuk grupe Arhipielago, koja je izdala poziv na demonstracije 15. novembra u Havani da se traži oslobađanje kubanskih političkih zatvorenika. Te demonstracije koje su vlasti zabranile prekinute su zbog jakog policijskog prisustva i hapšenja vođa kubanskih disidenata. Strahujući od nasilja tokom demonstracija Garsia je prošle nedelje objavio nameru da sam demonstrira u Havani sa ružom u ruci. Ali ni on nije mogao da sprovede svoj plan jer su ga bezbednosne snage sprečile da izadje iz kuće.

Od tada od njega nije bilo nikakvih vesti, što je izazvalo zabrnutost njegovog okruženja i pristalica. On je na Fejsbuku napisao da je nekoliko dana ostao bez sredstava komunikacije i da sada mora da vidi šta se dogadja sa drugim članovima Arhipielaga, i da će za nekoliko dana ispričati svoju odiseju. Rodjen u Olginu na istoku Kube, Junior Garsija dugo je bio poznat po svojim pozorišnim komadima i televizijskim i filmskim scenarijima. Međutim, on je preuzeo drugu ulogu od 27. novembra prošle godine kada su stotine umetnika demonstrirale da traže slobodu izražavanja. Postao je glasnogovornik nove generacije kritične prema vladi, koja uključuje umetnike, novinare i profesore univeziteta.

Kada je Kuba 11. jula potresena velikim spontanim demonstracijama neviđenim od revolucije 1959. godine, on nije oklevao da se uključi u pokret, pokušavajući da dobije nekoliko minuta na televiziji. Bio je uhapšen, a zatim pušten narednog dana. Kubanske vlasti optužuju Juniora Garsiju i druge organizatore demonstracija u ponedeljak da su agenti koje obučava i finansira Vašington da bi izazvali promenu režima.

Izvor: www.n1info.com

https://youtu.be/zgkpcvFwq5w

Rusija poslala Kubi 22 tone humanitarne pomoći


Rusija je uputila Kubi 22 tone humanitarne pomoći, saopštila je ambasada Rusije u Havani.

U sklopu humanitarne pomoći dopremljena su, između ostalog, zaštitna medicinska odela, špricevi i drugo.

Takođe, u Havanu je tokom leta dopremljeno 120 tona hrane i 40 tona lekova.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220101/rusija-poslala-kubi-22-tone-humanitarne-pomoci-1132961570.html)

https://youtu.be/cj54n23teyU

Zadesila ih nestašica osnovnih životnih namirnica, u redu se čeka i po 11 sati
N. D. V. 15.01.2022.

Američke sankcije, monetarna reforma i pandemija koronavirusa gurnuli su Kubu u krizu kakva nije zabeležena proteklih 30 godina

Ekonomska kriza na Kubi pogoršala se usled pandemije koronavirusa, što je dovelo do toga da stanovnici te komunističke države moraju i po dvanaest sati da čekaju u redu za osnovne životne namirnice. Kako navodi britanski Dejli mejl, Kubanci su navikli na različite restrikcije tokom 60-godišnje vladavine komunističkog režima i često nisu imali pristup osnovnim stvarima poput pijaće vode ili toaleta, ali je pandemija situaciju značajno pogoršala.

"Provela sam gotovo celu noć ovde kako bih nešto kupila. Nije lako. Veliki je problem kupiti nešto za jelo", rekla je Frans presu Edelvis Miranda koju su novinari zatekli ispred supermarketa gde je u redu provela čak 11 sati. Kaže da joj nije žao jer je uspela da kupi dve litre ulja, dva pakovanja piletine, malo mlevenog mesa i deterdžent. "Sada idem da se odmorim, pa ću sutra ponovo da stanem u red".

Kuba je prošle godine registrovala rekordnu stopu inflacije od čak 70 posto. Ekonomija je 2020. počela polako da se oporavlja ali sada ponovo srlja u haosu kakav nije viđen poslednjih 30 godina. Nestašica osnovnih životnih namirnica izazvana je pandemijom kovida i drastičnim smanjenjem uvoza na ostrvo od preko 11 miliona stanovnika. Kako Kuba živi od uzvoza, nestašice pogađaju sve. Čak i oni dobrostojeći moraju da čekaju u redovima, iako oni neretko plaćaju druge da čekaju za njih. Kubanci pred prodavnice stižu opremljeni vodom, kafom, čak i hoklicama, a policija često mora da održava red. Sat pre otvaranja pijace, javnost je obaveštena da je tog dana u ponudi čak pet proizvoda - što je izazvalo oduševljene mešu nekih 400 okupljenih. Onda je usledio hladan tuš - samo 250 njih može da uđe.

- Pogaženo nam je dostojanstvo - kaže Rolando Lopez, 66-godišnjak koji tog dana nije uspeo da uđe.

Deset godina mlađa domaćiva Marija Rosabal kaže da je to samo kubanska stvarnost i da tu pomoći nema. Dodatni problem stvara i činjenica da neke prodavnice prihvataju samo stranu valutu, ali američki dolar nije više legalan način plaćanja i teško je doći do njega. Ove prodavnice koje primaju strane valute po pravilu su mnogo bolje opremljene. Uobičajeno je i da ljudi nekad stoje satima ispred prodavnice samo da bi, jednom kad uđu, ustanovili da uopšte nema onoga po šta su došli. Postoje i oni koji čekaju red samo da bi kupili bilo šta što je tog dana dostupno. Neki proizvodi nestanu sa rafova i onda ih nema danima, poput mleka koje se prodaje uglavnom u "stranim" radnjama i nestane u roku od nekoliko sati.

Iako su nestašice realnost Kube već 60 godina, situacija se značajno pogoršala kada je sada bivši američki predsednik Donald Tramp uveo strože sankcije ostrvu. Potom je usledila pandemija i krah globalne ekonomije. Situaciju je dodatno zakomplikovala monetarna reforma pokrenuta prošle godine koja je povećala plate u zemlji gde većina ljudi radi u javnom sektoru, ali je i dramatično povećala inflaciju. U pokušaju da obuzdaju krizu, kubanske vlasti sada proveravaju lične karte svakog kupca i knjižice sa kuponima, kako bi svaki Kubanac imao pristup osnovnim namirnicama. Međutim, kao i svuda, i na Kubi ima onih koji koriste tu situaciju da bi zaradili, kaže Lopez. Ako u knjižicu sa kuponima ubacite novčanicu od 100 pezosa (oko 4 dolara), prodavac neće pribeležiti da ste tog dana nešto kupili, rekao je on. To koriste preprodavci koji onda prodaju robu po višim cenama onima koji nisu uspeli da dočekaju red, prenosi Kurir.

Vlasti u Havani tvrde kako je najbolji put za izlazak iz haosa jačanje domaće proizvodnje i počeli su polako da otvaraju ekonomiju privatnim poduzetnicima. No, to je proces koji će potrajati i ne znači apsolutno ništa 77-godišnjem Lazaru Naranju koji je, nakon višesatnog čekanja u redu, kući otišao bez hrane.

Izvor: www.blic.rs

Važna sinhronizacija stavova o međunarodnim i regionalnim pitanjima

 
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da su predsednici Rusije i Kube Vladimir Putin i Migel Dias-Kanel u ponedeljak telefonom razgovarali o sinhronizaciji stavova o međunarodnim pitanjima.

Peskov je, odgovarajući na pitanje novinara da li je tokom razgovora bilo reči o razmeštanju vojnih baza na Kubi ili o jačanju vojno-tehničke saradnje dve zemle, odgovorio odrečno, prenosi RIA Novosti.

- Vi znate da odnosi Ruske Federacije i Kube imaju dugu tradiciju, specifičan sadržaj i zaista je sinhronizacija stavova o međunarodnim i regionalnim pitanjima koja su od zajedničkog interesa izuzetno važna, rekao je Peskov. Dodao je da su upravo o tome razgovarali predsednici dve zemlje.

Pres-služba Kremlja juče je saopštila da je Putin razgovarao sa Diasom-Kanelom o daljoj koordinaciji akcija u skladu sa principima strateškog partnerstva.

Kubansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Dias-Kanel zahvalio ruskom predsedniku na humanitarnoj pomoći koju je Rusija poslednjih meseci uputila Kubi kako bi se izborila sa pandemijom korona virusa.


izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1079283/vladimir-putin)

Kuba između SAD i Rusije; ponavlja se raketna kriza?
IZVOR: VEČERNJI LIST PONEDELJAK, 7.02.2022.

Kuba obeležava 60 godina pod ekonomskom blokadom SAD koja je uticala na stanje te komunističke nacije i nema naznaka da će se nešto promeniti.

Dana 3. februara 1962. tadašnji američki predsednik Džon F. Kenedi potpisao je dekret o trgovinskom embargu koji je stupio na snagu četiri dana kasnije. Njegova svrha je, prema Kenedijevoj izvršnoj naredbi, bila da smanji pretnju koju predstavlja "približavanje ostrvske države komunističkim snagama". Uprkos tome što Havanu nisu uspeli da nateraju da promeni kurs, sankcije su i dalje na snazi šest decenija kasnije, a kubanske vlasti ih okrivljuju za štetu od 150 milijardi dolara po ekonomiju zemlje.

Kuba se danas suočava sa najgorom ekonomskom krizom u poslednjih 30 godina, sa inflacijom od 70 odsto i velikom nestašicom hrane i lekova, pošto je pandemija koronavirusa zadala ozbiljan udarac ključnom izvoru prihoda - turizmu. Dugi redovi za osnovne robe su uobičajeni, a uvoz hrane je opao zbog smanjenja državnih rezervi. Havana za sve nevolje u ovoj ostrvskoj državi krivi sankcije.

Poruka da "i virus embarga" postoji već mesecima može se čuti od vlasti koje su organizovale karavane automobila, bicikala i motocikala da prelaze zemlju i osuđuju sankcije. Ali kritičari kažu da su krivi i neefikasnost i strukturni problemi u ekonomiji koju kontroliše jednopartijska država.

"Kontraproduktivno"

"Pravu blokadu je uvela kubanska država“, rekla je aktivistkinja Roza Marija Paja iz lobističke grupe Kubadecide. On veruje da će embargo biti ukinut samo "prelaskom na predstavničke demokratije“.

Kuba ima mali proizvodni kapacitet i oslanja se na uvoz oko 80 odsto svojih potreba za hranom. Monetarna reforma, pokrenuta pre godinu dana u pokušaju da se ublaži pritisak na Kubance, dovela je do značajnog povećanja plata u zemlji u kojoj većinu radnika zapošljava vlada, ali je ista reforma takođe podstakla rast cena. Hrana je izuzeta od američke blokade od 2000. godine, a u prvih 15 godina 21. veka Kuba je od svog suseda uvezla hranu u vrednosti od oko 1,5 milijardi dolara. Ali kupovinu moraju da plate u gotovini i unapred, što je težak uslov za zemlju sa ograničenim rezervama.

Embargo se pokazao "kontraproduktivnim", kaže Karlos Gutijerez, kubanski Amerikanac i bivši američki ministar trgovine.

"Od Havane nije dobijeno apsolutno ništa", dodao je on.

Geopolitički interesi

Kuba je umesto toga tražila podršku od Kine i Rusije, američkih protivnika. Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su telefonom o "strateškom partnerstvu" pre dve nedelje. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nedavno je rekao da Moskva ne odbija raspoređivanje vojske na Kubi, samo stotinama kilometara od Majamija na Floridi, ako tenzije sa Vašingtonom eskaliraju oko bivše sovjetske republike Ukrajine.

Neki ljudi se prisećaju Hladnog rata i Kubanske raketne krize između Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza, koja je dovela svet na ivicu nuklearnog rata i bila glavna motivacija za blokadu Kube. Sukob je izbegnut jer je Moskva pristala da ukloni sovjetske projektile sa kubanskog tla. Američka blokada je počela kao "strateški i vojni instrument" u kontekstu rata", rekao je politikolog Rafael Ernandes.

Iako je Hladni rat završen, američku poziciju prema Kubi i dalje određuju "geopolitički interesi", dodao je on. Unutrašnja politika SAD takođe ima ulogu u tome, sa glasovima velike i glasne zajednice kubanskih iseljenika protiv Havane koji potencijalno utiču na ishod izbora u ključnoj državi poput Floride. Pod vođstvom Baraka Obame, sankcije su donekle ublažile, ali ih je njegov naslednik Donald Tramp ponovo pooštrio sa nove 243 mere. Uprkos obećanjima iz kampanje, aktuelni predsednik Džo Bajden nije učinio ništa da ublaži blokadu, već je umesto toga najavio nove mere protiv kubanskih lidera kao odgovor na gušenje istorijskih antivladinih protesta prošlog jula.

Džejms Bakvolter-Arijas iz Kubansko-američkog udruženja za angažovanje smatra da su "izborna razmatranja važnija za američku administraciju od humanitarne dužnosti".

Izvor: www.b92.net

Praznik rada proslavili marševima, nosili slike Fidela Kastra


Građani Kube su se okupili danas na ulicama, prvi put od izbijanja pandemije korona virusa, da proslave Međunarodni praznik rada, noseći zastave, fotografije bivšeg kubanskog vođe Fidela Kastra i uzvikujući "Kuba živi i radi".

Predsednik Kube Migel Diaz-Kanel i bivši lider Raul Kastro, s belim maskama na licu i obučeni u vojne uniforme, nadgledali su okupljanje sa bine okrenute prema "Plaza de la Revolucion" u Havani.

Marševi su obilovali simbolima proslave 63. godišnjice kubanske revolucije, ali i oštre osude vlasti američkog embarga Kubi, prenosi Rojters.

Huana Garsija sa Kubanskog filozofskog instituta, rekla je da uprkos teškoćama, većina Kubanaca podržava proces revolucije.

- Mi Kubanci radimo na rešavanju naših problema. Ne želimo da se bilo ko meša u to na bilo koji način - rekla je ona.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/kuba-zivi-i-radi-praznik-rada-proslavili-marsevima-nosili-slike-fidela-kastra/qvhpttw)