PALUBA

Kormilarski uređaj

Kormilarski uređaj čini sklop mašina i prenosnika od mesta upravljanja brodom do kormila. Uloga ovog uređaja je veoma važna, jer se njime upravlja i manveriše brodom, te zbog toga ovaj uređaj mora da bude veoma pouzdan i siguran u radu. Dodatna sigurnost se postiže i time što svaki brod pored glavnog mora imati i barem jedan rezervni sistem za kormilarenje.

Kormilarski uređaj se sastoji od sledećih delova:

- kormila;

- kormilarske transmisije, tj. uređaja koji vezuju kormilo sa upravljačkim mestom ili kormilarskom mašinom;

- kormilarske mašine;

- transmisije za upravljanje kormilarskom mašinom.

Kormila

Kormilo je pokretna drvena ili čelična ploča pod vodom, na krmi broda, za upravljanje i manevrisanje brodom. Siguran sam da je svaki čitalac imao prilike da vidi prosta kormila na čamcima i manjim brodovima, koja se nalaze po sredini krme broda, a list je produžen, završava se iznad vode, u visini razme broda i na sebi ima otvor za rudu. Ruda je najčešće drvena, ređe metalna poluga koju kormilar drži u ruci i po potrebi zakreće levo ili desno. Kako se ovakakv sistem kormilarenja koristi na čamcima i malim brodićima, nećemo ga detaljnije razmatrati.

U nekim slučajevima kormila se postavljaju na pramcu broda, a postoje i različiti uređaji koji deluju na principu vodenog mlaza koji mogu biti na krmi, pramcu ili bilo gde na trupu broda. Brodovi mogu da imaju jedno, dva ili više kormila, zavisno od broja propelera i namene broda.

Kormila mogu biti obična, balansna i polubalansna. Kod običnog kormila, osa lsta kormila nalazi se na pramčanom kraju kormila, kod balanskog i polubalanskog je pomerena prema sredini lista kormila. S obzirom na poprečni presek, mogu biti plosnata i strujna - dalje razmatranje ovih varijanti kormila odvelo bi nas preduboko u oblast teorije mehanike fluida, što nam nije cilj. Prema načinu na koji se pričvršćuju na brod, kormila mogu biti obična i viseća. Obična kormila donjim krajem "sede" na takozvanoj peti kormila, dok viseća nemaju donji oslonac, već "vise" sa krme broda. Kod modernih brodova, danas se ugrađuju i tzv. "aktivna kormila", "okretni sapnici" ili mlazni uređaji koji osim propulzije broda služe i za kormilarenje i manevrisanje.

[attachment=1]
"Aktivno kormilo" omogućava visoka manevarska svojstva broda. Kormilo je standardnog tipa, ali u sredini ima opticajno kućište u kome je montiran elektromotor naizmenične struje sa kratko spojenim rotorom koji pokreće jedan manji propeler. Kormilo se može zakretati za 90⁰ u oba pravca, pa na primer, kada brod stoji, ovim se elektromotorom može okrenuti u mestu, što je najjača strana ovog tipa kormila. Snaga elektromotora ovih kormila iznosi oko 10 % snage glavnih porivnih mašina, tako da brodovi opremljeni ovakvim kormilom, samo pogonom na elektromotor aktivnog kormila mogu postizati brzine do 4 čvora.

[attachment=2]
"Okretni sapnik" je prstenasto telo pričvršćeno na osovini kormila, a osa mu se poklapa sa osom brodskog propelera. Umesto kormila, okreće se sapnik, pri čemu se struja vode koju zahvata propeler otklanja u odnosu na uzdužnu osu broda, što izaziva okretanje broda. Ovaj uređaj povećava mogućnosti okretanja broda pri malim brzinama, a osim toga pri istoj snazi brodskih porivnih mašina povećava brzinu kretanja broda za 4 do 5 %. Široko se primenjuje na rečnim brodovima, remorkerima i ribarskim brodovima.

[attachment=3]
1 - propeler; 2 - elektromotor
Mlazni uređaj za kormilarenje ili, kako se često naziva, potkormilarski uređaj, postavlja se u poprečnom tunelu (cevi) najčešće na pramcu broda. Sastoji se od elektromotora koji pokreće propeler. Kod nekih varijanti ovog tipa montirani su na obe strane osovine elektromotora po jedan propeler. Sila vodenog mlaza koju proizvodi propeler stvara momenat zakretanja broda. Kako daje veliki momenat zakretanja a može se ugraditi na pramcu kao i na krmi broda, ovaj uređaj se često ugrađuje na trajekte i brodove male brzine koji plove u hidro-navigacijski teškim područjima za plovidbu, gde su manevarske sposobnosti broda izuzetno važne. Ugrađen na velike brodove, ovaj uređaj omogućuje manevrisanje brodom-pristajanje i isplovljenje bez pomoći remorkera.

Par reči o hidrauličnim kromilarskim uređajima, kao najčešće primenjenom varijantom upravljanja kormilima na savremenim brodovima.

[attachment=4]
1 - ručna rotaciona klipna pumpa; 2 - nepovratni ventil; 3 - sigurnosni ventil; 4 - loptasta slavina; 5 i 6 - hidraulični cilindri

Ručna pumpa je rotaciona klipna pumpa sa aksijalnim klipovima. Telo pumpe uronjeno je u rezervoar sa hidrauličnim uljem, a vratilo pumpe je pogonjeno ručnim okretanjem kormilarskog točka. Ventili imaju funkciju da hidraulično ulje, nakon predaje sile na listove kormila preko hidrauličnih cilindara 5 i 6, vrate nazad u rezervoar, dakle sistem je zatvorenog kruga kao i ogromna većina hidrauličnih uređaja. Hidraulični dvoradni (zbog potrebe okretanja broda u desnu i u levu stranu) cilindri prenose silu na listove kormila, koji se pod dejstvom te sile paralelno zakreću u jednu stranu i na taj način okreću brod.

Na većim brodovima primenjuje se principijelno isti uređaj, uz bitnu razliku da klipnu pumpu pokreće motor, jer je za dejstvo na listove većih i težih kormila potrebna mnogo veća sile od one koju hidrauličnom sistemu mogu da predaju ruke kormilara.

Postoje i varijante kormilarskih mašina kod kojih svaki list kormila okreće poseban električni servomotor, kojim se komanduje daljinski - sa mesta sa kojeg se upravlja brodom, ili parna mašina koja zakreće listove kormila (danas gotovo potpuno napuštena varijanta), kao i još nekoliko manje upotrebljavanih varijanti za brodove uglavnom specijalnih namena.

Za razliku od ostalih "Francuza" koji su imali elektrohidraulični kormilarski stroj i klasično kormilarsko kolo M 161 je imao čisti električni kormilarski stroj. U kormilarnici je bila poluga kao Joystick lijevo-desno i minimalni pomak je svakim impulsom bio po 2,5 stupnja. Sve je obično dobro funkcioniralo, ali taj brod je bio lud. Jedamput nam se kod uplovljavanja u Starigrad na Hvaru relej motora kormila zalijepio u položaju lijevo i napravili smo cirkuski okret pred trajektom koji je panično vozio krmom maksimal :marinero

Kormilarenje na modernom brodu:

[attachment=1]

I u stara dobra vremena. ;)

[attachment=1]

Malo povjesti i klasike

kormila

 :marinero

 :marinero

 :marinero

 :marinero

 :marinero

 :marinero

 :marinero

 
 Jedan primerak, pripremljen za Ribaricu CG. Skinut ko zna od čega?

 [attachment=1]