PALUBA

Sistemi daljinskog upravljanja na brodovima

Namena i klasifikacija sistema

Kod brodskih mašina i uređaja koje se ne mogu direktno osmotriti ili se njima ne može direktno rukovati zbog visokih temperatura, buke, radioaktivnosti i slično, primenjuju se sistemi daljinskog upravljanja. Automatizacija i daljinsko upravljanje mogu se primeniti kod gotovo svih brodskih uređaja i sistema, ali se najčešće primenjuju kod navigacijskih uređaja, brodskog naoružanja, u upravljanju i održavanju broda, rukovanju teretom i brodskim pogonskim postrojenjem.

Svaka automatizacija rada brodskih uređaja svodi se na omogućavanje upravljanja s nekog udaljenog mesta (komandi most, upravljačka kabina i sl.) i otklanjanje potrebe za ručnim podešavanjem rada uređaja. Ukazaćemo najveću pažnju uređajima za daljinsko upravljanje glavnim motorima broda.

Kod brodskih dizel motora, automatizuje se mnogo uređaja koji služe za upravljanje i nadzor nad radom motora, dok je automatizacija kod brodskih gasnih i parnih turbina i parnih kotlova nešto komplikovanija. Svaki uređaj za daljinsko upravljanje treba da odgovara sledećim zahtevima:

- mora biti jednostavan, pouzdan i lak za rukovanje;

- u slučaju potrebe mora omogućiti brz i lagan prelazak na ručno upravljanje;

- mora biti jednostavan za nadzor, preglede i održavanje/popravke.

Uređaji za daljinsko upravljanje glavnim motorima mogu se podeliti prema smeštaju i prema osnovnoj vrsti sredstava ili energije koja se primenjuje za prenos i izvršavanje komandi.

Prema smeštaju, daljinsko upravljanje može biti sa komandnog mosta ili iz upravljačke prostorije (u mašinskom prostoru ili na drugom pogodnom mestu).

Prema energiji koju koristi za prenos i izvršavanje komandi, daljinsko upravljanje može biti mehaničko, električno, pneumatsko, hidraulično, bežično i kombinovano.

Većina uređaja za daljinsko upravljanje motorima sastoji se od uređaja za upravljanje sa glavnog komandnog mesta, uređaja za upravljanje sa pomoćnog ili rezervnog komandnog mesta, uređaja za upravljanje iz upravljačke prostorije i uređaja za ručno (direktno) upravljanje. Kompletan uređaj za daljinsko upravljanje motorima sastoji se od tri osnovna sistema: pratećeg, mernog i regulacionog ili upravljačkog. Prateći sistem ima zadatak da parametre snimljene određenim instrumentima pretvori u signale proporcionalne vrednosti, koji se prenose u merni sistem na upravljačkom mestu. Merni sistem čine konvencionalni instrumenti, štampači ili računari, odnosno kombinacija sve tri vrste. Regulacioni sistem sadrži uređaje koji omogućavaju pokretanje regulacionih instrumenata.

Većina uređaja kombinacija je dva ili više sistema, a pripadnost određenom sistemu određuje se prema izvedbi regulacionog (upravljačkog) sistema.

Princip rada i konstruktivne izvedbe sistema daljinskog upravljanja

Postoji ogroman broj različitih sistema daljinskog upravljanja. Reći po dve - tri rečenice o svakom zauzelo bi veliki prostor, a čitaocu ne bi bitno podiglo nivo znanja o ovim pomoćnim brodskim sistemima, čak bi verovatno bilo i dosadno, osim za one koji se bave elektrotehnikom i automatizacijom, što je ipak ograničen broj ljudi. Zbog toga ćemo samo prikazati nekoliko karakterističnih sistema, koji su se koristili i u mornarici SFRJ.

Danas se na brodovima često primenjuju propeleri sa zakretnim krilima ili propeleri promenljivog koraka. Ovim propelerima se hod broda iz "napred" u "krmom" može promeniti bez kopče i bez promene smera obrtanja pogonske mašine, pa su zato praktični. Osim toga, promene hoda izvode se mnogo brže, te su naročito pogodni za ratne brodove. Sam prekret izvodi se zakretanjem krila propelera, dok smer obrtanja brodske osovine ostaje nepromenjen. Ovaj sistem omogućuje i kombinacije tipa "dve mašine pogone jednu osovinu" u raznim kombinacijama dizel motora, gasnih i parnih turbina, a uvek radi štednje tu osovinu može pogoniti i jedna mašina. Efikasnost ovog tipa propelera bitno je veća od efikasnosti propelera sa fiksnim krilima ako se posmatraju svi radni režimi pogona.

Elementarna šema ovog sistema prikazana je na sledećoj slici:

[attachment=1]
1 - elektromagnetni ventil; 2 - relej; 3 - ručica; 4 - upravljački pult

Analogna šema istog sistema prikazana je na sledećoj slici:

[attachment=2]
1 - regulator broja obrtaja; 2 - servomotor; 3 - ručica na upravljačkom pultu; 4 i 5 - polarizacioni releji; 6 - relejni komplet; 7 i 9 - mikroprekidač; 8 - poluga na pumpi goriva; 10 - relej pritiska (presostat); 11 - zupčasta uljna pumpa; 12 - rezervoar; 13 - redukcioni ventil; 14 - prečistač; 15 - kontrolni manometar; 16 - uređaj za zakretanje krila propelera; 17 i 19 - elektromagnetni ventili; 18 - hidraulični akumulator

[attachment=3]
1 - davač telemotora; 2 - rezervoar sabijenog vazduha; 3 - primač telemotora; 4 - kombinator; 5 - distribuciona kutija; 6 - regulacioni ventil; 7 - pomoćni servomotor; 8 - reduktor; 9 - glavčina propelera; 10 - krilo propelera

[attachment=4]
1 - propeler sa zakretnim krilima; 2 - zupčani reduktor; 3 - turbina; 4 - dizel motor; 5 - uljna distribuciona kutija; 6, 7 i 8 - kontroleri; 9 - pokazivač broja obrtaja; 10 - kombinator; 11 - upravljačka ručica; 12 - selektor

Razvoj i masovna primena informacionih tehnologija, materijala i tehnologije uopšte u poslednjih desetak godina doneo je dosta novina u sisteme daljinskog upravljanja, pa tako i u brodske sisteme ove vrste.

Ukoliko imate materijala o tome, bio bih veoma zahvalan da isti postavite u ovu temu.