PALUBA

Мажино линија је била линија бетонских утврђења, тенковских препрека, митраљеских гнезда и осталих видова одбране које је Француска конструисала дуж својих граница са Немачком и Италијом пред Други светски рат. Овај термин описује или цео систем или само одбране према Немачкој док је термин Алпска линија коришћен за француско-италијанске одбране. Французи су веровали да ће утврђења омогућити време потребно за мобилизацију војске у случају напада, као и компензовати бројчану слабост. Успех статичке дефанзивне борбе у Првом светском рату је имао кључни утицај на размишљање Француза.

Планирање и изградња

Ову одбрану је први предложио Маршал Жофр. Супротстављали су му се модернисти попут Пола Рејнода и Шарла де Гола који су преферирали у авијацију. Жофр је имао подршку Петена а било је и више извештаја и комисија које је организовала влада. Али Андре Мажино је убедио владу да инвестира у овај пројекат. Мажино је био ветеран из Првог светског рата који је постао француски министар за ветеранске послове а онда министар рата (1922. - 1924; 1929. - 1930; 1931. - 1932.).

[attachment=1]

Линија је грађена у бројним фазама од 1930 од стране СТГ-а (Section Technique du Génie) а надгледао је ЦОРФ (Commission d'Organisation des Régions Fortifiées). Главни редови су углавном завршени до 1935. и коштали су око 3 милијарде франака.

Особине

Одбрана се састојала од повезаних комплекса бункера за хиљаде људи, било је 108 главних утврђења (ouvrages) на сваких 15 километара, мања утврђења и прозори између, са преко 100 километара тунела.

[attachment=2]

Утврђења се нису простирала кроз Ардене ("непробојне" и "непролазне") или дуж границе са Белгијом јер су две земље потписале савез 1920, по коме ће француска војска оперисати по Белгији ако би је немачка војска напала. Када је Белгија поништила споразум 1936. и прогласила неутралност, Мажино линија је брзо проширена дуж француско-белгијске границе, али није била подједнако квалитетна као остатак линије. Био је још један налет изградње током 1939. - 1940. уз општа унапређења широм линије. Коначна линија је била најјача око индустријских региона Меца, Лаутера (Lauter) и Алзаса (Alsace), док су остале зоне у поређењу са овима биле слабо чуване.

Немачка инвазија

Током немачке инвазије у Другом светском рату, план из 1940. (Sichelschnitt) је припремљен да би се побринуо за линију. Мамац је послат на линију. док је Друга армијска група пресекла кроз Белгију и Холандију, као и кроз Ардене, који су лежали северно од главних француских одбрана. Стога су Немци били у стању да избегну директан напад на Мажино линију. Нападајући од 10. маја, немачке снаге су дубоко зашле у Француску кроз пет дана и наставиле су са напредовањем до 24. маја, када су стале близу Данкерка. До раног јуна, немачке снаге су одсекле линију од остатка француске, и француска влада се спремала за примирје које је потписано 22. јуна у Компејну (Compiègne). Али линија је још била нетакнута и у њој је било доста команданата који су желели да се боре; и италијански напад је успешно одбијан. Ипак Максим Вејганд је потписао предају, и војска је пала у заробљеништво.

Крај рата

Када су савезничке снаге извршиле инвазију у јуну 1944, Мажино линија је поново у великој мери заобиђена, а борбе су вођене само на деловима утврђења близу Меца и у северном Алзасу пред крај 1944.

[attachment=3]

Линија после Другог светског рата

Французи су после рата поново запосели линију и извршили неке измене на њој. Ипак, када се Француска повукла из НАТО-а (1966.) већи део линије је напуштен. С растом француске нуклеарне силе, до 1969, влада је у великој мери дигла руке од линије, делови су отворени за јавност, а остатак је остављен зубу времена.

[attachment=4]

Израз "Мажино линија" се користи као метафора за нешта шта у шта се неко са поуздањем ослања, иако је неефикасно. У ствари, ова линија је учинила управо оно за шта је била сачињена, запечатила је део Француске, и приморала агресора да је обиђе (неколико утврђења Мажино линије које су немачке оклопне јединице директно напале су се добро држале). Као што је у почетку замишљано, Мажино линија је била део ширег плана одбране, у којем би се нападачима супротставила француска армија, али је план у општем пропао, што је довело до неефикасности линије.

[attachment=5]

Da dodam još i ovo.

Tridesetih godina prošlog veka izgrađena je velika odbranbena linija prema Nemačkoj nazvana Mažino linija po tadašnjem ministru odbrane Andreu Mažinou.
U odbranbenoj liniji Mažino je bilo smešteno milion i po vojnika isčekujući napad Nemačke.
Sa Mažino linije je topovima trebalo zaustaviti Nemce ali nažalost francuski stratezi su se držali strategije iz Prvog svetskog rata i pri tome nisu pridavali puno značaja upotrebi tenkova i aviona, a u transportu su se još uvek oslanjali na železnicu i na konje.

Bilo je to najskuplja i najsloženija odbranbena linija tih vremena.
Za prevoz trupa pod zemljom korišćeni su električni vozići. To je bio bukvalno grad pod zemljom, sve je bilo tu, od bioskopskih sala do klima uređaja.
Nažalosz lijnija Mažino je pokrivala jedan deo istočno prema Nemačkoj, ali ne i celom dužinom, te je tako pravac od Belgije ostao nepokriven. 1936. kada je belgijski kralj Leopold proglasio neutralnost Belgije i zatvorio granicu za francuske posmatrače Francuska je počela da produžuje Mažino liniju, ali već je bilo kasno. Do maja 1940. nije uspela mnogo toga da uradi.
Treba istaći i to da su Francuzi imali velikih gubitaka u Prvom svetskom ratu, tako da su se krajem 30-tih odlučili na pasivnu odbranu koja je oduvek bila (pa i dan danas je) osuđena na poraz.

Nekoliko slika:
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

[attachment=9]

[attachment=10]

još neka slika

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

[attachment=9]

[attachment=10]

Dobra reportaža...

Par komentara: slika 1(3) nema veze s Mažino linijom, radi se o jednom od bunkera njemačkog "Atlantskog bedema" na francuskoj obali, baterije kod Longues-sur-Mer, naoružane topovima od 150 mm u brodskim kupolama.
Slika 1(14) je njemački top kalibra 800 mm "Dora", isto pomalo izvan teme...

Loše mi ide taj engleski, neka ga tako kako jeste uz tvoje ispravke taman će biti sve kako bi trebalo. :)

Evo jos malo slika sa wiki[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

Jos malo slika[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

i jos malo ...

[attachment=1]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

[attachment=1]

Fotografija nastala nakon pada Francuske ...


[attachment=1]

Još dve fotografije istog bunkera ....


[attachment=1]

[attachment=2]

Radi se vjerojatno o velikoj topovskoj utvrdi ("Gros ouvrage") "Schonenbourg"...

Na slici bez oštećenja prikazan je ulazni blok, ovi oštećeni su borbeni blokovi.

Obratiti pažnju na nacrtane lažne puškarnice...

Hvala na identifikaciji nyupnik  :super


Evo još jedne sa Mažino linije, ovoga puta zarobljena francuska tehnika na samoj odbrambenoj liniji.

[attachment=1]

Tragovi borbi na Mažino liniji. Dve fotografije uništenog nemačkog automobila.


[attachment=1]

[attachment=2]

Posle borbi, nemački oficiri razgledaju jedan od bunkera Mažino linije.

[attachment=1]


Grobovi francuskih vojnika izginulih tokom borbi.

[attachment=2]

Jedan od bunkera na Mažino liniji.

[attachment=1]


Još jedan od binkera (označen strelicom). U prvom planu, protivtenkovske prepreke.

[attachment=2]

Još dve fotografije sa nemačkim vojnikom ispred jednog od bunkera.


[attachment=1]

[attachment=2]

Dve fotografije jednog od bunkera. Na drugoj vidljiva kupola.


[attachment=1]

[attachment=2]

http://www.maginot-line.com/#

Mene interesuje da li je Mazino linija koriscen u kasnijim borbama? Npr. od strane Nemaca prilikom povlacenja posle saveznickog iskrcavanja na Normandiju?

Чисто сумњам. Логички, отвори за оруђа су окренути у правцу Немачке, а не Атлантика, одкале су 1944 и 1945.године надирали савезници. Коришћена је "Зигфридова линија" (скоро паралелна Мажиновљевој), али са немачке стране.

Još neki bunkeri ...


[attachment=1]

[attachment=2]

http://www.festungsbauten.de/Maginot_Startseite.htm

[attachment=1]

Nemački vojnici pored spomenika Andre Mažinou (André Maginot) idejnom tvorcu i najvećem zagovorniku izgradnje, po kome je i francuska odbrambena linija dobila ime. Spomenik se nalazi u Verdenu, pokraj samih utvrđenja.


[attachment=1]

[attachment=2]

тачно тако зигфирд линије који је задржала сојузници до јануара 1945 да уђе Немачку.Идеја ових одбрамбене линије код франузи био  да спречи Немце из брзог напада као што су они урадили у 1914, и до тада да се мобилише француске војске. Такође би требало да буде исти као што су биле француски Француски тврђаве систем у битци за Вердена или тврђење су повезани у систем и со артилерско пуцање пружа помоћ другим тврђаве.

Jedan od bunkera Mažino linije.

[attachment=1]

[attachment=2]

Tri fotografije snimljene u Fort Douaumont kod Verdena (Verdun), inače jedne od najvećih tvrđava. Tvrđava Fort Douaumont je igrala veliku ulogu i u I Svetskom ratu tokom Verdenske bitke 1916. godine. Bila je zarobljena od strane nemačke vojske početkom bitke, te kasnije oslobođena kada je francuska armija izvršila kontraofanzivu. Njeno ponovno zauzimanje je bilo kraj Verdenske bitke.

Kasnije je modernizovana i sačinjavala je integralni deo Mažino linije. Snimci su iz 1940. godine, nakon pada Francuske.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]

Jedan od bunkera ...

[attachment=1]

Još ..

[attachment=1]

Još neke sa Mažino linije, nakon borbi ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Oklopna kupola bunkera Br. 502. Na kupoli primetna oštećenja od borbi.


[attachment=1]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

Par zanimljivih fotografija snimljenih u zimskom periodu. Fotografije su sa E-Bay aukcija.

[attachment=1]

[attachment=2]

Još dve fotografije sa E-Bay aukcija.

Prva bi trebalo da je snimljena u vreme zauzimanja ovog bunkera. U akciji zauzimanja su bacači plamena.

[attachment=1]


Druga je snimljena nakon borbi.

[attachment=2]

Ona prva slika mi se ne čini "ratna" nego "vježbovna", ako se radi o bilo kojoj utvrdi linije Maginot.
Nijemci su ovo na slici napravili samo na jednoj utvrdi u Francuskoj, onoj u mjestu La Ferte.
Ali na slici nije utvrda La Ferte.

Ni na jednom drugom mjestu Nijemci nisu "dotakli beton" - ako ne računamo manje bunkere uz Rajnu - a na slici je mnogo veći objekt, ja bi rekao dio utvrde, tj. najmanje tip "Petit ouvrage".

Iz Politike za 07.09.1939. godine.


[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=H8NV75HYB2g

tijekom izgradnje Maginot linije, željezne armature nisu postaveni u sredina beton ali   dvije mrežice na bočnim stranama  betnoskite zidova, ova su radil zbog  razlog da kada pogodila granata betnoski zidove аko željezna armatura je unutar u  betona, onda beton  ćе се  razbiti u  unutarnje strane prostorije dok ako armatura je po bokovi zidovi onda onda će beton biti raspadnuto unutra, ali ne kao rasvrli sharpneli  u untrsan prostorija

Bolje da si preneo ceo tekst sa izvorom.

Mislim da tekst dolazi s ove stranice http://www.maginot.org/genie/hop15_gb.htm (http://www.maginot.org/genie/hop15_gb.htm)
pa "Protection of the concrete" (tekst je na... nesto neformalnoj varijanti engleskog)
i govori kako su, zahvaljujuci njemackim i engleskim eksperimentima,  armiranobetonske konstrukcije Maginot linije bile ojacane s dva sloja armatura, jedan uz valjsku i jedan uz unutrasnju stranu, pri cemu je ovaj zadnji sluzio da zadrzi fragmente (koji bi se, zbog Hopkinsovog efekta odlomili od zida kad je ovaj pogodjen projektilom izvana). Za dodatnu zastitu su zidovi koji su bili izlozeni udarima dodatno bili s unutrasnje strane oblozeni celicnim plocama.

I ako nije direktno o Mažino liniji ipak bih napomenuo da su par godina nakon početka gradnje mažino linije svoju odbrambenu liniju
utvrda počeli graditi i u Čehoslovačkoj, negdje 1935. godine. Izgrađene su i velike utvrde i ako nisu sasvim dovršene do jeseni 1938
kada je Hitler pripojio Sudete i dobar dio tvrđava. I ako im je uzor bila Mažino linija oni su razvijali svoja riješenja, osobito specijalnu
izvedbu armiranog betona. Kada su Njemci došli u posjed tih tvrđava mnoge su koristili kao poligon za iskušavanje posebnih oružja
i projektila za uništavanje tvrđava. Po njihovim dokumentima bili su iznenađeni čvrstoćom tih utvrda koje su bile čvršće od samih
utvrda Mažino linije.

Danas Česi pokušavaju svoje sačuvane utvrde privesti upotrebi za turističke svrhe i to im dosta uspijeva. Prije pae godina počeli su to
i Slovaci sa nozom utvrda u predgrađu Bratislave na Petržalki tik do granice s Austrijom.

Možda bi bilo vrijeme i za nas da iskoristimo postojeće utvrde za turističku primjenu?

To je točno, bio sam tamo i Česi su to lijepo dotjerali, a snimili su i filmove. Ugledali su se na Francuze i Belgijance.
Mi nemamo takav tip utvrda ali bi se mnoge stare AustroUgarske mogle iskoristiti u turizmu. U Puli se po malo pokreću.

Istina u Puli se stvari pokreću ali jako polako, no bolje ikad nego nikad.

Мажино линија се појавила као резултат  битка код Вердана. У периоду после Пруско-Француског рата,  французи су сфатил да  немачи продор у францији мора биди одложен неки период док изврше моблизацију трупа, због тога они су почели да праве утврђивања око Вердана или систем од неколко артилерских утврђења кој су требали да се међусобно штите али са развитком торпердо -зрно(тако су га звали у том периоду) зрно кој је било у могућности да пробије тадашне камне зидове око вердаснке линије почели су радити бетон мислим да се радио о слоју од око 2 до 3 метра бетона док на дубини од 20 до 30 метра изградени су подземни бункери као сколништа за посаде ових утврђења. Али каде почео напад на Вердан немци употребили су преку 2 хиљаде топова да руше ове бункере, иако су они постигли резултат посада ових утврђења успешно се сколнила у подземни просторије  и кад су дошли немци на неколико метра они су почели да пуцају из митраљеза тако 150 луди су задрживали преку 2 хиљаде немачких војника .

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Primjeri objekata velike utvrde (Gros Ouvrage) Hackenberg:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

После скоро 80 година ово добро изгледа. Трајаће то још три пута толико.

Pitanje je da će Francuzi za 80 godina biti nacionalna većina u samoj Francuskoj.
Ako im uđu u sela, neće ih biti mnogo.

За 80 години  и ние овдека на балканот дали ке бидиме мнозински народ во сопствените држави како што тргнале овие иселување на лугето од државите на балканот

[attachment=1]

[attachment=1]