PALUBA

Sveti Nikola zaštitnik putnika, pomoraca i trgovaca od pamtivijeka je štovan u kršćanskom svijetu. Nema pomorca koji mu se bar jednom u životu nije obratio ufajući se u njegov nebeski zagovor. Štovanje Svetog Nikole traje i dan danas kod svih pomoraca bez obzira pripadaju li zapadnom ili istočnom kršćanskom obredu. Svečev lik se štuje 6. prosinca po Gregorijanskom kalendaru i tog dana se u Republici Hrvatskoj polaže vijenac u more. Simboličan čin sjećanja na sve poginule i nestale u morskom bezdanu tijekom minulih stoljeća, organizirao je  povjerenik Sindikata pomoraca Hrvatske gospodin Milko Kronja. Brodovi u luci vijali su malu i veliku zastavnu galu, a svečeva crkva okićena je već prije par dana. Iz šibenske luke brodovima Lučke kapetanije, policije, Plovputa i Brodospasa otplovilo se u Šibenski kanal. Na pola puta imeđu Jadrije i rta Marin velečasni don Krešimir Mateša izmolio je Oče naš za sve pomorce, mrtve i žive, a lučki kapetan je položio vijenac u more. Tri kruga svih brodova iz sastava učinjeni su oko vijenca, a sve je to popraćeno znakom sirena svih brodova iz sastava. Tradicionalni domjenak organiziran je u hotelu Jadran. Dalmatinska pisma, odličan i ukusni ručak uz crno vino ostaće svim sudionicima u trajnom sjećanju.
Svim pomorcima i onima koji žive na moru i od mora čestitam blagdan Svetog Nikole!

Dida mraz je kapitalistička verzija Svetog Nikole, a želje su uvik želje i to one najbolje. Nešto najlipše što se može poželiti dragim prijateljima. Netko će se ovdje i prepoznati.

E, Brodarski, buduci sam jedini ovdje pod nazivom ovog broda - koce - veliko ti hvala na paznji pri izboru prave cestitke!!!

Tu uvijek ima ribe na izbor.

Danas je Sveti Nikola zaštitnik Pomoraca , nek ih i dalje čuva na njihovom putu i da im donese zdravlje i mirno more, a svima koji nose njegovo ime nek je sretan imendan, :)

Neka Sveti Nikola i dalje čuva sve pomorce, putnike i trgovce na njihovim teškim putevima.

Sukladno starim običajima blagdan svetog Nikole slavi se danas u Krešimirovom gradu. Pomorski dio proslave organizirao je sindikat pomoraca. Točnije povjerenik Milko Kronja. Položen je vijenac u more između Zlarina i Prvića uz prigodnu molitvu velečasnog za duše stradalih na morima i oceanima. Domjenak je održan u hotelu Jadran.To bi ukratko bilo najbitnije od 11 do 14 sati. A počelo je neuobičajeno ...... O tome u nastavku.

U Splitu je danas ponovo otvoren svjetionik na Katalinića brigu ,ujedno je i dan Luke Lora/ Vojarna "Sv. Nikola" no ne znam da je ikakvi dan otvorenih vrata za tu prigodu i tome slična zbivanja.

izvor : Radio Kaštela http://www.nrk.hr/novosti/sv-nikola-dan-pomoraca/

Ministarstvo pomorstva, prometa i infrastrukture u suorganizaciji s Jadrolinijom organizira svečanu proslavu Dana pomoraca koja se tradicionalno održava na blagdan Sv. Nikole u Gradskoj luci Split.
Središnja svečanost proslave Dana pomoraca i brodaraca počinje u 10 sati kada će delegacija Ministarstva prisustvovati otvorenju obnovljenog svjetionika Pomorac na Katalinića brigu. Tom prigodom, već 17. godinu za redom Sindikat hrvatskih pomoraca položit će vijenca kraj obližnjeg spomenika Palom pomorcu. Sa Katalinića briga povorka će krenuti prema splitskoj luci kako bi uoči same središnje svečanosti delegacija Ministarstva isplovila i tradicionalnim obredom bacanja vijenca u more odala počast svim stradalim pomorcima i brodarcima.
Na središnjoj svečanoj proslavi ministar Siniša Hajdaš Dončić i pomoćnik ministra za pomorstvo Igor Butorac, uručiti će zahvalnice i prigodne darove zaposlenicima lučkih kapetanija koji ove godine odlaze u mirovinu. Ove godine u mirovinu odlazi 17 kapetana i zaposlenika lučkih kapetanija.
U glazbenom dijelu programa nastupit će klapa More Split.
Ministar će uručiti i priznanja zaslužnim pojedincima i tvrtkama iz pomorstva i brodarstva za hrabri podvig spašavanja na moru, za doprinose u pomorskom i riječnom gospodarstvu, te doprinose za promicanje pomorske znanosti i kulture učinjene tijekom 2013. godine.
Ove godine Ministarstvo ima devet laureata:
-Mirko Bušljeta – Priznanje za hrabri podvig spašavanja austrijskih turista u Podvelebitskom kanalu kod Starigrad-Paklenice,
-Posada tankera „Kornati“ – Priznanje za hrabri podvig spašavanja 22 emigranta s potonule brodice izvan libijskih teritorijalnih voda i prebacivanje na talijanski otok Lampedusu,
-Emisija „More“, Hrvatska radiotelevizija – Priznanje za promicanje pomorske kulture,
-Vodoprivredno-projektni biro d.d. – Priznanje za doprinos razvitku riječnog gospodarstva pri koncipiranju tehničkih rješenja vezanim uz uređenje plovnih putova na unutarnjim vodama za projekt Višenamjenskog kanala Dunav – Sava,
-Brodocentar Sisak d.o.o. – Priznanje za doprinos razvitku riječnog gospodarstva kao jedinom hrvatskom brodogradilištu za izgradnju riječnih brodova, a za opstojnost i temelj budućeg razvitka riječnog brodarstva na rijeci Savi i rijeci Kupi,
-Vupik d.d. – Priznanje za doprinos razvitku riječnog gospodarstva za novi utovarno-pretovarni riječni terminal, te obnovljene silose i željeznički terminal nove Vupikove luke za utovar i istovar žitarica i uljarica na dunavskoj obali u Vukovaru,
-Pomorska škola Bakar – Priznanje za unapređenje pomorske znanosti, a za realizaciju projekta „Od obrazovanja do zapošljavanja kroz modernizaciju kurikuluma pomorskih strukovnih škola“ koji će doprinjeti razvoju novih načina obrazovanja i značajno povećati konkurentnost učenika i olakšati im ulazak na svjetsko tržište rada,
-Lučka uprava Split – Priznanje za doprinos razvitku pomorskog gospodarstva za realizaciju projekta proširenja vezova 26 i 27 u splitskoj gradskoj luci vrijednog 35 milijuna kuna, koji je u potpunosti LU Split financirala vlastitim sredstvima,
-Jadranska vrata d.d. – Priznanje za doprinos razvitku pomorskog gospodarstva za realizaciju projekta proširenja pristaništa kontejnerskog terminala Brajdica vrijednog 30 milijuna eura, te povećanju kapaciteta istovara i utovara robe zahvaljujući ulaganju u dizalice vrijedne 23 milijuna eura.

ČESTITKA MINISTRA SINIŠE HAJDAŠ DONČIĆA ZA DAN POMORACA

Dragi pomorci, brodarci i ribari, pomorski inženjeri i brodograditelji, pomorski inspektori i pravnici, te svi kojima je život i rad neraskidivo povezan uz razvoj pomorskog i riječnog gospodarstva, zaštitu pomorskog i riječnog okoliša i sigurnosti pomorskog i riječnog prometa čestitam Dan pomoraca, kojeg proslavljamo 6. Prosinca na dan zaštitnika Svetog Nikole.
Hrvatska kao pomorska država na prvom mjestu veliku pažnju treba pridavati održavanju i unaprjeđivanju svog jednog od najdragocjenijih prirodnih resursa, mora i priobalja. Zato je posao sigurnosti plovidbe i zaštite morskog okoliša najopsežniji i najzahtjevniji. Istodobno je važno ostvariti puni potencijal razvoja pomorskog gospodarstva. Nemoguće je izazovima globalnog tržišta i održivog razvoja, kao jamstva da će i buduće generacije moći živjeti od pomorstva, to ostvariti bez kvalitetnog sustava i zakonskih okvira kroz što se i realiziraju ideje, projekti i rad ljudi.
U ovoj smo godini u pomorskom zakonodavstvu u cilju postavljanja visokih standarda za prava i zaštitu pomoraca te unapređenje pomorskog brodarstva i gospodarstva učinili velike korake. Izmjenama i dopunama Pomorskog zakonika propisali nadležnost Hrvatskog registra brodova. Nakon izmjena i dopuna Zakona o prijevozu u linijskom i povremenom obalnom pomorskom prometu dodijeljene su koncesije za 50 državnih linija u sustavu javnog obalnog linijskog pomorskog prometa čime je osigurana zaposlenost hrvatskih brodara do kraja 2016. godine, do liberalizacije tržišta. Izuzetno značajan doprinos za djelatnost pomorskog brodarstva ima donošenje novoga Zakona o trošarinama kojim su brodari oslobođeni plaćanja trošarine na energente koji se koriste kao pogonsko gorivo za plovidbu čime dolaze u ravnopravnu situaciju i postaju konkurentni u odnosu na brodare iz ostalih zemalja Europske unije. Na taj način brodari će biti u mogućnosti poboljšati nivo usluga kroz bolja, uređenija i sigurnija plovila, a ujedno će se smanjiti troškovi njihovog poslovanja. Procjenjujemo da će brodari u nacionalnoj plovidbi u ovoj godini time ostvariti uštede za oko 60 milijuna kuna.
Naše je Ministarstvo donijelo čitav niz mjera kojima se povećava konkurentnost hrvatske zastava od smanjenja naknada za prvi upis u hrvatske upisnike i očevidnike do ukidanja obveza ishođenja koncesijskog odobrenja za plovne objekte kojima se obavlja gospodarska djelatnost.
Godinu su obilježile i brojne investicije u projekte i gradnju. Neke od značajnih su realizirane, a projekti privedeni kraju. U luci Rijeka završeni su radovi na terminalu Brajdica, u Zadru se u luci Gaženica radovi odvijaju planiranom dinamikom, u Šibeniku je završena prva faza proširenja pristaništa za prihvat kruzera koje je stavljeno ovoga ljeta u funkciju i u tijeku su radovi proširenja pristaništa. U Splitu je završeno proširenje veza, te je u tijeku odabir izvoditelja za projekt vanjskih vezova. Radovi na izgradnji vanjskih vezova za prihvat međunarodnog i kruzing prometa trebali bi započeti početkom iduće godine.
U Pločama se odvijaju radovi na terminalu za rasute terete. U Dubrovniku se očekuje raspisivanje natječaja za koncesionara koji bi trebao izgraditi zgradu terminala i prateće sadržaje, a krajem listopada raspisan je međunarodni natječaj za koncesioniranje kontejnerskog terminala Zagrebačka obala u Rijeci.
Ustrajemo u provođenju projekta stipendiranja studenata i učenika pomorskih škola i fakulteta i trenutno našu stipendiju prima ukupno 353 stipendista.
Hrvatski su pomorci, posebno časnici, traženi u najboljim svjetskim kompanijama, a naše svjedodžbe priznate i cijenjene u cijelom svijetu. U ovom trenutku više od 14.000 hrvatskih pomoraca plovi na svjetskim morima.
Zbog činjenice da se trenutno teško zapošljavaju mladi koji svoju pomorsku karijeru tek trebaju početi graditi Ministarstvo inicira projekt subvencioniranja troškove ukrcaja vježbenika palube i stroja i očekujemo da to realizirali već u slijedećem proračunskom razdoblju.
Uvodimo i visoke standarde u pružanju javnih usluga u pomorskom prometu, unapređujemo sigurnost plovidbe i podižemo konkurentnost hrvatskog pomorstva. Od studenog je u primjeni primijeni Hrvatski integrirani pomorski informacijski sustav CIMIS, sustava elektroničkog poslovanja u prihvatu i otpremi brodova u cilju unaprjeđenja dostupnosti javnih usluga sudionicima u pomorskom prijevozu, zapovjednicima brodova, brodarskim kompanijama, lukama, peljarima, pomorskim agentima…
Unapređujemo i rad VTS-a, službe nadzora i upravljanja pomorskim prometom u smjeru prevencija pomorskih nesreća. Zahvaljujući novom Pravilniku o sigurnosti pomorske plovidbe u unutarnjim morskim vodama i teritorijalnom moru RH uvedene su usluge pružanja podataka, plovidbenih savjeta i podrške u plovidbi, a uvodi se i sustav obveznog javljanja brodova koji plove hrvatskim morem, a koji u punu primjenu ulazi 2015., nakon probnog rada 2014. Ove je godine dovršena izgradnja VHF radio komunikacijskog sustava Ministarstva, te dogradnja radarskog sustava podsustavom nadzornih kamera.

Iza svih ovih rezultata stoje ljudi i njihov dobro obavljen posao i ljubav koju u njega ulažu. Hvala svima na postignutim rezultatima u ovoj godini i želim mirno more i dobre vode.

te šturi izvještaj u SD s par fotografija : http://www.slobodnadalmacija.hr/Dalmacija/Split/tabid/72/articleType/ArticleView/articleId/229593/Default.aspx

Efektan početak proslave.

U našoj sredini žve tihi i skromni ljudi, nekadašnji pomorci s korom oceanske soli na koži. Nepravedno zaboravljeni junaci s parobroda koji su u najvećoj pogibelji spašavali kolege mornare sa stranih brodova u olujnom moru. Benedikt Milin časno i ponosno pokazuje značku Plave vrpce Vjesnika. Zaslužio je na Šubićevcu pokojne Slobodne plovidbe. On je istinski junak svjetskih oceana.

Sretan praznik Sv. Nikole, nadbiskupa Mir Likijskog i čudotvorca svima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru. Slavimo ga u razne dane, ali je svetac jedan i slavljen i od jednih i od drugih.

Obala o kojoj Dalmacija piše još je u gradnji. Ima tu puno posla do završetka.

Danas slavimo dan Svetog Nikole, nek čuva sve pomorce na svom putu kao i malu djecu, a onima koji nose njegovo ime čestitam imendan!

Sretan vam sveti Nikola i nadam se da će današnja foto reportaža obogatiti ovu temu. Kiša pada pa nisam siguran u jasnoću slika.

Sretan Praznik!
Dok ne dodje sunce za koji dan, evo poletnog burnog svjetla.....
[attachment=1]

Za sve one koji danas slave zaštititnika pomoraca i putnika, želimo da ga proslave sa svojim porodicama i prijateljima, a za one na morima, da im more i prilike budu blagostive i da ih prati dobro zdravlje i brz povratak svojim najmilijim.

Zaludu me svitovala...
Da ne iden, jer ne vratja, niti jude, ni vapore...

Sretan svima Sveti Nikola, koji ga danas slavidu.

Sveti Nikola neumorni putnik i mučenik znade biti naporan za njegove štovatelje. Danas mi je bija udarnički dan. Prilazim na čaj od brusnice do svete Luce.

Teškoće se najbolje savladavaju uz Sole mio i najboljeg šibenskog tenora, neponovljivog Jeru Laburu. Jere govori japanski, [attachment=1]malajski, korejski, tajlandski, indonežanski a znade i di koju hrvatsku rič.

Don Krešo  katedralni župnik i svećenik za pomorce po starom kršćanskom običaju molitvom  otvara feštu. Uz njega smo i mi kršćani, barem tu uru vrimena. Sva ta blagoslovljena jela izmolio je, ižicao i isprosio naš sindikalista iz ITF-a mr. Milko Kronja. Barba Milko fala ti šta nas se barem ti sidiš jednom godišnje. On ovim damama, gospodi, drugaricama i drugovima dođe ko ćaća i mater. Najide ih i napije za cilu godinu.

Čovik o makine: - Nije u moje vrime ovaki dizel bija! od čega li ga danas radu Gospe moja?
Bene do njega sa pinjurom: Cili život sam u makini  a vaki garbun niti na Šubićevcu nije bija.

Timunjer Veljko: Di ste bili kad sam škapula brod isprid Marseja?

Šta su ubacili potomku Vuka Mandušića u pijat. Jednog arambašu na dijetu stavili. Za mog vakta je bolji pršut bija.

Naš peljar ( pilot ) Branko:Aj se ti snađi u ovome. Ko more tu navigavati?  Vraćan se ja na Pacifik!

Najlipši i najveseliji kantun hotela Jad( r )an u Šibeniku. Opet Jere Labura. Jači je od Boba Hope-a, Frankie Boya, Maria Lanze, Claudia Ville, Pere Škarice. Samo je jedan bolji od njega. Nije jači od Jere Labure!

Ovaj kolaž iz toverne Kula u hotelu Jadran završavamo sa zadovoljnim Šibenčaninom. Lipa spiza, malo crnog i bilog bez vode, puno lipe pisme, isti, piti ne raditi, to je san svakog mladog sugrađanina. Kad ostaru jedina im je deviza da nema rada do nerada i plaće do penzije. Sritan vam sveti Nikola uz fritule i rakijicu!

P.S. Moga sam staviti i slike iz Šibenskog kanala, sa remorkera i s današnje regate, pa onda jedne Mirne ali rekli biste da sam dosadan. Ne možemo isti jarbole, idra, lancane, patarace i pataracine. Pa svaku godinu uvik isto.

Što kažu u Sremu... Kiša pada, bećar nema rada...

Ne znam što kažu u Srijemu ali kolaž se nastavlja. Tuklo se debelo more, puvala je bura s kišom, cipali su gromovi, more je zalivalo na sve strane, bija je potop ali sam priživija! Tu sam sa friškom foto reportažom koju danas nećete viditi niti u novinama, tv dnevniku a imati ćete osjećaj da ste sami kroz uragan Jadrana prošli!
Pođimo redom i zavirimo kroz brodsko okno.

Crkva svetog Nikole primjerno urešena, zastavna gala na brodovima i regata u luci.

Konvoj predvodi admiralski brod Šibenik sa ukrcanim visokim gostima. Na otvorenom moru srećemo Inu s jedriličarskim stožerom. Vrli dožupan slikava regatu a izaslanik Bečkog dvora plemeniti Medo prazna pogleda zuri u daljine.

Ulazimo u kanal, u liniji brazde za nama su udarne snage a dobrodošlicu turistima kojih nema žele oni preplaćeni iz gradskog poglavarstva. Kiša pojačava, vjetar ne jenjava, nebo se spaja s morem a nama kažu da nam je lipo na moru. Mi jurimo, hitamo k svom cilju, ni sile paklene ne mogu nas zaustaviti.

Kroz maglu naziru se vječni vladari kanala. Oni su tu od iskona i upamtili su mnoge brodove a nama su okrenili guzicu. Lipo od njih a nama po zasluzi. Prikupljamo se u Šibenskom kanalu, brzina smanjena i više manje vrtimo se na mistu. Manevar odavno uvježban.

Molitva za sve pokojne, nestale u morskim dubinama i pokojne od posljedica zadobivenih od pomoračkog života. Očenaš leti do Dvainke u refulima bure, gromka tišina nošena kišom i vijenac se nježno predaje moru.

Nijedne vijesti neće donijeti ove tri slike. Njih možete vidjeti samo na palubi. Vijenac je vjetar okrenuo u zraku i pao je naopako. Loš znak za cijelo šibensko pomorstvo do idućeg svetog Nikole!

Vijenac je ispravljen. Duša nam je na mistu. Bogu fala!

Odlična tema Brodarski, da je Paluba nema, to ne bi bila ona prava Paluba. :klap

I ne dogovorismo se da Svetog Nikolu uzmemo kao forumsku slavu, a trebali bi.
Nije još kasno (zapravo nikada nije kasno), ali o tome ćemo dalje u uredništvu foruma.

Bene: Kapo, lipo sam ih svitova da ne ukrcavaju žene! Moglo je biti vraga ka na Atlantiku kad sam spašava sa Šubićevcom ljude iz mora.

Okrećemo u protukurs, vraćamo se u tmurnu kišovitu luku. Naša kuka nije nikom zatrebala. Eterom nije odzvanjao SOS niti Mayday.

Sva srica, bilo van je lipo vrime.  :)

poz.

Najslavnijem živom šibenskom pomorcu u glavi se vrti film spašavanja na moru i Plave vrpce Vjesnika. Šubićavac, Slobodna plovidba i Atlantik. Ostali su samo Atlantik i Bene Milin iz Jezera.

Pogled u salon kroz fineštrin.
Kapo: Svitu moj, krepa ka pas ako lažen. Valjalo je cilo vrime, prolivalo priko prove, do po makine bilo je mora, propela vanka ali smo išli ko šajeta. Ložili smo sve, banke, kavicale, gumaše, postole, a dikoda i garbun. Sve je Promina gucala i dimila je sve u šesnajst!

Po koja s mosta i oko mosta.

Vraćamo se u tihu mirnu luku veselo pozdravljeni.

Za nama je Šibenik i težak put do najdražeg cilja. Tako je meni prošao sveti Nikola. Radno i svečano. A vama? Bilo bi lijepo vidjeti i pročitati kako ste proslavili današnji dan u Puli, Rijeci, Senju, zadru, Splitu, Dubrovniku, Zagrebu, Sisku, Slavonskom Brodu, Osijeku, Vukovaru, Tivtu i ciloj Boki. Vidjeti vaše reportaže i doživjeti duh današnjeg dana. Do tada možete guštati u reportaži iz slavnog Krešimirova Šibenika. Neka vas ne iznenadi da za dvije godine slavimo 950 godina otkako je Krešimir stavio svoj znak na pergament i uzdigao Šibenik na status grada.

Kad sveti Nikola ne bi čuvao palubu od 6. prosinca jedne godine do 19. decembra druge godine Paluba bi se raspala sama od sebe. Brok, svetac baci oko na nas od vrimena do vrimena i zato smo još ovdje. Kakvi smo takvi smo. Opstali smo a drugi nam gledaju u krmu.

Svaka cast na volji i znanju! Hvala ti!

Hvala za lipe riči, uvaženi Petre.

Predivna reportaža uvaženi Brodarski!  Neka vam je svima koji ste slavili ili slavite Svetog Nikolu srećna slava!

Danas je Sv. Nikola, nek i dalje čuva sve pomorce a i nas Palubarce, svima koji nose njegovo ime nek je sretan imendan.

Sretan Sveti Niko svim kolegama i zaljubljenicima u more.

Srećno svim onima koji Svetog Nikolu slave po novom kalendaru.

Čestitam svima praznik!

Svim koji žive od mora i za more čestitam svetog Nikolu!

Povratak u luku.

Nova vila, novi brod, a i grad lice minja.

Sretan Sveti Nikola!!

Sretan Sveti Nikola svima koji slave po novom kalendaru, neka čuva i dalje sve pomorce i ribare, trgovce i putnike namernike!

Drugovi i drugarice, dame i gospodo,
sritan vam sveti Nikola Čudotvorac po Julijanskom kalendaru!
Kad ste njega zaboravili možete slobodno forum ugasiti.

Kako zaboravili, eto si ti čestita!

Neka i dalje Sveti Niko čuva sve nevoljnike, mornare, putnike, trgovce i dobre jude koji nose more u duši i srcu!

Nekad čestitara bilo ko u bajci. A danas? Sva srića da je sveti Nikola na nebesima. Pošteđen je zemaljskih budalaština.

Срећна слава свима који славе Светог Николу,а осталој браћи срећан празник!
+++ Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски - Никољдан
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја” (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан”. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:nemanjici-i-sveti-nikola-u-bariju

Pola Srbije je juce slavilo a druga polovina je isla u goste pa se nije imalo kad pisati, nego se zatezali opanci i doterivala gaderoba.
A tebi hvala na cestitkama i da si ziv i zdrav.

Ne znam je li još uvijek običaj da sv. Nikola donosi darove, ali za sve koji su zaboravli - jedan mali podsjetnik  :pirat .

Да ли ти је то Свети Никола донео сабљу? ;)

Na žalost ne. Ta je već odavno u mornaričkom dijelu kolekcije.

Nek nas sve skupa čuva Sv. Nikola kako one na moru tako i one na kraju  :marinero

Daj Bože!

Човек неки, који је славио Светог Климентија, нагази једном на дубоку воду, и почне да тоне.
- Помагај Свети Климентије, славо моја! викне сиромах очајничким гласом. Но вода га је све даље односила.
- Помози ми Свети Никола! јаукне јадник и - потоне, али у часу осети да је на спруду, одакле се, после, којекако искобеља на брег. Видећи се на тврдој земљи, рекне он своме свецу:
- Е, мој Свети Климентије! Климаћеш ти око моје куће, али ће ти бити узалуд. Од сада ћу ја да славим Светог Николу који помаже!