PALUBA

Diverzantske podmornice klase P-911

Početkom 70-tih godina, još u toku izgradnje podmornica tipa B-71 i B-72 (Heroj i Sava) razmatralo se osnivanje i razvoj manjih podmornica pogodnih za delovanje na području od oko dve trećine površine jadranskog pomorskog bojišta severno od spojnice ostrvo Molat - Ankona sa izobatama manjim od 150 metara. Kako se duž obalnog pojasa uz nerazuđenu italijansku jadransku obalu, širine 10 do 20 nm, sa dubinama manjim od 20-ak metara mogu se koristiti samo manje diverzantske ronilice, pristupilo se planiranju izgradnje takvih plovila.

Materijalna sredstva utrošena na razvoj, gradnju, ispitivanja i upotrebu ovakvih plovila jako su opterećivala budžet tadašnje SFRJ, tako da se tražio ekonomičniji pristup razvoju podmorničarske komponente flote.

[attachment=3]

U Brodarskom institutu - Zagreb 1971. napravljena je studija sa predlozima rešenja diverzantskih plovnih sredstava. Prve prethodne analize za malu torpedno-napadnu podmornicu tipa M-100 i malu diverzantske podmornicu tipa M-40 izrađene su 1974. godine na osnovu preliminarnih TTZ Uprave ratne mornarice (URM-SSNO). Program realizacije za malu divezantsku podmornicu usvojen je tek nekoliko godina kasnije, jer je u tom periodu do 1978. težišni zadatak JRM bio projekat i gradnja podmornica tipa B-72.

Na čelu projekta bio je MT potpukovnik Davorin Kajić, dipl. ing brodogradnje. To je bio zahtevan zadatak, jer nije bilo iskustava u projektovanju sličnih objekata kod nas. Mala diverzantska podmornica P 901 Mališan je bila rashodovana nekih 25 godina ranije a da pre toga nisu stečena velika ekploataciona, tako ni projektna iskustva, jer je podmornica bila izgrađena za vreme II Sv. rata u Italiji.

Sva saznanja o sličnim projektnim rešenjima i borbenoj upotrebi sličnih diverzantskih podmornica u šest godina II Sv. rata bila su zabrinjavajuća, jer od preko hiljadu njih samo su neke u potpunosti izvršile svoj zadatak, dok su druge potopljene još u fazi prilažavanja cilju ili nakon njegovog potapanja. Međutim, to ne umanjuje, nego još više ukazuje na vrednost uspeha samo nekoliko grupa dobro uvežbanih podvodnih diverzanata koji su u navedenom periodu uspeli potopiti tri bojna broda, četiri krstarice i 300 000 brt tovarnog prostora transportnih brodova.

_{Konzervirane podmornice pod nadstrešnicom u MTRZ Tivat}
[attachment=5]

Nakon niza izmena projekata i rasprava zbog usvajanja optimalnih taktičko tehničkih zahteva i traženja najboljih rešenja, u splitskom Brodogradilištu specijalnih objekata (BSO), izgrađena je između 1985. i 1989. godine grupa od šest malih diverzantskih podmornica dobrih taktičko tehničkih osobina. Postojali su planovi za rešenja za usavršavanje postojećih ili izgradnju sedme diverzantske podmornice tipa R-3SE sa anaerobnim Stirling električnim pogonom, čija su idejna rešenja izrađena u BI-u Zagreb.

U fazi izrade projektne dokumentacije, postavljeni su sledeći taktičko tehnički zahtevi:

1. Mogućnost manevra u plitkim vodama (10-15m).
2. Daljina ronjenja od min 150 NM, brzinom od 4čv, uz pražnjenje akumulatora od 80%.
3. Dobri životni uslovi za autonomiju od 48h.
4. Tačni i pouzdani osmatračko-navigacijski uredjaji.
5. radna dubina ronjenja od 90m.
6. Maksimalna brzina u podvodnoj vožnji od 6-7cv.
7. Dobra upravljivost pri jako malim podvodnim brzinama (od svega 1čv).
8. Dobra manevarska svojstva (mogućnost manevra na skučenom prostoru).

[attachment=6]

Tako se došlo do projekta džepne podmornice klase „Una“, odnosno tipa 911, 1980. godine. Po izgradnji 6 plovnih jedinica, pojavio se interes za njihovom kupovinom od strane Švedske, Indije i Severne Koreje.

Od malih (do 100 tona) diverzantskih podmornica očekuje se da sigurno plove u plitkom moru, pri ušćima reka, u blizini zaštićenih luka i da pri tome zadrže potrebnu podvodnu plovnosti u moru različite gustine, pri manevru polaganja mina ili pri izlasku ronilaca u podvodnoj plovidbi . Isto tako, očekuje se da diverzantska podmornica bude izuzetno tiha, magnetno neutralna, sa što manjom siluetom, sa srazmerno velikom autonomnošću i daljinom podvodne plovidbe pri solidnoj brzini, naoružana torpedima i minama, te da se u njoj može smestiti i udobno boraviti nekoliko pari (parova) diverzanata sa njihovim aparatima i naoružanjem.


Trup i obloga

Unutrašnji trup je cilindar od visokolegiranog čelika, a hidrodinamički oblik daju mu čelični limovi i obloga od poliestera ojačana staklenim vlaknima.


Motorni prostor

Petokraki propeler pokreću dva elektromotora snage od po 91 kw (70 ks)
Osnovni izvor energije su akumulatorske baterije teške 23,3 tone
Akumulator omogućava podmornici da brzinom od 8 km/h vozi 50 sati i pređe skoro 400 km bez izronjavanja
lMaks. brzina pod vodom je 15 km/h


komora

Ulazno-izlazni prostor koji služi i za smeštaj i izronjavanje pomorskih diverzanata.


_{Na dugogodišnjem vezu u Tivatskoj luci}
[attachment=4]

Pred podmornice klase „Una“ bili su postavljeni sledeći zadaci:

- ofanzivno miniranje polaganjem akustičnih indukcionih, na dnu ležećih mina ispred neprijateljskih luka i sidrišta, na njegovim plovnim rutama, na čvorištima dužobalskih komunikacija i na poprečnim komunikacijama.
- prevoženje, ubacivanje i izvlačenje pomorskih diverzanata po čitavoj operacijskoj osnovici agresora (iz neposrednog okruženja) ili po privremeno zaposednutoj teritoriji.
- kombinovano polaganje ofanzivnih minskih prepreka i ubacivanje pomorskih diverzanata.
- jednostavnije taktičko-operativno izvidjanje za potrebe komande koja planira upotrebu pomorskih snaga.
- tajni transport ljudstva i sredstava prema mogućnostima ukrcavanja, smeštaja i akcionog radijusa podmornice.
- specijalnu kurirsku službu i slične zadatke.

Do 1986. godine ukupno je izgradjeno 6 podmornica ovog tipa:

911 – „Tisa“
912 – „Una“
913 – „Soča“
914 – „Zeta“
915 – „Vardar“
916 – „Kupa“

[attachment=1]

Nakon raspada SFRJ jedna od šest izgrađenih diverzantskih podmornica opremljena je dizel-generatorom čime je podmornici povećana energetska autonomnost. Zbog toga je čvrsti trup podmornice produžen za nešto manje od dva metra, a istisnina na površini za oko deset tona.

Podmornica je pod novom oznakom P 01 i imenom Velebit bila u sastavu HRM do 2006. te nakon toga ustupljena je jednom od muzeja u Hrvatskoj.

Ostalih pet podmornica je bilo u sastavu RM  SRJ a zatim RM Srbije i Crne Gore a nakon raspada državne zajednice u sastavu RM CG. Sve su povučene iz upotrebe i odlukom Vlade Crne gore, rešeno je da se jedna podmornica zadrži za muzej a ostale poklone bivšim republikama kao muzejski eksponati.

[attachment=2]

Izvor: www.podmornicar.hr
         Pregled ratnih brodova i trajekata, 1988

Osnovni TT podaci za podmornice tipa P 911


 [attachment=1]                  


Godina i mesto gradnje:
-1979/88, Brodogradilište specijalnih objekata (BSO), Split

Vrsta gradnje:
-Čelik

Dužina preko svega	La =19,52 m
Dužina čvrstog trupa	Lčt = 13,97 m
Širina preko svega	B = 3,64 m
Promer ČT	D = 2,70 m
Visina do palube nadgrađa	H = 3, 38 m
Visina periskopska	Hp = 5,30 m
Gaz srednji	Ts = 2,33 m
Istisnina na površini	D = 79.58 t
Istisnina podvodna	D = 90,27 t
Uzgon rezervni	10 do 14%
Metacentarska visina, diverzantska	MG = 0,163 m
Metacentarska visina, minopolagačka	MG = 0,111 m
Udaljenost položaja	F-G  0,224 – 0,181 m
Dubina ronjenja – radna	Hrad.= 105 m
Maksimalna (granična) dubina ronjenja	Hgr.= 120 m
Računska dubina ronjenja	Hrač.= 181 m
Minimalna dubina mora za ronjenje	Hmin.= 10 m
Podvodna brzina, maksimalna	Vmaks.= 7,48 čv
Podvodna brzina, ekonomska	Vek.= 4 čv
Površinska brzina	Vpov.= 5,9 čv

Aku. baterija:
tip 16 Pr E 490 (2x128 članaka) - masa dvostrukog članka   Mčl.= 178 kg

kapacitet 5-satni	1450 Ah
kapacitet 30-satni	1860 Ah
masa AB (s opremom)	24 tone

Snaga porivnih elektromotora  2x18 kW

Daljina plovidbe s 80% utroška AB:

pri V = 6,4 čv i obrasla P	Dpl.=2x53 nm
pri V = 4 čv i očišćen trup	Dpl.= 2x127 nm
pri V = 5.9 čv na površini	Dpl.= 2x45 nm
Daljina plovidbe sa 100% utroška AB, s 3 čv	Dpl.= 270 nm

Autonomija zatvorene podmornice:

za puni sastav posade (6 ljudi)	A = 160 sati
za 10 ljudi (4 čl. posade i 6 div.)	A = 96 sati

Zalihe reg. sredstva V-64 (sve u regeneratorima)	270 kg
Zalihe hrane sve u KOP pakovanju	120 kg
Zalihe pitke vode (u kanistrima)	240 litara

Diverzantska sredstva:

ronilica R-1 na pramcu (u nadgrađu)	2 kom.
ronilica R-1 na krmi (u nadgrađu)	2 kom.
div. mine M 66 ili M 71	6 ili 12 kom.

Naoružanje:

mine AIM – M 70 ili AIM – M 70/1	4 kom.
pištolji	4 kom.
signalni pištolj	1 kom.

[attachment=2]

P 01 "Velebit" HRM ...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Koliko vidim, neke imaju toranj, a neke su bez?
Može objašnjenje za nas laike?

Hvala
LPB

Hehe, i ja sam to isto pitao pre nekog vremena.
Kolko sam shvatio, to je demontazni "toranj" (u stvari samo otvoreno nadgradje od plastike) koji sluzi samo da zastiti posadu od vode i vetra pri ulasku i izlasku iz podmornice kada podmornica stoji u luci, inace nema neku drugu ulogu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

Hvala Trpe!
Vidim da imamo pripradnici KoV iste probleme... ;)

Nešto mi se čini da su motori slabi za ovu podmornicu. teško da bi mogla da ide 6 čv pod vodom pokretana motorima od 18 kw ( cc 25 KS). Čak i da su motori snage 91 kw ( cc 124 KS), teško da bi ošla tom brzinom pod vodom. Dred druže, pogledaj u pregledu brodova JRM šta je navedeno, kolika je snaga motora?

Znači Pregled ratnih brodova i trajekata, 1988 kaže ...:

Pogon (vrsta i snaga):
Elek. motor, 2 x 18 kW

Brzina neznatno odstupa od podataka iz tabele ....

Brzina (ek/maks.):
-Površinska   4/5,9 čv.
-Podvodna    4/8,1 čv.

I ja sam konsultovao Pregled, ali mislim da se radi o štamparskoj grešci, da nedostaje jedna nula - 180 kW.

Ajde neko od podmorničara da nam razjasni nedoumicu!

Sve čekam da se javi neki stručnjak i razjasni nedoumicu oko snage PEM i odnosa snaga / podvodna brzina, ali nešto se znalac ne javlja.
Ja bih rekao da je navedena snaga 2x18KW realna.

Kako to izgleda kod sličnih diverzantskih podmornica stranog porekla:
                        Italijanska SX 756                             Ruska pr.865 "Pirana"
                        70/83t                                             218/387t
                        25,2x2,1m                                       28,2x4,74m
                        PEM 40KW                                       PEM 60KW
 Vmax. podvodna:6čv                                                6,5čv
 
Italijanska podmornica ima znatno nepovoljniji odnos L/B za podvodnu vožnju od P911, a uz to ima raznih izbočina na trupu za opremu i naoružanje. Ruska podmornica je 3 puta većeg deplasmana i prilično hidrodinamički "čista".

Jugoslovenske diverzantske podmornice imaju izuzetno "čistu", torpedoliku formu trupa, sa vrlo dobrim odnosom dužine i širine (i visine), bez neravnina i delova koji štrče.

Bez mnogo poznavanja hidrodinamike, uz upoređenje sa dva slična tipa inostrane proizvodnje  ja bih rekao da je odnos dimenzija, deplasmana, forme i snage PEM takav da bi maksimalna podvodna brzina stvarno mogla da bude ta koja je navedena, ali ne više od toga.

`Ajde neka se javi neki stručnjak da potvrdi ili demantuje!

P.S. A zašto su sve YU podmornice imale po dva PEM-a? Pretpostavljam, ali bi bilo lepo da neko objasni detaljno, sa podacima iz prakse.
Ovo ću pitati i na topiku "velikih" podmornica. Tamo nešto i ima, ali malo.
     

DivP su imale po 2 PEM-a - koliko se sjećam - zbog boljeg rasporeda težina i gabarita u skučenom prostoru i na kraju krajeva, u slučaju  nužde ili havarije sa jednim osposobljenim PEM-om mogli bi se dovući do "bezbjednih voda". Prijenos snage na propelersku osovinu je riješeno sa dva jaka zupčasta remena.

Pozdrav svima

Diverzantske podmornice imale su dva porivna elektromotora svaki snage po 18 (osamnaest) kW. U površinskoj vožnji upotrebljavala su se za pogon oba motora a u podvodnoj najčešće samo jedan a tada se postizala brzina od oko 3,5 čv. Ovolika snaga je bila u postupnosti dovoljna a što je najbitnije postizala se bešumnost i  najbolja iskoristivost baterije. Ne smije se nikako smetnuti s uma da su ove podmornice imale samo akumulatorsku bateriju bez mogućnosti punjenja na moru. Inače, ove podmornice su postigle takoreči potpunu bešumnost što znači da ihe je praktički bilo nemoguče otkriti pasivnim sonarima. Negdje tokom 1987. godine Brodarski institut je provodio opsežna hidroakustička ispitivanja kod Rogoznice gdje je ustanovljena izrazito mala šumnost ovih podmornica. Na primjer, P tipa Heroj je ležala na dnu a ispred nje su prolazile DivP na raznim daljinama. Nisu se čule ni na udaljenosti od 1 kabla. Uzgred, tada su P tipa Heroj imale vrlo dobre francuske sonare.

Malo da osvežimo temu ...

Dve odlične fotografije koje je naš marinero uslikao ... Red je da stoje i u ovoj temi  :)

[attachment=1]

[attachment=2]

Jedna dok je još bila u vodi.

Po oznaci, ovo bi trebalo da bude P-01 "Velebit"

Da, 2005 u Lori.

Dali ko zna šta je sa "slovenskom" Unom?

Na početku kad su tek zaplovile i ljudi zarađivali kruh na njima.

I ovo ide za zamatanje slanih srdela

Da dodam jos po neku  ;)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

Kad smo već krenuli sa slikama DivP, evo nekih koje sigurno nisu bile. Snimljeno 28.08.2010. Pristan, Boka Kotorska.

Obratite pažnju na uzanu sliku gde su 911 i 913. Prve dve podmornice iz serije (911 i 912) bile su kraće za oko 60cm.
Neka neko kaže tačno koliko!
Produžene su upravo u srednjem delu radi lakšeg rada posade, a naročito diverzanata. Koliko vidim DivP imale su tri odseka. Srednji je osim za ukrcaj služio i kao komora koja se mogla naplaviti.

Obratite pažnju takođe na ojačane kobilice sa strana. Očigledno su služile da P može stabilno leći na dno. "X" krmena kormila omogućavaju odličnu pokretljivost pod vodom, mada je upravljanje nešto složenije, osim toga tako se kormila ne mogu oštetiti kada P leže na dno.

Na slikama se vidi izuzetno "čista" hidrodinamička forma trupa, koja je davala vrlo mali otpor, a kako se pokazalo i vrlo slab hidrodinamički šum. Odnos L/B je optimizovan za podvodnu vožnju i visoku pokretljivost. Sa takvim trupom nije čudno što je DivP sa dva slaba motora postizala odličnu maksimalnu brzinu pod vodom. Prava ribica!

Da li neko zna, npr. Lovac, šta su ovi SMB kanistri sa oznakama?

Na jednoj gornjoj i sledećim slikama se lepo vidi čvrsti trup jedne rashodovane DivP. Šteta, tako zarđala liči na bačenu cisternu. Interesantno je orebrenje. Prema pramcu i krmi je spoljno.

Takođe se vidi jajasta pramčana oplata gde je stajao mali Krupp Atlas sonar, osobito način gradnje sa rešetkastim ojačanjima i dva reda vijaka za montiranje na čvrsti trup.

Lepo se vide i "uši" na pramcu i krmi za dizanje podmornice. I periskop na 911. Biće da će tako podignut, pod kišom i suncem duže trajati ...

913, bivša "Soča" je lepo ofarbanog podvodnog dela. Valjda se priprema za muzejsku postavku.

Sve su slike "velike" da bi se mogle zumirati do mile volje. Žao mi je što nisam izašao na obalu i lepo islikao stotinak slika sa sve enterijerom P, ali računam - nisam se nikom najavio, pa ...

Zgrade iza su valjda bivše skladište mina, molim Lovca da objasni šta je šta. Deluje vrlo, vrlo napušteno. Nema žive duše. Svuda palete, daske i razni metalni otpad.

Ova rashodovana bi trebalo da je 915, ako je takva preneta iz Arsenala. Pitanje je, gde su 912 i 916?

912 je bila u Arsenalu, pod krovom, saglasno slikama koje je postavio Brka-65 i Dread malo ranije. Pitanje je otkada su slike! 916 se može prepoznati po svežije opituranom tamnom nadvodnom delu (ako je ta slika najnovija). `Ajde Bokelji, javite se! Slike koje sam postavio su sve po stanju na 28.08.2010. 911 i 913 su bile zajedno na Pristanu najmanje od 11. juna, 911 sama verovatno znatno ranije. Za sve pre 11. juna i posle 30. avgusta 2010. pitajte drugog.
Ja sam turista, a slike su za istoriju.

Još uvek se ne zna šta je sa "slovensko podmornico"?

912 je u Tivtu, postavljena je na navoz ispod nadstresnice nekadasnjeg sinhrolifta i tu ce ostati kao muzejski eksponat. Onaj cvsti trup na Pristanu pored 911 i 913 je sve sto je ostalo od nekadasnje P 915, mada su tu pored bacene i krmena kalota i pramac.... Koliko znam, 916 je u jednom od ona dva potkopa na Lustici.

Oni kanisteri - bačvice su formacijska ambalaža za akustični paljbeni uređaj PU M.80, za sidrenu minu SAM. M-80. Mislim da su bačve pune i spremljene su za rashod .....

[attachment=1]

velebit ispredi instituta u splitu.u pozadini čiovski kamenolom

mali crtez..pozz

A gde?

evo ga...novi sam ovdje trebalo mi je vremena da vidim kako se postavlja slika....sorry

Još par slika, sa FB.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Vidi se i unutra[njost podmornice tipa 911.

http://www.youtube.com/watch?v=GAlDlb8OUJM

913 sa nekog ruskog sajta.

Na bespucima neta nadjena i ova mala fotka P 914.

Ova fotka podmornice P 914 ,dali jeto u biti podmornica "Velebit" koja je bila u sastavu HRM.Na hrvatskoj Wikipediji nalazim podatak da je "Velebit" prije nosio oznaku P 914 Zeta.Možemo li utvrditi dali su to točne informaciji.

Jeste to je ta podmornica. Ovdje na slici je jos u sluzbi JRM, u RM Hrvatske je rekonstruisana, produzena i ugradjen joj je dizel agregat, te promijenjeno ime i oznaka u P-01 "Velebit".

U vrijeme 1991.god bila je u remontu u BSO Split,izvučena na suho,u hangar,vidio sam je svojim očima i nju i tada brod u izgradnji(danas brod HRM"Cetina").

Današnja P-01 "Velebit" koju je HRM bacila u trnje bila je P-914 "Soča".
Ime "Zeta" nosila je P-913.

 Postavljena na početku stranice ( 3 ).

913 je danas (16.04.2011 u 19.00) viđena na Fernetičih (granični prelaz SLO-ITA) na kamionu

Krasne slike unutrašnjosti P-913

http://zeljava-lybi.com/forum/viewtopic.php?f=29&t=2255&p=47203#p47203

poz.

Dali bi neko mogao da kaze nesto za instrumente koje vidimo na ove slike?
Pozdrav, SHOOTER

[attachment=1]

@barbakan,
na slici je P-916 "Vardar" a ne "Kupa" kako piše ispod slike. P-915 zvala se "Kupa".
Inače na slici su pomorski divrezanti pa mi je malo neajsno zašto P ima most. Naime, most se na P koristio samo za zadaće kada se nisu iskrcavali diverzanti ili polagale mine. Do 91. se o tome vodilo računa i diverzanti se nisu iskcavali niti prihvačali sa montiranim mostom već samo bez mosta. To je bilo radi sigurnosti diverzanata.
Kako se radilo poslije 91. ne znam.
U početnim projektima za P-911 i 912 nije bilo mosta, most je ugrađen naknadno na prijedlog posade nakon svih obavljenih probnih vožnji. Ustanovilo se da P puno plove radi uvježbavanja posade bez diverzanata te da je potrebno napraviti zaštitu za oficira službe u površinskoj vožnji. Most je napravljen od stakloplastike i pričvršćen je na nadgrađe vijcima tako da se mogao skidati i montirati po potrebi. Skinuti mostovi su obično stajali na vezu P ili u obljižnjem skladištu.
Nerijetko je, kada nije bilo mosta oficir službe imao mokre noge i voda je curila u komoricu.
Na Palubi ima dosta slika ovih P bez mosta.

Ova slika P-916 Vardar je nastala na jednoj vežbi u drugoj polovini 90tih koju su pratili i novinari VIC-a. Kopno u pozadini je ostrvo sv. Marko u Tivatskom zalivu, južna strana (prema Luštici). Tema vežbe je bila spasavanje posade potonule podmornice. Ulogu Spasioca igrao je PR-41. Remorker je trebao da locira podmornicu koja je legla na dno (15-ak m) i uspostavi kontakt sa posadom. Nakon toga se ronilac spusti i pregleda podmornicu. U nastavku, ronioc sa spasilačkog broda ulazi u podmornicu kroz izlaz za diverzante. Nakon uspostavljanja direktnog kontakta sa posadom, deo posade u ronilačkoj opremi napušta podmornicu sa roniocem. Presoatli članovi posade koji su ostali u podmornici pire balastne tankove i izranjaju je na površinu.

@Plavnik , sliku sam nasao negde na internetu a imenovao sam je da je Kupa jer sam na prvoj stranici ovog topika video 916 Kupa a 915 Vardar tako pise ali normalno da si ti u pravu  , ipak si ti podmornicar  ;)  treba ispraviti , ok 

Nešto novo..

Jos malo..

Ima jos..

Vrlo lijepo, bravo alfa! Inace, doljepotpisani je bas sa P 913 svojevremeno imao i svoje prvo (i jedino ronjenje) bjese to kraj novembra 2003-ce godine, veoma hladan dan sa jakom burom i ronjenje uz jugozapadnu obalu otoka Sveti Marko.....

Bravo alfa!
Dobre fotografije!
Ali sada fali pokoja reč.
Da izazovem, pitam, da li oni bočni poklopci pokrivaju balističke rakete? ;D

To su poklopci spremista za ronilice R 1 odnosno AIM-80 mine.

Počela obnova P-913

[attachment=1]

[attachment=2]

Izvor :http://zeljava-lybi.com/forum/

Podmornica P-01 "Velebit"[attachment=1][attachment=2][attachment=5][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Šta se dešava sa Velebitom? Hoće li biti pretvorena u muzej ili....

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ma znaš u čemu je najveći problem,oni jednostavno ne znaju šta bi napravili.
Tamo niko nema cojones da donese neku odluku ,i podmornica jednostavno trune.

Svaka čast ekipi iz Slovenije koji su ,vjerovatno upornim lobiranjem ,uspili ono sa P-913  :klap

poz.

Zaronila je i ostala na dnu bez baterije, a Munja ne proizvodi bez avansa.
[attachment=1]

Već sam negdi to napisa ,baterije su potrošna roba  ;).
Podmorničarstvo je projekt a ne hir.

poz.

Podmorničarstvo je ozbiljan projekt koji se razvija desetljećima a ne hir političara za jednokratnu upotrebu.

Mada, preko sedamdeset godina pdomorničarstva na istočnoj obali Jadrana nije se slavno okončalo. Zarđalo je i odumrlo u tišini.

Nije kod Velebita problem samo baterija. Problem je i sonar kojeg Velebit nema, pa prema tome nije ni podmornica već samo nekakva ronilica za igru novovalnih "podmorničara" u HRM.

Baterije za podmornice su radili u Črni na Koroškem (Mežica), Slovenija. Ne kažem, da jih "Munja" nebi mogla proizvest, samo pitanje je koliko bi koštale s obzirom na količinu. Vajrujem, da bi se dalo nešto, sličnih dimenzija, nači i u inostranstvu. Potrebna je volja, novac i kako kaže Kumbor, podmorničarstvo je Projekt (sa velikim slovom).

U Mežicama su se proizovdile akubaterije Tudor švedske licencne proizvodnje trajanja 11 000 sati. Do tada su korištene engleske akubaterije Charlot trajanja 9 000 sati.
Munja je  proizvela dva tipa podmorničkih akubaterija od kojih je jedna u "glasu".

Siguran sam da su se u moje vrijeme podmorničarenja (1979. do 1991.) a i barem pet godina prije baterije za podmornice proizvodile samo u Mežicama. Vijek trajanja baterija nije se mjerio u satima već u ciklusima punjenja/pražnjenja a iznosio je 500 ciklusa ili 5 godina eksploatacije pa što je prije. Bila je još jedna formula trajnosti 5 + 2 a što znači da je to ukupni vijek baterije uključujući i skladištenje. 500 ciklusa nije nikada postignutu već se baterija mijenjala nakon 5 godina, u pravilu u velikom remontu a što je nekada bilo i 6 godina, međutim tada je bilo prespojeno više ćlanaka i baterija je imala manji kapacitet.

Koliko je meni poznato u navedeno vrijeme Munja nije prizvodila baterije za podmornice JRM, je li proizvela koju bateriju za libijske ili sovjetske podmornice nije mi poznato.

Munja nije proizvodila nikakve baterije za podmornice...

Govorimo li mi o Munji u sadašnjosti ili prošlosti  , tu mislim prije 1991.?

Pošto pišemo u temi JRM, ja smatram, da pišemo o vremenu prije 1991. Jedino o onom vremenu mogu ja pisati, kasnije nisam ni istraživao ko je proizvodio baterije.
Ono što sam napisao, su moja osobna saznanja jer sam bio tima koja je testirala akumulatore u tvornici.

Možemo o Munji govoriti u "prošlom" ili "sadašnjem" vremenu ali ta tvrtka nije napravila bateriju niti za jednu podmornicu.

Nisam siguran da li je neko postavio ove slike 913.
[attachment=1][attachment=2]

Deda Mraz sa svojim brkatim pomoćnicima. Samo su saonice nešto drugačije... ;D

[attachment=1]

http://www.delo.si/zgodbe/fotozgodbe/podmornica-zeta.html

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

911 i 912 ispod nadstresnice na obali MTRZ SAKO Tivat, 2007.

Delamaris Izola, koji je sad u vlasništvu Perutnine Pivka (farma pileća), gdje je i muzej, ima konzerve ribe sa žutom podmornicom na kutiji. Sakupiš 5 konzervi i odeš besplatno u muzej. Navali narode na konzerve tipa "una"  ;D

E to je marketing.... :D :D :D

[attachment=1]

Aha, a ovo je VELEBIT, jos dok je bio u moru...

Šteta što se nije stiglo da se sve DivP modernizuju na isti način, a i ovo je urađeno tek u RH. Generator, makar ograničene snage, kakav jeste, daje potpuno drugačiji kvalitet ovoj podmornici. Ovako, ostaje nam samo da svi kupimo monografiju i sećamo se prošlih vremena. Тоа што прошло не ке се врне, пој , Коштан` жал за младос`. Но, да, не идемо во оффтопиц.

tako je,Velebit,a u pozadini spasilački brod "Faust Vrančić"

Sa FB stranice JRM,Telaščica 1989.godine.

[attachment=1]

vako "bradatu" je još nismo videli.

Današnja "Odbrana" je objavila članak o dolasku podmornice klase Una u Beograd. Videćemo kako će biti sredjena.

[attachment=1]

Jedna iz davno proslih, lijepih vremena...

Dobra,jedna od boljih koje sam vidio.

U pitanju je scan naslovnice jednog starog Mornarickog glasnika...

Ima li podataka kako ide restauriranje podmornice i gdje će biti postavljena?

Ne znam dal smo imali ovakvu sliku, možda i jesmo iz nekog drugog izvora. Ova je skenirana iz SD, a prikazuje P-914 "Soča", buduću P-01 "Velebit" (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6963.0) HRM.

[attachment=1]

Mislim da ova nije bila. Sam ulaz u Loru,verovatno fotografisano sa Galeba.

E ove mislim da nisu bile. Slike je postavila Tina (http://mojsplit.blog.hr/2010/08/1628196936/podmornice-u-splitskom-kveru-fotografije-iz-vlastite-kolekcije.html) na mojsplit.blog.hr (http://mojsplit.blog.hr/)

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

MO Srbije je ustupilo poklonjenu podmornicu tipa "Una" Muzeju nauke i tehnike. (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Podmornica-ustupljena-Muzeju-nauke-i-tehnike.sr.html)

Doduse jos niko zvanicno nije obavestio Muzej ali to je "uobicajeno" kod nas.

Ma samo da ona stigne u zemljicu Srbiju. Ali bijim se da ovim ping-pong
tramakavanjem ne ispadne upravo suprotno. Da stigne nikad, što bi rekli Englezi.. ???

[attachment=1]

Posle godinu dana u potpunosti očuvana 913,[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

U varijanti sa diverzantima imala je smještaj za četiri ronilice R-1 kao i diverzantske mine M66 i M71. Postupak ukrcaja nije prelazio 30min.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Kako je teklo polaganje AIM mina sa ove podmornice i da li je uvjžbavano, trebalo bi dobiti podatke direktno od posada. U monografiji Podmorničarstvo Jugoslavije opisan je postupak i način ispitivanja polaganja mina i ponašanja podmornice prilikom polaganja. Trebalo je uigrati komande i radnje za postupak  polaganja mina, te izraditi tablice naplavljivanja svakog od nadomijesnih tankova zavisno od dubine.
Podmornica bi vozila cca 5m od dna, minimalnom brzinom. Na poziciji polaganja prve mine zaustavljen je pogon i počelo plavljenje nadomijesnog tanka br 1, a mina se obarala u trenutku lijeganja na dno, ili ako do toga ne dođe 5 sec prije naplavljivanja tanka. Zatvaran je poklopac i podmornica je plovila na poziciju obaranje druge mine. To je bila mina u spremniku diagonalno od spremnika 1.
Kako je to kasnije u praksi izgledalo bilo bi dobro čuti od aktera.

U monografiji opisani način polaganja mina sa DivP odnosi se na ispitivanje podmornica prije ulaska u operativnu upotrebu. Ta ispitivanja provodile su P-911 i 912 (k-danti Kranjc i Velić). Ispitivanja polaganja mina obavljala su se na poligonu u Starigradskom zaljevu. Naravno da u operativnoj upotrebi P  nije dolazilo u obzir stati, leći na dno, položiti minu pa dalje. Mine su se polagale u vožnji sa određene dubine koju je određivala taktička situacija. Kod polaganja je bilo bitno da se na vrijeme počne plaviti nadomjesni tank kako ne bi P bila lagana i kako se ne bi mijenjao trim. Uglavnom, brzina polaganja bila je 3,5 do 4 čv. Mine su se počele polagati dolaskom na poziciju polaganja prve mine, zatim su se slijedeće polagale prema vremenskom intervalu zavisno od brzine. Znači, štoperica je bila glavna. Određeno vrijeme prije polaganja mine počelo se plaviti nadomjesni tank tako da je do trenutka polaganja mine bilo naplavljeno otprilike pola tanka a ostatak se naplavio nakon polaganja. Time se postizalo zadovoljavjuće uravnoteženje P jer je prije polaganja P bila podnošlivo teška a nakon polaganja laka. Razlika pozitivne i negativne plovnosti poništavala se kormilima. Neke posebne tablice nismo imali, radilo se iskustveno, naravno radila se tablica polaganja mina sa svim potrebnim elementima. Mine su se otpuštale iz unutrašnjosti P, dvije iz centrale a dvije iz motornog odsjeka. U prvim ispitivanjima mine je iz centrale otpuštao komandanta a iz motornog motorista. Kasnije smo prakticirali šest članova posade kada P izvršava zadaću u minskoj varijanti tako da se komandant mogao posvetiti isključivo upravljanu P. Na onoj srednjoj slici vidi se crveni veliki "volan" koji skluži za otpuštanje mine. Mine su se otpuštale tako da se preko poluge otkačila donja strana brane na minskoj niši te je tada mina ispala iz svog ležišta uslijed svoj težine
Inače, sada P-913 koja je u muzeju izgleda kao da je spremna za ronjenje, sve je na njoj autentično i na svom mjestu.
Ukoliko je netko zainteresiran može na stranicama Udruge podmorniča - Pula (www.podmornicar.hr) pogledati film o zaronjenju P tipa 911.

Odlično i iscrpno objašnjenje :klap
O tome nigdje nije pisano.

Pa ostavio čovjek svoj tekst da ga priloži na pravo ozbiljno mjesto. Na Palubu.. ;)
Svaka čast "Plavnik", odlično... :klap :klap

Zeta prolazi kroz Pivku.

http://www.youtube.com/watch?v=3qh769ubALw

Malo unutrašnjosti Zete. Boža i ja smo se podelili u strelce, on je slikao pramčani, a ja krmeni deo.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

U pozadini TČ-215! :laugh:

Kakvi su to bili "praktični" zadaci? Slika i tekst su verovatno iz vremena kada se već čitala anglosaksonska literatura bez ograničenja, inače bi zadatak svakako bio "vežbovni".

Fotografija P1

Mislim da ovo nije pri povratku nego prilikom isplovljavanja iz Lore,po pravcu kretanja.

[attachment=1]

916 i 911 u tuznom stanju, obje cekaju u Pristanu da ih preuzmu Srbija, odnosno Hrvatska kao muzejske eksponate.

Kome ide koja?

Može meni jedna  ;D

Koliko se žuči prolilo oko one šta je isla Sloveniju a ove dvije će istrunut od nebrige.  :P

911 kako tako,ali u 916 bi volio zavirit unutra.Vjerovatno ima hrđe do koljena.

911 TISA bi trebala ici Srbiji , 916 KUPA Hrvatskoj isto kao sto je 913 SOCA vec otisla u Sloveniju. Dakle, svakome svoja rijeka ! ;)

Ma. jeb... :rtfm ti podmornice koje plove kamionima.  ::)
Jadno Jadransko more... :'(

Potpuno se slazem Ciro! Ali, to je izgleda neumitna sudbina svih nas - da vise nismo ni sijenka od onoga sto smo bili prije 25 godina!

Vojni muzej je svojevremeno saopštio da nema mogućnosti za izlaganje podmornice. Ima ideja da se izloži u muzeju nauke i tehnike, a da zvanično pripada VM. Nedostaje 30.000EUR i nema mogućnosti da se nađu te pare, sem od privatnih donatora. Država nema da plati i neće da plati.

... Bez obzira što je 30.000 Eur iznos tri subvencije za radna mesta koje daje jedan naš čuveni ministar mlađe generacije, talentovan za muziku i poznat po... :-X

... Dakle, dovoljno bi bilo da se Srbija liši jednog metalokobasičara i dva avioposlastičara, i eto nama transporta podmornice. Sve ostalo bi se rešilo dobrom voljom.

913 ZETA
914 SOČA

Jednom i ona da se vozi po moru a da nije u vodi  :). Na putu za Sloveniju. Fotografija sa fb jrm.
[attachment=1]

Nisam odavno čitao postove o malim podmornicama. Tek sada vidim da su prilikom iseljenja kasarne Kumbor i barokomoru PDS ili PDK (ne znam tačno kako se zove) koja je stajala na lansirnoj stanici premestili na Pristan. Vidi se lepo na slici 04486, koju je postavio marinero, pored male podmornice. Tamo i jedan kompresor junkers iz torpedne stanice pokrraj 911.

Dok sam radio u KRM bila je nečija ''ideja'' da se ta barokomora rashoduje (zbog - navodno isteklog resursa upotrebe) i da se proda. Naravno, posao je bio ugovoren, da se komora proda i ''remontuje'' i da se posle toga postavi u nekoj privatnoj klinici za hiperbarično lečenje.

Ne znam da li zbog toga što sam ja digao veliku frku oko toga - rekao sam da komora može u rashod ali tek pošto je zvanična komisija raseče u komade - u glavnom, komora ostade na lansirnoj.
I eto tek sada ide na rezanje. Ne verujem da će je sada iko vratiti u upotrebu. 

Na drugoj slici (DSC04404.JPG) na kojoj se uporedno vide 911 i 916, jasno se prepoznaje razlika u dužini trupa - 911 i 912 su bile kraće za oko 1m. Najbolje se uočava u rasponu između prednjih i zadnjih poklopaca bunkera za mine.

Elem, ovo su 911 i 916, 913 je u Slo, 914 je Velebit. Gde su 911 i 915?

Mislis gdje su 912 i 915 ? 912 je u Tivtu u bivsem Arsenalu, muzejski je eksponat zajedno sa P-821. P-915 je izrezana u staro gvozdje....

@ lovac, i mi u Hrvatskoj smo tamo davno imali sličnih problema sa barokomorom. U Puli je bila stara barokomora koja je nekada bila u ronilačkom tornju. Koliko sam informiran bila je dana na upotrebu nekom ronilačkom klubu u Istri. Negdje tamo 93. a možda i kasnije jedan čovjek je tu barokomoru htio staviti u medicinsku funkciju. Tada su se u mornarici sjetili te barokomore i na sve načine su ju htjeli oduzeti, osobito dio HRM koji je tada funkcionirao u Istri. No, da ne duljim, u tome nisu uspjeli jer nisu imali pojma što je barokomara i što bi uopće sa njom. Čovjek je  kasnije stvorio polikliniku, nabavio nekoliko barokomora, zaposlio ljude, stvara dohodak i dalje razvija posao.
Kamo sreće da je i tu barokomoru koja propada na Pristanu dobio netko koji bi danas na njoj "mlatio" pare, liječio ljude i zapošljavao barem 5 ljudi.

Da,  greška, 912. Hvala na odgovoru.

[attachment=1]

"Una" je krenula na svoje poslednje putovanje  ;)

A kamo putuje?

Valjda na vijke, eksere, čiode i metalnu galanteriju.

Stigla je na odredište  ;)

Zafrkava vas mali.... Prebacena je 20 metara dalje od svoje stare pozicije ispod nadstresnice sinhro filta nekadasnjeg Arsenala, na novu poziciju - betonski postament izmedju P 821 i zgrade stare Arsenalske pilane - danas muzejske Zbirke pomorskog nasljednja u Porto Montenegru. Cak je i ofarbana novim slojem tamno plave boje, iscrtan joj je ponovno takticki broj 912, samo sto nije podvodni dio premazan antifaulingom....

Znači još jedan ljepi eksponat.  :klap Ima koja sličica ?

poz.

Bise sutra. Kisa nas je gnjavila ovih dana....

Hm, pričaj mi o tome, meni su ocu vjerovatno propali svi kumpiri.  :P
sory za off. poz.

Evo kako sada izgleda:

I još dvije:

Eksponati napreduju, Udruženje podmorničara Tivat je zasigurno veoma aktivno. Na 821 postavljen je periskop, radar, RDL i šnorkel.
Bravo, bravo!!!!

Radi se i na uredjenju unutrasnjosti P-912. Danasnje fotke....

Kako planiraju da se ulazi u podmornicu ? Vjerovatno neće otvarati trup.

poz.

Pramac i krmena kalota P 915, te cvrsti trup P 915 u ostacima tivatskog Arsenala, maja 2009.

P 914 u sretnijim vremenima.

[attachment=1]
[attachment=2]

ako moze jedno pitanje - gdje su ove podmornice mogle puniti akumulatore osim u potkopu Rose?

Ove podmornice (tip 911) mogle su puniti baterije u Lori gdje je bilo za tu svrhu napravljeno odgovarajuće postrojenje. Pored toga JRM je imala tri odgovarajuća dezelelektrična agregata namijenjana za punjenje baterija ovih podmornica. Agregati su mogli biti vučeni kamionom ili prevoženi brodom (PO tip 91).

Hvala!

914 dugo godina prije nego sto je postala "Velebit".

Pa ne baš dugo godina. Tornjić za zaštitu od prskanja mora dodat je 1990., ako ne grešim.

Griješiš, tornjić je dodan ranije, možda već tamo 85. kada su završena ispitivanja 911 i 912.

Ronioci se spremaju za ronjenje. Vide se plave boce sa kisikom. To su aparati zatvorenog kruga disanja, koje su koristili pomorski diverzanti.
Možda stvarno ide za neko od ispitivanja u smiuslu ronioci -podmornica.

malo išao kroz temu i vidio ove reči. kako je sada sa tim programom, mislim, Hrvatska več od ppočetka ima 914 (Velebit), Slovenija ima 913 a Crna Gora 912. Kad če Bosna i Hercegovina, Srbija i Makedonija dobiti preostale 3?

Snowy, nema preostale tri nego sdamo dvije 911 i 916 jer je 915 isjecena u staro gvozdje. Plan je bio da se 911 pokloni Srbiji ali su tamo zapeli oko toga ko ce platiti transport podmornice do BGD i gdje ce biti izlozena. Trebalo je da 916 ide za HR, ali je tamo drzava odbija prihvatiti kao "poklon" jer Hrvatska pledira da kroz sukcesiju, dobije odstetu za veci dio flote JRM koji je 1991 bazirao po lukama u toj zemlji.

Porinuce Tise u Splitu.

[attachment=1]

Torpedo, postao si genije u pronalazenju po netu i postovanju ovdje fotografija ciji sam ja autor... Svaka cast! 8)

Ovo sam nasao na nekom ruskom sajtu. Bio je i nacrt Une, ali ga nisam stavio. Zahvaljujem.

Ovo i nije tako stara fotografija. Snimljena je na privezištu Pristan nasuprot Kumbora. Ovako obe podmornice stoje i danas. Porad 911 postavljen je kompresor JUNKERS za punjenje banke ronilačkog zraka na BRM-jima. A druga je hiperbarička komora ruskog porjekla. I ovaj kompresor i ova komora danas su postavljeni kao eksponati u Baru - mornarička baza.

Slikano je prije nepunih godinu dana - 25.maja 2013 na Pristanu.

[attachment=1]

Evo freška, današnja slika P-916 na Pristanu. Sa njene lijeve strane je P-911.

iz fb grupe JRM od Tom de Palma


[attachment=1

[attachment=2][attachment=3]

Mnogo pripadnika flote zavidilo je podmorničarima na ovim kožnim jaknama. Bile su identična sa kožnim jaknama RVi PVO pilota. Koliko sam saznao to sa tim jaknama je bio neki pokusni projekat ili tako nešto.

[attachment=1]

Sonari
pasivni: Atlas-Krupp PSU 1-2
[attachment=1]
aktivni : Atlas-Krupp PP-10
https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=7855.0;attach=382463;image

još jedan prilog, gdje je PSU 1-2 bio ugrađivan:
[attachment=2]

Slikano 5.juna na Pristanu.

Mаринеро јел оно лучки реморкер извучен на суво поред подморница?

Jeste, biće slike uskoro u odgovarajućoj temi.

ОК. Видео сам их сада. Нисам знао да се Пристан користи за ремонт мањих пловила.

Koristi jer MVCG nema bukvalno gdje drugo da to odradi od kada je Arsenal u Tivtu uništen i prodat kao plac za stanove....

LDI-18 im služi kao sinhro lift, a veliko mulo na Pristanu kako suvi dok!

[attachment=1]

Podmornica kao muzejski eksponat odlazi za Beograd

Ministarstva odbrane Crne Gore i Srbije postigla su sporazum o ustupanju Srbiji kao muzejskog eksponata, male tzv.džepne podmornice P-911 „Tisa“ koja je prije desetak godina povučena iz operativne upotrebe u tadašnjoj Mornarici Vojske SCG.

Podmornica se već godinama nalazi na obali u krugu vojnog objekta Pristan u Boki Kotorskoj, a Vlada Crne Gore je još jula 2014. donijela zvaničnu odluku da se taj ratni brod koji je proglašen viškom u Mornarici VCG, pokloni kao muzejski ekeponat Srbiji. Inicijativu za ustupanje te podmornice pokrenulo je još 2009. Godine Udruženje građana „Podmorničar“ iz Beograda koje okuplja bivše jugoslovenske podmorničare u Srbiji, a njihov plan je da podmornicu izlože kao muzejski eksponat na nekoj od lokacija u Beogradu ili eventualno u Novom Sadu gdje je sjedište Riječne ratne flotile Vojske Srbije.

Prema sporazumu dvaju ministarstava na koji je saglasnost prekjuče dala Vlada Crne Gore, podmornica P-911 se srpskom Ministarstvu odbrane ustupa „u viđenom stanju sa aspekta kompletnosti i funkcionalnosti, kao muzejski eksponat“. MO Srbije snosiće troškove utovara i transporta podmornice od Boke Kotorske do Beograda, a koji su procijenjeni na 2,5 miliona dinara (nešto preko 20 hiljada eura). Datum primopredaje podmornice na Pristanu, biće utvrđen odmah nakon potpisivanja Sporazuma koji će u ime Crne Gore potpisati potpukovnik Veljko Mališić, načelnik Direkcije za logistiku Direktorata za materijalne resurse Ministarstva odbrane.
Inače, Crna Gora je već 2011. Soveniji na isti način kao muzejski eksponat poklonila istovjetnu malu podmornicu P-913 “Soča” koja je već duže vrijeme jedan od najpopularnijih muzejskih eksponata u “Parku vojaške zgodovine” u Pivki, dok je treća takva podmornica, P-912 “Una”, muzejski eksponat u Zbirci pomorskog nasljeđa Porto Montenegra u Tivtu.

Ukupno je u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog vijeka za nekadašnju Jugoslovensku Ratnu mornaricu u Brodogradilištu specijalnih objekata u Splitu, izgrađeno šest malih podmornica klase P-911. Riječ je o jednom od najsupjelijih projekata tzv.diverzantksih podmornica u svijetu, a koje i danas imaju prilično modernu tehnologiju i izuzetna svojstva tzv.bešumnosti i teškog otkrivanja, što je osnovna vrijednost svake podmornice. Svojevremeno je za kupovinu podmornica ovog tipa bila veoma zainteresovana ratna mornarica Švedske, ali je realizaciju tog unosnog posla spriječio raspad SFRJ.

Podmornice tipa P-911 duge su nepunih 19 metara, a puni deplsman im iznosi 88 tona. Ovaj produkt pameti jugoslovenskih inženjera i industrije “od Triglava do Đevđelije” namjenski je građen sa misijom da u slučaju rata, podmornice tajno doplove do italijanske obale gdje bi iskrcale diverzante koji bi napali tamošnja vojna i industrijska postrojenja, odnosno da podmornice tajno polože protivbrodske morske mine pred italijanskim lukama.


http://www.bokanews.me/prst-u-more/24214/

[attachment=1]
[attachment=2]

Pretpostavljam da je slikano sa šeste. Ne sjećam se je li imamo sliku svih šest na okupu?

@leut

A vjerojatno postoje i takve slike no tko zna gdje to leži zakopano :)

[attachment=1]

Porinuće ;

[attachment=1]
izvor fotografije : SD

U ovom primjeru ne radi se o porinuću nego o "spuštenju"  ;)  Koja je to sretna i ponosna godina?

Valjda 1984?

Hehe uistinu sretna i ponosna jer se radilo o prvoj podmornici takvog tipa, dakle "Tisa"je "spuštena" u more daleke 1985. godine, iste godine kao i "Una", "Zeta" i "Soča" 1987. te zadnje dvije "Kupa" i Vardar" 1989.

Kad sam je u februaru 1985. video u Lori, već je imala trag mora oko trupa, a bila je na suvom  radi nekih dorada.

Ja sam informacije uzeo iz ref. liste BSO-a, doduše tamo piše dostavljena 85', ako si je ti vidio već tada u Lori nema sumnje da nije uistinu tako :)

Može biti da je tada još bila na probnim vožnjama, s obzirom da je to bio prototip. Sećam se i da je Lazanski u Startu napravio reportažu o DivP još 1984. Do pre par godina sam imao i taj broj Starta, ali je posle bačen. Što se tiče činjenice da sam je video u Lori, sigurno sam je video, jer smo se vraćali na PČ-134 iz remonta i bili smo u Splitu na demagnetizaciji trupa.

Diverzantske

Vez " Pristan" u Boki.

Snimljeno sa LDI-18.

Porinuće "916" ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Porinuće "912" ;

[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
izvor : SD

Puni navozi brodova, scene koje se defintivno više nikada neće ponoviti u Škveru, hvala im!

Lijepo, koje je godine ovo slikano !?

Današnji snimci P 911 na Pristanu u Boki Kotorskoj.

Nekome je zatrebao poklopac livog krmenog minskog ležaja!

Ona je još i u dobrom stanju... kakva joj je sestra iza nje.

Како јавља Радио Јадран, подморница П-916 је трајно и бесплатно уступљена општини Херцег Нови. Подморница ће након адаптације бити изложена као музејски експонат у центру града.

Nisam upučen u lokalno stanje, ali to je dobro ili loše?

Лепо је, lepo, lijepo, lipo i sve to odjednom, ako je makar oprave za pokazivanje, a ne samo da je bače na klocne negde kod luna parka u Igalu.

Možda i bez veze kad god dođem na ovaj topik zapadne mi za oko naslov gdje je navedeno da je tip P911 "Una" a zapravo se u tekstu vidi da je 911 "Tisa".Ili ne razumem o čemu se radi ili je onaj ko je označio topik protivnik Lala.

I malo of:Znate li kako je "nastao" živalj na području Vojvodine.

Elem onaj Čarnojević što je vodio Srbe( a možda i Crnogorce) pridveče je stigao do Save.Sad onako starješinski im očita bukvicu.Preko Save ćemo preći danas.Tamo imate nešto domorodaca koji imaju rakije i vina.Nemojte da mi se neko "oždere" jer ujutro nastavljamo dalje.Međutim, svugdje ima nedisciplinieranih i ujutro kad su se "postrojili" nedostaje popriličan broj.Međutim Čarnojević je bio strog (ko zastavnik sa pištoljem) i ne čekajući ove koji nedostaju nastavi dalje.
Od ovih koji vole da piju su nastali SREMCI.

Stignu ovi sa Čarnojevićem do Dunava.Kaže on njima preko imate lepih Mađarica.Kad pređemo preko nemoj da mi se netko "spetljava" sa njima jer nastavljamo ujutro dalje.Međutim ujutro u "stroju" opet nedostaje poveći broj.Ovaj onako strog,ne htede čekati,nego nastavi dalje.
Ovi što su ostali od njih su nastali Bačvani.

Elem ovi koji niti piju,nidi hebu,stignu i pređu preko Tise.Od njih su nastale LALE ili ti Banaćani.

Poz.

Najnovija vest:

http://radiojadran.com/male-podmornica-p-916-uskoro-eksponat-u-herceg-novom/

 Halo, majstore??? A da nije drugačije? Zna se kako su LALE dobile naziv od Marije Terezije.

 

Nema jeda i sekirancije.Ova verzija je zbog naslova "Una"-"Tisa".Šta ja mogu kad se tako divani. :laugh:
Inače,mene je majka kao malog zvala Lala (od milja) jer se tako kod nas zvalo i ako po gornjoj podeli nisam Lala. :laugh:

Poz.

http://www.bokanews.me/featured/kupa-ostaje-crnoj-gori/
Vlada Crne Gore usvojila je danas informaciju o donaciji male podmornice P-916 „Kupa“ Opštini Herceg Novi.

Novske gradske vlasti u martu su od Vlade zatražile da im ustupi ovu podmornicu koju namjeravaju izložiti kao muzejski eksponat u centru grada, a smatraju da će im dobijanje podmornice pomoći i u kandidaturi Herceg Novog za Evropsku prijestonicu kulture 2021. godine. Po Vladinoj odluci, Opština Herveg Novi platiće sve troškove pripreme sada prilično oronule podmornice kao muzejskog eksponata, te njenog transporta i postavljanja na mjesto u gradu gdje će „Kupa“ ubuduće biti izložena.

Bivša JRM imala je ukupno šest malih, tzv. džepnih podmornica klase „Una“ od kojih se pet nakon raspada SFRJ zateklo u Crnoj Gori. Nakon ukidanja podmorničarstva u Mornarici bivše državne zajednice SCG, te podmornice su oglašene viškom i ponuđene na prodaju kao borbena plovila, ali na četiri tzv. povjerljiva tendera od maja 2007. do septembra 2008., za njih nisu nađeni kupci.. Male podmornice klase „Una“, izuzev P-915 „Vardar“ koja je u međuvremenu isječena u staro željezo, nakon toga su shodno inicijativi koju je 2009. objelodanio načelnik Generalštaba VCG admiral Dragan Samardžić, ponuđene  Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji kao muzejski eksponati.
Slovenija i Srbija prihvatile su ponuđeni poklon, pa je tako podmornica P-913 „Soča“ 2011. iz Boke transportovana u Sloveniju i izložena u Muzeju vojaške zgodovine u Pivki gdje je jedan od najpopularnijih eksponata. Ministarstvu odbrane Srbije ustupljena je podmornica P-911 „Tisa“, ali  sa Udruženjem podmorničara iz Beograda još nisu dogovorene sve pojedinosti oko njenog transporta do Beograda. P-911 tako se i dalje nalazi u krugu vojnog objekta Pristan na Luštici gdje joj „društvo pravi“ i  Opštini Herceg Novi danas zvanično ustupljena podmornica P-916. Njihova „sestra blizankinja“, podmornica P-912 „Una“ već par godina je muzejski eksponat u Zbirci pomorskog nasljeđa u nautičkom centru Porto Montenegro u Tivtu.
Po inicijativi Samardžića, P-916 je prvobitno bila ponuđena kao muzejski eksponat Hrvatskoj, ali je zvanični Zagreb odbio taj poklon, jer se Hrvatska drži zvaničnog političkog stava da toj državi, po načelima sukcesije SFRJ i činjenice da im je 1991. baza bila najčešće u toj republici, pripada najveći broj plovila nekadašnje Jugoslovenske Ratne mornarice.

Hrvatska inače, već posjeduje jednu rekonstruisanu podmornicu ovog tipa, nekadašnju P-914 „Zeta“ a koja je u RM te države, svojevremeno dobila novu oznaku i ime P-01 „Velebit“. Ona je povučena iz operativne upotrebe i već godinama propada izvučena na obalu u krugu nekadašnje ratne luke Lora u Splitu, a postoji mogućnost da i „Velebit“ uskoro postane muzejski eksponat u Zagrebu.

Inače džepne podmornice tipa P-911 jedno su od najvećih dostignuća eks-jugoslovenske ratne brodogradnje. Građene u drugoj polovini 80-tih godina prošlog vijeka u Splitu, ove male  i veoma tihe  podmornice izuzetno se teško otkrivaju, što ih je člinilo idealnim za obavljanje osnovnog zadatka – da se neprimijećene prikradu neprijateljskim pomorskim bazama. Duge po 19,5 metara, deplasmana 90 tona, male podmornice tipa „Una“  bile su namjenski konstruisane i građene za polaganje manjih minskih polja u neprijateljskim vodama i prevoz podvodnih diverzanata do italijanske obale. Tokom njihove upotrebe u SFRJ i kasnije SRJ, nijedna od njih nikada nije bila otkrivena kao od strane domaćih snaga prilikom vježbi, tako ni od NATO mornarica tokom djelovanja tih podmornica na Jadranu.

 

Marinero, preduhitrio sam te za 2 posta!

Ne znam da li je to tvoj tekst, nisam gledao izvor, samo sam ga linkovao sa lokalnih elektronskih novina.

Ovaj koji sam ja linkovao jeste moj, onaj sa Radio Jadrana je prepisan tekst odluke Vlade.

Ево да разјаснимо, ако на топику већ нема ових података (а мислим да су давно постављени, али ме мрзи сад да листам).

Ime                                             datum porinuća
Tisa-911                                        29.07.1983.
Una-912                                        24.02.1984.
Zeta-913                                       27.06.1986.
Soča-914                                       27.06.1986.
Kupa-915                                       02.09.1988.
Vardar-916                                     02.09.1988.

Izvor: Milan Đuran, "Flote kojih više nema", Zrenjanin 2014., str.340. Poslednje tri su malo duže. Soča-914 u HRM od 09.1991., P-01 Velebit, tokom remonta ugrađen DEG za punjenje baterija.

Koliko ja znam, ovdje su permutovana imena 913 i 914, odnosno 915 i 916.

Marinero, proveriću u Monografiji malo kasnije, ako nije i tamo permutovano.

https://www.youtube.com/watch?v=nWVQlGPQvtU

Dobro i jasno za početnike!

Dva pitanja, pitao već na podmornicama ali šta ćeš, kolika je cijena jedne ove podmornice?
I zbilja, dali postoji objašnjenje zašto se klasa naziva Una a Tara je bila prva?

poz.

[attachment=1]

Ovo je šema P-01 Velebit, ex. P-91?.

Ucrtane su i (vanjske) torpedne cijevi. Doduše, piše da nisu nikad ugrađene.

Niko na Palubi ne spominje da je jedna od Una (911 ?) spremna za transport sa Pristana u Bgd.
Kako saznajem podmornica kreće na put ovih dana.

Ne znam gde će biti izložena u Beogradu. Neko kaže u vojnom muzeju, a neko tvrdi da će biti negde na ušću.

Podmornica je ukrcana na vučni voz i kreće za Beograd.

http://www.vijesti.me/vijesti/podmornica-tisa-otputovala-za-beograd-992285

Ima li vise pojedinosti o tim planiranim torpednim cijevima?

Ja nažalost nemam više informacija o tome. Nadam se da će se s vremenom naći netko tko zna.

Ukradeno s FB:

"Diverzantska podmornica P-911 na putu za Srbiju.

Fotografiju poslao Vlade Ogar"

Konačno :)

Snimljeno tu, pred Nikšićem.

https://goo.gl/maps/oKEjFg8XECk (https://goo.gl/maps/oKEjFg8XECk)

P911 pre nekih 15 min na vučnom vozu prošla kroz ulicu Milutina Milankovića na Novom Beogradu u pravcu ka gradu.
Nije mi jasno otkud sa te strane i otkud tako brzo ako je jutros bila u Nikšiću.

Možda je juče ujutru bila kod Nikšića.

 :super

nego kako je šteta što nemamo snimke prolaska kroz CG i kroz one silne serpentine i kanjone

Možda je kod Ostružnice prešao most pa došao iz tog pravca.

Da li moze da prodje kroz ona da tunela?

Nisam iz BG, doduše živeo sam tamo godinu dana ali nisam kvalifikovan da ocenim detalje. Kakva mu je alternativa da je išao kroz bg umesto nbg ?

Na NBG-u.

[attachment=1]

Pa moze. Moglo je od Orlovace kroz Rakovicu pa na most preko Ade, moglo je i od Orlovace preko Petlovog brda pa na Cukaricku padinu pa onda opet na isti most, a kontam da nije valjda bilo moguce izbeci bas sve moguce tunele od CG do Beograda, moralo je negde i to da se desi, a vidim u TT podacima da je visina 3,38 a tuneli su valjda na 4,5 metra sto ostavlja vise od 1 metra za visinu prikolice.

Podmornica u Beogradu - Konvoj stigao drumom iz Boke, a evo čemu služi neobičan poklon
Marija Antonijević  12.06.2018.
foto Vijesti Sinisa Lukovic

Podmornica "P-911 Tisa" stigla je iz Boke Kotorske danas u Beograd, gde će biti trajno usidrena na Ušću i pretvorena u muzej!

[attachment=1]

Takozvana džepna podmornica utovarena je na specijalni kamion tegljač i drumovima je od juče transportovana do srpske prestonice gde će predstavljati atraktivan eksponat ne samo za Beograđane nego i za mnogobrojne turiste koji dolaze u naš glavni grad. "Tisa" je jedna od šest diverzantskih podmornica koje su prema projektu Brodarskog instituta iz Zagreba izgrađene između 1981. i 1986. i dobile su imena po jugoslovenskim rekama. U pitanju su male, ali veoma opasne podmornice prilagođene za neprimetno polaganje manjih minskih polja u neprijateljskim vodama. "Tisa" je porinuta u martu 1983. godine, a primljena je u flotnu listu četiri meseca kasnije. Ipak, raspadom SFR Jugoslavije, ove podmornice su odvezene u Crnu Goru, osim P-914, koja se u trenutku sukoba nalazila na remontu u Splitu.

[attachment=2]

Podmornica "Tisa" je krajem jula 1993. izvađena iz mora i konzervirana, a uprkos nekim najavama da bi mogla da bude prodata, početkom 2009. crnogorske vlasti su objavile kako planiraju da poklone po jednu podmornicu Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Od tada je podmornica "Tisa" godinama bila smeštena na obali u krugu vojnog objekta Pristan u Boki Kotorskoj i tu čekala svoju sudbinu. Konačno, ona je juče poslata u Beograd zahvaljujući organizaciji Udruženja podmorničara Srbije iz Beograda, uz finansijsku i logističku podršku "Jugoimport SDPR-a". "P-911 Tisa" će, nakon dolaska u Beograd, biti trajno izložena na Ušću. Njen dolazak i izlaganje su veoma bitni za Udruženje bivših jugoslovenskih podmorničara iz Srbije jer će ono u maju 2019. biti domaćin 56. međunarodnog kongresa udruženja podmorničkih veterana sveta na kojem se očekuju delegacije iz više od 30 država.

[attachment=3]

Osim "Tise", poklonjene su i ostale podmornice iz ove klase. "P-912 Una" je završila u zbirci pomorskog nasleđa Porto Montenegra u Tivtu, dok je "P-913 Zeta" preuzelo Udruženje podmorničara Slovenije. Hrvatska je trebalo da dobije na poklon jednu od ovih podmornica, ali je to odbila, pa će ona uskoro biti izložena u Kumboru.

Duga 19,5 metara, teška 88 tona

Podmornica "P-911 Tisa" dugačka je 19,5 metara, a teška 88 tona i bila je jedno od najvećih dostignuća eks jugoslovenske ratne brodogradnje. Ipak imala je i nekoliko mana, pre svega jer nije imala klasični dizel električni pogon, pa bi se slučaju pražnjenja akumulatora ili kvara posada mogla naći veoma brzo u složenoj situaciji.

Izvor: www.blic.rs

Zna li se zasto je Hrvatska odbila poklon

Hr zbog sukcesije i potrazivanje nezeli da primi ovaj poklon. Osim toga u Hr je ostala jedna podmornica P-911 doduse modifikovana i produzena.

Realno koji će im ? Te podmornice nemaju nikakvu tradiciju niti su poznate po bilo čemu. Samo još jedan trošak na budžetu. Evo ja kao neko ko nije iz te struke nemam nikakvu želju da odem na brod za koji ništa nije vezano. Od YU brodova jedino što bi me zaintrigiralo je Jadran ili neki ww2 brod (jel i jedan preživao i negde izložen ? ) i eventualno Galeb.

A za nekog turistu koji nije uopšte u ovim vodama sumnjam da bi šta bilo zanimljivo osim Jadran-a i Galeb-a

Apsolutno se slažem sa tobom Direktore!

Šta će na Ušću diverzantska podmornica?

Da je nekada plovila Savom ili Dunavom - OK.
Da su je pravili u Bgd ili Sr - OK......

Ovako, ne vidim nikakvu vezu P-911 i Beograda. Osim, eventualno radi lične potvrde identiteta pojedinaca, koji su je dovukli u Bgd.
(ovom izjavom ne želim nikako da omalovažavam Udruženje podmorničara - veoma ih cenim)

Ako kojim slučajem ostane na Ušću u narednih 20, 30 i više godina, nadolazeća pokoljenja će pomisliti da su takve podmornice plovile Dunavom .....

Šta će na Kalemegdanu torpeda, brodski topovi, torpedne cevi? Šta će nam mornarske uniforme u muzejima?


Šta će pomorski artefakti u Muzeju kopnene vojske u Beču? Što se Austrija drži pomorske tradicije?

Nije ni čudo što je propalo ovde.

Austrija ima pomorsku tradiciju, a čini mi se i da je torpedo njihov izum. Za Srbiju bi pod broj jedan trebali biti recimo već pominjani monitor Sava i ostali brodovi koji su operisali na ovim prostorima. Čini mi se da je još jedan monitor na dnu dunava ako se ne varam, možda i njega izvući pa jednog staviti u BG drugog u NS.

A Srbija nema pomorsku tradiciju?

Srbija ima pomorsku tradiciju preko obe Jugoslavije. Šta misliš, na šta liči taj monitor koji je proveo 80 godina na dnu Dunava, pod uslovom da možeš da ga pronađeš u nanosima mulja i peska?


Buduća pokolenja će misliti šta im se misli. Oni zainteresovani i pametniji će se raspitati, a oni praznoglavci će pričati gluposti i izmišljati iste.

I na ekskurzijama ne idu svi u muzeje, ima ih i koji presede ispred i igraju zuce sa sebi sličnima. Valjda im je to bitnije.

Verovatno se misli na monitor Drava!?

Vidim da bi neki da zaborave 88 godina pomorske tradicije Jugoslavije u kojoj je i Srbija imala vaznu ulogu.

ne mogu vjerovati da netko izvali takve gluposti, austrija, mađarska, švicarska i još neke kopnene zemlje imaju muzeje kopnene vojske i u njima dio pomorske vojske, barem brodski top ili mornaričku robu,

jel to znači da je došlo vrijeme da sve topove vratimo dubrovniku i boki

Naša bivša Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja je proizvodila podmornice.

Sad, ova rečenica sama po sebi navodi čoveka da se malo zamisli o nekim stvarima.

Usput, cela država je učestvovala u projektovanju i proizvodnji tih podmornica, isto kao i sa avionima, tenkovima... ona je naša (srpska= isto koliko je i slovenačka, hrvatska, itd....

Čuvanje ove podornice košta, tačno. Ali neke stvari treba sačuvati za buduće generacije.
Kada bi smo sada počeli da nabrajamo šta je sve u ovoj zemlji (zemljama) moglo i trebalo da se sačuva ali je nepovratno izgubljeno, ko zna kada bi smo završili.
I za svaku od tih stvari je postojao trenutak odluke, sačuvati, ili ne. Ovo je bio trenutak da se podmornica sačuva.


Da li ima prečih stvari od stare podornice, za koje država treba da daje novac?
Kako da ne.
Da li ima drugih stavki na kojima mogu da se uštede desetine miliona evra?
O, da.
Čak mislim da se ni MMF, koji ovde izgleda ima poslednju reč kada su u pitanju plate, penzije, akcize za gorivo i dr, ne bi mnogo bunio zbog podmornice/muzejskog eksponata.

Lovac, iznenađen sam ovim komentarom. Nisam se nadao da ovakvav stav dođe od strane nekoga ko dobro poznaje istoriju pomorstva i pomorstvo uopšte.  ??? ??? ???

Тим пре треба деци и свима другима објашњавати српску морнаричку традицију и историјат подморничарства. А ДивП би требало лепо обновити и извући на суво. Не видим проблем што то не би било на Ушћу!

Podmornica je lipi primjer sto smo sve mogli zajedno i sto smo napravili od toga

Tako je.

Očigledno je moj komentar izazvao oprečne polemike.  8)

Moje lično mišljenje je da P-911 ne treba da bude u Beogradu, na ušću, pokraj Save i Dunava. Ako je Srbija prihvatila da primi ''poklon'' od CG, trebala je postupiti kao država i podmornicu izložiti u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, ili u Tehničkom muzeju, preko puta železničke stanice, kao muzejski eksponat od državnog značaja. Očito je da država Sr nije bila spremna da prihvati takvu obavezu, pa je kompletna ''akcija'' bila prepuštena pojedincima, koji su sve to izveli u ''ime države'', a zapravo, da bi sebi napravili spomenik.

Na ušću ima samo jedan muzej: Muzej savremene umetnosti - tamo P-911 ne pripada. 

P-911 jeste dokaz šta smo nekada mogli i koliko smo bili moćni, ali to nije razlog da bude postavljena i ostavljena budućim pokoljenjima, da rđa na ušću Save u Dunav. Podmornice pripadaju moru, ili muzeju, i ne bi trebalo da budu ostavljene na šetalištu pokraj reke.
Postavljanje P-911 na ušću smatram promašenom vizijom pojedinaca, koji time žele sebi da dignu spomenik, i nikako ne mogu uporediti sa izloženim podmornicama u Tivtu ili u vojnom muzeju u Pivki.

Sve što sam do sada izneo jeste moj lični stav, vidim da se razlikuje od viđenja mnogih, pa zato neću da se uključujem u dalju diskusiju. Da ne bi otišli u krivom smeru....  :marinero

Obiđite UNU u PVZ Pivka i slušajte šta oko nje pričaju i kako ukomponirali Slo doprinos u izgradnju iste. I neka odgovorni to urade, neka se nešto nauče od njih i neka to dalje šire.

Znam da par članova bilo u PVZ Pivka i u podnornici. I niko nije imao komentar šta če podmornica u PVZ Pivka.

Apsolutno saglasan!!! Lovac, izvinjavam se što sam pogrešno protumačio prethodni post.

Možda je Ušće samo iznuđena lokacija?

Malo je teze proturiti podmornicu do vojnog muzeja.
Dolazak podmornice je predivna vest u svom ovom nasem sivilu.
Malo i Yugoimport da okaje grehe.

Пре пар година је и Гордана Каровић из МНиТ помињала да се П "паркира" у том музеју. Против Ушћа немам ништа. То није музејски простор, али је близу центра града, лако доступно, ту је јединица РРФ, пуно људи туда пролази, а може се и пиво попити у близини. Сматрам да је најважније П пажљиво уредити, додати недостајућу опрему и припремити за излагање.

Mozda izbor Usca ima veze i sa restauracijom monitora Sava? Mozda se planira i da monitor bude na Uscu, jer gde bi drugo mogao biti postavljen i dostupan javnosti?

Pod Kalemegdanom?

Jes al sa one strane je TC Usce, a i BW gleda na tu stranu, a tamo oce da stave onaj jarbol, pa se tamo paradira....

More najbolje da je otišla u Muzej vazduhoplovstva, na novu parcelu.

Jarbol hoće da ture na ušću, s one strane reke u KuK. A Sava bi trebalo da ide za N.Sad, ukoliko sam ja dobro shvatio.

Samo naglas razmisljao kao mogucnost da je Usce deo nekog plana u kome su podmornica, jarbol, monitor...

Pod Kalemegdanom, ako sam dobro razumeo Spasketa. To je doduše stara informacija od pre dve godine, tada je planirano da Sava bude rekonstruisana, izvučena na suvo i izložena kao muzejski eksponat. Pretopostavljam da je taj plan i dalje aktuelan(?).

I verovatno će i Tisa ići pod Kalemegdan sa Savom đuture.

Bilo, nema problem sa lokacijom  ;D


[attachment=1]

Kako je bilo planirano u ratu punjenje aku baterija?
Dali je postojala prateca oprema, agregati, kamioni sa opremom i sl.

poz.

Znam samo da je potkop Rose npr. imao DG za punjenje baterija.

Koliko sam ja upoznat sa ovom problematikom, i ako mi sećanje nije izbledelo: bili su nabavljeni dizel agregati 250 kVA, koji su bili namenjenji kao osnovni izvor energije na pozicijama gde bi se podmorničke baterije punile.

Kompletan projekat nije završen, pa su toku T11 agregati dovezeni u MTRZ Sa-Ko.
Tu su se vukli neko vreme, bez namene, čerupani su, kakoje kome šta bilo potrebno.
Jedan od tih agregata je ugrabila 69.mtrb za svoje potrebe na Pristanu. I sad se nalazi tamo, ali više nije u upotrebi. Ostalima se gubi trag, verovatno su prodati kao furda.
Potkop na Rosama je delimično kompletiran osamdesetih godina, ali mislim da nikad nije poslužio svojoj svrsi, jer nije sve stavljeno u funkciju. Sva oprema koja je ugrađena u potkop je propala, pokradena.

Hvala lovac na odgovoru, o ovo me se do sad nije pisalo pa da i to razjasnimo.

poz.

Nisam pregledao sve stranice, ne sjecam se da je ova fotka bila postavljena; tehn. enc. Brodogr. Split
[attachment=1]
veca slika
[attachment=2]

Slovenska rijeka

[attachment=1]

[attachment=1]

Interesantno za pogledat


 https://www.24ur.com/novice/znanost-in-tehnologija/jugoslovanske-podmornice.html

Куда плови подморница 911
Аутор: Милан Комар уторак, 02.07.2019.

Година је прошла од спектакуларног транспорта подморнице 911 из Боке Которске до Београда, па ме, као првоборца идеје да је добијемо и лоцирамо негде уз Дунав, бројне колеге и пријатељи, а нарочито подморничари из целог света, које смо крајем маја угостили на конгресу у Београду, салећу с идентичним питањем: Шта се дешава са тим спомеником технолошке моћи бивше велике државе?

Одговор може бити такође спектакуларан у овом нашем приступу вредновању националне баштине, била она историјска, технолошка, војна или било каква друга. Али ништа од спектакла у овим редовима – подморница је на истом месту где је 12. јуна прошле године истоварисмо са шлепера и остависмо у врбаку државног комплекса на Ушћу, нетакнута и предата зубу (не)времена, с додатним слојем тешке рђе и безнадежности.

А све је тих медијски атрактивних дана изгледало брзо и решиво – ми подморничари даћемо списак радова (и дат је, у квадрат, килограм, микрон) и процену вредности истих, а титулар ће обезбедити новац, па да је заједничким снагама уредимо као врхунски музејски експонат, до октобра. Урадили смо све, чак и више, а онда је током лета било неких, ко бајаги озбиљних састанака инфраструктурног и пејзажног предзнака, да би у октобру било јасно да нема ништа од реализације пројекта „Подморница на Дунаву 2019”.

Као удружењу ветерана није нам у опису делатности било икакво „сољење” памети икоме у великој кући надлежној да то заврши (финансије–тендер–радови), али смо проницљивошћу стеченој у борби за живот под водом брзо закључили да без наше помоћи нема помака напред. Организовали смо се, именовали најстручнија лица за тај посао, да бисмо у јануару сазнали да смо „џабе кречили” и да ће 2019. проћи без улагања у уређење подморнице. Морали смо зато, тешка срца, да из програма конгресних активности избацимо посету том објекту као врло референтној тачки нашег бившег подморничарства.

Загребали смо потом, подморнички темељито, по презентованим нам подацима и стрелицу протеста спремну за одапињање на адресу титулара вратили у тоболац због сазнања да је можда његова оператива једним својим писмом зауставила и планове уређења и обезбеђење новца. Наиме, кад је одоздо нагоре по вертикали хијерархије у преписку уведен појам могуће контаминације амбијента пескарењем трупа подморнице, све је стало.

Позвали смо „на црту” дијалога актере те иницијације да им инжењерски објаснимо шта би се радило, којом технологијом и с којим мерама заштите – дакле, лица која су се читав радни век бавила ремонтом подморница насупрот лицима која нису ни видела подморницу уживо. Дијалог је изостао, а онда смо добили поруке да „они” предлажу да се пескарење обави у Бубањ Потоку – тамо ваљда може да се контаминира. Знају ли та лица да би само транспорт подморнице до Бубањ Потока и назад до Ушћа коштао најмање 10.000 евра, а процена свих трошкова за уређење објекта на локацији где се налази је 15.000 евра? И ко сад и с каквом преамбулом у врху куће титулара да донесе решење о (не)потребној десетокилометарској тури подморнице, осамдесетотонских дизалица и пратеће логистике.

Пескарење тог типа подморнице рађено је под контролом наших експерата бар 40 пута на удаљености од десетак метара од радних и стамбених просторија посаде брода-дизалице и нико није правио еколошке проблеме. То је рутински посао од једног радног дана, а у овом случају би се радило под специјалним шатором за градске услове рада, из кога ни зрно песка ни комад рђе не могу да излете. А како се подморница налази на асфалтној подлози – какво се загађење земљишта помиње?

Исти такви објекти у Пивки и Тивту доносе матичним музејима велики профит, уз цену од пет евра за петнаестоминутно разгледање унутрашњости. Нека то на Ушћу буде мање него у тим богатим земљама, рецимо 100 динара, па би се на најпосећенијем градском шеталишту врло брзо вратио сваки уложени динар.

И сасвим на крају, не верујем у гласине које сам чуо на високом нивоу у кући титулара да ће подморница ускоро на неку другу локацију и под окриље неког новог газде и да је због тога све стало.¶

* Пуковник, подморничар

Izvor: www.politika.rs

"Peskarenje" se izvodi i vodenim mlazom pod ultra visokim pritiskom. Lako za izvesti i ekološko potpuno prihvatljivo.

Zaista ne želim da budem maliciozan, niti da se pravim pametan, ali imajući u vidu sve proste činjenice koje direktno utiču i koje mogu uticati na sudbinu P-911, svakome ko rezonski razmišlja, moglo je biti jasno kakva će biti sudbina nesretne podmornice: zarašće u travu još za života onih koji se bore za njen opstanak.... a kasnije, biće potpuno zaboravljena.

Ne bih da dotičem T-11, jer svima nam je jasno da smo pre toga bili velika zemlja u mnogim pogledima - između ostalog, gradili smo podmornice. Malo ko je tako nešto umeo na ovoj kugli gde živimo.

No, sada su se stvari mnooogo promenile, i prostim rečima iskazano - sadašnja Sr ima puno velikih problema (i veoma malo para), da bi se bavila pitanjima iz nedavne prošlosti, a vezanih za Jadransko more. Imam utisak da mnogima u SR rukovodstvu podsećanje na zadnje dekade zajedničke države stvara gorčinu u ustima.
I može se izvesti prosti zaključak: malo koga brine P-911 i malo je verovatno da će iko izdvojiti novce za njeno dovođenje u onakvo stanje kako su to zamislili bivši podmorničari.

Ne smemo nikako praviti paralelu između P-911 i rečnog monitora koji je državnim parama doveden u stanje muzejskog eksponata: monitor organski pripada rekama, Savi i Dunavu, jer je tu plovio i činio je deo istorije tih reka i gradova pokraj njih, a podmornica nikako (osim što je u nju utkano nešto srpke pameti i srpski para, tokom projektovanja i izgradnje) ne pripada tom prostoru.

Podmornica pripada moru!

Svestan sam činjenice da je potpisnik gornjeg teksta, pukovnik podmorničar, bivši direktor MTRZ (M.K.) uložio jako puno truda, da od podmornice napravi muzejski eksponat, ali pri tome očigledno nije shvatio suštinu problema SR težnji i politike. U taj kontekst u SR se P-911 nikako ne uklapa, čak ni na margine.

Ne jednom sam čuo zlurade komentare: ''ako postavimo podmornicu pored monitora, pokoljenja će za koju godinu pokazivati svojoj deci i unucima sva ''čuda'' koja su plovila po našim rekama ...''

Неко постави фотомонтажу у циљу зезања али то дође до новина како би новинари открили највећу тајну, тако да не би уопште то било далеко од истине.



https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/lepo-bogami-fotografija-podmornice-ispod-petrovaradina-se-siri-mrezama-bujaju-teorije/2b5zfev

[attachment=1]

Malo zakasnjelo, ali dopuna informacije o podmornickom potkopu Rose. Posluyioje svrsi najamnje jednom u toku vjezbe, strojari iz 16. GMO su odlazili tamo upucivati agregate. Cini mi se da je podmornica bila u potkopu tada.

Ako se ne varam, potkop u Rosama nije bio namenjen za džepne podmornice tipa P-911

Па и није, никако није.

петак, 25.06.2021.
Милан Комар

Три године од упловљавања подморнице 911 на Ушће

Урадили смо и пројекат уређења и избацили трошковник, што на питања пријатеља и знатижељника – кад то чују – изазива подсмех и коментаре је ли могуће да Министарство одбране не може да затвори трошковну ставку од 2,5 до три милиона динара или, како неки други кажу, да нема осећај шта би такав експонат значио у фундусу Војног музеја

Кад би којим случајем шеф државе у пратњи министара силе прошетао Дунавским кејом и кроз врбово растиње у војном кругу на Ушћу угледао подморницу 911, те упитао пратиоце шта је то, дојучерашњи министар одбране сигурно би убедљивим гласом одговорио да је тај објекат довезен из Црне Горе у његовом мандату (2018), док актуелни министар не би вероватно имао ваљан одговор, јер је питање да ли му је ико од ближих сарадника и поменуо статус те гомиле гвожђа – у коју се нечињењем титулара (Министарство одбране) неумитно претвара тај високотехнолошки производ бивше државе, у чијем стварању је и Србија имала велики удео.

А на потпитање зашто није завршено уређење тог објекта и дато на увид грађанству, па да Београд – попут Барселоне, Амстердама, Лондона, Минхена – има светски вредан музејски историјско-техничко-образовни експонат, могући одговори би се погубили у бирократском лавиринту Министарства одбране, а можда и већим делом у опортуности војног врха да не дозволи те 2018. планирано уређење подморнице на локацији где се од тада налази, тобоже из разлога заштите околине од загађења, како је невешто чиновничком терминологијом срочено образложење.

Предлагали смо као Удружење подморничара ветерана Србије да инжењерски стручно објаснимо Речној флотили (подморница је у њиховом кругу) и њеној претпостављеној команди безразложност страха од једнодневног пескарења трупа, а под заштитним шатором, укључујући и употребу помагала типа брезова метла и усисивач, да ни зрно песка или честица рђе не остане на месту рада. Урадили смо и пројекат уређења и избацили трошковник, што на питања пријатеља и знатижељника – кад то чују – изазива подсмех и коментаре је ли могуће да Министарство одбране не може да затвори трошковну ставку од 2,5 до три милиона динара или, како неки други кажу, да нема осећај шта би такав експонат значио у фундусу Војног музеја.

У међувремену смо се наслушали, што званичних, што оних других информација како се Министарство одбране због низа нејасноћа одрекло тог објекта, како му је перспектива једино у „Београду на води”, како је ствар у рукама заменика градоначелника, како се около мудрује и тражи нова локација, па све дотле да би анкерисање подморнице у воденом царству јагодинског Аква-парка било тешко скрнављење њеног минулог рада. Једино (још) није оспорена констатација да без нашег кадра (официри, подофицири, инжењери) нема уређења подморнице, поготово не њене унутрашњости, коју треба врхунски скоцкати да посетиоци стекну утисак тренутне спремности за роњење.

Није такође оспорено, а могло би се очекивати да из квантума српске релативизације свега и свачега неко негира јасно наслућујућу корист која се нуди Војном музеју и Београду у облицима: сазнајно-историјског, техничко-технолошког, образовног, туристичког и зашто не рећи – и финансијског аспекта.

Вреди ли онда војно-српском неразумевању овог случаја сто први пут помињати да посестрима 913 у Војном музеју у Пивки доноси годишње већи профит од свих осталих музејских експоната заједно, да је 912 у Тивту такође одлично посећена, али с хендикепом смештаја на отвореном простору (словеначка у климатизованом хангару). Једна је (915) изрезана у оном таласу уништавања војних ефектива у првој деценији овог века, док 916 на црногорској обали чека новог титулара, а 914 након квалитетно урађене модернизације чами у хладовини олеандера у сплитској луци Лора. А била је то серија најбољих оперативно-технолошких решења на свету у класи 100-тонских подморница.

Писано или било какво друго ургирање према Министарству одбране дефинитивно више нема никаквог смисла, подморнички понос нам не дозвољава да хватамо државне чиновнике за рукаве и тиме се понижавамо, исто као што нам вређају интелект бенигна обећања отуда да ће једног дана неки чиновник то ставити у неки план па ће онда неко трећи то да одобри... И не липши магаре до зелене траве.

Усуђујем се на крају да закључим да браву овог зарђалог војнобирократског случаја може да откључа једино лице поменуто на почетку овог вапијућег текста – шеф државе.

Морнарички пуковник, подморничар

Izvor: www.politika.rs

I šta moj prijatelj Komar očekuje?
Da će Vučić, pored svih svojih aktuelnih problema i glavobolja da se pozabavi jednim zarđalim trupom malene podmornice, koja (usput rečeno) uopšte ne pripada Dunavu i Savi, već Jadranskom moru, i da naredi Vesiću: ''daj reši to već jednom....''

Po mom mišljenju jeste prvi problem u tih 2 - 3 milion dinara, da bi se podmornica pretvorila u muzejski eksponat.
Ali, sledeći i još veći problem jeste u tome: čija je podmornica, ili kome će ona pripasti, ko će u buduće odgovarati za nju .... ko će da je obezbeđuje da je vandali ne bi rasturili, ko će da je farba svaka godine, itd. itd.
Znači, sve same glavobolje!
A zbog čega? Zato što su srpski stručnjaci učestvovali u gradnji te podmornice, i zato što su je srpski oficiri vozili kroz Jadran

Nikome u sadašnjoj vlasti nije stalo do toga! To je bilo jasno od početka priče, da se podmornica dovede u SR.

Po mom ličnom ubeđenju jedino održivo rešenje je da se podmornica nekako prebaci na Kalemegdan i uvrsti u eksponate vojnog muzeja na otvorenom. To je jedini način da se ona sačuva, makar kao ljuštura. Ako ostane na keju, za koju godinu će je neki novi gradonačelnik (partijski mislilac) izrezati i prodati u otpad.

@Lovac

"Jadan" Vučić....velike su to brige i problemi oko podmornice.

Velike su brige, jer niko u Bgd sada više ne shvata značaj podmornice. Sr (vučić) sada ima mnogo drugih i većih briga i problema od jedne rashodovane male podmornice.

Nekad je SR bila primorska zemlja (SFRJ), pa se u SR svašta - nešto radilo za mornaricu.

Sada, većina građana Sr gleda na more isključivo kao mesto za godišnji odmor.
Velikoj većini koji prođu kejom, pokraj trupa P-911 nije uopše jasno odakle se to čudo tamo stvorilo, i šta je u pitanju.
Kad nekome beograđaninu kažeš diverzantska podmornica ... on se duboko zamislili .. aha, diverzantska , pa podmornica, pa na Dunavu .... enigma za veeeliku većinu!

Kad bi sada napravio anketu pitajući nasumice prolaznike o čemu se radi, šta je to, gde je to plovilo ... verujem da preko 90% ne bi znalo dati niti približno tačan odgovor.

Zato - pravac sa malom podmornicom u vojni muzej, pa neka joj prikače tablu sa osnovnim podacima - tako će je narod pamtiti.

@lovac

Ma ja se slažem s tobom u smislu važnosti ove podmornice. Ja bih svakako uložio "koliko treba" i pretvorio je u muzejski eksponat.
To bi svakako bilo interesantno za pogledati i izvana i unutra.
JNA je bila čini mi se jedna od svega 11 armija sveta koja je pravila svoje podmornice.

Ja sam reagovao zbog toga što je već postalo normalno da i ovo Vučić mora da reši. On da naredi ovom ili onom, u ovom slučaju Vesiću. On čovek i predsednik i premijer i gradonačelnik i ministar (svakog resora) i predsednik svake opštine i mesne zajednice. Sistem ne postoji.
Na to sam reagovao. Svi smo se navikli na to i to je postalo "normalno stanje"...

Vojni park Pivka

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

P-01 "Velebit" je dorađena produženjem ČT i umetanjem DG 60kva da bi se omogućilo punjenje baterija na moru. Verovatno je izvornim projektom bilo upravo tako predviđeno, pa se odustalo zbog smanjenja cene, jer te Div. P nisu uopšte bile jeftine i bile su jedno od najboljih rešenja u svetu za to vreme.

Sad je sve to vreme historije povijesti. Srbiji treba da pripadne bar jedna od njih kao spomen na bivšu nam državu, a sad, ako mi sami ne znamo šta bismo s njom, to je na našu sramotu. Ja šta sam mogao uradio sam... služio, potom pisao i objavio o RM. Trebalo je više, i svašta mi se mota po glavi, ali svakodnevne obaveze ne daju. Dok su u Slobino vreme  mogli i oprostiti dugovanja... ovaj AV.AV ne prašta ništa... Vauuu!

@Kumbore, koliko ja znam ona koja pripada Srbiji nalazi se u vojnom objektu Ušće u Beogradu, na suvom, u solidnom stanju. A sve zahvaljujući bivšim podmorničarima iz udruženja Podmorničar.

Па јесте на Ушћу, али како је довежена из ЦГ тамо лежи а да нико ни канту фарбе није узео да је офарба. У стању је у каквом је била, али је можда унутра све побуђало.

Prema informacijama koje imam, ipak jeste ofarbana spolja, za unutrašnjost ne znam, a plan je da bude eksponat u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.

Trebala je biti ponos hrvatske mornarice: Tužna priča o prvoj i jedinoj hrvatskoj podmornici

https://pomorac.hr/2023/01/20/trebala-je-biti-ponos-nase-mornarice-tuzna-prica-o-prvoj-i-jedinoj-hrvatskoj-podmornici/

Žalostan naslov. Sve su podmornice projektirane u zagrebačkom Brodarskom institutu i izgrađene u hrvatskim brodogradilištima
hrvatske.

Darko, kod Hrvata i u Hrvatskoj je ta podmornica i propala. Nije se u nju ulagalo. Da li je ulaganje postalo pre skupo ili su Talijani ulaskom Hrvatske u NATO  trazili da Hrvatska nema vise nikakvu buducu podmornicarsku  flotu. Ne treba zaboraviti da su te male diverzantske podmornice nastale kao ideja potencijalnog napada na talijanske luke i brodovlje u njima. Nikad se ne zna sto nosi buducnost. Za svaki slucaj bolje da Hrvatska nema podmornice,

Upravo tako. Tih "tričavih desetak miliona kuna", tj. oko 1,3MEUR nije mogla izdvojiti ne Srbija ili SCG, već samo i isključivo Hrvatska, pa je ona i "pokopala" ovu podmornicu. Baterije olovo/kiselina pravila je TAB Mežice u Sloveniji. Baterije Ag/Zn su razmatrane, ali se odustalo zbog višestruko veće cene. Možda je već tada firma u Mežicama bila bankrot, pa nije ni mogla isporučiti baterije, a Tudor, Varta, Exide ili koje već su bile još skuplje, verovatno znatno. Ugradnja DEG sa produženjem trupa bila je sjajna ideja, koja je značajno povećala potencijal ovog odličnog projekta, povećavši doplov, koliko čitam, za više od tri puta. Mogla su se integrisati i laka PPD torpeda, ali to je bilo preskupo i za SFRJ, da ne govorimo o Hrvatskoj.

U inače vrlo tačnom priručniku Millera i čuvenoj knjizi R.C. Halla "Submarine Warfare" pominje se čak da je jedna DivP ovog tipa isporučena Severnoj Koreji, što je, ja mislim, netačno.

TAM (Tovarna Avtomobilskih Baterij) Mežica još uvijek radi. Ne proizvodi, doduše, podmorničarske baterije ali sad je sve samo stvar ponude i potražnje.

Zadržavanje podmornice je moglo ostati više simbolično i tradicijske naravi. Ja koliko sam shvatio ona bi mogla ploviti dizel motorom na površini i tu bi sve štimalo samo ne bi mogla zaroniti. Moglo se u tom modu ostaviti na stand by do nabave novaca ali ovo je najgora moguća odluka. Po meni bi za ovo trebao netko i odgovarati!

Ne bi mogla, jer nema direktne mehaničke veze između dizel motora i propelera, već striujua koju napravi dizel  agregat, opet mora preko baterija i elektromotora da bi propeler pogonio podnornicu Dakle, ako nema ispravnih baterija, nema ni vožnje podmornice čak ni na površini.

  TAB ne samo da radi, nego su njegove baterije i vrlo kvalitetne, a veliki dio proizvodnje se izvozi. Jeste, bez problema mogli bi napraviti specifičnu bateriju ako bi zatrebalo. Usput oko kvalitete:  na jednom dizel oldtajmer autu, koji se malo vozio i skoro isključivo na vrlo kratke relacije, što nije povoljno za životni vek baterije, TAB-ova baterija izdržala je 12 godina.

Inače, gore je naravno TAB i ne TAM.

   Mislim da se radi o dve različite vrste akumulatora. Na vozilima sa SUS motorima akumulatori se prvenstveno koriste za pokretanje tih motora i treba da budu sposobni da daju velike struje u kratkom vremenskom intervalu (dok ne pokrenu motor elektropokretačem) pod otežanim uslovima kada su delimično napunjeni, smanjenog kapaciteta pri niskim temperaturama i zato se zovu Startni akumulatori. Posebna vrsta su najnoviji tzv, Start-Stop akumulatori predviđeni za vozila sa ovom tehnologijom čije karakteristike su još zahtevnije.

   U podmornicama kao i u električnim vozilima, viljuškarima, karetama i sl. koriste se tzv. Trakcioni akumulatori koji treba da daju niske do srednje struje duži vremenski period neophodan za konstantan rad električnih motora i uređaja isključivo napajanih iz ovog akumulatora. Nemaju periode dubokog pražnjenja niti treba da daju ekstremno velike struje ali je tu konstantan rad.

   Zbog ovakvog načina eksploatacije se razlikuju ove vrste akumulatora i po izradi i po veličini i po karakteristikama te je zbog toga nemoguće porediti ih.
 Nove tehnologije donele su nekoliko puta lakše i snažnije startne akumulatore dok je kod trakcionih drugačiji slučaj. Litijum-polimer baterije iako primenjljive u električnim vozilima zbog svoje lake zapaljivosti ne mogu se primeniti u podmornicama i zato je cena akumulatora milionska bila i ostala.