PALUBA

Uvođenje protivbrodskih raketa u naoružanje JRM započelo je početkom šesdesetih godina prošlog veka.
Već smo dotakli ovu temu u prethodnim postovima, pa neću ponavljati priču. Međutim, moram još jednom napomenuti da je proces uvođenja tehnološki potpuno nove generacije oružja u mornaricu nije bio ni malo jednostavan zadatak. Trajao je nekoliko godina, a sama realizacija zadatka je obuhvatala obuku posada (u SSSR i kući), obuku tehničkog osoblja za održavanje brodova, obuku tehničkog osoblja za održavanje krilatih raketa, izgradnju (dogradnju i doopremanje) infrastrukture za baziranje i remont brodova, izgradnju i opremanje infrastrukture za prihvat, održavanje, čuvanje i bojevu pripremu raketa. Sve ovo je iziskivalo veoma puno para i znanja.
Uspešna realizacija tako kompleksnog zadatka nam jasno kazuje da je SFRJ zaista bila moćna, u svakom pogledu!   

Prvo raketno gađanje raketom P-15 izvedeno je 1965. godine u akvatoriju Mljeta. To je bilo pokazno gađanje sa raketnim čamcem RČ-301. Komandant čamca je bio Božo Čelebić.
Gađana je pokretna teledirigovana meta: rashodovani torpedni čamac higins. Obzirom da meta svojim TT karakteristikama nije zadovoljavala opšte uslove kakav bi trebao biti cilj za raketu P-15 – promašena je (prema svojim TT karakteristikama raketa P-15 nije predviđena za gađanje tako malenih ciljeva). 

Sledeće raketno gađanje je organizovano 1968. godine u istom akvatoriju. Cilj je bio isti kao prilikom prvog gađanja: teledirigovani higins, u pokretu. Trebao je da gađa RČ-302, komandant Živković, ali zbog otkaza rakete, gađao je rezervni gađač RČ-303. Ponovila se ista situacija kao prilikom prvog gađanja: mala pokretna meta je promašena.

Sledeće gađanje je organizovano u maju 1970. godine. Ovog puta su ljudi već naučili određenu lekciju, stekli određena iskustva, pa je situacija donekle promenjena: umesto malog i pokretnog higinsa, za metu je odabrano nešto puno veće, rashodovani razarač Kotor (onako kako su to Sovjeti predvideli u svojim tehničkim uputstvima za P-15). Gađanje je organizovano u istom akvatorijumu kao i prethodna dva: meta je bila na otvorenom moru ispred Prevlake, a raketni napad je započeo iz pravca Mljeta, udaljenost do cilja 13 NM. Predviđeno je da gađa RČ-304, komandant Đokić Milenko. Gađanje je uspešno obavljeno, postignut je direktan pogodak u cilj: upotrebljena je prava bojeva glava i raketa je zbrisala dimnjak i deo nadgrađa broda.
Da bi se najviši vrh JRM uverio u efikasnost raketnog oružja na moru, aktivnosti su se ovoga puta nastavile: odlučeno je da se isti cilj gađa još jednom raketom. RČ-307 čiji je komandant bio Đuro Pojer, sa iste pozicije gađa Kotor još jednom raketom – uspešno. Ovoga puta pogodak je bio pri sredini broda, na visini vodene linije. Na suprotnoj strani broda, zjapio je otvor prečnika skoro 9 m.

Ovo gađanje je potvrdilo da rakete P-15 nisu baš pogodne za gađanje ciljeva malih dimenzija, ali da su veoma ’’ubitačne’’.

Sledeće raketno gađanje je organizovano na ZTV Podgora, 1972. godine. Gađali su RČ-305, komandant Dimitrijević Dimče i RČ-306, komandant Busuladžić Abdulah. Cilj je bio otočić Jabuka, a gađalo se iz akvatorija Šolte. Obe rakete su pogodile cilj.

1975. godine je organizovano sledeće raketno gađanje. Gađali su RČ-302 i RČ-309. Cilj su bila dva rashodovana DTM-a udaljena jedno od drugog oko1,5 NM. Obe rakete su pogodile cilj.     

Ovi podaci o raketnim gađanjima su dopunjeni i donekle se razlikuju od onih koje sam izneo ranije.
Moram kazati da sam se sada malo pripremio, kontaktirao sam neke starije raketaše i ažurirao sam svoje znanje sa detaljnijim opisima.

Bravo Lovac.

Da li mozda znas za eksperiment kada su pokusali da gadjaju cilj iza ostrva i kada je raketa trebala da ga preleti.

Znam da je doslo do loma rakete ali ne znam vise detalja o tom gadjanju. To bi trebalo da bude negde 80-tih.

Znam o tome dosta detalja - to je bilo na otoku Lastovu, mislim drugo po redu raketno gađanje sa raketom P-21. Bio sam u komisiji koja je utvrdila uzrok udara rakete u brdo.
Ustanovljeno je da je neiskustvo i nepoznavanje svih tehničkih karakterisitka i mogućnosti tog sistema uzrok udara rakete u brdo. Zbog pogrešno postavljenih početnih elemenata raketa se nije popela do predviđenih 250 m, kako to pravila nalažu kada se gađa preko kopna, već se odmah počela spuštati na zadatih 50 m. Visina leta od 50 m iznad kopna nije bila dovoljna da raketa izbegne strmo brdo koje se nalazilo između vatrenog položaja i otvorenog mora. Kasnije se takve stvari nisu događale.
O tehničkim karakterisitkama raketa P-21 ću pisati kasnije.

Prilikom tog događaja, nakon udara rakete u brdo, došlo je do velikog šumskog požara koji su gasili uglavnom pripadnici JNA. Između 1995. i 1999. radio sam sa jednim oficirom koji je tada učestvovao u gašenju. Imao je stalno neke neodređene zdravstvene probleme sa metabolizmom i unutrašnjim organima uopšte, kojima doktori nisu mogli da ustanove uzrok. On je smatrao da je to posledica trovanja bojnim otrovima iz nesagorelog goriva i oksidatora rakete.

Naravno, to mu nikad nisu hteli potvrditi u vojnim zdravstvenim ustanovama, a pitanje je i da li su mogli.

Teško je poverovati da su zdravsteni problemi tog oficira nastali od raketnog goriva i oksidatora, obzirom da su to supstance koje međusobnim dodirom burno izgaraju, do zadnjeg molekula. Kada je pomenuta raketa udarila u brdo došlo je do eksplozije upravo tih pogonskih komponenti, obzirom da nije bilo bojeve glave u njoj, i te komponente su u najkraćem roku izgorele. Pa i nakon toga, u nastalom šumskom požaru - neverovatno je da je ostala i najmanja količina tih materija.

Osim toga, ljudstvo koje je godinama radilo u raketnoj bazi na pogonskim sredstvima nije patilo od nekih sistemskih bolesti. Mi smo svake godine redovno odlazili na specijalističke lekarske preglede i ne pamtim da je iko sklonjen sa dužnosti zbog tegoba koje mogu naneti raketno gorivo i oksidator. Činjenica je da su prilikom radova korištena formacijska zaštitna sredstva, ali isparenja uvek ima, ma koliko ti pazio.

Mada, u život sve je moguće!!!!!

Raketni sistem P-20

Predstavljanje i opis tipova raketa koje smo imali u naoružanju ću početi sa krilatim raketama P-20, pošto sam emotivno najviše naklonjen tom sistemu. Moje prvo radno mestu u raketnoj bazi na Prevlaci upravo je bilo održavanje sistema za upravljenje letom tih raketa.
Kasnije ću prikazati sve tipove pojedinačno, ali ne tako detaljno kao P-20, nego ću samo navesti karakteristične razlike, imajući u vidu da se radi o raketama sličnih vanjskih oblika, sličnih principa vođenja i sličnih TT karakterisitka.
Zapravo sve rakete koje smo mi koristili evoluirale su iz sistema P-15, usavremenjavanjem pojedinih sklopova sistema, kako se tehnologija razvijala.
 
Krilata raketa P-20 je uvedena u naoružanje JRM krajem sedamdesetih godina – izgradnjom raketnih topovnjača tipa 401.
Već je bilo dosta priča na Palubi o tome da je raketni sistem P-20 u neku ruku iznuđeno rešenje, obzirom da je projekat raketne topovnjače u originalu predviđao ugradnju Exocet (ili Harpoon, prema nekim pričama), ali se zbog enormno visoke cene odustalo od zapadnih raketa.
To znači da je raketni sistem u našoj JRM direktno vezan za raketne topovnjače.
Kasnije, osamdesetih godina ovaj raketni sistem je ugrađen i na VPBR tipa Koni, po veoma specifičnom i neobičnom projektu. Na svaki brod su ugrađena 4 lansera. Lanseri raketa su bili okrenuti prema krmi broda, što je praktično značilo da brod za vreme raketnog napada mora da vozi od cilja (da se udaljava od cilja) borbenim kursom, obzirom da raketa nije imala mogućnosti za unošenje početnog žiro ugla, već se morala lansirati iz ’’borbenog kursa’’, pravo prema cilju.
 
Ovakvu situaciju bi nam pomorski taktičari trebali malo da rasvetle – kako se takav taktički zadatak rešavao u praksi, prilikom sadejstva više brodova raznih tipova u raketnom napadu. Raketni čamci, topovnjače su zauzimali borbeni kurs ka cilju, a VPBR-31 i 32, do početka raketnog napada ka cilju, zatim okret za 180, započni manevar raketnog napada – i lansiraj rakete vožnjom od cilja.
Veoma zanimljiva i složena taktička situacija!

Prvo bojevo gađanje raketom P-20 izvedeno je 1979. godine. Gađala je RTOP-401, ispred Dubrovnika, a cilj je bio kod ulaza u Boku, tačnije na pučini ispred Molunta, udaljenost 52 km. Cilj su predstavljala dva DTM vezana krmom na krmu, ali su se zbog jakog mora brodovi odvojili. Ostvaren je direktan pogodak u jedan DTM.

No, da se vratimo na raketu.
Krilata raketa P-20 je namenjena za uništavanje površinskih ciljeva na moru. Lansira se sa površinskih brodova. Osnovna namena raketnog sistema P-20 je upotreba rakete protiv velikih površinskih ciljeva, obzirom da se radi o veoma velikoj raketi, koja je po svojim manevarskim karakterisikama relativno troma. Međutim, performanse sistema za samonavođenje i upravljanje letom rakete, u određenim uslovima omogućavaju efikasno (relativno) dejstvo i po malim, brzim ciljevima velikih manevarskih mogućnosti. Raketa se može upotrebljavati do stanja mora 5 po Boforu.
U zavisnosti od vrste cilja, gađa se pojedinačnim raketama ili plotunom. Prema originalnim Sovjetskim uputstvima i pravilima za gađanje bilo je precizno predviđeno sa koliko raketa u plotunu će se, u zavisnosti od taktičke situacije gađati određeni tip broda. Međutim, imajući u vidu veličinu bojeve glave, za izbacivanje iz stroja  broda veličine razarača, smatralo se da je dovoljan jedan direktan pogodak.

Vođenje rakete na početnom delu putanje je autonomno – žiroskopsko: tri slobodna žiroskopa, u tri ravni (kurs, propinjanje i poprečni nagib) vrše stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, a prema podacima koji se u nju uvode pre lansiranja. Vođenje rakete na zadatoj visini obezbeđuje radio visinomer RV-8E, koji proračunava odstupanje rakete od zadate visine i vertikalnu brzinu rakete, te šalje signale popravke u autopilot, koji vrši korekciju, ako je došlo do odstupanja od predviđene visine. Tehničke karakteristike radio visinomera nisu omogućavale odabir proizvoljne visine leta, već je unapred bila postavljena visina od 50 m iznad mora, koja se nije mogla menjati.
 
Na završnom delu trajektorije (desetak km od cilja) koristi se aktivno radarsko samonavođenje po kursu i visini.
Da bi se obezbedio direktan pogodak brzih pokretnih ciljeva sa velikim manevarskim sposobnostima, predviđen je specijalni algoritam preticanja cilja u dve ravni (kurs i visina), u završnom delu trajektorije, kada se raketa samonavodi na cilj. To znači da autopilot, na osnovu brzine cilja koji je radarska glava zahvatila i prati, proračunava i vodi raketu ne direktno prema cilju, već prema nekoj budućoj tački susreta (princip proporcionalnog približavanja ka cilju). Što je cilj bio brži – preticanje je bilo veće, ali se tokom približavanja rakete prema cilju konstanto menjalo. Takva vrsta preticanja se proračunava konstantno, dok se raketa približava cilju, do nekih 300 m od cilja, kada glava prestaje da prati a raketa nastavlja da leti ka cilju kao đule.   


Raketa se sastoji od planera (trupa), bojeve glave sa paljbenim uređajem, pogonskog uređjaja, aparature za upravljanje letom rakete i elektroopreme.   

Planer obezbeđuje aerodinamička svojstva rakete. Sastoji se od trupa, krila, stabiliziatora i aerodinamičkih površina (kormila). Trup je po konstrukciji samonoseći monoplan sa srednje postavljenim krilom trapezoidne forme i strelastim repnim stabilizatorima, koji su postavljeni pod uglom od 1200. Krila rakete su u lanseru sklopljena, a rasklapaju 0,5 sekundi nakon početka kretanja rakete u lanseru. Uređaj za rasklapanje krila koristi vazduh visokog pritiska iz spremnika rakete. Kormila za korekciju poprečnog nagiba (eleroni) su na krilima. Kormilo kursa je na vertikalnom repnom stabilizatoru, a dva kormila visine su na donjim repnim stabilizatorima.

Bojeva glava je fugasno – kumulativnog tipa, cilindričnog je oblika, sa kumulativnim levkom, koji je okrenut prema dole za 45 stepeni (da bi nastali kumulativni mlaz bušio dno broda). Prilikom udara rakete u cilj gnječenjem se aktiviraju nosni (krilni) kontaktni davačai i pod inercijom naglog zaustavljanja rakete, aktiviraju se nosni elektromehanički davači, koji daju impuls elektromehaničkom paljbenom uređaju za aktiviranje bojeve glave. Paljbeni programski uređaj, dovodi upaljače u ''oštro'' stanje, daje električni impuls na njih i njihovim aktiviranjem daje detonacioni impuls eksplozivnom punjenju bojeve glave.
Paljbeni uređaj dolazi u oštro stanje 15 sekundi nakon lansiranja. Do tog vremena bojeva glava se ne mođe aktivirati.

Pogonski uređaj obezbeđuje start rakete, dostizanje marševske brzine i let rakete marševskom brzinom do cilja. Sastoji se od startnog raketnog motora i dvorežimskog marševskog raketnog motora, i gorivno – vazdušnog sistema. Startni motor je na čvrsto gorivo (specijalni barut), a marševski je klasičan dvokomponentni raketni motor (za pogon korsiti raketno gorivo i oksidator) na tečno gorivo. Marševski motor radi u dva režima: režim ubrzavanja rakete i režim održavanja postignute brzine. U režimu ubrzavanja ima potisak od oko jedne tone, a u režimu održavanja brzine oko 500 kg.
Starni motor se puni sa 7 šupljih barutnih šipki, svaka težine 30kg. Kompletna količina baruta u motoru izgori za najviše 1,8 sek i nakon toga motor se odvaja od trupa rakete i pada. Maksimalni potisak motora je oko 40 tona.

Aparaura za upravljanje letom rakete se sastoji od autopilota, programskog uređaja, glave za samonavođenje i radio visinomera.
Autopilot APP-25V je elektromehanički i ima zadatak da izvodi raketu na zadatu visinu leta (po signalima iz radio visinomera i programskog uređaja), vrši stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, u tri ravni, na autonomnom delu trajektorije i vodi raketu na cilj po signalima iz glave za samonavođenje, u režimu samonavođenja. Autopilot se u osnovi sastoji od tri slobodna žiroskopa za stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, dva žiroskopa preticanja (kurs i visina), za proračunavanje preticanja kod pokretnih ciljeva, tri brzinska žiroskopa, za amortizaciju trenutnih smetnji i tri integrirajuća mehanizma za otklanjanje uticaja konstatnih smetnji u toku leta. Izvršni organi autopilota su kormilarske mašine kursa, visine i poprečnog nagiba.
Neposredno pre starta na autopilot se predaju signali sa brodskog uređaja za upravljanje raketnim gađanjem, koji definišu trajektoriju leta rakete.

Glava za samonavođenje (aktivna radarska) DSM-AE služi za otkrivanje cilja, njegov zahvat, te formiranje i predaju upravljačkih napona na autopilot, u horizontalnoj i vertikalnoj ravni u režimu samonavođenja. Izgrađena je u ’’hibridnoj’’ tehnologiji: pojedini sklopovi su u cevnoj tehnologiji (minijaturne cevi bez klasičnog nožišta), a deo sklopova je napravljen od poluprovodnihčkih elemenata. Impulsna snaga je veća  40 kW, frekevecija je oko 9 GHz. Moram napomenuti da je glava frekventno agilna, što znači da se frekvencija isijavanja menja po određenom algoritmu. Frekvencija ponavljanja impulsa je takođe promenljiva, što povećava njenu otpornost prema ometanju. Snabdevena je još ponekom ’’cakom’’ koji joj povećavaju žilavost u uslovima elektronskog ometanja. 
Samonavođenje rakete se obavlja po metodi proporcionalnog približavanja, sa promenljivim koeficijentom preticanja, koji autopilot konstatno proračunava.

Programski uređaj DVM-A (programer leta) služi za izdavanje signala i jednokratnih komandi na autopilot, koji definišu trajektoriju leta rakete. Svi podaci u programski uređaj se uvode pre starta sa broda gađača, a proračunava ih brodski uređaj za upravljanje raketnim gađanjem.

Radio visinomer RV-8E je zapravo mali radar sa konstantnim isijavanjem. Tehnološki je slična radarskoj glavi: nešto poluprovodnika, nešto minijaturnih elektronskih cevi. Namenjen za merenje signala trenutne visine i vertikalne brzine rakete, od momenta starta, do samonavođenja rakete. Po signalima radio visinomera autopilot izvodi raketu na zadatu visinu i održava je na toj visini za vreme autonomnog leta. Promena visine rakte u odnosu na zadatu se određuje na osnovu veličine faznog pomaka emitovanog i primljenog signala od morske površine. Frekvecija je oko 4 GHz, a snaga 1 kW.

Elektrooprema služi sa napajanje rakete električnom energijom. Sastoji se od primarnog i sekundarnih izvora napajanja i kablovske mreže, koja povezuje sve uređaje i sklopove na raketi, i raketu sa brodskim uređajem za upravljanje raketnim gađanjem. Primarni izvor električne energije je ampulna baterija 52S, koja obezbeđuje istosmerni napon 27 V (minimum 300 A u toku 5 minuta), a sekundarni izvori su pretvarači PO-1500 (obezbeđuje napon  115V, 400 Hz) i PT-125 (obezbeđuje trofazni napon 36V, 400Hz). Ampulna baterija je jednokratne namene i formira se neposredno pred start rakete.   


OSNOVNI TAKTIČKO – TEHNIČKI PODACI

Težina bojevo spremne rakete  ...........................................................   2600 kg
Dužina rakete  .....................................................................................   6.75 m
Visina rakete  ......................................................................................   1. 65m
Raspon krila  .......................................................................................   2.4 m
Dijametar trupa  ..................................................................................   0.76 m
Daljina gađanja  ..................................................................................   80 km
Brzina rakete  ......................................................................................   0.9 maha
Marševska visina leta rakete  ..............................................................   50 m 
Težina bojeve glave  ...........................................................................   480 kg
Težina eksplozivnog punjenja  ...........................................................   370 kg
Vrsta eksplozivnog punjenja  .............................................................   TGAG-5 (TNT + heksogen + aluminijumski prah)
Količina oksidatora AK-20K u rezervoaru rakete ..............................           400 l (630 kg)
Količina goriva TG-02 u rezervoaru rakete  ......................................           250 l (210 kg)
Težina barutnog punjenja startnog motora  ......................................           210 kg

On je verovao da je to uzrok. Možda od gasova koji nastaju izgaranjem goriva i oksidatora, ne znam da li su lakši ili teži od vazduha. Ako su teži, postoji mogućnost.

Ovu današnju priču ću da dopunim sa nekoliko pogodnih slika

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Idemo dalje sa slikama iz raketne tehnike
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]

Evo još slika iz raketne baze
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

Lovac, slike su fenomenalne, kao i tvoj prilog. Samo nastavi, voljeo bi, i da je u prikazu i raketa RBS15, te možda još koja pojedinost, koju neznamo.
Bio je nekad opis raketnih čamaca u Hrvatskom vojniku, kdje su ove rakete opisali kao vrlo loše (praktički neupotrebljive).

Lepo bi bilo, kada bi u tadašnoj JNA ugradili navođenja iz rakete RBS15 na raketu Styx. Ok, več maštam ...

@lovac

Odlican tekst. Cekamo nastavak o P-21, 22 :)

Da li mozda znas nesto oko navodnog povecanja dometa raketa iz porodice P-20,21,22 pricalo se kao se nesto radi na povecanju dometa ovih raketa.
O ovem se pricalo 90-tih godina.
Navodno na ustrb b/g bi se povecala kolicina goriva - sto je meni malo sumljivo da je lako izvodjljiv ali cak mi se cini da se o tome pricalo i na TV-u.

Mala dopuna oko lansiranja rakete - raketa je na lanseru bila osigurana i sa "osiguracem" koji je pucao kada potisak rakete dostigne neku vrednost. Zaboravio sam tacno koliko i kakav je pravi naziv za taj "osigurac". Naravno ovo nije bio jedinina veza rakete sa lanserom rakete nego poslednja koja se morala mehanicki pokidati da bi se lansirala raketa.

Mislim da je ovo "princip" koji je koriscen i na P-15,20,21,22.

Domet možeš povečati na sledeče načine:
- nov, štedljivi, manji i lakši motor
- novo gorivo, koje ima višu energijsku vrednost
- povečanje rezervoara, ako smanjiš elektroniku ili bojevu glavu.

Najlakše je smanjiti bojevu glavu, pa da dobiješ veči domet. Za ostalo trebaš puno više znanja.
Kao protivbrodska raketa P21 i P22 imaju po mome dovoljno velik domet, veči nego je bila praktička mogučnost odkrivanja i pračenja cilja (može jedino helikopterom ili radarom na nekom brdu - oboje dosta ranljivo).

Po mome jedina praktička svrha povečanog dometa, da se ova raketa preradi kao nevođena raketa zemlja - zemlja.

Što se tiče povećanja dometa rakete - sredinom devesetih je postojala ideja da se tako nešto uradi. Planirano je da se kompletan sistem vođenja promeni (navodno, trebalo se ugraditi TV vođenje, savremeniji autopilot i ko zna šta još), te da se na taj način dobijeni prostor u trupu rakete popuni sa dodatnom količinom pogonskih komponenti. U toj varijanti raketa bi bila preuređena za varijantu kopno - kopno, odnosno bila bi namenjena za gađanje zemaljskih ciljeva. Nosioci tog zadatka su bili VTI i INFIZ, krenulo se sa ispitivanjima, čak je jedan SOPL prebačen u Beograd, ali se odustalo nakon godinu - dve, bez ikakvih konkretnih rezultata. Jedna raketa je upotrebljena i uništena tokom ispitivanja. Nemam konkretnijih podataka o tom zadatku, sve se držalo u nekakvoj čudnoj tajnosti na nivou GŠ VJ. Mi iz mornarice smo znali veoma malo.

Pitanje, odnosno dopuna vezana za start rakete. Nisam hteo da detaljišem, jer bi u slučaju detaljnog opisa sistema trebalo napisati knjige.
Ali da objasnim o čemu se radi: kada se startni motor rakete pripali, treba određeno vreme (nekoliko desetina sekundi) da izađe na radni režim, tj. treba određeno kratko vreme da barut u motoru počne konstantnom brzinom goriti i da se postigne odrđeni pritisak u komori sagorevanja. To u praksi znači da treba određeno vreme da motor dobije radni pritisak.
Ukoliko raketa ne bi bila prčvršćena nekom fiksnom vezom za lanser, u toku izlaska motora na radni režim ona bi počela da klizi i na kraju bi jednostavno ''ispala'' iz lansera jer ne bi imala dovoljnu početnu brzinu da je njene aerodinamične površine održe u vazduhu. Zato je cilj da se prilikom lansiranja raketa izbaci iz lansera (kao praćkom) određenom početnom brzinom. Da bi se to ostvarilo raketa se fiksira za lanser specijalnim vijcima (stručno se zovu srezni vijci), koji se kidaju na tačno određenom pritisku, tj. kidaju se kada startni motor već dovoljno ''snažno gura''. U konkretnom slučaju, rakete P-20, 21, 22 su fiksirane sa dva vijka za lanser. Ti vijci imaju silu kidanja od oko 8 t svaki. To znači da raketa može izleteti tek kada buster pogura sa više od 16 t, i u tom slučaju je početna brzina rakete oko 40 m/s.
Nadam se da sam bio jasan. Princip je isti kod svih lansiranja!   

@lovac
Mislim da je neko iz mornarice najavljivao povecanje dometa rakete. Verovatno su se nadali da ce na osnovu tog razvoja da se razvije i verzija za moranricu.

Povecanje dometa je imalo smisla jer su podaci o cilju mogli  da se dobijaju preko KIS-a (RF-33,34, 405,406), a reljef crnogorske obala je pogodan za postizanje maksimalnih dometa radara. Sa druge strane obala nije bas bila pogodna jer nije bilo ostrva za prikrivanje pokreta brodova tako da se planiralo dejstvo samo dok su se brodovi nalaze u radraskoj senci obale sa eventualnim brzim izlacima radi lansiranja raketa.

Osim toga tih godina je bila aktuelna pomorska blokada tako da svako povecanje dometa je bilo dobrodoslo.

U realnim uslovima na moru, gde se gađaju brzopokretni, manevarski ciljevi, za ove tipove protivbrodskih raketa koje smo mi imali u naoružanju, mislim da nije imalo smisla povećavanje dometa.
Naime, radi se o raketama koji imaju sisteme vođenja gde se svi podaci o cilju ubacuju u raketu pre starta. To je princip ''lansiraj i zaboravi''. To znači da se nakon lansiranja na raketu nije moglo delovati - ona je letela po trajektoriji koju je zapamtila pre nego što je lansirana, do blizine cilja, gde je glava za samonavođenje mogla sa velikom verovatnoćom da zahvati cilj, te da nakon zahvata odabranog cilja dovede raketu pravo na njega.
Bitno je naglasiti i to da su ove rakete relativno spore, brzina im je visoko podzvučna, odnosno oko 1100 km/h, znači oko 300 m/s. To znači da je do cilja koji je bio na krajnjem dometu (80 km) raketa trebala da leti oko 4 minute. Ako se uzmu u obzir i neke karakterisitke glave za samonavođenje koja je zbog zaštite od ometanja i radi odabira tačno određenog (predviđenog) cilja iz grupe ciljeva imala veoma uska  ''vrata'' za prijem i zahvat, mogla se desiti situacija - ukoliko se domet poveća - da dok raketa doleti do pozicije gde njen radar treba da preuzme njeno vođenje, cilj je već daleko odmaglio i da više nije u vidokrugu glave za samonavođenje.

U principu, protivbrodske rakete velikog dometa (preko 100 i više km) uvek prati neki istureni osmatrač (najčešće helikopter, avion i sl.) i u toku leta vrši korekciju putanje, obzirom da je tendencija da se aktivne glave za samonavođenje (da svojim signalima ne bi demaskirale dolazeću raketu) uključuju relativno blizu cilja.
Iz tog razloga trajektorija rakete mora biti veoma dobro proračunata ili se u toku leta mora korigovati.

Sličan problem je i sa pasivnim (IC) glavama. One sebe ne mogu demaskirati, ali su im sektori osmatranja veoma uski.

Prilkom gađanja stacionarnih ili sporih ciljeva (zgrade, fortifikacija, pešadijske trupe), povećanje dometa bi imalo smisla i kod ovako sporih raketa.
Nadam se da sam bio jasan. 

Sjajan tekst - rekao bih najpotpuniji do sada objavljen na ovu temu, ne samo na našem govornom području, nego i šire.

Lovče - možeš li napisati nešto više o mogućnostima upotrebe raketa P-15 protiv zemaljskih ciljeva. Ovakva mogućnost primene raketa P-15 kao ofanzivnog oružja usmerenog protiv neprijateljskih obalskih ciljeva demonstrirana je veoma uspešno u indo-pakistanskom ratu 1971. u akciji indijskih Osa (operacija Trajdent) u kojoj je nakon dugog forisarnog marša borbena grupa indijskih raketnih čamaca prišla glavnoj Pakistanskoj luci Karači, uništila dva broda koji su patrolirali ispred luke i ostatak raketa istrošila na uništavanje lučkih kapaciteta, pre svega naftnih terminala, na kojima su se u tom momentu nalazilo 2/3 zalihe pogonskih goriva za pakistansku armiju.

Odličan tekst! Vidi se da ga je struka pisala. Fotografije takođe, sa poznatim "motivima" i licima sa Pristana. Više puta sam, čekajući barkasu, gledao kako manipulišu raketama. Jednom prilikom sam se zadesio tu kada su ih punili gorivom, zapamtio sam oštar, specifičan miris.

Hvala vam na rečima podrške i pohvale – trudio sam se da što jednostavnije opišem raketni sistem P-20, ali da ipak prikažem posetiocima Palube osnovne principe i osnovne tehničke detalje koji karakterišu taj sistem. Verujem da mnogi posetioci Palube prvi put vide i čitaju o kontrukciji, tehnologiji gradnje protivbrodskih raketa i osnovnim principima i načinima vođenja.

Idemo dalje, i nastavljam sa prikazom sovjetskih protivbrodskih raketa u naoružanju JRM.
Naredni tekst se odnosi na sledeću generaciju raketa: krilate rakete P-21 i P-22.
Obe ove rakete pripadaju istom raketnom sistemu. Radi se o obalskom raketnom sistemu Rubež-E. One su potpuno unifcirane što se tiče načina održavanja i pravila upotrebe. Razlika među njima je samo u glavama za samonavođenje: raketa P-21 je snabdevena aktivnom radarskom glavom za samonavođenje DSM-AE, a raketa P-22 pasivnom infracrvenom SNJEGIR.

Neposredne pripreme za uvođenje ovog raketnog sistem u JRM počele su sredinom 1979. godine. Tada je odabrana grupa oficira i podoficira iz 69. i 55. mornaričkotehničke raketne baze i upućena u Split radi obuke za novi sistem. Slušaoci obuke su bili raspoređeni u nekoliko grupa, u zavisnosti od toga kakvi će im biti zadaci kada budu primali i eksploatisali sistem (elektroničari i električari – raketaši, elektroničari i električari za održavanje borbenog vozila SOPL = samohodni obalski protivbrodski lanser, specijalisti za mehaniku, posade vozila, itd.)  Obuka je trajala oko 6 meseci a izvodili su je stručnjaci iz SSSR. Nakon obuke pristupilo se tehničkom prijemu sredstava.
Tehnički prijem raketa je vršen u 69. mtrb na Prevlaci, počeo je 1980. godine i okončan je 1983. godine, pošto nisu sve rakete stigle istovremeno, već su dopremane u našu zemlju u nekoliko kontingenata. Čak ni sev isporučene rakete nisu bile identične, poslednja serija se razlikovala od prve, što se tiče održavanja, zbog različitih tehnoloških detalja. Kupljeno je sedamdesetak P-21 i oko 50 P-22, po ceni od preko 300.000 $ po komadu (P-22 su bile jeftinije za nekih 20.000$), plus zemaljska oprema za održavanje i pripremu raketa, kojoa se posebno plaćala.
   
Kasnije, krajem osamdesetih godina ovaj raketni sistem je ugrađen na brodove  VPBR-33 i 34 prema originalnom projektu. Tadašnja inostrana vojna štampa svrstavala je te brodove među najbolje naoružane i najsavremenije raketne brodove u ovom delu Sredozemlja.

Krilate rakete P-21 i P-22 su namenjene za uništavanje površinskih ciljeva na moru. Lansiraju se sa obalskih lansera i površinskih brodova. Osnovne podatke o raketama neću detaljno iznositi, pošto su veoma slične P-20, samo ću naglasiti razlike u odnosu na P-20.
Krilate rakete P-21 i P-22 su po svojoj konstrukciji skoro identične raketama P-20. Tehnički podaci su im približni ili isti. Neuvežbani posmatrač ne bi uspeo da razlikuje raketu P-21 od P-20 pošto se izvana razlikuju samo po malim i neupadljivim detaljima. Sa raketom P-22 je drugačija situacija, ona se odmah prepoznaje po karakterisitčnom optičkom naglavku na nosu (prednjem opstrujniku), a inače trup je identičan prethodnima. Razlika ovog sistema u odnosu na P-20 je u donekle modifikovanoj mehanici rakete i savremenijem sistemu vođenja. Radi se o tome, da su sovjetski stručnjaci izvesnim tehnološkim unapređenjima u aparaturi za upravljanje letom rakete i u aparaturi za upravljanje raketnim gađanjem prilagodili sistem, tako da se rakete mogu jednako uspešno lansirati i sa brodova i sa obalskih lansera, na samom obalnom rubu ili u dubini teritorije. Sistem dozvoljava da se vatreni položaj za lansiranje pomeri u dubinu teritorije čak do 20 km, i do nadmorske visine od 800 m.
Minimalni domet rakete je u odnosu na P-20 ostao isti (8 km) ako se gađa sa broda ili samog obalnog ruba, međutim, zbog složene trajektorije leta povećan je čak do 22 km, ako je vatreni položaj na maksimalnoj visini od 800m. Jasno da je to ograničenje usledilo zbog prostora i vremena koje je potrebno raketi da se sa te visine spusti na nivo mora. 

Planer raketa je isti kao kod P-20, osim nekih sitnih dodataka koji omogućavaju ukrcaj raketa na obalske lansere sa daleko jednostavnijim ukrcnim uređajem nego kod brodva. Razlikuje se donkele i uređaj za rasklapanje krila: kod P-20 za rasklapanje krila se koristi vazduh visokog pritiska iz spremnika rakete (radni pritisak 300 at), a kod ovih raketa je ugrađen potpuno nezavisan sistem, i mehanizam za rasklapanje krila pogonjen je barutnim gasovima iz posebnog gasogeneratora. Piropatron aktivira gasogenerator za rasklapanje krila 0,5 sek nakon početka kretanja rakete na klizaču lansera.
 
Bojeva glava, paljbeni uređaj i pogonski uređaj su identični kao kod P-20.

Aparatura za upravljanje letom rakete se i kod ovih raketa sastoji od autopilota, programskog uređaja, glave za samonavođenje i radio visinomera ali se u nekim detaljima razlikuje od P-20.

Autopilot APP-25R ima iste zadatke i skoro je identičan. Međutim, za razliku od P-20 koja se uvek morala lansirati iz ’’borbenog kursa’’ ovde je omogućeno lansiranje sa početnim žiro uglom po kursu i visini od +/- 5 stepeni, što je dozvoljavalo slobodniji izbor vatrenog položaja na kopnu. Pre starta se uvodio podatak u autopilot o veličini tog ugla (signal popravke), a nakon starta raketa je odrađivala taj ugao i izlazila u paralelni kurs.

Aktivna radarska glava za samonavođenje DSM-AE kod P-21 je identična kao kod P-20. Prošli put nisam napomenuo da je ciljeve veličine RČ, RTOP bez problema zahvatala i pratila na udaljenostima većim od 15 km, zavisno od vremenske situacije. To su dosta velike daljine, ali se u praksi uvek išlo na što kraći aktivni rad glave za samonavođenje, obzirom da ona svojim zračenjem u prostor demaskira dolazeću raketu i može se ometati.

Zbog složenije trajektorije leta programski uređaj DVM-A (programer leta) je donekle sa izmenjenom funkcijom, a dodat je još jedan programer DVM-R, zbog uvođenja dodatnih korekcionih komandi u toku leta.
 
Radio visinomer RV-MBE je potpuno nov. Tehnološki je kompletno izdrađen u integrisanoj tehnologiji, veće snage i šireg dijapazona merenje visine nego radio visinomer kod P-20.
I ovde se radi o malom radaru sa konstantnim isijavanjem frekventno modulisanih signala prema površini, koji je namenjen za merenje signala trenutne visine i vertikalne brzine rakete, od momenta starta, do samonavođenja rakete. Kada glava za samonavođenje ostvari zahvat cilja, signali sa radio visinomera se otključuju sa autopilota. Promena visine rakete u odnosu na zadatu se određuje na osnovu veličine faznog pomaka emitovanog i primljenog signala od morske površine, ali je obrada signala znatno drugačija zbog velikog dijapazona visina (omogućeno je tačno merenje visine rakete do 1200 m, obzirom da vatreni položaj može biti na visini do 800m). Naime, za razilku od P-20 koja leti konstantnom visinom na 50 m iznad mora, ovde je predviđeno da rakete iznad kopna lete na 250m, radi izbegavanja konfiguracije tla, a iznad mora na 50 ili 25m, u zavisnosti od taktičke situacije. Odabir visina i dužina trajanja leta na odabranoj visini određuju se pre starta.
 
Elektrooprema je takođe donekle izmenjena, zbog složenijeg autopilota i radiovisinomera, zatim radi prilagođenja kopnenom lanseru i zbog uvođenja infracrvene glave.   

Infracrvena glava za samonavođenje Snjegir - služi za otkrivanje cilja, njegov zahvat, te formiranje i predaju upravljačkih napona na autopilot, u horizontalnoj i vertikalnoj ravni u režimu samonavođenja. Signali koji se sa IC glave vode na autopilot su identični onima sa radarske glave, obzirom da su im izlazna pojačala potpuno ista. Slično radarskoj glavi, i ona je izgrađena u ’’hibridnoj’’ tehnologiji: pojedini sklopovi su u cevnoj tehnologiji (minijaturne cevi bez klasičnog nožišta), a deo sklopova je napravljen od poluprovodničkih elemenata (tranzistori). Osnovni fotoprijemnik je specijalno dimenzioniran i oblikovan foto otpornik, PbS tehnologije, koji je ugrađen u veoma složen optički sistem sočiva i ogledala. Radi postizanja zahtevane spektralne osetljivosti hladi se tečnim vazduhom na -170 stepeni. Osetljiv je na IC spektar 3,2 – 4,2 mikrona. Pomoćni prijemnik je takođe specijalno oblikovan i dimenzioniran foto otpornik PbS tehnologije. Radi zahtevane spektralne osetljivosti održava mu se konstantna temperatura od +35 stepeni. Spektralna osetljivost mu je 2 – 2,7 mikrona.
Vidno polje glave određeno je optičkim elementima sistema i iznosi 0,8 stepeni. Dijapazon pretraživanja po kursu je maksimalno +/- 15 stepeni a po daljini -3 do +1 stepen u odnosu na uzdužnu osu rakete.
 
Logika rada glave se zasniva na uzajamnom radu i delovanju ova dva prijemnika, i kao rezultat toga glavu je veoma teško ometati, veoma je ’’pametna’’. Kod izbora realnog cilja primarnu ulogu igra njegov spektar zračenja (bitno je u kom delu IC spektra cilj ima maksimum zračenja) i fizička veličina cilja. Dakle, vruće i male IC mamci glava odmah odbacuje kao lažne ciljeve.
 
Imao sam priliku sa zadovoljstvom konstatovati na praktičnim ispitivanjima IC glave, da ni jedna aktivna ili pasivna mera (IC mamci, orošavanje dimnjaka i sl.) ne može da je odvuče sa realnog cilja, bilo da smo pratili RČ, RTOP ili RF.
Mogu da vam odam i jednu tajnu koja je osamdesetih godina čuvana u tajnosti, da smo u toku provere IC glave u praktičnim uslovima i sa realnim ciljevima, sa položaja na Prevlaci bez problema pratili RTOP koja je vozila sa upaljenim turbinama, do nekih 20 km.
Najveća mana ove glave za samonavađonje je njen IC prijemnik: foto otpornici ovakvog tipa gradnje (olovno – sulfidni) starenjem gube svoja svojstva, odnosno osetljivost im se smanjuje. To se može donekle korigirati podešavanjem pojačala koja vrše obradu primljenog signala, ali tako nešto ne može da ide u beskraj. Osim toga sistem za hlađenje IC prijemnika veoma je osetljiv na mehaničke nečistoće. Vazduh visokog pritiska (200 at), koji ekspandira u specijalnom sistemu cevčica (kriogenu), da bi postao tečan, mora biti izuzetno čist, i što se tiče sadržaja vlage i što se tiče mehaničkih nečistoća.   

OSNOVNI TAKTIČKO – TEHNIČKI PODACI

Težina bojevo spremne rakete  ...........................................................   2600 kg
Dužina rakete  .....................................................................................   6.75 m
Visina rakete  ......................................................................................   1. 65m
Raspon krila  .......................................................................................   2.4 m
Dijametar trupa  ..................................................................................   0.76 m
Daljina gađanja  ..................................................................................   do 80 km
Dolet rakete .........................................................................................    do 120 km
Brzina rakete  ......................................................................................   0.9 maha
Marševska visina leta rakete  ..............................................................   25; 50; 250 m 
Težina bojeve glave  ...........................................................................   480 kg
Težina eksplozivnog punjenja  ...........................................................   370 kg
Vrsta eksplozivnog punjenja  .............................................................   TGAG-5 (TNT + heksogen + aluminijumski prah)
Količina oksidatora AK-20K u rezervoaru rakete ..............................           400 l (630 kg)
Količina goriva TG-02 u rezervoaru rakete  ......................................           250 l (210 kg)
Težina barutnog punjenja startnog motora  ......................................           210 kg

@Lovac
:klap :klap :klap

Svaka čast!


LPB

Naredne dve slike se odnose na protivbrodske krilate rakete

Na prvoj slici je raketa P-22, upravo dekonzervisana. Na nosu rakete je vidljiva crvena zaštitna kapa za optiku IC glave. U toku provere rakete i pre starta ta zaštitna kapa se skida.

Druga slika prikazuje marševski motor rakete. Poznavaoci raketnih motora odmah će znati o čemu se radi. Očigledna je sličnost ovog raketnog motora sa onim koji se nekada korisito na Dvini i Volhovu. Stari PVO raketaši to će sigurno uočiti.

[attachment=1]
[attachment=2]

Veoma mi je interesantna IC glava za samonavođenje sa dva senzora. Kako je rešeno održavanje temperature od 35°C kod sekundarnog senzora, pošto pretpostavljam da je nekada potrebno hladiti ga, a nekada grejati, u zavisnosti od spoljne temperature?

Da li je bilo propisano da se u napadu na brod koristi kombinacija dve rakete od koji je jedna sa radarskim a druga sa IC samonavođenjem radi težeg ometanja?

Koliko dugo su rakete P-22 mogle biti uskladištene pre nego je bila potrebna zamena IC glave za samonavođenje (pomenuo si manu da vremenom gubi svojstva) i da li je to rađeno kod nas ili su morale da se šalju kod proizvođača radi te zamene?

Da li i kakve manevre raketa izvodi u završnom delu putanje s ciljem izbegavanja PVO cilja?
Pomenuo si da je u gađanju raketom P-15 prvom raketom pogođen dimnjak a da je druga pogodila cilj u visini vodene linije, pretpostavljam da je ovaj drugi pogodak dosta teži po cilj i da se tome teži u realnim uslovima. Da li je raketa programirana tako da gađa cilj u visini vodene linije i zašto je onda prva pogodila tako visoko, ili se način napada na cilj zadaje neposredno pred lansiranje?

Dosta pitanja od mene, ali tema je interesantna. :)

Lovac, jedno pitanje - kako ima raketa P21 40 km veči domet od rakete P20, kada je masa ista, motor sličan i količina goriva ista ? Ili podaci o ovim raketama nešto ne valjaju ?

E zemo, zemo. Lepo ti je napisano, uzmeš energent veće kalorijske vrednosti...

Zemljak, če bi znal brati, bi videl, da je energent pri obeh raketah isti. Tako da tale tvoja razlaga ne pije vode.  :pirat :dosada

Izvinjavam se ostalim na forumu - samo sam pojasnio mome zemljaku, da je barem po podacima energent u raketama isti.

Pa kad već čitaš, onda barem čitaj pravilno. Za P-20 navedena je samo daljina gadjanja (80km), a za P-21,22 daljina gadjanja (80km) i dolet (120km). (Napisano u TT karakteristikama-ako je negde drugdje-izvini)  :angel: Peace?

Lovac možda još jedna primedba - kakvoča fregate Kotor. Ako ju usporedimo sličnim brodovima zapadnih mornarica, ove fregate su lošije:
- po protivbrodskim raketama - rakete Styx su starije generacije od raketa Hrpoon ili Exocet
- brodski topovi - ne modu se mjeriti topovima super rapido ili goalkeeper
- sonar - daleko lošiji od zapadnih sonara
- protivelektronička borba i umrežavanje sistema u cjeloviti borbeni sustav cjelokupne mornarice
- PVO rakete - sustav "Gecko" nije baš pogodan za prestrezanje malih ciljeva, kave su primerice protivbrodske rakete
- nepouzdani pomočni agregati te ruske turbine...

Još se tu moglo nači, možda čak primedba, da nema prostora za helikopter. Brodovi Kotor imali su za svoju veličinu dosta naoružanja, ali su ovi sustavi u početku 90 godina bili več po dosta stari. Nekom modernizacijom to bi se mogli i poboljšati, ma da do toga nije došlo.

Kakva bi bila idealna fregata Kotor:
- silhueta više nalik klasi Koni (nadgrađe bliže pramcu, da ima prostora za helikopter)
- 1 pramčani top super rapido ili bofors 57mm
- na krmi PVO sustav kaštan
- 2 pomočna topa (mogli bi biti i topovi 20 mm M71) za blisku odbranu
- hangar sa 1 helikopterom veličine super dolphin
- rakete RBS 15
- protivpodmornička torpeda, možda još RBU 6000
- motori - 2 dizel motora marke MTU i jedna plinska turbina Roys Roys Spey.

Još jedan dobar link o ruskim protivbrodskim raketama, ima i dobrih slika:

http://www.ausairpower.net/APA-Rus-Cruise-Missiles.html#mozTocId937963

Janezek, nisi pročitao pažljivo šta sam napisao, mada sam i ja mogao bolje obrazložiti pa da budem jasniji:

daljina gađanja - 80 km
dolet rakete - do 120 km

Sve tri rakete (P-20, P-21 i P-22) imaju identičnu pogonsku grupu koju sačinjavaju buster na čvrsto gorivo (izgara i otpada oko 1,8 sek nakon starta) i dvorežimski raketni motor, pogonjen istim pogonskim komponentama: oksidatorom AK-20K i raketnim gorivom TG-02. U jednoj od stariji topca dao sam karakteristike obe komponente, prikačiću i sada:

Oksidator AK – 20K je tetraoksid azota u jakoj azotnoj kiselini. Veoma je otrovna i lako isparljiva tečnost svetlo žute boje. Koristi se kao jedna od komponenti pogonskih materija za raketne motore.
      Hemijski sastav:
-   azotna kiselina HNO3 ......................... 73,1 % težine
-   oksidi azota (opreračunati u N2O4) .... 17,5 – 22,5 % težine
-   ostalo .....  voda, fosforna kiselina, fluorovodik i mehaničke primese
Specifična težina ............ 1,576 – 1,603 gr/cm3 pri 20oC.   

Oksidator AK-20K je veoma otrovan i agresivan, a opasno dejstvo se ispoljava pri direktnom dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela, kao i prilikom udisanja para oksida azota, kada nastaju veoma jaka trovanja.

Opasno dejstvo oksidatora AK – 20K može se ispoljiti na dva načina:
-   prilikom direktnog dodira sa ljudskom kožom
-   prilikom udisanja oksida azota

Trovanje oksidima azota ima skriven period delovanja, a kod jačih koncentracija trovanje se javlja nakon kraćeg vremena,  Jaka trovanja se javljaju upravo pri udisanju para. Granična dopuštena koncentracija para u okolini iznosi 0,005 mg/l. Posebno je opasno izlaganje oksidima azota prilikom isticanja – prosipanja oksidatora AK – 20K, kada se razlaže i pri tome se izdvaja velika količina oksida azota u vidu gasova žute ili braon boje jako otrovnog dejstva.
U dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela izaziva jake opekotine, a posebno je opasno izlagati oči. U dodiru sa vlagom iz vazduha obrazuje i slabu azotnu kiselinu koja izaziva koroziju na površinama sa kojima dolazi u dodir.
Oksidator AK – 20K veoma intenzivno reaguje u dodiru sa organskim materijama (naftnim produktima, drvetom, papirom, pamukom, itd.) i može izazvati požar ili eksploziju.

Raketno gorivo TG-02 je veoma otrovna i agresivna tečna materija, a opasno dejstvo se ispoljava pri direktnom dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela, kao i prilikom udisanja para goriva, kada nastaju veoma jaka trovanja.
Raketno gorivo TG-02 je smeša tehničkih izomera ksilidina i tehničkog trietilamina, koja predstavlja lako isparljivu uljastu tečnost, žute do mrke boje i karakterističnog mirisa masnih amina (podseća na intenzivan misirs lešnika svežih). To je i lako zapaljiva tečnost, posebno u dodiru sa oksidatorom AK-20K.
Koristi se kao komponenta pogonske materije za raketne motore.

Tehnički zahtevi
-   ukupan sadržaj izomera ksilidina ..................................... 50 % ± 2 %
-   ukupan sadržaja di – i trietilamina ................................... 50 % ± 2 %
-   sadržaj dietilamina, najviše .............................................. 1,5 %
-   specifična težina ............................................................... 0,845 ± 0,010

Najopasnije dejstvo raketnog goriva TG - 02  može se ispoljiti na dva načina:
-   prilikom direktnog dodira sa ljudskom kožom
-   prilikom udisanja para goriva

Trovanje parama goriva TG-02 ima duži skriveni period delovanja, a kod jačih koncentracija trovanje se javlja nakon kraćeg vremena.  Jaka trovanja se javljaju upravo pri udisanju para. Znaci trovanja se javljaju u vidu glavobolja, slabljenja rada srca, promena krvne slike, negativno delovanje na centralni nervni sistem, na pluća i vid. Granična dopuštena koncentracija para u okolini iznosi 0,003 mg/l. Posebno je opasno izlaganje parama goriva TG-02 prilikom isticanja – prosipanja, kada se razlaže i pri tome se izdvaja velika količina para bez boje ali karakterističnog mirisa masnih amina jako otrovnog dejstva.U dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela izaziva jaka crvenila i oštećenja, a posebno je opasno izlagati oči.

Zahtevi za bilo kakve radove sa gorivo TG-02 i oksidatorom AK-20K su veoma strogi, počevši od zdravstvene sposobnosti ljudstva, mesta za rad (platforme), obučenosti ljudstva, obezbeđenje specijalne zaštitne odeće i opreme, specijalnih zaštitnih maski sa posebnim cedilom (filterom), sanitetskih mera i kompleta i PP zaštite.


Iz TT podataka za rakete P-20 i P-21 vidi se da svi oni nose istu količinu goriva i oksidatora.
Prikačio sam i skicu raketnog motora.

Daljina gađanja označava efikasnu daljinu na kojoj se odabrani cilj može pogoditi sa određenom verovatnoćom. Tako sam trebao napisati u TT podacima, pa bi bilo jasnije.
Ali moram naglasiti još nešto. Efikasan domet ovih raketa nije određen količinom pogonskoh komponenti koju nose sa sobom već ima tu i drugih elemenata:

Naveo sam da ja osnovni izvor napajanja električnom energijom kod ovih raketa ampulna baterija 52S. Proizvođač je predvideo da ona može davati 300 A tokom 5 minuta i to je jedan od faktora koji determiniše efikasan domet. Bez napajanja električnom energijom sistem za vođenje ne može ispravno da radi. I što je napon baterije manji, struja potrošnje raste, tako da prestanak pravilnog rada pojedinih ključnih elemenata u sistemu vođenja nakon označenog vremena može da bude rapidan.
Dalje, u tehničkim uputstvima za ove sisteme stoji podatak da su namenjeni za gađanje tačno određenog površinskog cilja, iz grupe ciljeva. To znači da je namena rakete ne da pogodi bilo koji brod iz nadolazeće grupe brodova već da pogodi upravo onaj koji se smatra najrentabilnijim ciljem. Mogućnost i verovatnoča takvog izbora opada sa povećanjem udaljenosti.

Dolet je nešto sasvim drugo – njegova veličina je određena količinom pogonskih komponenti koje raketa nosi sa sobom. Tih 120 km koje sam naveo je proračunska vrednost koja se dobije na osnovu količine i specifične potrošnje u datim uslovima.
Ovaj podatak je veoma bitan kada se organizuje raketno gađanje na moru, pošto dolet rakete uslovljava kolika akvatorija se mora isprazniti i obezbeđivati od slučajog ulaska brodova u prostor koji se smatra opasnim.

Nadam se da je sada jasnije! Priznajem, moja je greška što nisam posebno napomenuo u čemu je razlika.   

Lovac, hvala na vrlo opširnom odgovoru. Pitao sam to zbog toga, što je do sada uvjek bilo u literaturi, da imaju rakete P21 i P22 dulji doseg, a sada vidim, da su rakete P20, P21 i P22 u suštini barem po pogonu i borbeni glavi skoro jednake.

Evo još nekoliko slika iz raketne tehnike:

Na 1. slici prikazana su piropunjenja - male pirotehničke ''bombice'' koje služe za aktiviranje koječega u raketi u toku starta i leta: aktiviranje ampulne baterije, aktriviranje gasogeneratora za rasklapanje krila, dovođenje rezervoara goriva i oksidatora pod pritisak, startovanje marševskog motora, prebacivanje režima rada marševskog motora, itd.....  aktiviraju se na električni impuls.
[attachment=1]

2. slika prikazuje barutnu pripalu i barutni starter marševskog motora. Redosled startovanja je sledeći: električni impuls aktivira piropatron - aktivira se barutna pripala (zrnasti crni barut) - aktivira se barutni starter - baurni gasovi pokreću turbinu
[attachment=2]

3. slika prikazuje piropatrone PP-9, koji aktiviraju buster
[attachment=3]

4. slika prikazuje barutnu pripalu bustera (1 kg zrnastog crnog baruta u hermetično zatvorenoj metalnoj kutiji - konzervi). Paljenje bustera ide sledećim redom: električni impuls pali piropatrone (ima 2 komada - paralelno radi povećanja sigurnosti) - ovi buše metalnu oblogu i pale crni barut u barutnoj pripali - plamen od pripale pali barutne šipke u motoru
[attachment=4]

Bravo Lovac. Jako lepo napisani tekstvi, gde je sve detaljno objasnjeno a ponovo nije se islo previse u detaljisanje.

Mislim da na netu nigde nije ovako prezentovane rakete iz porodice P-15.

Jos jednom svaka cast.

Ono, što volim kod ruske tehnike je stepen standardizacije između različitih sistema. Kod rakete Styx su to motor, koji je sličan motoru rakete SA2, isto raketno gorivo, vjerovatno su i sistemi elektronike ponegdje slični. To je dobro, pošto olakšava održavanje.

Lovac, imam pitanje - pošto vidim, da ste testirali efikasnost rakete kod otkrivanja ciljeva i pračenja. Pošto to sada i nije više tajna, zanima me sledeče:
- Rakete P15 su težko mogle pratiti manje ciljeve i jako se jih je moglo ometati. Koliko su rakete P20, P21 i P22 u tome bolje (nešto si več napisao oko P22) ?
- Kakva je mogučnost odkrivanja nekog broda, koji se kreče malom brzinom blizu obale ? U Hrvatsko vojniku su kazali, da je bilo to nemoguče, ali barem kod rakete P22 koliko vidim, to nije istina.
- Dali je sustav vođenja rakete RBS15 puno stvarno efikasniji od P21. Znam da je ta raketa manja i ima mogučnost preprogramiranja putanje leta, svejedno mi raketa P21 ne liči toliko lošija.
- I još i molba, koja je bila ovdje več kazana - kako raketi P15 i P21 kažeš, da kađa kopneni cilj, kao što je to bilo u Karačiju.

Inače Lovac - još jednom pohvale o tekstovima o naoružanju.

Dexy, odgovoriću ti redom na pitanja koja si postavio.

Stabilizacija temperature IC prijemnika nije neki poseban problem. Naime, osnovni prijemnik je bio snabdeven kriogenom koji je, dok je raketa bila priključena na lanser automatski nadopunjavao mali spremnik tečnog vazduha, čim bi ugrađeni senzor dojavio na da ga nema dovoljno. IC senzor je praktično bio uronjen u tečni vazduh (pločica na kojem je bio nanesen PbS sloj se sa svojom zadnjom stranicom oslanjao – činio zid spremnika tečnog vazduha). Taj sistem hlađena je bio tako dimenzionisan da je u spremniku uvek bilo dovoljno tečnog vazduha za 5 minuta hlađenja, što je dovoljno za maksimalni domet rakete.
Pomoćni prijemnik je bio u hermetičnom kućištu, povezan sa sistemom za hlađenje kompletne glave za samonavođenje. Glava je konstantno hlađena sa nekoliko veoma efikasnih ventilatora. U kućištu prijemnika je ugrađen jedan mali grejač sa termoregulacijom, koji bi se automatski uključivao i isključivao u zavisnosti od potrebe. 

Prema Sovjetskim uputstvima u plotunu su uvek bile rakete različitog tipa koje su bile podešene za prilazak cilju na raznim visinama. Obično se išlo na kombinaciju 1 IC i 1 RGSN ili 1 IC i 2 RGSN. U ovom drugom slučaju frekvencije radarske glave su uvek bile različite.
Ovo sam zaboravio napomenuti prilikom opisa glave, da se frekvencija predajnika mogla podešavati u određenom dijapazonu. To se radilo planski u raketnim bazama, prema zahtevu operativaca – tako da se uvek vodilo računa o tome prilikom ukrcaja raketa na brod ili SOPL na koje frekvencije su glave postavljene. Ovo postavljanje glava na razne frekvencije nema veze sa tim da su one frekventno agilne – ta frekventna agilnost značila je promenu frekvencije u toku rada radara po određenoj zakonitosti, a unapred postavljanje frekvencija vršilo se mehanički – podešavanjem rezonantne šupljine magnetrona.   

Što se tiče IC prijemnika – napomenuo sam da je kod te vrste uređaja problem što foto otpornik vremenom gubi osetljivost. To je značilo da se prilikom periodičnih provera uvek morala vršiti korekcija pojačanja pojačala koja su obrađivala signal sa prijemnika. Nisu to bile tako drastične promene, ali je bilo realno očekivati da prijemnik ne može trajati više od petnaestak godina (mada ima takvih koji su više od 20 godina u upotrebi).
Nije to bio nikakav problem, jer je taj prijemnik smatran potrošnim materijalom, uvek smo imali dovoljna broj rezervnih prijemnika u skladištu, a zamena je bila veoma jednostavna. Iskusan operater u raketnoj bazi završavao bi posao zamene i podešavanja sklopa za manje od sat vremena. 

Raketa nije imala mogućnost manevrisanja u završnom delu trajektorije, osim po signalima iz glave za samonavođenje, ali to nije bilo u svrhu izbegavanja vatre protivraketnih sistema sa brodova. Obzirom da se radi o velikoj raketi to je velika mana ovog raketnog sistema.

Što se tiče ovog polsednjeg pitanja: glava za samonavođenje uvek vodi raketu u centar radarske refleksne površine broda ili na izvor IC zračenja.
Kod sistema P-20, 21 i 22 kada počne samonavođenje raketa ’’iskače’’ na veću visinu nego što je bila visina prilikom autonomnog dela, to znači da se ona sa određene visine obrušava prema cilju.
Neposredno pred udarac u brod, kada cilj potpuno ispuni vidno polje senzora (kod IC glave) vrši se još jedna korekcija – obaraju se kormila visine dole za 2,5 stepeni, da bi udarac u brod bio što niže (bliže vodenoj liniji). Ovo je učinjeno iz razloga što su kod većih brodova dimnjaci i svi značajniji izvori IC zračenja smešteni visoko na nadgrađu broda.

U ovom smislu je učinjeno još jedno poboljšanje u odnosu na P-15. Kumulativni levak bojeve glave je okrenu prema dole za određeni ugao – tako da kumulativni mlaz uvek buši prema dnu broda.  Kod P-15 kumulativni levak je u osi rakete.

Krcanje u lanser[attachment=1]

ML, ova slika prikazuje ukrcaj P-15 u lanser.

Pozdrav svima
Lastovo jun 88.god. do mart 89.godine....
VP 7615 Maršal Tito....
Ako me sečanje ne vara,bilo 24 krilatih raketa,od toga 4 sa IR glavom,oficiri govorili,da nije tolko dobra kao klasična,a mi mislili da je IR bolja....
Imao sam sreču kao mornar(desetar) da sam se vozio sa SOPL-om,dvaput po danu a jedanput nočno,varnice su sjevale iz auspuha po deset metara....
Nočna vožnja je bila zbog polaganja ispita za nočnu vožnju nekog starijeg vodnika(Ilić valjda)...mislim da je bio u komisiji pbb Bednar Boris..ispičutura ali drugačije veoma dobar čovjek...
Zahvalio bi Lovcu na puno zanimljivih detajla koje je izneo...

Jedna slika lansiranja[attachment=1]

Lepa slika ukrcaja krilate rakete P-21 u SOPL

Na slici možemo zapaziti nekoliko detalja:
- na startnom motoru, dva plastična čepa – kada se bojeva raketa ukrcava na brod ili SOPL umesto njih se montiraju piropatroni za startovanje. Piropatroni dobijaju napon +27V za aktiviranje motora od brodskog sistema za upravljanje raketnim gađanjem.

- na donjem delu trupa rakete vide se dve okrugle antene radarskog visinomera. Prednja antena je predajna a zadnja prijemna.

-  na donjem delu trupa, po oba boka vide se izbočine (stručno se zovu kapotaži), kroz koje prolazi kablaža, koja povezuje električne uređaje u raketi i cevovodi za gorivno – vazdušni sistem.

[attachment=1]

Janezek, da odgovorim i na tvoja pitanja.

Prema osnovnoj nameni sve rakete familije Styx koje smo mi imali u naoružanje su protivbrodske rakete. Znači njihov sistem za vođenje je bio optimizovan za traženje, zahvat i praćenje površinskih ciljeva na moru.
Kod raketa P-21 i P-22, kao dodatna namena spominje se i gađanje ciljeva i na kopnu.

O čemu se radi: radarska i IC glava tih raketa je mogla zahvatiti određene ciljeve i na kopnu i sa dosta velikom verovatnoćom dovesti raketu na njih. Kada kažem određene ciljeve, prvenstveno mislim na objekte koje se svojom radarsko – refleksnom površinom ili IC odrazom dovoljno dobro izdvajaju u odnosu na pozadinu (velika lučka postojenja, fabrike, energane i sl.). To je kod tih raketa bilo moguće jer su vrata (takozvani selektivni strobovi) kroz koje one gledaju cilj vrlo uska.
Napr. njihov radar zahvata cilj kroz vrata široka svega 8 mikro sek, sa dodatnim ograničenjem od 17 mikro sek. (ako se to pretvori u metre onda s radi o daljinama od 8 x 150 i 17 x 150 metara), a prati ih kroz vrata široka svega 2 mikro sek. Pri tome se mora imati na umu i to da je širina predajnog impulsa manja od 0,5 mikro sek.
Ako se sve ovo ima na umu, jasno je da je radarska glava veoma selektivna.
U slučaju stacionarnog cilja, i dobro proračunatih početnih elemenata za gađanje moglo se ostvariti dosta stabilan zahvat kopnenog cilja. To smo probali u praksi i radilo je, iako se pokazalo da zahvat nikada nije bio tako stabilan kao kod površinskih ciljeva na moru. Dolazilo je do velikih fluktuacija primljenog signala i čestih gubitaka zahvata i prelaska glave u ponovno pretraživanje. To nam je ukazivalo da one nisu namenski pravljene za gađanje obalskih ciljeva ali to ne isključuje mogućnost da se mogu upotrebiti i u tu svrhu, naravno sa malom verovatnoćom pogađanja.

Ovo je ujedno odgovor i na pitanje otkrivanja i praćenja cilja u blizini obale. Radarisitma će biti jasno, do koje mere su brodovi u senci obale nevidljivi (bezbedni).

Što se tiče ometanja: uski strobovi i dodatne elektronske zaštite kod radarske glave DSM-AE bile su dosta efikasne prilikom ometanja šumom a sinhrone impulsne smetnje su veoma efektno prepoznavale i odbacivale kao lažni cilj. Osim toga, sistem elektronskog konusnog skaniranja dijagrama usmerenosti prilikom prijema, frekventna agilnost magnetrona i promenljiva perioda ponavljanja predajnog impulsa su sve mere koje povećavaju njenu žilavost na ometanje.

Kod P-15 je situacija malo drugačija: glava nije tako selektivna i nema nikakvih ugrađenih elektronskih sistema protiv ometanja.
Probali smo u praksi, čak i najjednostavnijim načinom kao što je širokofrekventni šum, mogla se veoma lako zaslepiti.

U toku rata devedesetih, vršile su se neke modifikacije, odnosno prilagođenja raketa P-15 za gađanje ciljeva na kopnu.
Međutim, te modifikacije su bile vrlo jednostavne i grube i od nje pravile raketu identičnu V-2. Lanser od PVO sistema VOLKOV je prilagođen za P-15, autopilot je vodio raketu po zadatoj putanji i nakon isteka određenog vremena leta obarana su joj kormila i na taj način se mogao pogoditi grad ili gradska četvrt a nikako tačkasti cilj. Na sreću nikada nije došlo do upotrebe tih raketa u ratu.

 
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Još smo našli nešto slika.

P-21 izvađena bojeva glava:
[attachment=1]

Utovar rakete:
[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Izvor (http://www.ausairpower.net/APA-Rus-Cruise-Missiles.html#mozTocId937963)

Alfa, prve dve slike koje si postavio predstavljaju ukrcaj P-15 na brod, najverovatnije OSA klase.
Treća slika je lansiranje P-21 sa meni nepoznatog ratnog broda. Činjenica je da su Sovjeti ugrađivali taj sistem na različite tipova brodova, tako da se tu ne može napraviti neka sistematizacija.
Dosta često se u raznim mornaricama viđaju isti tipovi brodva sa različitim protivbrodskim raketnim sistemom.

Dexy, na prvoj slici koju si postavio prikazana je raketa P-21 sa skinutim poklopcima sa tehnoloških otvora. Tehnološki otvori su služili da se kroz njih pristupa uređajima rakete u toku održavanja i remonta. Praktično, svim uređajima unutar trupa rakete se moglo prići i zameniti ih bez problema, ako je potreba to nalagala.
Vidi se da bojeva glava nije ugrađena, a dobar je pogled na radarsku glavu, pošto je skinut prednji aerodinamični opstrujnik.
Ono što mene na ovoj slici čudi je tehničar koji nešto barata sa šrafcigerom... Naime, vidim da on nešto (kao) popravlja, odnosno skida ili menja nosne kontaktne davače koji služe za aktiviranje bojeve glave. To su oni smeđkasti, kupasti bakelitni izdanci, jedan visi na belom kablu uz antenu radara. Mislim da je ova fotografija ''pozirana'' za propagandu. Nikad se takve stvari nisu radile na otvorenom prostoru, bez neophodne opreme za merenje i kontrolu.   

Ovo je slika lansiranja rakete P-21 sa RKor klase Tarantul (http://en.wikipedia.org/wiki/Tarantul_class_corvette)

dexyeve slike 2, 3 i 4 su slike ex-Volksmarine (https://www.paluba.info/smf/flotne-liste/volksmarine/) korvete 572 Rudolf Egelhofer. Ona je sada brod muzej u SAD-u pod imenom Hiddensee

Isto lansiranje, samo iz drugog ugla:

[attachment=1]

Kad smo već kod ove fotografije - ista je snimljena u luci Sevastopolj, na paradi povodom dana Crnomorske flote VMF Rusije. Svake godine, Rusi na sličan način obeležavaju ovaj dan, i tom prilikom ispale unutar luke gomile torpeda, RBU-projektila, artiljerijskih zrna i naravno - protivbrodskih raketa. Ima se, može se ...  :)

Al provalite ovu dvojicu na skijama, dok raketa kreće:

[attachment=1]

Osim "ima se, može se", mislim da tu ima i ponešto demonstracije sile zbog spora oko luke i uopšte statusa Krima...

A za skijaše - obezbeđenje je gore od "balkanskog modela" - mi smo prekidali gađanje kad nam neka jahta ili gliser uleti u zonu - Rusi se i ne osvrću. Možda tako i treba, ako nastradaš - sam si kriv.

Bogami su oni lansirali više raketa sa 962 tog dana. Na prvoj slici se vidi da je raketa lansirana iz desnog, a na drugoj lansiraju i jednu iz levog lansera. Psihološki veoma moćna demonstracija sile, nema šta. :D

I mene je odmah vuklo na Tarantul klasu, ali se taj brod koji gađa raketom po mnogim detaljima razlikuje od Tarantul klase koji se viđaju po raznoraznim sajtovima, gde se predstavlja ta klasa.
Najuočljivija razlika su radarske antene - ni jedna klasa Tarantula nema takve antene kao brod na slici (doduše antene se ne vide, ali zaštitni poklopci su neuobičajeni).
Zatim, Tarantul na krmenom delu nadgarđa ima dva topa AK-630, a na ovoj slici ih ne mogu uočiti.

Ima li neko stručan da da dodatno objašnjenje i detaljnije objasni o čemu se radi, koji tip Tarantula je u pitanju.

Postoje 3 potklase korveta Tarantul. Na ovoj slici su dve, 954 sa dva topa AK-630 na krmi i već pomenuti 962 koji na krmi ima artiljerijsko raketni sistem Kaštan-M (https://www.paluba.info/smf/brodska-oruzja-i-sistemi/kashtan-m/), kao i različitu elektronsku opremu, što se da videti po njihovom nadgrađu.

[attachment=1]

Na relativno malom broju preživelih brodova iz ove klase (Crnomorska flota ih ima 5), Rusi su zadnjih godina dosta eksperimentisali sa različitim kombinacijama PVO sistema za blisku PVO. Npr. umesto dva standardna AK-630 topa, na brodu sa taktičkim brojem 955 građen je jedan sistem sa takođe dva topa AK-630 i verovatno s nekim naprednijim SUV-om.

[attachment=1]

[attachment=2]

Inače, parade koje smo pominjali su stvarno spektakularnio događaji. Imate ovde dobre fotoalbume sa nekoliko zadnjih koje su održane:

http://flot.sevastopol.info/photos/photo_parad.htm (http://flot.sevastopol.info/photos/photo_parad.htm)

Sad vidim da Tarantul 962 na krmi ima montiran Kaštan!

Čudno: savremeni PVO sistem, a relativno stare protivbrodske rakete.

ILI - možda je ovo pravi dokaz za to, da rakete P-21 i P-22 još uvek nisu za rashod, da još uvek imaju upotrebnu vrednost! Inače ih Rusi ne bi zadržali u naoružanju ........ 

Na par mesta sam našao podatak da je JRM u svom naoružanju imala i rakete P-5 ( SS-N-3). Ima li istine u tome?

Prvi piut čujem.  ??? Možda je greška - izostavljen broj "1" ispred broja"5"?

Lovac će znati sigurno.

Čisto sumnjam, jer koji bi brod JRM bio u stanju da ih ukrca? Koliko se ja sećam, koristile su ih podmornice klase Echo i Juliett, kao i krstarice klase Kynda.

Prve krilate rakete u naoružanju JRM bile su П-15.

Navodno smo imali ove rakete u verziji obala more.


To znam, nego su ove rakete, navodno, nabavljene kasnije.

Ma ne, to je bila očito ratna propaganda. Čak je i Lazanski pričao nešto o tome u nekoj vojnoj emisiji devedesetih. Ja sam ga slušao i čudio se o čemu to ''lupa''........

Prve protivbrodske rakete u naoružanju JRM su bile P-15, i one nikada nisu modifikovane u obalski sistem u našoj mornarici.
Kasnije su kupljene P-20, zatim P-21/22 pa RBS-15.
Rubež je prvi i jedini obalski sistem koji je bio u operativnoj upotrebi u JRM.

Pretpostavljao sam da je to jedna šarena laža, ali ajde da proverim na pravom mestu. Hvala. :)

Lovac, brod na slici je jedini primerak  "проекта 1241.7" (nova šifra data zbog "Kaštana"), varijante osnovnog projekta 12411, tj NATO koda "Tarantul". Rakete nisu P-21/22 (one stoje samo na pr.12411T, a to je prva serija za VMF i za izvoz)  već 3M80 "Moskit" (na svim 12411 i izvedenim iz njega), a to je potpuno druga raketa mada je zamišljena kao zamena za P-21/22 (V 2,5M, 120km, 3900kg, bg.300kg, 9,4x0,76m). SUV i radari su noviji u odnosu na "Ose" i prve "Tarantule" sa P-21/22.
Ništa nije za rashod ako znaš gde, kada, kako i zašto da ga upotrebiš. Pod uslovom da je sredstvo tehnički ispravno.
Toliko, da ne idemo u off.

Sećam se i ja da sam nekada davno u nekom stranom priručniku pročitao da JRM ima SS-N-3 u verziji obala more. Naravno, to nije tačno.
I Lazanski je u ranim godinama pažljivo čitao razne godišnjake i drugu literaturu (neke njegove reportaže sadrže čitave rečenice iz knjiga Borisa Prikrila, Svena Hasela i Frederika Forsajta), pa što ne bi čovek malo širio bezazlene dezinformacije!

SS-N-3 - a to je sve NATO kod za razne varijante raketa tipa П-5, П-6 i П-35, uključujući tu i П-35 verzije sistema obala-more "Редут", nije imala mesto u doktrini JRM ni JNA u celini. Ako nismo imali rakete "Scud", šta bi sa raketama SS-N-3, sa 12m, 4,5-5,5t, 400-570km doleta, bg.700-1000kg. Neprecizne, osim sa atomskom bojnom glavom. Ja ne znam da je JRM razigravala planove raketnog udara na task force nosača aviona u Jonskom moru!!?

Ipak ove rakete su "doplovljavale" u Jadran. Jedna krstarica klase "Kynda" (проект 58) Crnomorske flote je početkom 70-ih bila u poseti Kotoru.

Lovac, brod na slici je jedini primerak  "проекта 1241.7" (nova šifra data zbog "Kaštana"), varijante osnovnog projekta 12411, tj NATO koda "Tarantul". Rakete nisu P-21/22 (one stoje samo na pr.12411T, a to je prva serija za VMF i za izvoz)  već 3M80 "Moskit" (na svim 12411 i izvedenim iz njega), a to je potpuno druga raketa mada je zamišljena kao zamena za P-21/22 (V 2,5M, 120km, 3900kg, bg.300kg, 9,4x0,76m). SUV i radari su noviji u odnosu na "Ose" i prve "Tarantule" sa P-21/22.
Ništa nije za rashod ako znaš gde, kada, kako i zašto da ga upotrebiš. Pod uslovom da je sredstvo tehnički ispravno.
Toliko, da ne idemo u off.

Kumbor, da razjasnimo: na paradi u Sevastopolju tarantul 962 je gađao sa 2 rakete P21, najpre iz lansera sa desnog boka, zatim iz levog donjeg lansera.
Taj zaključak sam doneo, pošto na slici gde se vidi lansiranje iz desnog lansera istovremeno je vidljiv otvoreni donji levi lanser i u njemu raketa. Na slici pre toga vidi se lansiranje iz donjeg levog lansera.   
Na slikama sa te parade takođe je jasno vidljivo da taj brod na krmi ima ugrađen Kaštan.
Brodovi 954 i 955 imaju rakete Moskit, lanseri su drugačiji u odnosu na one sa 962.

Nije mi jasna sledeća stvar koju sam uočio na slikama koje su postavljene na forum, u odnosu na slike sa parade 2006 godine.
Naime, na brodu 962 koji gađa je jasno vidljiv kaštan na krmi, međutim, na slikama sa parade 2006. godine koji su dati na linku, vidi se jasno da 962 nema ništa na krmi.
Malo analizirajte te slike, pa da malo prodiskutujemo o tome ......     

Mislim da je stvar u tome što su slike broda iz različitih vremenskih perioda - pre i posle ugradnje Kaštana.

Ništa neuobičajeno. Kao što sam već pojasnio - u pitanju su eksperimentalni zahvati. Takve "leteće" izmene prilično su uobičajene na pojedinačnim primercima u cilju ispitivanja kvaliteta i upotrebljivosti oružnih sistema na različitim platformama. Čak ima primera da su brodovi vraćani na prethodno stanje.

Recimo, klasičan primer je raketna topovnjača tipa "Matka" (Proj.206MP ) s taktičkim brojem 966. On je bio test brod za protivbrodski raketni sistem "Уран" i artiljerijski sistem za blisku PVO АК-630М1-2.

Uklonjena su dva lansera za protivbrodske rakete P-15M i na njihovo mestu ugrađena 2 4-struka lansera pb raketa Kh-35 (SS-N-25  "Switchblade"). Takođe, krmeni top AK-630 je zamenjen sa AK-630M1-2 - jedinistvenim primerkom sa dva 6-cevna oruđa 30mm, koji nije uveden u naoružanje.

Brod je izbrisan iz flotne liste crnomorske flote prošle godine, nakon 31 godine u službi.

[attachment=1]

Poređenja radi, standardna konfiguracija Projekta 206MP:

[attachment=2]
 

Zanimljiv kratki film - lansiranje rakete P-20 sa zastavnog broda rumunske RM - raketne fregate Marasesti:

http://www.youtube.com/watch?v=FA_Z5XSvXn0

Odličan video!  :super
Koliko sam razumeo, opisali su ispaljivanje rakete na manevrima, u tandemu sa Rubežima.

Pa jeste, Lovac, u pravu si. Brod sa taktičkim brojem 962 očigledno ima rakete П-15М tj. П-21/22, a ima i Kaštan. Na jednoj slici je upravo 962 potpisan kao brod projekta 1241.7 (tamo gde su dve korvete na vezu). Taj brod je iz rane serije je originalno "tarantul I" projekta 12411T (T - турбинный - turbinski) Prvi brodovi su imali COGAG pogon zato što reduktori za prvobitno projektovani CODAG pogonski kompleks nisu bili gotovi. Imali su i rakete "Termit" ruska oznaka П-15М, eksportna П-21/22, umesto 3M80 "Moskit", zvanično usvojen u naoružanje 1984. Imali su i drugačiju elektronsku opremu.
Na brod 962 eksperimentalno je još u toku gradnje postavljen sistem "Кортик" eksportna oznaka "Kaštan", pa su izmenili i oznaku projekta na 1241.7. Logičnije mi je da se takvi opiti i vrše na starijem brodu, nego na nekom novije serije. Zbog ""Kaštana" je prilagođena i elektronska oprema. KIS je kao i kod "Rubeža" - "Гарпун".

Po Džejnsu za 2004-5 navodno je brod 962 i rashodovan, ali eto možda i nije... Dok je sovjetska praksa ograničavala svaku informaciju, danas nas rusi namerno zatrpavaju gomilom informacija, indeksima proizvođača, indeksima nadležnih uprava MO i generalštaba, indeksima za izvoz, brojevima projekata, šiframa gradnje - pa se sad ti snađi šta je tu istina. Još ako je na ćirilici - zapadnjaci da se ubiju! Omiljeno je i menjanje taktičkih brojeva brodova pri prelazu sa flote na flotu, a i inače, po slučajnom uzorku.

Eto, mislio sam da je "Kaštan" samo na jednom brodu, sad vidim da je i na brodu 955, koji je inače "Tarantul III" jer ima "Moskit", CODAG, izmenjeno nadgrađe i drugu elektronsku opremu. Sigurno nije reč o rekonstrukciji istog broda, stručnjaci znaju koliko je to teško, a i što bi tako nešto radili. Inače "Moskit" je izgleda odlična raketa, što kažu Rusi "drugog takvog u svetu nema".

Kortik/Kaštan je razvijan sa idejom da zameni AK630 po modelu 1 za 1. Na kraju je ispalo da je jedino što je kompatibilno pri zameni sistema za sistem prečnik venca barbete za ugradnju. AK 630 ima masu manje od 2 tone, plus b/k, plus SUV "Vimpel" (opet nije malo). Kaštan ima masu od 13,5t, a spreman za dejstvo 15,5t, možda i više. Svi senzori su integrisani na lafetu, što je dobro. Sistem "opasno" izgleda, ali nije borbeno proveren. Problem je i APDS municija (oznaka "Kerner"). Rakete su izgleda odlične, kao na "Tunguski" ili "Panciru".

Po meni je najveći problem masa sistema, jer 15t visoko na nadgrađu ozbiljno smanjuje stabilitet svakog broda manjeg od 1000t deplasmana.
Minimum je brod koji je prikazan na slikama, što je oko 500t, mada je i to malo.

"Kaštan" u Jadranu pucati neće, nema ko da ga kupi. Možda će doći u posetu.

...

Sad vidim da je FF lepo dopisao i o 206MR, tj "проект 2066", tj. R-44, tj. "Kosar", tj. "Вихр"  tj. "Matka mod."...

Kuzin i Nikoljski u knjizi "Военно-морской флот СССР 1945-1991" hvale ove brodove razvijene iz 205 kao najoptimalniji spoj karakteristika, cene i taktičke upotrebe, a ovaj eksperimentalni kao posebno idealan. Šteta što je ostao u jednom primerku i što je rashodovan. "Moskit" na ove brodove ne može da se montira, a ako bi slučajno stavili i to i "Kaštan", prevrnuo bi se na moru 2.

Lansiranje rakete P-20 sa razarača ( fregate) Mărăşeşti

http://www.youtube.com/watch?v=Sdy4Qq9Bdgg


U pravu si zatavniče, ovo je ispaljivanje u tandemu sa Rubežima.

"Ljude u hangare, vodu u zaklon"... ili suprotno...
Šalimo se malo.

A kako je tačno glasila komanda neposredno pre lansiranja i pri lansiranju?!

Samo jedna mala ispravka: sa fregate je takođe lansirana P-21, kao i sa SOPL-a. 

Na paradi u Beogradu ...

[attachment=1]

Rakete P-15, to je bilo na paradi 1975. godine.
Na sledećoj paradi, 1985. godine bila su 4 SOPL-a i rakete P-21/22.

Impresivno su izgledale, a ničemu nisu poslužile.

Valjda je to sretna okolnost.

A u nekom smislu (odvraćanja mrskog neprijatelja) sigurno su itekako služile. Za razliku od sofisticiranih RBS koje sticajem okonosti baš ničemu nisu služile, niti je neko zaziaro od nih a nakon isteka resursa, izgleda da definitivno i neće nikada.

Lovac, imam jedno pitanje - dali če doči na red možda detaljni prikaz i raketa P15 i RBS15 ???

Hoće Janezek - samo malo da uhvatim vremena. Imam neki osećaj da sam se dosta rasplinuo .... Ono što me pitaš moram napisati iz glave, pa mi malo teže pada!

@lovac
Ovo do sad je bilo odlicno. Samo polako bicemo mi strpljivi :)

Evo jos dve fotke, mislim da se radi o istocnonjemackoj mornarici.

[attachment=1]

[attachment=2]

Krilate rakete P-15

U svojim ranijim postovima  sam u kratkim crtama opisao istorijat raketnog naoružanja u JRM i opisao sam rakete P-20, 21 i 22. Zapravo sve ove rakete, koje smo mi imali u naoružanju, a koje sam već detaljnije prikazao, su logična evolucija raketa P-15. Nastale su osavremenjavanjem pojedinih sklopova sistema, a sve u cilju postizanja lakšeg i bezbednijeg održavanja, veće pouzdanosti rada pojedinih sklopova i celog sistema za upravljanje letom, veće žilavosti na raznorazna ometanja, većeg dometa i slično, a tokom evolucije sistema iskorišten je proverena aerodinamička forma trupa rakete. Naravno, tehnološka poboljšanja i unapređenja na raketama su direktno povezana sa razvojem raketne tehnike kao nove grane nauke, koja se oslanjala na opšti tehnološki razvoj.
Već sam naglasio da nisu sve rakete P-20 (P-21 i P-22) identične. Razlikuju se po serijama. Svaka nova serija koja je isporučivana imala je određenih modifikacija u odnosu na prethodnu seriju. Sve te modifikacije su propraćene odgovarajućim biltenima, koji su isporučivani uz rakete.

Rakete P-15 u našoj mornarici su usko vezane za raketne čamce OSA. O tim raketama je do sada dosta pisano na ovom forumu, pa ću u ovom tekstu samo ukratko da upoznam sve palubarce sa njenim osnovnim karakteristikama.

Na samim raketama nije bilo nikakvih modifikacija tokom svih godina dok su bile na službi, osim devedesetih, kada je u Bosni pokušano da se upotrebe kao rakete zemlja – zemlja, na sličan način kao rakte V-1 u toku 2. svetskog rata: bez mogućnosti gađanja (i pogađanja) pojedinačnog – tačkastog cilja, već je planirano da se gađaju veće mete, kao što su gradovi, sela i sl, radi sejanja straha među stanovništvom. Hvala bogu, takva ideja nije prihvaćena i raketa P-15 nije imala borbenu upotrebu u   Bosni.

Krajem osamdesetih postalo je jasno da je sistem vođenja ove rakete potpuno neotporan na elektronska ometanja i usvojena  je ideja da se sistem za vođenje donekle modifikuje. Išlo se na to, da se u slučaju aktivnog ometanja glave za samonavođenje, predajnik radara isključi i da se raketa navodi na izvor ometanja. Međutim, sve je ostalo samo na pokušaju, jer je izbio rat.
Zapravo, osamdesetih godina, kada su te rakete prispele u fazu da se eventualno modifikuje njihov sistem vođenja, takvih težnji u JRM nije bilo jer smo imali rakete P20, 21 i 22, kupovina RBS- je bila na pomolu, a raketni čamci su bili u dosta lošem stanju, pa se smatralo da je produženje njihovog veka upotrebe previše skupo i neisplativo.     

Rakete su oglašene suvišnim početkom ovoga veka. Tada je još egzistirala zajednička država SR i CG i zbog nedostatka odgovarajućeg skladišnog prosotra u CG, sve rakete P-15 su prebačene u improvizovano i neuslovno  skladište blizu Kraljeva.
Rešenja za rashodovanje raketa su napisna 2004. godine.
Kada se državna zajednica raspala, rakete su ostale u Srbiji i nije mi poznato šta se sa njima dalje dešavalo. Mislim da su sve rasturene u param parčad i prodate kao furda. Verujem, da su bojeve glave raketa i barut od startnih motora još na gomili, jer njihovo uništavanje  nije tako jednostavan proces.
   

Krilata raketa P-15 je namenjena za uništavanje velikih površinskih ciljeva na moru. Obzirom da se radi o dosta velikoj raketi, koja je po svojim manevarskim karakterisikama veoma troma, nije predviđeno da se sa njom gađaju mali i brzi visokomanevarski ciljevi. 
Raketa se može upotrebljavati do stanja mora 5 po Boforu.
U zavisnosti od vrste cilja, gađa se pojedinačnim raketama ili plotunom.

Vođenje rakete na početnom delu putanje je slično kao kod ranije opisanih: autonomno – žiroskopsko. Tri slobodna žiroskopa, u tri ravni (kurs, propinjanje i poprečni nagib) vrše stabilizaciju rakete u odnosu na centar težišta, i vode je prema cilju po podacima koji se u nju uvode pre lansiranja. Nakon lansiranja, u toku leta ne može se vršiti korekcija putanje (princip: lansiraj i zaboravi). Vođenje rakete na zadatoj visini obezbeđuje barometarski visinomer – takozvani statoskop i barometarski davač vertikalne brzine. Ovi uređaji imaju zadatak da mere odstupanje rakete od zadate visine leta i vertikalnu brzinu rakete, i da prosleđuju  signale popravke u autopilot, koji vrši korekciju, ako je došlo do odstupanja od predviđene visine. Rade na principu merenja atmosferskog (barometarskog) pritiska koji se povećanjem visine smanjuje. Moram naglasiti da su ovi barometarski uređaji na raketi P-15 veoma neprecizni i tromi i da je zbog toga predviđeno da raketa leti na visinama 100, 200 i 300m iznad mora. Visina leta se postavljala  u raketnoj bazi i na brodu gađaču se nije mogla menjati.
Za ilustarciju koliko su ti barometarski uređaji neprecizni: raketa P-15 lansirana ispred Prevlake paralelno sa obalom, da bi se uređajima TOC-a mogla pratiti i snimiti cela njena trajektorija, postavljena na visinu leta 200m, a letela je na srednjoj visini od oko 160m. Dok se nije stabilizovala na toj visini, bilo je ‘’džepova’’ kada je letela neznatno iznad 100m.
Dalje, iako na statoskopu postoji mogućnost postavljanja visine leta na 100m, originalna Sovjetksa uputstva to nisu predviđala. Izvršeno je jedno gađanje sa tako postavljenom visinom leta – raketa je nekoliko km posle starta bućnula u more ......
 
Kao i kod prethodnih tipova  (P-20 i 21), na završnom delu trajektorije (desetak km od cilja) koristi se aktivno radarsko samonavođenje po kursu i visini, ali se za razliku od njih preticanje proračunava samo po kursu, a ne i po visini, što umanjuje tačnost gađanja ciljeva sa velikom VIR-om.
(Dodatno objašnjenje: kretanje cilja je vektor koji se prilikom proračunavanja elemenata razlaže u dva vektora koji jednoznačno određuju parameter kretanja cilja, a to su bočno pomeranje BP i veličinu izmene rastojanja VIR cilja.)
Koeficijent preticanja je 1 (kod P-20, 21 je 0,5 – takva izmena je kod savremenijih raketa učinjena radi uspešnijeg praćenja manevarskih ciljeva), što znači da u fazi samonavođenja na pokretni cilj raketa uvek teži da leti prema nekoj budućoj tački susreta sa ciljem.
     
Izvana je raketa dosta slična prethodno opisanima i sastoji od planera (trupa), bojeve glave sa paljbenim uređajem, pogonskog uređjaja, aparature za upravljanje letom rakete i elektroopreme.   

Planer obezbeđuje aerodinamička svojstva rakete. Sastoji se od trupa, krila, stabiliziatora i aerodinamičkih površina (kormila). Trup je po konstrukciji samonoseći monoplan sa srednje postavljenim krilom trapezoidne forme i strelastim repnim stabilizatorima, koji su postavljeni pod uglom od 1200. Krila rakete kod osnovne varijante su fiksna kao kod aviona. Kod kasnije modifikacije rakete P-15U krila su sklopljena u lanseru, rasklapaju se 0,5 sek nakon starta, na sličan način kao kod P-20. Mi takvih raketa nismo imali.

Bojeva glava je fugasno – kumulativnog tipa, cilindričnog je oblika, sa kumulativnim levkom, koji je okrenut ravno prema napred. Prilikom udara rakete u cilj gnječenjem se aktiviraju nosni (krilni) kontaktni davači i daju električni impuls elektromehaničkom paljbenom uređaju za aktiviranje bojeve glave. Bojeva glava ima dva upaljača: jedan električki i jedan mehanički.Bojeva glava je teža nego kod prethodnih tipova, ima blizu 500 kg. Paljbeni programski uređaj je jednostavnija  verzija uređaja iste namene kod novijih sistema i ima zadatak daljinskog armiranja bojeve glave. To znači da upaljači dolaze u oštro stanje na bezbednoj udaljenosti od broda gađača.
 
Pogonski uređaj je skoro identičan kao kod već opisanih raketa. Marševski motor je isti, ali se sistem goriva donekle razlikuje (manji su rezervoari goriva i oksidatora, drugačiji spremnik vazduha visokog pritiska).
Razlikuje se i startni motor, manji je po gabaritima i ima manju snagu: takođe se puni sa 7 šupljih barutnih šipki, svaka težine oko 20kg. Kompletna količina baruta u motoru izgori za najviše 1,5 sek i nakon toga motor se odvaja od trupa rakete i pada u more. Maksimalni potisak motora je oko 30 tona.

Aparatura za upravljanje letom rakete se sastoji od autopilota,  i glave za samonavođenje.
 
Autopilot AM-15A je elektromehanički, po izvedbi veoma sličan autopliotu APP-25. Mogu mirne duše tvrditi da je autopilot APP-25 osavremenjena i unapređena verzija autopilota AM-15A.
AM-15A ima samo žiroskop preticanja po kursu (nema žiroskopa preticanja po visini), i u sastav autopilota ulaze davač vertikalne brzine i statoskop.

Glava za samonavođenje MS-2 (aktivna radarska) služi za otkrivanje cilja, njegov zahvat, te formiranje i predaju upravljačkih napona na autopilot, u horizontalnoj i vertikalnoj ravni u režimu samonavođenja. Izgrađena je u klasičnoj cevnoj tehnologiji sa mehaničkim skanerom, koji služi za modulaciju reflektovanog signala od cilja. Impulsna snaga je oko 40 kW, frekevecija je nešto niža od 9 GHz (manja nego kod DSM-AE). Programski uređaj leta (elektromehanički programator) je u sklopu glave za samonavođenje i veoma je jednostavan, obzirom na prostu trajektoriju leta.

Elektrooprema služi sa napajanje rakete električnom energijom i veoma je slična kao kod savremenijih tipova  raketa. Sastoji se od primarnog i sekundarnih izvora napajanja i kablovske mreže, koja povezuje sve uređaje i sklopove na raketi, i raketu sa brodskim uređajem za upravljanje raketnim gađanjem. Primarni izvor električne energije je ampulna baterija 52S (jednostavnije izvedbe u odnosu na baterije u kasnijim tipovima), koja obezbeđuje istosmerni napon 27 V (minimum 300 A u toku 5 minuta), a sekundarni izvori su pretvarači PO-1500 (obezbeđuje napon  115V, 400 Hz) i PT-125 (obezbeđuje trofazni napon 36V, 400Hz). Svi ovi elementi elektroopreme su veoma slični ali nešto jednostavije izvedbe nego kod raketa novijih tipova.

OSNOVNI TAKTIČKO – TEHNIČKI PODACI

Težina bojevo spremne rakete  ...........................................................   oko 2100 kg
Dužina rakete  .....................................................................................   6.15 m
Visina rakete  ......................................................................................   1. 65m
Raspon krila  .......................................................................................   2.4 m
Dijametar trupa  ..................................................................................   0.76 m
Efikasan domet  ..................................................................................   40 km
Brzina rakete  ......................................................................................   1100 km/h
Marševska visina leta rakete  ..............................................................   100, 200, 300 m 
Težina bojeve glave  ...........................................................................   500 kg
Težina eksplozivnog punjenja  ...........................................................   390 kg
Vrsta eksplozivnog punjenja  .............................................................   TGAG-5 (TNT + heksogen + aluminijumski prah)
Količina oksidatora AK-20K u rezervoaru rakete ..............................   260 l (420 kg)
Količina goriva TG-02 u rezervoaru rakete  ......................................     160 l (140 kg)
Težina barutnog punjenja startnog motora  ......................................       150 kg

Lovac, imam nekoliko pitanja:
1. Kakvi su bili rezultati opitnih gađanja i proba sa raketama P20, P21 i P22. Koliko su bile efikasne protiv brzih raketnih čamaca i koliko su mogle efikasno odoljevati ometanjima neprijatelja?
2. Dali imaš podataka i izkustva sa raketama RBS15. Koliko su te rakete bolje od Styx-ova u pogledu vođenja in efikasnosti pogađanja?
3. Dali možda znaš, koliko raketa P15 je bilo nabavljeno ?

Inače još jednom - zahvala za tvoje stručno pisanje još jednom.

@janezek67

Koliko ja znam a nek me lovac ili neko drugi ispravi RBS15 su bile tek nabavljene i nisu nikada u JNA testirane.
Ne znam da li su pre nabavke radjene neka tesna gadjanja u Svedskoj (verovatno je neka nasa ekipa barem prisustvovala gadjanju pre nabavke).
Rakete su stigle pred sam raspad SFRJ.

Zapravo, navodno su RBS-15 testirane u Jadranu od strane Šveđana, naravno u prisustvu jugoslovenskih vojnih stručnjaka, pre nabavke ovih raketa za potrebe JRM.

Par puta sam gledao neki kratki filmić ( 10-15 sekundi) na kojem RBS-15 pogađa radarsku rešetku. Navodno je sniman na Jadranu prilikom ispitivanja raketa.

Na web stranicama www.osrh.hr možete naći filmić sa vježbe Posejdon na kojoj su RTO-11 i RTOP-21 izvršile raketno gađanje raketama RBS15. Koliko se sjećam to je bilo 1994. godine u prostoru južno od Dugog otoka, vježba je promatrana sa pozicije Grpaščak. Mete su bila dva stara DTM-a. Ovo je jedino gađanje sa raketama RBS15, ispaljene su dvije rakete. Kasnije više nije bilo gađanja u hrvatskom dijelu Jadrana a kada će, ne zna se.

Mene zanima nesto drugo.
Kolika je sansa za pogotke ukoliko bi se plotunski gadjala neka veca formacija brodova, recimo ispali se dvadesetak raketa koje priblizno u isto vreme stizu u napad na neku raznoliku grupu brodova koja u svom sastavu ima recimo krstaricu, nekoliko razaraca i nekoliko fregata.
Jel moze da dodje do slucaja da (ukoliko se koriste razlicite rakete P-15, P-20, P-21 i P-22) rakete jedna drugu ometaju, recimo eksplozija jedne rakete privuce neku drugu sa infracrvenom navodjenjem, ili recimo dve rakete lock-uju isti cilj pa medjusobno prave nekakve probleme (recimo P-15 i P-22).
Nemojte mi se smejati, jer jos uvek ucim o mornarici. ;D

@ trpe

U principu u RM je bila i koncepcija da se na takav cilj izvrsi plotunsko lansiranje po mogucstvu iz vise pravaca sa sto vise raketa.

Glave bi naravno radile na vise razlicitih frekvecnija i letele na razlicitim visinama cak se pominjala i mogucnost da se radarima sa brodova zraci ka ciljevima kako bi se stvarale smetnje i smanjila verovatnoca  otkrivanja raketa.

Naravno cilj je da se PRO cilja ili grupe ciljeva zasiti i oteza otkrivanje raketa.

E tu sad dolazi dosta parametara koji su promenljivi - iz kojih kurseva ce ko da gadja kako bi se postigle sto veca verovatnoca da se zahvati zeljnei cilj itd itd.

Takodje na samim raketama je moguce ograniciti sektor osmatranja glave za samonavodjenje (ovo bi verovatno Lovac moga bolje da objasni) pa se time isto smanjuje verovatnoca da dodje do zahvata cilja sa vecom radarskom povrsinom.

Naravno ovo bi imalo punog smisla tek sa RF i RTOP-om jer su oni imali KIS-eve pa bi mogli da sinhronizuju napad iz vise pravaca.

Inace tada se baratalo sa nekim raketnim plotunom od 80-tak raketa tj toliko su nasi nosaci raketa mogli da ponesu.

To im je bio neki podatak koji su stalno spominjali.

Ljudi, postavio sam tekst o raketama P-15. Još nisam sve završio, nisam postovao sve što sam imao u glavi, nije sve tu što sam koncipirao ....
Treba mi malo vremena da presaberem misli, pa da nastavim sa prikazom krilatih raketa P-15. Ima tu još dosta toga da se kaže!

A vi navaliste sa pitanjima ..................
Moja koncepcija je sledeća: ovih dana ide nastavak teksta o raketama, zatim idemo sa analizom pitanja i naravno, sa odgovorima. Ima dosta preklapanja pa ću pokušati dati uopšten odgovor koji će verovatno zadovoljiti mnoge.

Ne zamerajte - Paluba nije radna obaveza, nego zabava!

Lovac, kažu da se iza dobrog konja na utrci diže prašina. A na ovom forumu su to pitanja. Mi smo pitali, to znači, da su ti teksti izvanredni, pa kad stižeš sa odgovorima, bičemo ti zahvalni. Ne ljuti se. ;D

Pogledajte

http://www.youtube.com/watch?v=YknxpMZKAZk

[attachment=1]

Šteta, što Lovac ima malo duži odmor. Baš ga je bilo lepo čitati. Molim samo, da mu se nije nešto desilo i da mu zdravlje još dobro služi.

Janezek, ne sekiraj se. Lovac je službeno odsutan - u inostranstvu, vraća se krajem maja.

Dok Lovac ne dođe... da mu malo održavamo temu, da se paučina ne nahvata...

Dakle, o ovome je već bilo govora ovdje:



[attachment=1]

Pokušaj stvaranja raketnog sistema z-z ukrštanjem P-15 i Volhova.

Kakva je ovo budževina na lanseru Dvine, koji je opet ugrađen na podvoz. Bojim se da bi se ovo odmah po lansiranju P-15 raspalo na sastavne delove.

To je "cuvena" raketa Kranina. Jedina vrednost joj je bila za propagandne svrhe.

Ovo nije nikad ni predvidjeno da se upotrebi osim na paradi.

Isto kao i Hr S-300.

Jeste da je budževina, ali nije samo za paradu: Egipatska RM u naoružanju obalske odbrane ima slične lansere (modifikovane od Dvine, ili Volhova). Bio sam prisutan na jednog raketnom gađanju krilate rakete P-15 sa takvog lansera. Raketa je bez problema lansirana, a lanser je posle gađanja bio spreman da ukrca novu raketu, obzirom da na njemu nije bilo nikakvih oštećenja.
Što se tiče upotrebe takvih lansera kod nas, pouzdano znam da su u Bosni u toku rata lansirane najmanje 2 rakete P-15 (mislim da je nilo više lansiranja, ali nemam pouzdanih podataka), a da nikakvih oštećenja na lanserima nije bilo!

Nocno ukrcavanje rakete.
[attachment=1]
Kopnena verzija
[attachment=2]

[attachment=1]

Ovo poslednje nije raketa P-21 nego P-20, sa rasklopljenim krilima, na takozvanim eksploatacionim kolicima. Razlika se može videti na malim dodacima na vrhovima repnih stabilizatora (rakete P-21 te dodatke nemaju) i na osnovu veličine poklopca koji služi za pristup radio visinomeru (neposredno iza i malo ispod levog krila). Nazire se poklopac sa natpisom, koji je kod P-21 manji i smešten je malo niže.
To su sve sitni detalji koje samo izvežbano oko može primetiti.
U mojim opisima raketa naglasio sam da su vanjske razlike između P-20 i P-21 veoma male ....
Takozvana eksploataciona kolica služila su za manipulaciju raketama u krugu raketne baze - imala su velike točkove sa gumama na naduvavanje, radi lakše manipulacije (rakete su obično tegljene malim traktorom po krugu baze, a unutar potkopa električnim vučnim vozilom) i ugrađene ručne dizalice na nosačima rakete, da bi se ista mogla nivelisati u toku provere.
Za razliku u odnosu na njih, takozvana skladišna kolica bila su niska, sa malim točkovima od tvrde gume, i na njima su rakete transportvane i čuvane u skladištima kada su bile konzervisane.

Ovo mi je ostalo nepostovano od slika RF31. 28.08.2010.

Neznam zasto(valjda radi tajnosti)ukrcavanje raketa se skoro uvik radilo nocu.Par puta sam gledao to,vrlo sistematicno i naocigled sporo,ali kad znas koliko goriva i eksploziva nosi jedna raketa-tad znas da greske ne sme biti.

U pravu si Momo. Moje prvo (i jedino) da nazovemo, prisustvovanje krvanju protivbrodskih raketa bilo je u svojstvu ukrcane pitomadije na DBM 241. Takodje se radilo pod okriljem mraka, molo 1 u MTRZ "Sa-Ko" Tivat.... krcalo se na VPBr-ove.

Dugo sam radio u raketnoj bazi i krcali smo mi i danju i noću, u zavisnosti od potreba.
Posebno na SOPL-ove se pretežno krcalo danju. Na brodovima je bilo pretežno noćnih krcanja, ali to je uvek zavisilo od njihove organizacije i satnice. Mi iz mtrbr smo redovno čekali na obali, na brodske posade, da bi započeli sa aktivnostima (rakete su se uvek doturale ''pod brod'') .... Kad su sa broda najavili da su spremni za krcanje, igranka je mogla početi!

Komplikovan ukrcaj raketa na brod je jedna od najvećih mana sistema styx - raditi sa neuvežbanom brodskom posadom je bilo jako teško i sporo. Sećam se početkom osamdesetih, u Kotoru, jednu P-20 smo ukrcavali na RTOP celu noć; posada nije mogla da postavi ukrcni uređaj kako treba, pa su se celu noć ''guzili'' na kotorskoj rivi.
S druge strane, sa uvežbanom i uigranom posadom znali smo ukrcati sve četiri KR na fregatu za dva sata (pri tom se brod morao okretati jer mi iz mtrb sa našom dizalicom nismo mogli dohvatiti lansere na suprotnom boku od obale).
Sećam se sv Đilasa - bio je maher za nivelisanje ukrcnog uređaja, sa njim  je bilo milina raditi!!!!!! 

Dvaput sam gledao nocni ukrcaj-i to dvaput u Sibeniku,na Mandalini.Ocisti se vez gde su uobicajeno vezivali granicari,dodju iz Lore RC(obicno 1-2)a onda dodju kamioni krcati raketama(ruski KRAZ-jedan kamion-jedna raketa+auto dizalica) i poce predstava do duboko u noc.Neznam odakle su dolazili kamioni sa raketama-jedni su govorili Drnis,drugi "iz raketne baze"(Zrnovnica?)

Nedaleko od Drniša.

Kamioni su dolazili iz 55. mtrb iz Drniša u Šibenik, Vis, Lošinj i Split. Južnije je pokrivala posada 69.mtrb sa Prevlake.

Evo i Rbs 15,znam da su stigle,ali dali su usle u operativnu upotrebi JRM,sigurno nisu![attachment=1]

U pravu si, nisu ušle u operativnu upotrebu u JRM nego nešto kasnije, u HRM.

 Pozdrav,
Igrom slučaja ili životnih okolnosti sam  06.-07.08.1995 učestvovao u dislokaciji magacina Čerkezovac u kojem su se nalazile Dvine i Volhovi kao i ova k-15, koje su dislocirane u mesto Svodno između Prijedora i BL. Elem tad sam čuo priču od nekih oficira kad je K-15 prebacivana da ima jedan mali problemčić a to je let na visini od 50 m kom prilikom ako bi se gađao neki grad može da se zakuca u neki soliter i da zbog toga nije upotrebljvana. E sad pričuna stranu da li je r-15 imala mogućnost da leti na većoj visini i da se prilagođava konfiguraciji tla, podiže i spoušta do cilja?

Evo Hrvatske na nekom TT zboru

Koliko gadjanja je HRM imala sa ovim raketama?
Kada su zadnji put gadjali sa njima?
Kada ih je HRM uvela u aktivnu upotrebu.

Da li je u HR ostao neki primerka P-15 tj P-20 raketa.

Koliko je meni poznato, izvršeno je samo jedno gađanje i to na međuvidovskoj vježbi "Posejdon '94" 1994. godine.

Tada su ispaljene dvije rakete - jedna sa RTOP-11 "Kralj Petar Krešimir IV", a druga sa RTOP-21 "Šibenik" (ova RTOP je u Hrvatskoj prenaoružana RBS-15 raketama, prije je nosila mislim P-20, a sustavi upravljanja topničkom i raketnom vatrom - FOBOS i DEIMOS - su produkt rada domaćih stručnjaka, naravno koristeći neka već poznata rješenja). Obje rakete su pogodile ciljeve - rashodovani torpedni čamac (TČ) i desantni tenkonosac (DTM).

Navodno je i 2000. ili 2002. izvršeno gađanje MOL-om prilikom testiranja "LIKEJ-a", ali je to upitno, odnosno nema službene potvrde za to.

Hvala leut.

Tako mi je i ostalo u pamcenju da je to bilo oko '95.

Ako se ne varam, ovo bi trebalo da bude presek P-15 rakete.

[attachment=1]

Narod pamti, i još uvjek čeka Lovca :'(, da napiše nekoliko reči o stvarnim mogučnostima raketa Styx.

Jeste Trpe, to je presek krilate rakte P-15, u kabinetu za raketno naoružanje MŠC.
Na slici je ppukovnik Kuzmanović (mislim da nisam pogrešio), drži nastavu znatiželjnim pitomcima.

Janezek - spreman sam za još diskusije o protivbrodskim raketama Styx iako jeova tema pomalo zamrla na palubi.

Iako zastareli, styx-ovi su još uvek u aktivnom stroju mnogih mornarica sveta.

U najvećem broju zemalja krosinika one su još uvek u izvornom modelu – onakve kakve su ih rusi proizveli pre nekih pedeset godina. Eventualno, sa nekim manjim modifikacijama i varijacijama samih lansera i računarskih sistema za upravljanje raketnim gađanjem na brodovima i obalskim postrojenjima.
Viđao sam kod arapa rakete P-15 u originalnoj SSSR fabričkoj ambalaži, neotpakovane od kako su isporučene krajnjem korisniku.
Druge razvijenije zemlje, kao što je Kina razvile su oko proverene aerodinamičke forme i klasičnog raketnog pogona styx raketa svoje sopstvene modele i tipove.

Šta je kod tih novih modela moglo da se promeni:
 
- prvenstveno, osavremenjavala se elektronika tj. glava za samonavođenje. Razvojem tehnologije elektronskih komponenti razvijane su nove aktivne i pasivne radarske, TV i infracrvene glave za samonavođenje, malih gabarita, male potrošnje, veoma selektivne, žilave na elektronsko ometanje, sa specifičnom logikom odabira cilja i sl.
- uređaji vođenja na delu autonomnog leta su poboljšavani – osavremenjivan je autopilot i ugrađivani su novi tipovi radarskih visinomera.
- razvojem elektronskih sklopova njihovi gabariti su se smanjivali, što je omogućilo da se u isti volumen trupa ukrca više pogonskih komponenti, što je na kraju rezultiralo povećanju dometa.
- kod nekih modela, umesto raketnog motora ugrađen je turbomlazni, što je opet doprinelo daljnjem povećanju dometa.
- povećanjem dometa omogućena je upotreba nuklearnih bojevih glava (navodno rusi i kinezi imaju mogućnost ugradnje taktičkih nuklearnih glava u styx-ove).

Međutim,

aerodinamička forma tih raketa predstavlja ozbiljno ograničenje za njihovo dalje osavremenjivanje. Planer, ovakav kakav jeste ne dozvoljava značajno povećanje brzine rakete – one ostaju i dalje podzvučne, što je u savremenoj konstelaciji snaga velika mana.
Ako se tome doda i ogroman gabarit tih raketa, dolazimo do zaključka da su styx-ovi danas tehnološki gledano – prošlost!
Velika radarsko - refleksna površina trupa dolazeće rakete na vreme će alarmirati svaki savremeni dežurni senzor za neposrednu odbranu broda i aktiviraće oružne sisteme koji imaju namenu bliske raketne odbrane plovnih sastava i brodova.

Mora se dodati i to, da zbog velikih gabarita styx-ovi nisu baš previše okretni, nisu stvoreni za nagle i brze manevre, pa zbog toga ne mogu izbegavati odbranu broda, niti se mogu spustiti nisko (na par metara iznad površine mora na delu autonomnog leta, kao što je to slučaj sa savremenim raketama) prilikom prilaska cilju, tako da su na sadašnjem nivou razvoja brodskih sistema za odbranu veoma ranjivi (otkrivaju se na velikm daljinama i veliki su cilj, lako se mogu oboriti).

Jedino, masovnom primenom (u nekom hipotetičkom sukobu) mogu ostvariti određeni učinak.

Što se tiče predstavljanja i analize pojedinačnih tipova iz familije styx – to sam već učinio na ovom forumu.
Krilate rakete P-15, u varijantama sa fiksnim i sklopljenim krilima, P-20, P-21 i P-22, predstavljaju varijante koje je bivši SSSR izvozio. Ja za druge ne znam!
Modifikacije tih raketa unutar SSSR su većinom eksperimenti – bez stvarnog uvođenja u operativnu upotrebu.
Iran u svojem mornaričkom arsenalu ima neke verzije styx raketa, navodno modernizovane u odnosu na izvornu varijantu. Lično, ne verujem u neke značajnije modifikacije od strane iranskih naučnika.
Kina je u svojoj mornarici i dalje zadržala širok spektar styx-ova, javno su predstavljeni na internetu – i njihove modifikacije imaju smisla, mada i oni često koriste izvorne varijante proizvedene po sovjetskj licenci.
Iamo sam prilike kod arapa videti kineske P-15; identične su onima iz SSSR.

Obećao sam da ću pojedinačno analizirati poznate i javno predstavljene kineske styx modifikacije, pa ću to ovih dana učiniti.     

Iranci su iskoristili dizajn kineske verzije Styxa pod nazivom HY-2 Silkworm za sopstveni proizvod povećanog dometa. Pogon rakete čini turbomlazni motor Toloue-4 (ili možda snažniji Toloue-5?) koji je zapravo kopija francuskog Microturbo TRI 60 (spekuliše se da li je iranska kopija nastala uz tehničku podršku francuza). Tvrdi se da je domet ovako koncipirane rakete 360 km, a glava za samonavođenje je radarska DM-3B preuzeta sa iranske rakete Noor (licencno proizvođena kineska C-802/YJ-82).
Raketa ima mogućnost leta na manjim visinama iznad površine mora u odnosu na originalni Silkworm, i programirana je da u terminalnoj fazi izvodi manevar iskakanja pre udara u cilj.

Kao što lovac reče, iranske modifikacije su sumnjivog kvaliteta, a podaci o njima su teško dostupni na internetu. Ovom modifikacijom oni su pokušli da dometom pokriju prostor celog zaliva i na taj način stvore silu za odvraćanje američke flote, ali mislim da će tu ulogu ipak bolje vršiti nova balistička protivbrodska raketa (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14059.0), ukoliko su podaci o njenom uspešnom razvoju tačni.

[attachment=1]

Lovac,

u pravu si, to je ppuk Kuzmanovic, zasigurno jedan od najinteresantiniji predavaca na MVA, ...

Evo kineske verzije obala - brod HY-2 po njihovom fabričkom prospektu.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Lansiranje iranske verzije rakete.

http://www.youtube.com/watch?v=eZ7Y-lKd4co

Ovo lansiranje iranskih raketa je klasika: obalska varijanta P-15 ili neke veoma slične modifikacije. Pogonska grupa je sastavljena od bustera koji radi 1- 2 sekunde zatim otpada sa rakete, kada izgori sav barut u njemu, a na preostalom delu trajektorije pogon preuzima klasičan raketni motor sa tečnim gorivom.

Slike koje prikazuju HY 2 na lanseru – opet klasika: P-15 bez ikakvih vidljivih modifikacija.

Slika ra'ad – prikazuje modifikovani styx: marševski motor je kod ove rakete turbomlazni motor (dobro se vide usisnici vazduha sa boka). Lično mislim, da se radi o prototipu a ne o nekom sredstvu u operativnoj upotrebi. Aerodinamika mu sigurno nije jača strana.

Što se tiče dometa ovih raketa – već sam govorio o tome: namenjene su za direktno pogađanje relativno malih i brzopokretnih ciljeva.
U osnovnoj konfiguraciji, kada radar i računarski uređaj sa samog a gađača proračunava početne elemente trajektorije leta, domet je ograničen radarskom vidljivošću (na nivou mora), a to je maksimalno 80 do 100 km.
 Ukoliko se želi veći domet, podaci o cilju moraju se dostavljati sa isturenog osmatrača (avion, helikopter, radar na nekom drugom brodu, satelit i sl.). Ali u tom slučaju, obzirom da se radi o (brzo)pokretnim ciljevima i relativno maloj brzini (podzvučno) ovih raketa, u toku leta ka cilju mora se konstantno vršiti korekcija trajektorije, u protivnom kada raketa dođe u poziciju da sa svojim trgačem počinje tražiti cilj, sigurno ga neće naći. On je odmaglio, ko zna kuda .....
Ovakav način vođenja zahteva konstantnu vezu sa raketom u toku leta, a to znači da princip ''lansiraj i zaboravi'' više ne važi.

Sama trajektorija nekadašnjih protivbrodskih raketa je u fazi približavanja cilju bila veoma niska (sea skimming), da bi se dolazeća raketa što kasnije otkrila brodskim senzorima i samim tim – da bi ostalo što manje vremena za reakciju brodskih odbrambenih sistema. Međutim, takva niska trajektorija ne odgovara sistemima samonavođenja na projektilu (obično se radi o senzorima relativno skromne snage i osetljivosti), pa je na početku termalne faze leta – odnosno kada raketa sa svojim senzorima počinje da traži cilj trajektorija leta je programirana tako da je raketa iskakala na veću visinu u odnosu na visinu približavanja. To je uobičajeno kod ovih tipova raketa i ne treba posebo isticati kao novinu.
 
I na kraju, kao komentar za iranski propagandni film: svako lansiranje ovako velike rakete veoma efektno deluje u progadandne svrhe: ogromna buka, veliki plamen, jako ubrzanje – sve to na običan narod deluje zastrašujuće ....

Lovac, hvala na nastavljanju teme - mislim da si nam još obečao nešto o stvarnim mogučnostima - efikasnosti ovih raketa - koliko su bile u mogučnosti, da zahvate neki manji cilj i koliko su bile otporne na ometanje. Nešto iz iskustava iz testiranja iz JNA. Možda sam nešto krivo to ja shvatio ?  ::)

Naleteo sam na snimak Rheinmetall-ovog sistema IC mamaca namenjenim odbrani broda od napada IC-vođenim raketama, pa me zanima, koliko su efikasne mere ometanja IC ili radarski vođenih raketa o kojima ovde govorimo. Naravno, interesantno bi bilo pomenuti i mere koje su nastale u vreme nastanka raketa styx kao mera zaštite od njih, ali i moderne sisteme. Pretpostavljam da je negde testirana efikasnost ovih raketa i u uslovima ometanja?

http://www.youtube.com/watch?v=oVkte2Fy5J0

Parada u Beogradu 1975. godine.


[attachment=1]

Drustvo, aj da ja priupotam ovo.
Jel se ikad u JNA razmisljalo da se RBS-15 postavi na neki avion i tako upotrebljava ?? Znam da je za postavljanje na aero platforme bila predvidjena verzija RBS-15F koja je usla u naoruzanje 1989 godine i da mi nismo imali tu verziju (iako se radiolo o preuredjenoj varijanti Mark-1 koju smo mi imali).
Takodje jednom ranije sam pitao o nameri JNA da nabavi rakete Rb-12 Penguin za svoje potrebe, sa kojima bi verujem zamenili AGM-65 Maverick rakete za protivbrodsku borbu. Mozda ce Lovac ili neko drugi znati nesto vise o tome. ;)

Trpe, pitanja su ti zaista logična ali nisam nikad čuo ništa o takvim planovima.

Nabavka Pingvina, nije nikada razmatrana (ber ne da ja znam), a naoružavanje aviona sa RBS-15, mogla je (verovatno) uslediti kao neka naredna faza naoružavanja, ali je raspad države to predupredio ....

Moraš imati na umu da se JRM nalazila pred temeljitom modernizacijom krajem osamdesetih godina prošlog veka. Šta je od toga ispalo - znaš i sam, ne treba posebno razglabati!

Nisam siguran da bi Orao mogao da nosi  podvesni teret velcine RBs15,a MiG21 da i ne govorimo.Ostaje samo 29-ali to bi bilo prekomplikovano(i skupo)prenaoruzanje.

Mislim da nikada nije planirana nabavka raketa RBS-15 za avione tipa Orao. Ove letelice su, teoretski, mogle da nose raketu na podtrupnom nosaču ( nosivost 800 kg, a masa rakete 800 kg). Možda je bila u planu za projekat Novi Avion.

Ako se i planirala nabavka protivbrodskih raketa iz Švedske za opremanje aviona JRV, to bi jedino mogla biti RB 04, nikako RBS-15.

raketa Pingvin je izucavana na MVA u sklopu gradiva, koliko se sjecam, predavac nam je govorio da je postojala ideja da se uvede u naoruzanje..

A kojih godina je bila planirana njihova nabavka?

Lansiranje P-15, e sad sa čijeg čamca to ne bih znao kasti.

[attachment=1]

Koji čudan kut lansiranja,ili to vara fotografija  ???

poz.

Moguće je da je fotografija u pitanju, a verovatno zbunjuje i ovaj silni dim startnih raketa.

Solaris, usporedi ovu sliku sa svim ostalim slikama na forumu, koje predstavljalju lansiranje P-15 sa RČ, i videćeš da je ugao lansiranja identičan - drugačiji i ne može biti, obzirom da je brodski lanser nepokretan.
Možda je malo neobičan ugao odakle je snimak načinjen, a i dim od stratnog motora - prekriva ceo brod, pa stvara neku čudnu iluziju.

Zašto čudan kut "Solaris".? Nerazumijem. Meni je Ok.

Pokušat ću sa ove dvije slike ilustrirat šta mislim.

Na prvoj vidimo standardno lansiranje rakete sa RT-opa

[attachment=1]

Sad ,na ovoj se teško može to dobro procjeniti jer je sve u dimu ali ovaj kut lansiranja mi je nekako pre okomit.

[attachment=2]

Možda se samo radi o kutu snimanja ,ili je u pitanju drukčiji lanser ?

poz.

Jeli možda raketa lansirana sa RČ Osa,  možda je tamo drukčiji kut?

Sve je to do ugla snimanja. Evo i primjera:

[attachment=1]
[attachment=2]

Rakete su lansirane sa indijskih raketnih čamaca. Dok na prvoj fotografiji izgleda kao da je raketa krenula nebu pod oblake, na drugoj fotografiji ima položeniju putanju. A, u stvari, ugao lansiranja je isti.

Evo dvije sa nekog kineskog bloga ,da ovdje je kut puno veći.

[attachment=1]

[attachment=2]

I još dvije da malo potkujemo temu , meni je ova zadnja fantastična.

[attachment=3]

[attachment=4]

poz.

Predivne. Ovu zadnju ako je snimao aparatom snimatelj, to je neki "ludak".
Ma gledaj gde je bio. Garant je ostao bez brkova... ;D

Lansirano sa kineskih razaraca-lanseri su im pokretni!

Kada smo kod krilatih protivbrodskih raketa, ovo je objavljeno pre par dana:

---------

Reports suggest that North Korea recently test-fired air-to-ship missiles over the West Sea on two separate occasions -- once in October and once earlier this month.

A South Korean government source said Wednesday the North Korean military dropped missiles from a Russian-made Ilyushin-28 bomber. The source added that the missiles appear to be modified versions of the Styx surface-to-ship missiles redesigned to be dropped from a plane. The Styx missiles have a range of 40 km and are placed on the coast north of the inter-Korean maritime border.

The test-fired missiles could pose a major threat to South Korea's patrol ships and flotillas operating there, experts say.

The secretive regime's intention behind the test remains unclear, but some believe that it was Pyongyang's way of expressing its discontent over strained inter-Korean relations.

The South Korean military, in response, is beefing up its combat strength to counter against a potential air-to-ship provocation by the North. Military officials say that they are reviewing ways to fortify air defenses from the ground and at sea.

---------

Ukratko, Severni Koreanci su iz Il-28 lansirali dve modifikovane rakete Styx.

Которыми невозможно погодить ничто. Raspadov od raspada raspad, pa još u verziji v/b, tj. još grđe i gore.

Styx missile fireing sequence, američki snimak sa ex-Volksmarine raketnog čamca Rudolf Egelhofer, klase Tarantul.

http://www.youtube.com/watch?v=NCGNPwoif7Y

Motorista, interesantan video zapis, svaka čast kako si ga iskopao!

Ukratko: zapis prikazuje pripremu za lansiranje rakte P-22, počev od predstartne kontrole raketa, pa do simulacije lansiranja.
Zapravo radi se o demostraciji, kako se lansiraju rakete sistema rubež, i koji se svi postupci moraju sprovesti da bi se raketa mogla ispaliti.
Uređaji koji se vide su donekle slični uređajima na obalskom sistemu rubež, ali nisu identični, verovatno zbog toga što ugrađeni brodski senzori nisu isti sa onima na rubežu.
Zapravo, ovakvi uređaji nisu ugrađivani ni na naše RF-33 i RF-34, pošto ti brodovi nisu bili izvorno sovjetaki projekat.
I koniji sovjetske proizvodnje, koji su na sebi imali sistem rubež imali su delimično drugačije uređaje za pripremu i lansiranje raketa.

Narednih dana ću imati malo više vremena, pa ću video zapis objasniti prema tajmingu, od početka do kraja, i na taj način predočiti palubarcima šta operator radi i koja je svrha njegovih postupaka.
Molim za malo strpljenja!

Hvala druže, tražio sam rakete P-15/20/21/22 i odjednom mi iskoči ovo na Youtubeu...pa kad je već iskočilo. ;)

Pronašao po netu.

[attachment=1]
[attachment=2]

Tarantul - lansiranje i ukrcaj krilate rakete P-21

Za one koji nisu upućeni u JRM, a s obzirom na naslov teme, treba reći da prethodne slike
lansiranja i krcanja rakete nisu iz domena nekadašnje Jugoslovenske Ratne Mornarice.
Samo reda radi da nebude zabune.. ;D

 (http://www.cheesebuerger.de/images/smilie/konfus/a075.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

:klap :klap ;)

Nisu ni ove,ali su rakete kupljene izvorno za nju (JRM).

http://www.youtube.com/watch?v=QoSZ9AbpBhU

Da, rakete RBS-15, Švedske proizvdnje.

Jugoslovenska Ratna Mornarica je pred početak Balkanskog cunamija, krajem osamdesetih, kupila 50 komada
tih raketa. 1991, dogovorno su prepuštene Hrvatskoj Ratnoj Mornarici, a pre toga uskladištene u  objektu 181 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5995.msg143215#msg143215) u
mjestu Žrnovnica kraj Splita u podzemnom objektu.

Od toga broja, operativno je HRM upotrebila svega 2-ve u vježbi "Posejdon 94" kasniji godina.

Ostatak raketa do današnji dana (početak 2012 god) zbog neodržavanja i ne servisiranja nesmije se više operativno
koristiti i najavljeno je njihovo unuštavanje.

[attachment=1]

Sticajem nesretnih okolnosti Jugoslovenska Ratna Mornarica nikad nije stigala da isproba svoje namjenske
rakete na novim RTOP druge generacije gradjenim u mjestu  Kraljevica (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5347.msg179957#msg179957) blizu Rijeke

http://www.youtube.com/watch?v=Njdd2yMPKH4

Valja naglasiti da se ne radi o brodovima JRM.
I što se snimatelj skoro polovinu filma zadržao na onom brodu, a ono na kraju
cvrc-gevezn, ništa. ;)

 Da li neko zna koji su sve naši brodovi imali raketno gađanje( JRM) ? Za neke je bila priča da su otišli- otići će u rashod, a da nisu izvršili raketno gađanje!

Pitanje je na mestu - zahteva istorijsku analizu!

Nisam siguran da su svi RČ i sve RTOP u svojoj aktivnoj službi imale raketno gađanje. Za RF-34 pouzdano znam da nije nikada gađala sa svojim glavnim oružjem.
Takođe, nisam siguran da su oba konija (31 i 32) gađala protivbrodskim raketama ?!

 Urbana legenda je da 404 nikada nije imala gađanje a imamo sliku gde se vidi da je ipak gađala. Čak smo u salonu mlađih oficira imali i poklopac( valjda motora, crven). Ovo mi je rekao komšija, i kasnije kolega, dugogodišnji turbinovođa na istoj.

"kile..", nebi se složio s tobom za RTOP-404. Sigurno je imala neki oblik raketnog gađanja. Također i sve ostale RTOP, morale su, jer su iz novogradnje. Ali to nije moralo da bude sa bojevom glavom.
Što se tiče raketni čamaca, mislim da nisu svi u svom vijeku u JRM imali raketno gađanje.
Isti je slučaj i TČ brodovima. Imali su kojekakava ispitna torpedna lansiranja, ali nisu svi imali pravo torpedno gađanje.

 Ja pitao. Ništa nisam tvrdio! A stvarno me interesuje. Taj poklopac na 404  sam gledao toliko dana!  Hajde onda da bude pitanje: koliko naših brodova je imalo bojevo raketno gađanje?

Nažalost, mislim da bi to sada bilo teško utvrditi. Skoro pa nemoguće.. :-\

Ćiro, kako to misliš ''neki oblik raketnog gađanja''

Jesu li gađali ili nisu - to je pitanje.

A već smo pričali o tome koliko je ukupno raketnih gađanja u JRM bilo sa pravom bojevom glavom.
Prelistajte ovaj topic od početka - dobićete mnoge odgovore!

"lovac" druže, najviše što mogu, a to je da skoro ništa nemogu konkretno priložiti što se tiče raketnih gađanja, jer je to van
moje struke. I drugo, nisam ni bio na brodovima koji su koristili rakete, osim na RTOP-404, ali ne dovoljno dugo.
Ja sam samo pokušao logički zaključivati, a to je da bi valjda svaki brod, pogotovu poslije novogradnje, velikog remonta ili sličnih radnji trebao izvršiti neki oblik raketnog gađanja, tj probe hangara i sličnog. Pa valjda se može takvo što uraditi, a da se nije svaki put koristilo pravo bojevo gađanje.
 
Da ne smaram, pošto je već postavljeno pitanje, "IMAŠ LI TI SPISAK KOJI SU BRODOVI U JRM IZVELI BOJEVO RAKETNO I TORPEDNO
GAĐANJE U PERIODU 1966 - 2000 GOD", ili ne.

Ako imaš lijepo bi bilo da ga vidimo... :laugh:
Lično pretpostavljam da svi brodovi nisu u svom vijeku unutar JRM izvodili raketno-torpedno gađanje bojevom raketom-torpedom, a
pokoji možda čak ni sa školskim glavama. Toliko.....

 Probe hangara smo radili i na "suvo", bez ukrcanih raketa. Zar ne? Ispravite me ako grešim. Uvežbavanje smo provodili tako da je bilo samo bez bojevog gađanja kod BG-a? Stvarno se nisam interesovao previše, imao sam i svog posla preko glave a ne da brinem o tuđem!

Ćiro, svi raketni brodovi su tokom rata 92.-93. i 1999. godine bili popunjeni sa raketama -puni b/k.
1999. godine su čak i raketni čamci bili popunjeni sa bojevim raketama - iako je to bilo bez ikakvog smisla!

A što se tiče priprema i vežbi za raketno gađanje - to se moglo izvoditi na svim brodovima, upotrebom imitatora - simulatora raketa, koji su ugrađeni u lansere i sisteme za upravljanje raketnim gađanjem, i bez ukrcanih raketa.
Izvodiš gađanje sa svim neophodnim taktičkim radnjama, lansiraš raketu ka cilju, a zapravo lanser je prazan ...

Ali to nije ono pravo!

Sve dok ne pritisneš dugme ''PUSK'' i čekaš da kolos, kakav je styx ne odleti, u pitanju je samo dečja igra!

Da rezimiramo - činjenica je da nisu svi raketni brodovi JRM i svi SOPL-ovi imali priliku da gađaju pravom raketom.
Verujem, da je sada veoma teško, skoro nemoguće napraviti ažurnu evidenciju o tome kada je i koliko puta i koji brod gađao.

Ja lično - bio sam samo običan pozadinac, radio sam u raketnoj bazi i popunjavali smo brodove po zamisli operativaca. Oni su odlučivali o tome kada, kome i koliko raketa, i kada će ko gađati. Vodili smo brigu o ispravnosti i propisanom tehničkom održavanju bojevih raketa, ali zaista nemam nikakvu evidenciju o svim raketnim gađanjima JRM - čak ni iz perioda kada sam bio u aktivnoj službi.

Ova problematika bi se mogla rekonstruisati eventualno iz arhiva JRM.

JOš jedna veoma važna činjenica: u JRM je od uvođenja raketnog naoružanja - pa do samog kraja, bilo relativno mali broj raketnih gađanja, obzirom na broj raketnih brodova i SOPL-ova u operativnoj upotrebi. Prema nekoj mojoj proceni, od 1966. pa do 1994. godine ispaljeno je manje od 20 protivbrodskih raketa ..... 

Raketno gađanje je vazda bila skupa igranka! 

Eto dođosmo ipak do neki rezultata. Hvala "lovac", druže.. :klap ;)

Da ne otvaram novu temu malo o Kineskim raketama koje su direktna kopija ili nadogradnja P-15.
Iz HV br. 69. , Autor : Robert Barić

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
poz.

Da se malo nadovežem na Solarisov članak.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

LPB

Služio sam na Lastovu 203 ORD,i koliko se sečam,govorili su oficiri,da se za celu JRM predvidjelo gadjanje sa jednom raketom na svakih pet godina...jedan od SOPL-ova na Lastovu je definitivno jedanput imao bojevo gadjanje ali sa pomočnog položaja(to je bilo jedno brdo iznad uvale Duboka,tamo gde je bilo smetlište)....
Čak je bio jedan startni motor bio izložen kod komande u samoj kasarni.

Detaljno sam pročitao članak gospodina Roberta Barića.

Gospodina ne poznajem, ne znam da li se radi o novinaru ili inženjeru ali mi se čini da u članku ipak preovladava novinar, a ne inženjer.

Slažem se, ima dosta novosti za prosečnog čitaoca - ali podaci koji su izneseni o karakteristikama kineskih raketa su prekopirani sa interneta, bez nekog analitičkog pristupa temi. Ima i nekih promašaja. 

Osnovna činjenica jeste, da je razvoj protivbrodskih raketa familije styx determinisan dizajnom istih. Oblik planera se praktično nije menjao od početka projekta pa do poslednjih isporuka. To uslovljava i način primene, odnosno trajektoriju leta, što znači da te rakete ne mogu biti visoko manevarske, niti mogu leteti na nekoliko metara iznad površine mora sea skiming putanjom. Ogromna težina i veličina i način stabilizacije rakete to ne dozvoljavaju.

Tokom razvoja, unutar trupa, na mehanici i na elektronici su vršene znatne modifikacije i poboljšanja u skladu sa razvojem elektronskih sklopova.

Pogon rakete nije menjan, marševski motor na tečno gorivo je ostao nepromenjen. Buster je prilagođen većoj startnoj težini kod kasnijih modifikacija pa je dobio veću težinu punjenja i veću snagu.
Na Kineskoj varijanti marševski motor na tečno gorivo je zamenjen turbomlaznim motorom HY-4, koji omogućava nešto veći domet.

Kinezi nisu napravili ono što su rusi uspeli sa rubežom - na jedno vozilo ugraditi radar, računar, lanser i sve ostalo što je potrebno za transport raketa i raketno gađanje.

Imao sam prilike videti Hy-1 egipatske RM. Mogu samo reći da su prekopirane rakete P-15, bez ikakvih izmena, ali lošijih tehničkih karakteristika.

[attachment=1]

To je prazan startni motor koji je otpao sa rakete nakon što je ona izletela iz lansera. Barut u startnom motoru izgori za oko 1,5 sekundi .....

To je taj startni motor o kome sam pisao više gore,nalazi se u Maršalki na otoku Lastovo....samo neko ne prečita sve do kraja.. :udri

Mislim, da Solaris 1972, slikom samo potvrdio tvoje pisanje.

Šteta što Lovac nema podataka o raketi RBS15 u JRM, pa da stavi jedan članak kao o Styx-ovima.  ???
 
Cini mi se da je ovdje daljnih godina nešto bilo obečano, a do realizacije nije došlo.  :help

Janezek, mogu izneti proste TT podatke za RBS-15 Mk1 koje je JRM planirala uvesti u naoružanje, kasnije je to HRM delimično operacionalizovala, ali nemam nikakvih isustvenih podataka o njihovom održavanju, nešto slično kako sam kroz moje postove iznosio za styx-ove.

Razlog ti ne moram posebno objašnjavati.

Činjenica je da i u HRM te rakete nisu bile dugog veka. Samo dve su ispaljene, tako da o nekim posebnim iskustvima o njihovoj eksploataciji ne bi ni njihov stučni kadar mogao puno da pripoveda.
Borbenih iskustava o upotrebi te rakete nema!

Dakle, ostaje nam samo neka uporedna analiza TT podataka!

Teško da su sa interneta, tekst, odnosno magazin u kojem je izašao je negdje iz 1993./1994. godine. Solaris će bolje znati.

Da to je iz tog perioda, sad koliko je skinuto sa neta teško je procjeniti.
WWW je pokrenut ako se dobro sjećam početkom 90-ih.
Premda mi se čini da je ovaj Baretić prilično upućen u problematiku ali valjda lovac najbolje zna.

poz.

Barić, Solaris, a ne Baretić! ;) Zaminia si ga s Renatom.

Solaris, hvala na ukazanom poverenju!

Nije mi bila namera da kritikujem tekst o kineksim styxovima. Naprotiv, odlično je napisan za široku publiku - a to je i smisao novinskih teksotva.

Sa druge strane - svima je jasno da stručni ljudi ne skupljaju informacije po novinama!

A znaš mene  ;D
Zahvaljujem na ispravci.

Ukrcaj rakete u lanser najvjerovatnije na VPBR tipa Koni.

marinero, na slici je raketni čamac i ukrcaj rakete P-15!

http://www.youtube.com/watch?v=2vEgTCBRpdo

Lanser meni pomalo lici na lanser sa RTOP tipa 401...

 Raketni čamac. U lansere na RTOP i VPBR se nije ulazilo tako.

Hvala na brzom odgovoru.

Pročitao sam ne nekim forumima da su neke od sovjetskih protubrodskih raketa imale obranu od nadolazećih protuavionskih raketa ono što me zanima je da li je i P 15 imao to i u stvari kao je to bilo zamišljeno da radi. Na tim forumima baš nešto nisam mogao shvatiti o kojoj protuobrani se radi i kako je to raketa "znala".
Hvala.

Da li neko ima u posedu fotografiju kontejnera za rakete P-15 Termit?

Да ли неко може да ми каже шта је Црна Гора урадила са својим ракетама П-15? Да ли се и даље користе или су све повучене из наоружања и уништене?

CG je povukla iz naoruzanja RM, svo raketno, torpedno i minsko naoruzanje.
Neznam kakava je situacija sa PVO raketama (mislm na Strele i Igle).

Termit je naziv za usavršene rakete P-15. Izvozna oznaka ovih raketa je P-20/21/22. Lansirni kontejneri su kao na VPBR i RTOP. Na SOPL su lanseri više kutijasti nego cilndrični. Ako misliš na skladišne kontejnere, ne znam, ali može biti da je i to bilo na Palubi negde.

Trebaju mi slike skladišnih kontejnera.

Koliko se sječam, transportni "kontejneri" za KR P-15 bili su drveni. Jedan je kasnih 70-tih stajao na Kulinama u Šibeniku i služio ka skladišni prostor za neki alat (grablje vile, mašklin...)

Točno. Bio je na gornjoj kapiji.

Meni nije jasno o čemu pišeš. Molim, malo razjasni detalje - ko se brani i od čega: brod od rakete, raketa od rakete ..... pa ćemo pokušati da ti damo odgovor!

Vezano za kontejnere:
Rakete P-15, 20, 21 i 22 su od SSSR do naše zemlje transportovane u drvenoj ambalaži - kontejnerima. Kontejneri veoma liče na drvene kućice i mnoge su dugo vremena korištene za privremeni smeštaj ljudstva u nekim isturenim objektima JRM.
Ta drvena ambalaža je namenjena za železnički transport raketa na duže lokacije, a ne i za njihovo čuvanje i skladištenje.
Kada su rakete stigle u našu zemlju, izvađene su iz tih kontejnera, izvršen je njihov tehnički prijem prema propisanoj  metodologiji, i nakon toga su rakete pohranjene u skladišta: Drniš, Prevlaka, Žrnovnica ..... drveni kontejneri su razasuti kojekuda, i vremenom su istrunuli.

Napominjem: ne treba mešati kontejnere za transport raketa sa lanserima. Lanseri su kontejnerskog tipa, ali su metalne konstrukcije. Kod nekih raketnih sistema (napr. RBS-15) metalni kontejneri u kojima se rakete transportuju, skladište i čuvaju ujedno služe i kao lanseri.

Meni je drug koji je služio vojni rok u nekom od skladišta raketa P-15 rekao da je svaka raketa bila umotana u jedreninu, tj. ciradu, ili tako nešto, a rakete su onda smeštane na metalne ramove. Kao suvenir je iz skladišta poneo posebne makaze za opsluživanje ili cepanje tog "pakovanja". Bile su lepe, od nerđajućeg čelika, nalik hirurškim makazama. Ima li ta priča nekakve veze sa stvarnošću?

Originalna ruska ambalaža za rakete su platnena navlaka i hermetična gumena navlaka.

Po pravilu rakete nikada nisu stajale gole.

Platnena navlaka je bila namenjena da se rakete ''obuku'' u skladištu kada su se čuvale u tzv. povišenoj ili bojevoj gotovosti (povišena gotovost = svi sistemi u raketi provereni i pripremljeni, raketa je delimično spremna za upotrebu, pre upotrebe treba napuniti samo pogonska sredstva. Bojeva gotovost = raketa je potpuno spremna za borbenu upotrebu).

Konzervisane rakete su se u skladištima čuvale u hermetičnoj gumenoj navlaci (rok onzervacije - najviše 2 godine). Unutar navlake je postavljan silikagel (upijač vlage) u određenoj količini i na predviđena mesta, a navlaka je naduvana suvim vazduhom. Ako je spoljna vlaga kojim slučajem dospela unutar navlake, to se kontrolisalo proverom stanja tzv indikatorskog silikagela. Kroz providne prozorčiće na navlaci periodično je kontrolisana boja indikatorskog silikagela. Kada je utvrđeno da je vlaga prodrla u navlaku vršila se ponovna konzervacija.
Za rukovanje sa hermetičnom gumenom navlakom rusi su isporučili specijalan alat i specijalne lepkove za zavarivanje gume kada se raketa upakuje. Punjenje navlake suvim vazduhom se vršilo kroz specijalne ventile (kao na automobilskim gumama).
Rakete su u skladištima stajale na tzv. skladišnim kolicima. Ta kolica zaista liče na metalne ramove, ali omogućavale su manipulaciju sa raketama. Moramo imati na umu da su one popriličnih gabarita (7 x 2 x 2 m kada su upakovane, i teške skoro 1 tonu kada su potpuno prazne).   

dobro veče lovac :)
evo da probam ponovo, ono što sam pročitao da su neke sovjetske protubrodske rakete imale u sebi ugrađenu proturaketnu obranu od rakete/a koje je ispaljivao napadnuti brod. nije mi jasno na koji je način to bilo izvedeno(ako uopće i je) i da li su to imale "naše" rakete koje su bile isporučene za vrijeme SFRJ JRM. shvačam da se moglo programirati raketu da napravi nekakav manevar prilikom prilaska cilju kako bi se napadnutom brodu što je moguće više otežala obrana, ali baš da se i sama raketa brani... nadam se da je malo jasnije :)

Mislio sam da će biti i više od tone(nekgdje sam pročitao podatak od 2 tone).A koliko stane pogonskog goriva i oksidatora u raketu?

@chinggis
Mozda su na samim raketama ugradjivani bacaci ic/radarskih mamaca ali nisam siguran koliko bi to bilo efikasno obzirom na to da protivbrodske rakete lete na malim visinama pogotovu u zavrsnim fazama napada (3-50m).

Osim toga to bi zahtevalo ugradnju i nekih senzora koji bi otkrivali momenat lansiranja rakete. Automatsko ispaljivanje mamaca priliko zvrsne faze napada bilo bi samo demaskirajuce.

Gazda, vrati se na početak topica o protivbrodskim raketama -sve je rečeno o njima.
Ukupna težina bojevo spremnih je preko 2.5 tone, težina raspremljenih oko 800 kg. Razlika u težini je bojeva glava, startni motor sa barutom, gorivo i oksidator ....

Lovac će nam, bez sumnje, podrobnije objasniti što ovdje gledamo.

Kabinet raketnog naoružanja MŠC u Lori. Presjek KRP-15. Pamtim je iz 1974. godine, ime profesora nažalost zaboravio.

I maljutka na polici u kantunu.  :)

poz.

Jeste, na slici je presek KR P-15.
Mislim da se predavač prezivao Kuzmanović, mada, nisam sasvim siguran, prošlo je puno vremena ......

Lovče, na nekoj od prethodnih strana napisao si da je u periodu 1980/83 isporučeno 70 P-21 i 50 P-22 raketa. Da li su nabavljane i kasnije tokom osamdesetih, imajući u vidu da se uvećao broj nosača ovih raketa.

Kuzmanovic Dragisa

Procitao sam pocetak teme gde lovac pise da P-15 termit ne moze da gadja male ciljeve poput higinsa vec da pogadja samo vece mete. Zanima me cime bi JRM potapala manje brodove koji razvijaju brzine od 40 i vise cvorova? Na jednom nemackom sajtu sam procitao da rubez moze da gadja ciljeve koji se krecu do 40 cvorova? Da li je DDR vrsio izmene na svojim raketama p-21 i 22 da mogu da gadjaju manje i brze ciljeve?

Pozdrav.

Topovima od 57 i 76 mm.

U bojevim gađanjima sa P-15/20/21/22 korišćeni su otpisani brodovi. Makar jednom je to bio PBR klase "Kraljevica", dakle oko 200t, dužine oko 40m, što je neznatno veće od RČ, a nešto manje od RTOP. Znači da su te rakete mogle gađati male ciljeve (mada su bili nepokretni). S obzirom na veličinu i ne baš malu cenu same rakete, postavlja se više pitanje opravdanosti gađanja velikom raketom malog broda.

Значи мањи брод се гони мањим бродом и гађа топовима и митраљезима.

Torpedo, pročitaj prve stranice ovog topica.

Naglasio sam da se KR P-20/21 i 22 mogu koristiti za gađanje malih i visoko manevarskih ciljeva. NJihova aparatura za upravljanje letom (glava za samonavođenje i autopilot) je znatno unapređena u odnosu na P-15. Uvedeno je preticanje u obe ravni, koeficijent preticanja se drugačije određuje nego kod P-15, tako da se prema TT karakterisitkama i opisu proizvođača one mogu koristiti i za male ciljeve, mada im to nije osnovna namena.

Iz svog iskustva znam da radarska i IC glava veoma uspešno zahvata i prati cilj kao što su RČ i RTOP, na krajnjem svom dometu - to smo probali u praksi.
Međutim, u SFRJ sa tim raketama nikad nisu gađani pokretni ciljevi, u vežbovne svrhe. Verovatno se komandni kadar bojao neuspeha zbog negativnih iskustava koji su imali sa P-15, prilikom prvih raketnih gađanja sa tim sistemom.

I to je opisano u ovom topicu - kreni od početka pa ćeš naleteti na to.

Важи.

Neradi se samo o mogucnosti rakete da gadja ovako male ciljeve vec i o mogucnostima radara da ih otkriju i rentabinosti utroska rakete na ovakav cilj.

Naravno.

Dali smo imali ove dvije sličice i kakva su ovo odjela ?

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

To su obična gumena kišna odijela koji je imao svaki član posade RČ, a nosila su se kada se ukrcava-iskrcava raketa kao obavezna odjeća uz zaštitnu masku. To je ukrcavanje raketa na RČ-309 sredinom 70-ih godina.   

Raketno gorivo i oksidator su veoma toksicni tako da su odela imala zastitnu ulogu.
O ovome je Lovac vec pisao u ovoj temi ovde (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8506.msg53355.html#msg53355).

Lansiranje rakete P-20/21/22

[attachment=1]

[attachment=2]

Reklo bi se po crvenoj palubi i natpisu ispod fotke da je reč o RKor. Tarantul I Baltičke flote VMF RF.

Ova slika bi se mogla vezati na Vijetnamsku ratnu Mornaricu (http://news.zing.vn/Tau-chien-tia-chop-cua-Hai-quan-Viet-Nam-post292911.html) ;

Slike su fenomenalne - odlično se uočavaju detalji starta.

Radi se o raketi P-20 ili P-21. U teksu, ispod slika iz kumborovog linka piše P-20M.
Mislim da je P-21 u pitanju, ali se detalji baš ne uočavaju sasvim dobro. Ili je neka modifikacija između ta dva tipa. Sve je moguće, jer neke striktne tipizacije kod tih sistema nema. Verzije koje je SSSR prodavo svuda po svetu se uvek razlikuju u nekim detaljima.

Na prvoj slici se vidi da buster uveliko gura.
Iz izduvne cevi turbopumpnog agregata, koji ima zadatak da pumpa gorivo i oksidator u marševski motor, dimi. To znači da je turbina aktivirana, ali je poklopac mlaznika marševskog motora još na svom mestu, što znači da on još nije startao.

Na drugoj slici se vidi trenutak starta marševskog motora.

Krila su sklopljena. Njihovo rasklapanje počinje 0.5 sek nakon početka kretanja rakete po klizaču lansera.

Znači, ove slike su usklikane unutar tih 0.5 sec.

Onda evo još jedne, sa nekog drugog broda, a na njoj već uveliko radi motor i krila su rasklopljena.

[attachment=1]

I jedno krcanje rakete P-20/22 na jednu od Munja.

[attachment=2]

na gornjoj slici vidi se ulaz u kupolu 76mm topa AK-176. Top, koji je po mnogo čemu sličan OTO76mm Super rapid, mada ima nešto manji domet i ne tako efikasnu municiju.
Po registraciji kamiona dizalice na donjoj slici, a i ogromnim tanjirastim šapkama oficira, crne boje, reč je izgleda upravo o RM SSSR, ili možda čak VMF RF, mada se Tarantul I - MRK Molnija, pr.1241  polako povlače iz službe.

Na prvoj slici se vidi da je krilo u fazi rasklapanja - još nije potpuno rasklopljeno, vidljivo je da malo ''visi'' prema dole. Uočljiv je razmak između krila i trupa, na uvećanoj slici!

Ukrcni uređaj, na drugoj slici, mnogo je nezgrapan, i komplikovan, i ako posada nije dobro uvežbana veoma teško se niveliše prilikom postavljanja na brod.
Imao sam priliku prisustvovati na ukrcaju KR na jednu od naših VPBR-ova, gde je posada bukvalno celu noć pokušavala da postavi ukrcni uređaj. Tek kada je svanulo, uspeli smo da ukcamo rakete.

Na RTOP ukrcni uređaji su dosta pojednostavljeni.

Onda sledi da su ukrcni uređaji na 31 i 32 komplikovani, na RTOP jednostavniji, a na 33 i 34 onda valjda najzad "pogođeni".

Na 33 i 34 se koristio isti onaj komplikovani ukrcni uređaj kao na 31 i 32!

Zar nije mogla da se napravi neka jednostavnija kolevka za ukrcavanje raketa, kao što je to urađeno kod topovnjača?

Najverovatnije su konstruktori odlučili da koriste već postojeće (iako komplikovanije) rešenje, nego da se eksperimentiše sa nekim novim idejama.
Realizacija svake nove ideje zahteva određenu količinu para, a toga uvek fali!

Pravi razlog ne znam, mogu samo nagađati.

Kod RČ i RTOP, konstrukcija za krcanje se nalazila na samom brodu, bila je sastavni deo brodske opreme. Kod VPBR-ova, ukrcni uređaj nije sastavni deo opreme, već je dovozila posada raketne baze.

Sam postupak krcanja na RČ i RTOP je išao direktno sa obale na brodski uređaj, koji je konstruisan kao nastavak klizača u lanserima.

Kod VPBR se raketa najpre na obali prebacivala sa kamiona na ukrcni uređaj, a zatim zajedno sa uređajem (kao na slici) dizala na brod i spajala sa klizačima lansera i tek se onda uvlačila u lanser. Najkomplikovaniji deo te operacije je bilo nivelisanje ukrcnog uređaja sa klizačima lansera. To se vršilo podizanjem (spuštanjem) nogara (4 kom) na koji je ukrcaj spajan na brodu.

Znalo je i RČ da se iskomplikuje krcanje rakete,pa da potraje dosta duže,mada nije bilo neke nervoze,sem kod poznatog Muja ,na autodizalici.Mi sa TČ onako smo gledali iz zabave.
Mada, i mi bi znali dušu ispuštit mazući torpednu cijev,namještajući kolijevke,pa sa sajlama naviravat topedo u cijev,nego bili smo mladi i jaki  :P

Taj Mujo, kojeg spominje Kaćo, je u stvari Đelilović Mustafa i radio je Tehničkoj radioni u Lori. Zadužen je bio za viljuškare, dizalice....On je upravljao dizalicama kod vježbi krcanja torpeda, mina i raketa.

Jeste, to je taj Mujo. Sada živi u HN kao penzioner.

Ловац имам питање за вас.

Написали сте да је ЈНА односно ВЈ радила модификацију ракета П-15 да гађа циљеве на земљи и да је могла да погоди стамбено насеље или град, а никако тачкасти циљ. Занима ме да ли је та модификација рађена за РФ, РТОП или за БРОМ?

Ta modifikacija se radila za tačku 11. na teritoriji Bosne.
Probano samo jednom, nije uspelo, pa se odustalo.

Је л за БРОМ?

Ma, bilo je pokušaja za vreme T.11 da se P-15 prosto, radionički modernizuje za gađanje prostornih ciljeva na kopnu. U zavisnosti ko je vršio "modifikaciju", raketa je mogla dobiti naziv "Krajiškinja" (Slunj), ili "Beograđanka" (Jarun). Prišrafljena je na lanser od S-75 Dvina i služila za zamajavanje naroda i kafanske priče na obe strane. Da je tako nešto bilo stvarno moguće valjda bi neko ranije ili kasnije probao (Karabah, Pridnjestrovlje...)

То ме је интересовало. Који систем је био коришћен. Занимало ме је да ли су модификовали и РФ као и РТОП да могу термитима да гађају циљеве на копну пошто бофорси и остали топови немају толику разорну моћ као термит, али су прецизнији.

Хвала вам Кумборе.

Термит након лансирања...

[attachment=1]

... и несуђени РБС-15.

[attachment=2]

Далеко је оправданије, лакше и корисније могло бити да је неко стручно смислио модификацију дубинских бомби за РБУ 6000 и РБУ 1200 да би се користиле за бомбардовање просторних циљева у приобаљу. Тако нешто је технички потпуно могуће, а модификације не би биле ни сложене, ни велике ни скупе, мада би вероватно најбоља варијанта била производња посебних пројектила те намене, за испаљивање из поменутих РБУ.

Мене је одувек чудило чиме би морнарица гађала циљеве на копну осим тих топова које је имала на РТОП и РФ. Прерада термита би могла да се користи као неко прелазно решење до појаве крстарећих ракета.

У сваком случају сада је то све прошлост...

RBU-6000 moze da se koristi za gadjanje ciljeva na obali. Mislim da su VPBR-ovi imali redovna skolska gadjanja sa RBU po ciljevima na obali.

Лансирање са РТОП-404 1996 године. [attachment=1]

Par puta gađano za vreme žurke.

Torpedo, odakle si iskopao ovu sliku termit, nakon lansiranja?

Slika je zaista jedinstvena: P-20 ili 21 (mislim da je ovaj drugi, ali nisam sasvim siguran), u trenutku odvajanja startnog motora sa rakete.
Onaj šiljati izdanak na čelu motora su pirosveće za aktiviranje, a izdanak na trupu je oslonac motora.

Vidi se da motor još plamti - izgaraju poslednji ostaci baruta, ali marševski motor je preuzeo ulogu i gura raketu iz sve snage.

Potvrdno. Efekat na cilju ubitačan. Samo je domet bio problem.

Pored ove neobične uloge, RBU-6000 imao je jednu još važniju - defanzivnu. Jednim od načina dejstva, predviđeno je dejstvo po dolazećem torpedu.

Iako najpre zamišljen kao sredstvo ppd. borbe, ubrzo su Rusi shvatili mogućnost protivtorpedne namene RBU Smerč 2 (to je ruski naziv RBU 6000). Za tu namenu su proizvedene posebne raketobombe RGB-60 zapad. Čini mi se da te rakete imaju i mali sonar u prednjem delu (što znači da nisu jeftine). A naročito da je dejstvo originalnih raketa na cilju bilo ubitačno - kalibar rakete je 212mm - mmm, a b/g sa nekoliko desetina kilograma eksploziva - mmmm. Jedino što je košuljica imala slabo, tj. skoro nikakvo parčadno dejstvo, ali je fugasnost bila na visini.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Na TAM 110 bile samo montirane za pokazivanje ili?

Tako bi trebalo biti, ovo su bile pripreme za paradu 85' godine.

Hvala

I neki čudni radar na zadnjoj slici iza rakete.

poz.

Meni liči na obalski radar 9KR-409.

A što se tiče transporta raketa na TAM-110 - to je samo neka improvizacija za paradu. To je isuviše kratak kamion za transport KR, na neravnim putevima.
U raketnim bazama, za transport raketa su služili stari TAM-ovi 4500 -5000. Neuništivi kamioni, laki za manipulaciju i održavanje. Eto i sad vrše svoj posao u RM Egipta, iako si stari blizu 50 godina.

Kada su rakete P-20 pristigle iz SSSR (krajem sedamdesetih), u kompletu zemaljske opreme isporučeno je nekoliko komada KRAZ-257, koji su na sebi imali ugrađenu konstrukciju za transport 2 KR. To je korišteno kratko vreme, pa se odustalo od toga. Ti KRAZ-ovi su veoma velika i teška vozila i nisu bili prilagođeni našoj putnoj infrastrukturi. TAM-ovi 4500-5000 su se pokazali puno bolje od njih.

Vjerovatno je, zna li netko zasto ga nisu podigli malo u odnosu na kabinu?
Cini mi se da bi tako bio efikasniji.

poz.

Crna Gora sprema prodaju 49 ruskih raketa

Ministarstvo odbrane promijenilo je odluku da kroz MONDEM program uništi preostale protivbrodske krilate rakete koje se nalaze u skladištima Mornarice Vojske CG na Pristanu u Boki.

Pokušaće da umjesto toga rakete, kao i dalje upotrebljivo oružje, prodaju kupcima u inostranstvu.

Time bi se moglo prodati 49 od ukupno 109 kompletnih protivbrodskih raketa sovjetske proizvodnje koje NATO označava kao SS-N-2 Styx, a koje već godinama stoje uskladištene u potkopima vojnog objekta Pristan.

Bivša JRM je novije verzije "styxova" u naoružanje uvela krajem sedamdesetih i početkom odamdesetih godina prošlog vijeka. Rakete su se, zavisno od verzije P-20, P-21 i P-22, međusobno razlikovale u dometu i sistemu za navođenja na cilj.

Raketama ovog tipa bile su naoružane raketne topovnjače klase "rade končar", fregate tipa "koni" i "kotor" i mobilni obalski protivbrodski lanseri tipa "rubež E".

Osamostaljenjem Crne Gore od SR Jugoslavije, Mornarica je iz upotrebe izbacila raketno, torpedno i minsko naoružanje, pa je u vojnim skladištima u Boki preostalo dosta takvog oružja.

Strategija Ministarstva odbrane je bila da većinu tog naoružanja uništi delaboracijom ili detoniranjem bojevih glava na posebnim poligonima, ali se ona sada, barem kada je polovina preostalih protivbrodskih krilatih raketa u pitanju, mijenja.

"U skladištima VCG se nalaze 63 trupa krilatih raketa tip P-20, 30 trupova krilatih raketa tip P-21, 19 trupova krilatih raketa tip P-22 i 109 komada bojevih glava. S obzirom na zainteresovanost potencijalnih kupaca, na prodaju će biti ponuđene sve količine krilatih raketa tip P-21 i P-22 (trup sa bojevom glavom)", rečeno je "Vijestima" u Ministarstvu odbrane.

To znači da bi se tako kupcima moglo prodati najviše 49 raketa.

U vrijeme kada su one kao nove kupovane iz SSSR-a, cijena po raketi iznosila je nešto više od 300.000 dolara. Svaki "styx" je veličine omanjeg aviona - raketa je dugačka 6,75 metara, ima promjer od 0,75 metara i raspon krila od 2,4 metra, a bojevo spremna, raketa je teška 2.600 kilograma.

Biće uništeno 60 bojevih glava, u svakoj je 370 kg eksploziva

Ministarstvo odbrane planira da preostalih 60 bojevih glava protivbrodskih krilatih raketa, od kojih svaka ima eksplozivno punjenje od 370 kilograma visokorazornog, brizantnog ekploziva TAH, uništi kroz MONDEM program tokom ove godine.

"Za trupove krilatih raketa P-20 planirano je da se sprovede postupak nabavke usluge za rastavljanje i neutralizaciju, koja bi se plaćala od dijela sredstava dobijenih za vrijednost sekundarnih sirovina", rečeno je "Vijestima" u resoru ministarke Milice Pejanović-Đurišić.

Na isti način kao i trupovi 63 preostale rakete P-20 - davanjem izvođaču da ih rastavi i isječe kao sekundarnu sirovinu (aluminijum) koju će on dalje prodati, Ministarstvo odbrane planira da tokom ove godine riješi problem ukupno 94 preostala trupa torpeda tipa "53VA" i "SET53", dok su 44 bojevo spremna protivbrodska torpeda tipa "53-65KE", nakon sprovedenog tendera, komisiono prodata firmi "Montenegro Deefence Industry" iz Podgorice.

"Bojeve glave od torpeda "53VA" i "SET 53" su predviđene za neutralizaciju i nalaze se na listi koja će se finansirati preko NATO TRUST fonda", kažu u Ministarstvu.

Извор: www.vijesti.me
Аутор: Синиша Луковић

Ne znam kao tumačiti ovaj marinerov članak. Zapravo, ne znam šta reći o ovakvoj ideji.

Činjenično stanje je ovako:
- barutne šipke za startne motore su uništene,
- startni motori su uništeni,
- sva pirotehnika koja se čuva van raketa je uništena,
- gorivo i oksidator su uništeni,
- sva oprema koja služi za proveru tih raketa je prodata u Egipat - na Pristanu nema ništa od toga, što bi bilo upotrebljivo,  
- rakete stoje nekonzervisane u potkopu, gde je vlaga do 100 % - praktično voda kaplje sa njih, što znači da su svi električni i elektronski sklopovi natopljeni (imao sam priliku videti svojim očima pre 3 godine).

Najodgovornije tvrdim da ni jedna raketa nije ispravna i da je u postojećim uslovima nemoguće dovesti ih u ispravno stanje.
Čak ako bi se našao kupac da ih kupi rastavljene, kao rezervne delove, sumnjam da bi se i jedan radar i jedna IC glava mogla osposobiti i dovesti u funkciju. Verujem da su svi magnetroni riknuli, a fotoprijemnika za IC glave nema već godinama, niti se mogu nabaviti na tržištu.

Zaista, ne mogu se načuditi bistrim umovima iz MO CG, odakle im ovako ''pametna'' ideja?
Ponuditi potencijalnom kupcu trupove raketa.... ??? Kome trebaju aluminijumski trupovi, kada je u njima sve neispravno, buđavo, trulo i neupotrebljivo???

Čuo sam i za cenu koju traže za rakete - smešno!

Ako je stanje elektronike takvo, kakvo je zapaženo onda dobro, neka I ide I to. Ali drugih neće biti. I tako još jedna komponenta odbrane nestaje sa prostora Jugoslavije...

Jeli ovaj Severnokorejski lanser za PBR njihovih ruku delo ili su ga kupili?

[attachment=1]

[attachment=2]

Ima takvih sličnih budževina, kod arapa i kod kineza, čini mi se da i Iranci imaju nešto slično. Neki su samohodni, kao ovaj Koreanski, a neki tegljeni.

Svi ovi lanseri su napravljeni sa ciljem da se od KR P-15 napravi varijanta, koja se može lansirati sa obalnog ruba.

Ovaj Iranski lanser je isti kao i Severnjački.

[attachment=1]

Да ли је ЈРМ успела да изради правило употребе за РБС-15 до 1991?

Ne, jer ta protivbrodska raketa nije ušla u operativnu upotrebu do tog vremena.
Radilo se po tom pitanju, ali ništa konkretno završeno nije. Ne znam da li je HRM tokom devedesetih izradila dokumentaciju.
Originalna švedska dokumentacija, koju je trebalo prilagoditi našim uslovima je kompletna ostala u Hr.

Знам да су се нека правила у РВ и ПВО преводила са руског на српскохрватски те сам мислио да је и са овим ракетама био исти случај.

Да ли је заједно са роботима стигла и нека ремонтна документцаија или је то све препуштено Швеђанима да раде?

Odavno postoje iranske i korejske verzije raketa P-15 u obalnoj varijanti. Koliko su efikasne, teško je reći, jer su ove rakete u svakom slučaju debelo zastarele, bilo bi ih najisplativije sve preraditi u mete ili nešto slično, jer protiv bilo kog ozbiljnijeg protivnika ne mogu učiniti ništa.

Da su zastarele jesu ali ako se upotrebe masovno i prezasiti se PVO broda onda bi imale sansu u kombinaciji sa modernijim raketama.

Glavni problem je sto ove rakete zahtevaju dosta odrzavanja i komplikovanu pripremu za upotrebu.

Izvolte   klik (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5995.msg143215.html#msg143215)   ;)

Хвала вам ОРИЋАРЕБ на помоћи.

Из вашег текста видим да је стигла опрема за проверу стања ракета као и операма за ремонт (Б и Ц стандард одржавања).

Видео сам у каснијим постовима да недостаје велики део опреме неопходан за ремонт и одржавање. Како онда ХРМ може да врати РБС-15 у оперативну употребу?

Све што недостаје лако може да се набави. Сигурно су за двије и по деценије попуњене "рупе"...

Мислим да би раније извршили пробно гађање да су рупе попуњене. ОРИЋАРЕБ је написао да је планирано да се ремонт врши у СФРЈ и да ракете никада више не иду назад за Шведску и да је план био да Швеђани не долазе овде, а из ХРМ тврде да су их доводили да врше преглед ракета. Нешто недостаје.

Nedostajalo je stručno ludstvo. Naime, izbijanjem Balkanskog cunamija, gro ljudstva (90%) prešlo je u Boku ili napustilo bilo
koje oružane formacije. Sve je ostalo na par ljudi, nedoraslih zatečenoj situaciji. Rad sa tim tipom posla (održavanje raketa i
remont) je timski rad, pa im je ostalo samo da daju stražu i održavaju vlažnost i temparaturu skladišta u objektu.

I tako je sve, malo pomalo dovedeno u sadašnje jadno i kukavno stanje...... ::) :P :-\

Ćiro opet pišeš o problematici koju poznaješ površno:

1. Prema ugovoru koji je potpisan sa Šveđanima naše ljudstvo je obučavano samo za bojevu pripremu i tekuće održavanje raketa RBS-15. O remontu opreme i raketa je bilo reči, naši su tražili kupovinu kompletne tehnologije (kao za rubež) - ali je to ipak ostalo u nadležnosti proizvođača. Šveđani nisu hteli da prodaju svo svoje znanje, niti smo mi tada bili tehnološki opremljeni za tako nešto.
I tako je to bilo sve do ''cunamija''. Kasnije ne znam.

2. Ljudstvo koje je radilo u Žrnovnici na održavanju RBS-15 je većinom ostalo u Hrvatskoj, samo je jedan ili su dvojica od te ekipe došli u raketnu bazu na Prevlaku, nakon izbijanja ''cunamija''. Poznajem sve te ljude lično i poimenično, jer su mnogi od njih na specijalizaciju otišli upravo sa Prevlake i iz Drniške raketne baze. Ne bih da ih poimenično nabrajam!

Гледао сам фотографије шведске сканије са 4 контејнера и хрватске татре са истим. Иза кабине возача налази се просторија за контролу ватре која је индентична на оба камиона. Да ли је то дошло са ''роботима'' 1989 у СФРЈ или су Хрвати то накнадно купили за потребе ХРМ-а?

И занима ме сам пројектил РБС-15 прве генерације... За Мк 3 сам видео да може да гађа циљеве на земљи. Да ли ту способност има и овај који је СФРЈ купила од Шведске и ако нема да ли прерадом може то да се постигне? Нигде не могу да нађем детаљнији опис ове ракете.

Ako su lagali mene i ja lažem vas, pričalo se da ove rakete imaju i sposobnost gađanja zemaljskih ciljeva, no možda se radilo o propagandi.

[attachment=1]
izvor : valjed.com

Sistem vođenja Rb-15 nije optimizovan za gađanje zemaljskih ciljeva, mada je uslovno rečeno verovatno moguće gađati... nešto na zemlji.

Kada moze P-15 verovatno moze i RBS ali pitanje je koliko je to rentabilno.

За Мк 3 прозвођач на свом сајту тврди да може да гађа копнене циљеве, а за Мк 1 нигде нисам нашао податак.

Danas je nakon 21 godinu obavljeno nadzorno-tehničko gađanje s protubrodskom raketom RBS-15B. Gađanje je bilo uspješno, a obavljeno je, također po prvi put, sa Mobilnog obalnog lansera (MOL), odnosno raketne bitnice RB-1, iz sastava Flotile HRM (Divizijun za površinska djelovanja).

[attachment=1]Foto: MORH/ J. Kopi, morh.hr (http://www.morh.hr/hr/)

Ovdje se spominje da je remont proveden samostalno (al nesumnjivo uz pomoć švedskih stručnjaka)


Više u temi Vojne vježbe HRM (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,1996.msg389243.html#msg389243)

Pretpostavljam da je osoblje raketne baze u Žrnovnici uz pomoć Šveđana, metodom kanibalizacije osposobila određeni broj raketa RBS-15. To je relativno jednostavan metod, i jedini moguć način za osposobljavanje zastarele i nesipravne tehnike - kada se nema adekvatnih rezervnih delova u skladištima.
Izrada nedostajućih kritičnih delova u fabrikama proizvođača jeste problem jer je tehnologija proizvodnje prilagođena novim sklopovima.
Proizvođač može pokrenuti proizvodnju starijih sklopova, ali to je dosta skupo i neisplativo pošto se obično radi o malim serijama. Upravo zbog toga - preostaje metoda kanibalizacije: demontiraju se ispravni sklopovi sa otpisanih sredstava i na taj način se kompletiraju sredstva koja su ostavljena kao perspektivna.

Što se tiče gađanja kopnenih ciljeva sa protivbrodskim raketama, to jeste njihova pomoćna namena. To znači da se mogu gađati postrojenja na kopnu, koja imaju izražen radarski ili IC odraz u odnosu na pozadinu, međutim, u tom slučaju se drastično smanjuje verovatnoća pogađanja odabranog cilja.

Šta to znači?
Kada se gađa brod na površini mora, on ima veoma izražen radarski ili IC kontrast u odnosu na pozadinu (morsku površinu), tako da će ga glava za samonavođenje relativno lako otkriti i čvrsto zahvatiti.
Kod kopnenih ciljeva to nije slučaj: radarski (IC) odraz ciljeva je veoma nestabilan, utapa se pozadinu, pa zahvat ne može biti tako stabilan kao kod cilja koji je na morskoj površini. Zbog toga se smanjuje verovatnoća pogađanja odabranog cilja. 

Добро Ловац. Јасно ми је сада за РБС-15. А како је то решено код П-15 у варијанти за гађање циљева на копну? Да ли је морао исто да следи ИЦ извор или може да гађа неки други циљ који не исијава?

Spomenuo sam i radarski i IC odraz cilja, jer je to najčešći način detekcije cilja i vođenja protivbrodskih raketa, ne misleći pri tom ni na koji konkretan tip rakete.
P-15 ima radarsko samonavođenje - što znači da se navodi na radarski odraz, P-22 ima IC samonavođenje - što znači da zahvata IC odraz cilja!

Veoma interesantan tekst, nekada istaknutog stručnjaka Vilija Kezića:

http://obris.org/hrvatska/mekom-i-tvrdom-obranom-protiv-samovodenih-projektila/

Копајући по интернету пронашао сам снима лансирања РБС-15 треће генерације. Гађан је циљ на копну на залеђеном језеру. Занима ме да ли је навођен џи-пи-есом или нечим другим. Претпостављам да су изабрали језеро да не би дошло до ометања и како би циљ био што више изражен у односу на позадину и окружење.

https://youtu.be/RPcIjKzjcOg

Ловац шта ви мислите о овоме?

https://www.youtube.com/watch?v=49g7UXwEjX8

U videu koji je postovao torpedo je verovatno neko opitno gađanje ciljeva na kopnu.

Nije mi jasno kakav je cilj u pitanju, i po čemu se on ističe u odnosu na pozadinu (radarski kontrast?)
Gledajući kraj snimka vidi se da je raketa udarila blizu površine za koji pretpostavljam da je bio cilj - znači, radi se o bliskom promašaju!
U nekoj stvarnoj situaciji, takav pogodak bi sigurno izazvao određena oštećenja na brodu - cilju, ali nikako fatalna.
Čini mi se da raketa nije bila opremljena bojevom glavom, mada nisam sasvim siguran u to.

Sve u svemu RBS-15 je veoma lepa raketa, ali njena efikasnost još nije nikada potvrđena u stvarnoj situaciji.
Raketna gađanja ovakvog tipa (slično kao u HRM) se uvek izvode u optimalnim uslovima, imajući u vidu sistem za vođenje rakete.

Reklamni filmcic o RBS-15

https://www.youtube.com/watch?v=xkEfLG2micU

Што значи да би Мк 1 био још непрецизнији.

Што се тиче самог снимка не постоје никаква додатна објашњења.

Zar P-15 nije potpopila izraelski razarac "Eliat", ili je uvezeni @lovac mislio na gadjanje ciljeva na kopnu.
Koliko se sjecam iz Taktike upotrebe raketnog oruzja, raketa je mogla gadjati ciljeve na kopnu sa ogranicenjima, ogranicenje je bilo, kako je i navedeno, radarski odraz, tako da su se kao potencijalni ciljevi uzimali tankovi, poestojenja za gorivo, tornjevi, metalni kompleksi koji nisu bili okruzeni drugom infrastrukturom, nije se razgovaralo o gadajnju naseljenih mjesta i slicno (kolateral). Ne sjecam se da li se razmatrala vjerovatnoca pogadjanja, ali je ona zasigurno bila znacajnije manja nego kod gadjanja ciljeva na moru.

Indijci su iskoristili rakete P-15 prilikom gađanja tankova nafte u Karačiju u noći 4-5. decembra 1971.

http://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Trident_(1971)

I pogodili su tankove!

[attachment=1]

Kineska varijanta P-15!

Постер који приказује поступак конзервације ракете П-15 и материјале који се у том процесу користе.

[attachment=1]

Ovih dana je izašao tender za rastavljanje i uništavanje krilatih raketa P-20/21/22 koje se još uvek čuvaju u skladištu RM CG na Pristanu, i kompletne pripadajuće opreme i preostalih rezervnih delova.
Pomenutim tenderom su obuhvaćena i sva torpeda 53-VA i SET-53.

Tender za rastavljanje je dobila firma Cofis, koja je bila izvoznik RČ, Rubeža i KR P-21/22 u Egipat, te nosilac remonta Egipatskih torpeda 53-VA u toku proteklih godina (pisano je o tome na ovom forumu).

Rastavljanje će se vršiti angažovanjem radnika iz nekadašnje raketne baze i torpedne radionice, koji treba da obave stručan deo posla u skladu sa propisanom tehnologijom i ekološkim normama. Rakete i torpeda će se pretvoriti u odgovarajuću (za okolinu i ljude neopasnu) furdu i prodati preduzećima koja se bave otkupom sekundarnih sirovina.
Radovi na rastavljanju će najverovatnije započeti odmah iza novogodišnjih i božićnih praznika, odnosno, kada se obave sve potrebne pripremne radnje i prikupi ljudstvo. Cofis će sklopiti ugovor sa MO CG vezano za realizaciju tog posla.

Ugovorom nisu obuhvaćene bojeve glave raketa i torpeda i one će se do daljnjeg čuvati u podzemnim objektima na Pristanu.

Zar nisu mogli da prodaju i rakete i torpeda egipćanima?

Da li su ikome prodata nova i nikad ukrcana torpeda 65KE?

Egipćani su kupili onoliko raketa koliko su smatrali da im je potrebno. Više neće.

Torpeda 53-VA su im nuđena kompletna ili rastavljena (kao rezervni delovi i sklopovi), njihov odgovor je bio da imaju sasvim dovoljno torpeda, a da će rezervne delove za održavanje potrebnog broja imati rastavljanjem svojih torpeda.

Torpeda 53-65KE su takođe nuđena Egiptu, u raznoraznoj varijanti i modifikacijama (uključujući proizvođača), sa modernizovanom elektronikom za vođenje, i za sada se još uvek čeka, jer postoje neke minimalne (teoretske) šanse da će se ipak opredeliti da ih kupe. Prilikom te kupovine najveći problem je u njihovim podmornicama, koje takođe moraju biti donekle modifikovane da bi mogle primiti ta torpeda - i ja sam ubeđen da samo zbog toga ih neće nikada kupiti.

Tako da će naredni tender za rastavljanje vojne opreme verovatno uključiti i njih!
Torpeda trenutno stroje na ledini, na Pristanu.

Je li ovo na slici protubrodska raketa P-15?

[attachment=1]
Inače, snimljeno je prilikom uzvratnog posjeta eksperta klase V. Logističke brigade Slovenske vojske Zapovjedništvu za potporu OSRH. (Izvor: osrh.hr (http://www.osrh.hr/))

Izgleda da je, a i slikano je negdje u Dalmaciji (Možda Drniš?), nekad su bile tamo skladištene rakete tog tipa.

Verujem da jeste, mada, ne vide se bitni detalji na trupu, koji bi mogli opredeliti bezgrešan odgovor na pitanje.

Bez obzira što se ne vide važni detalji, prednji ožival, oblik repnih površina i opšte dimenzije rakete govore da je u pitanju P-15, ili neka od varijanti.

To sam hteo da kažem i ja: najverovatnije je P-15, ali ne isključujem mogućnost P-20 ili 21.

Jeli moguće da se radi o ovome:


PS. Vojno skladište koje su obišli prilikom posjete je VSK Trbounje. Gdje je raketa i nađena?

Nisam znao gde da stavim ovaj snimak a ovde se vodilo najvise price o ovom oruzju.

Brazilska mornarica testira svoje rakete PBR PENGUIN i EXOCET na otpisanoj korveti.

http://www.liveleak.com/view?i=052_1461969805

Kako se ljepo vidi razlika u bojevoj glavi.
Penguin ga je malo ostetio a Exocet poslao na dno. :)
Hm a mozda je drukcije mjesto pogotka u pitanju.  :-\

poz.

Током те вјежбе гађања на корвету су, у ствари, испаљена два Пингвина. А опет је мало чудно да је Егзосе успио да потопи толики брод.

Penguin ga je "prošio" negde na početku krmene trećine. Penguin koristi B/G vrlo sličnu onoj kod rakete Bullpup, mase oko 120kg. B/G rakete Exocet nije mnogo teža (150kg), ali je zbog dvostruko veće mase rakete kinetička energija Exoceta mnogo veća. Pogodak je bio na oko 50% dužine, tj. na sredini trupa. Reč je o brodu slične veličine kao RF 33/34, tj. oko 1500t, oko 90m dužine. Normalno je da ga je Penguin oštetio, a Exocet razneo već oštećenu strukturu i naneo oštećenja koja su bila nespojiva sa plovnošću. Naravno, snimak je ubrzan, tonuo je duže, to je sigurno. Sheffield, dva puta veći od ove korvete je kod Falklanda primio pogodak u centralni punkt BOB, čime je žilavost broda odmah bila smanjena. Širio se požar kablova čija izolacija nije bila vatrootporna i oslobađala je otrovne gasove,a požar AlMg nadgrađa doveo je do njegovog topljenja i zatim slabljenja strukture trupa. Zato su D tipa 42 poslednje serije imali veći deo nadgrađa od čelika, slabogorivu kablažu i uzdužna ojačanja na trupu.

Gledajući postavljeni snimak (50 - 59 sek), i oštećenja na brodu meti, čisto simnjam da je raketa pingvin imala bojevu glavu.
Sa bojevom glavom od 120 kg paluba bi bila rascvetana a ne samo probušena. Verujem da je isti slučaj i sa exocet - eksplozija prilikom udara u cilj je suviše mala.
Eksplozija u trenutku udara i kasniji požar verovatno su posledica izgaranja preostalog raketnog goriva.

Gledao sam mnoga naša i arapska raketna gađanja (sva bez bojevih glava) i na osnovu toga izvlačim takav zaključak.
Ne tvrdim da sam u pravu - samo glasno razmišljam!

I još da napomenem: Šefild je pogođen sa exocet, ali bojeva glava nije eksplodirala - brod je ipak potonuo.

Егзосе има мотор на чврсто гориво. Нешто нисам увјерен да би евентуално преостало чврсто гориво овако реаговало, у оваквој експлозији. Сигуран сам да су праве бојеве главе биле на ракетама. На снимцима неких гађања западних система брод-брод приликом којих су се користиле инертне бојеве главе, видјело би се да ракета само прошиша кроз циљ уз мало дима.

Morao sam da citirtam samog sebe!

I još samo da dodam: analize su pokazale da je uzrok potonuća Šefilda požar koji je izazvan od zaostalog raketnog goriva rakete exocet.

Gore sam napisao i to da je gabrijel samo prošišao kroz brodski trup. Pogledaj snimak i obrati pažnju od 50 do 59. sek.
Da je bila ugrađena bojeva glava, ne bi bila samo rupa, već bi falilo pola palube!

Mislim da su i ove bile bez BG.

https://www.youtube.com/watch?v=CV8sI6BRF_o

Već sam spomenuo da je MO CG raspisao tender za rastavljanje i uništavanja preostalih KR i torpeda. Sredstva je trebalo rastaviti, pretvoriti u odgovarajuću furdu, zatim, furdu prodati nekoj firmi u CG, koja se bavi takvim poslom. Tender nije obuhvatio uništavanje bojevih glava, već samo sitne pirotehnike koja ide uz ta sredstva.
KR i torpeda su smeštena u dva velika potkopa na Prsitanu, i obavljanjem ovo posla unutar potkopa bi se oslobodio prostor za smeštaj preostalih morskih mina (rokan i AIM M82), koja se čuvaju u nebezbednim skladištima na samoj obali mora, i samim tim predstavljaju potencijalnu opasnost za naselja koja se nalaze preko puta zaliva (od HN - do Bijele).

Posao je zamišljen tako da Cofis angažuje stručnu radnu snagu za izvršenje posla, i od prodaje furde podmiri svoje troškove i zaradu, i da određeni (izlicitirani) iznos uplati na račun MO.

Cofis je sa MO potpisao ugovor tokom decembra prošle godina i imao je na raspolaganju 120 radnih dana za obavljanje tog posla.

Međutim, posao nije ni započeo, jer je došlo do razmimoilaženja između Mo i Cofis u tumčenju teksta tendera. Naime, u tenderu je rečeno da izvršilac radova rastavljanje ''vrši prema vlastitoj tehnologiji'' - što je trebalo predočiti u MO na uvid i analizu.
To je u Cofis protumačeno tako da se ne moraju svi delovi striktno uništiti, već se određeni delovi torpeda, za koje je Cofis imao potencijalnog inostranog kupca, mogu izuzeti od uništavanja, izvršiti njihov pregled i izvesti legalno kao rezervni deo. U MO se nisu složili sa tim - tražili su da se svi delovi slome - i oformljena je devetočlana (!) komisija koja će pratiti svaki korak rastavljanja.

Zbog tih nesuglasica, došlo je do prekida ugovora - i ne zna se šta će se dalje dešavat!

Zaista neshvatljivo kako u MO razmišljaju i zašto imaju tako čvrst i isključiv stav.

U prilog mog posta prilažem tekst našeg uvaženog člana, koji je objavljen u Cg Vijesti.

http://www.vijesti.me/vijesti/cofisu-ne-daju-djelove-torpeda-889171

Ево неких фотографија које сам недавно направио. Ловац ће сигурно знати о чему се ради.  ;) Моја претпоставка је да су ово наставна учила са бивше Војнотехничке академије у Жаркову, а да су претходно биле у МШЦ Маршал Тито у Сплиту.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Gde si ovaj krš uslikao?

Рећи ћу ти ако ми оправиш бар једну да лансирам за Нову годину. ;) Ватромет је за аматере. Зајебавам се... Војни отпад Уб.

Hvala Torpedo011 na slikama!

Кад сам видео ово мислио сам да ће бити ексклузива. Ипак није чест призор као Там 110, 150, ФАП 2026, М-84 и сл. Добро изгледају обзиром да стоје на киши и ветру. Мислим да не би било лоше када би се држава ангажовала и једну од ове три ракете сместила у Војни музеј или Музеј науке и технике. Ипак наша држава је имала РМ и сматра да успомену на то треба очувати.

Jedna P-22, jedna P-21 i jedna P-15, sve školski eksponati.
Bili su u akademiji u Splitu, zatim su prebačeni u Bgd. Da li u VTI ili na Banjicu, ne znam.

Srce me zaboli kada ih vidim - ceo radni vek sam proveo radeći na njima.

Jel ijedna za muzeja ostavljena (Bg ili Tivat)?

У Бару је она вежбовна ''балванка''. Наводно сада тамо постоји музеј у коме се налази. У Београду ја нисам видео ниједну у музеју.

Balvaka je nešto sasvim drugo.

Ovo što si video i uslikao na otpadu su tzv. preseci raketa, koji u sebi imaju ugrađene sve sklopove, i na tim ''presecima'' elektronika je kompletna i tebala je biti ispravna, pošto su one služile za školske svrhe, za obuku ljudstva - specijalista u raketnim bazama.

Balvanka je samo trup rakete, iste težine i balansa kao bojeva raketa i služi za vežbu krcanja na brodovima i obalskim lanserima.

Nije mi jasno zašto su ovi preseci završili na otpadu. Mogli su ih ostaviti u akademiji, VTI, ili u vojnom muzeju, kao izložbene eksponate. Ne traže 'leba, a sa druge srtane predstavnici su jedne epohe u razvoju JRM. Njihovim uništenjem sve to odlazi u zaborav.

Знам шта је балванка. Објаснио си ми једном (да л ти или неко други ко је радио на томе). Њу сам поменуо у смислу да је једино што личи на П-15, а да није расходовано и бачено већ да је завршло као експонат.

Ове ствари би требало некако дотерати у музеј. Нисам питао пословођу отпада колико би коштало када би неко хтео да их купи...

Ako nije teško i ako budeš več pitao, javi molim te ovde, i pitaj oko papira. Dali imaju papire kao staro gvožđe ili koje druge.

Ako ima te paprire, onda da javim PVZ u Pivku ako jih zanima.

Hvala.

Evo da Vam pomognem kao laik.

Negdje posle 1971-ve sam upoznat ( nisam bio prisutan) da je tamo na "rtu" Lore,gdje je bila baza za prijem elektronike ali i drugog naoružanja iz inozemstva,jedan major kod iskrcavanja rakete (vljda nije imao obuku na "balvankama"),uspio da mu  ispadne raketa sa dizalice.Iskrcavanje je bilo iz žel.vagona u magacin.Mislim da su mi rekli da je bila dizalica a ne viljuškar.Međutim,i ako se znalo da je ta raketa "završila"svoje osobine a radilo se o majoru,nađeno je rješenje,da će ista ići u ŠC kao "pokazni primjerak".Dakle,ne mora da bude "balvanka" ali može da "bidne".
Ovo se sjećam,jer se žalio neki od ljudi iz baze,pošto su ga patili,recimo za oštećeni otpornik,i na kraju je morao da plati iz svog džepa.No nije bio major.Inače osnovni problem u toj bazi,je bila reklamacija,koja je ograničena rokom i carinjenjem.Ne sjećam se koliko je to bilo ali nekoliko mjeseci.Samji pregled su radili i mornari( po količini i ispravnosti,jer starješina nije mogao stići sam u roku.
Dakle,možda su bile i "balvanke" ne znam,ali za tu koja je ispala vjerujem da je bila bojeva, koja je postala "balvanka" zbog napredovanja-čina.

Poz.

Balvanka, (rus. болванка) jeste vežbovna raketa. Ponekad može biti takva da joj samo fali BG, tj. da je BG "inert" a inače je potpuno "bojeva", sa motorom i sistemom vođenja. S obzirom da JRM nije imala ni približno takve materijalne kapacitete kao VMF SSSR, vrlo je moguće da je "balvanka" kod nas bila sasvim školska raketa , predviđena samo za vežbanje pri manipulaciji i ukrcanju - maketa dimenzija i mase kao prava, bez mogućnosti lansiranja.

Teoretski bih se složio sa Vašim objašnjenjem ali u ovome što sam ja pisao,treba uključiti i vreme (oko 1970-te),kad smo mi tek i dobijali i RČ.Posade koje su ih dovezle kod nas (samo oficiri),su spavale u zgradi podmorničara.Nisam siguran da smo mi tada imali i "balvanke" za "trening".

Poz.

[attachment=1]

Ovo što se vidi na poslednjoj postovanoj slici je P-15 sa otpada iz Uba. Bila je samo jedna takva u JRM, sa pleksiglas poklopcima da se vide svi unutrašnji elementi KR. Vać samo napomenuo da je bila u kabinetu u MŠC. Kasnije je došla po jedna školska za P-20 (21) i P-22.

Karlo, ono što si pisao vezano za balvanku i za ispadanje prilikom manipulacije, te da je major to platio iz svog džepa ... priča ne pije vodu.
Prvo da ti kažem da se rakete nikada nisu krcale viljuškarom, već samo dizalicom, koja je bila opremljena specijalnim nastavkom za dizanje rakete. Uređaj se prilagođavao da li se radilo o praznoj (konzervisanoj) ili bojevoj raketi, raketi na kolicima, bez kolica, sa ukrcnim uređajem ..., da bi ona u vazduhu dok je dižu, uvek bila izbalansirana.

Cene raketa su bile enormno visoke (mislim da su prve P-15 plaćene ispod 100 000 $, a poslednje serije P-21 preko 300 000 $, po komadu, tako da to dotični major sigurno nije mogao platiti iz svog džepa.

Pojam balvanke sam razjasnio već nekoliko puta, pa nema potrebe da mešamo termine.

Ako pominješ sedamdesetu godinu, sigurno se radilo o P-15, jer smo P-20 počeli dobijati 1976, a P-21 1979. godine. I da ti kažem još jednu stvar: dugo sam radio u raketnoj bazi i nije mi poznato da je isporučena ijedna balvanka P-15. Tako da si verovatno i tu nešto omašio.
Balvanke su došle kasnije, sa P-20 i P-21 i unificirano su se koristile za uvežbavanje posada i na RTOP, RF i SOPL-ovima.

@Lovac ovaj puta niste ulovili nego sve omašili. :laugh:
Pogledajte još jednom što sam pisao pa možda nešta i "pogodite".
Mene ne ljuti ni ovo,jer i greške pokazuju ponešta.Nek ste mi živi i zdravi !  :laugh:

Poz.

Da se i ja umešam kao laik (za raketno naoružanje, ali ne i za odnose u vojsci).

@Karlo, kao prvo, nema nikakve šanse da su mornari radili ikakve preglede na brodskim raketama. @Lovac će bolje znati, ali mislim da čak nikada nisu imali pristup skladištima u kojima su bile rakete. Na osnovu kog znanja mornar da vrši pregled na raketi?!

Drugo, iz Vašeg posta izbija mržnja i zavist prema oficirima, a ne bi trebalo, barem ne više (pretpostavljam da ste u penziji kao i ja).

Tačno je da @Lovac nije pažljivo pročitao post, pa je pomislio da ste rekli da je major platio raketu. Šta biste Vi uradili, naplatili mu 100 000 dolara? Ubili ga, doživotno zatvorili? Ako se događaj uopšte i desio - ja sam u Loru došao za godinu - dve a nikad čuo ni reči o nečemu sličnom...

I sam sam mnogo puta vodio predmete za naknadu štete u kojima je ljudima određivano da plate deo amortizovane vrednosti nestale ili oštećene stvari, verujte, nikada me savest nije grizla jer sam uvek bio siguran da je kriv onaj za kojeg sam predložio da plati deo štete. Dakle, podoficir platio otpornik (ne oštećen nego nestao jer ne znam kako oštetiti otpornik, pre će biti da ga nije bilo na stanju) - ništa čudno.

Balvanka - Bar 2015

@Boro što Vam ovo treba.Ne vidite li da se vi javljate kao mrzitelj i branite nešto što je neodbranjivo.Time se poistovećujete sa "branjenikom".
Da ne kvarim dalje topik,nađite gdje ja to izražavam mržnju prema oficirima.Gdje sam naveo da su mornari pregledali rakete.Baza nije bila samo za prijem raketa nego i ostalog naoružanja iz inozemstva.Naveo sam da je tu dolazilo mnogo toga kao i rezervni delovi,tako da zadužene starješine nisu stizale da pregledaju sve nego su koristile i mornare,jer su se morali poštivati rokovi za reklamaciju a sve je trebalo pregledati i izbrojati,te na vreme reklamirati.
Inače nešto je kasnije baš zbog vremena zaprimanja išlo i direkt u Seget(ili Siget kod Trogira).
Otpornik se može oštetiti u transportu zbog lošeg pakovanja a bilo je i drugih oštećenih elemenata i rez.djelova.
Da ne dužim,probajte izanalizirati ovo što ste napisali,uz provjeru mojih postova.Ne treba mi izvinjenje nego zbog Vas samih i Vaše savjesti.

Da ste mi živi i zdravi i završavam a ako možete potrudite se da ne tovarite lažne optužbe.

Poz.
 

Karlo, ne znam šta sam promašio, na kraju krajeva nije ni bitno! Svaki lovac promaši koji put ...

Mislim da si ti tom svom postu promašio temu. Ali, nema veze, i predlažem da o tome dalje ne diskutujemo, ako se slažeš!  ;D

Kao što je Boro napisao: mornari nisu imali nikakav pristup raketama, bez prisustva oficira i podoficira, i prilikom radova sa KR bili su najosnovniji manipulatori, i to tek nakon tromesečne obuke u jedinici.
Još jednom naglašavam: mornari nisu imali pristup raketama bez prisustva oficira i podoficira, posebno ne u takvim delikatnim radnjama kao što je ukrcaj - iskrcaj raketa sa kamiona, broda i sl. Nema šanse da su oni nešto radili sami!

Činjenica je da je prilikom manipulacije sa KR bilo grešaka i većih ili manjih propusta.

Jedan od najozbiljnijih se desio u Tivtu na vezu u MTRZ, kada je opalio top AK-230 (kratak rafal) sa jednog RČ, po hangarima RČ koji su bili vezani ispred njega. To se desilo devedesetih godina i svi brodovi su bili nakrcani bojevim raketama. Pogođeno je nekoliko raketa, ali sva sreća ne u rezervoare - osim jedne, koja je morala biti prinudno odbačena.

Još jedna nesreća se desila, kada se kamion nakrcan bojevom raketom prevrnuo sa puta (greška upravljačkog mehanizma na kamionu), na bok. Opet, raketa nije oštećena u predelu rezervoara, pa je sve prošlo bez značajnijih posledica.

Prilikom krcanja P-15 na RČ, na Pristanu, posada broda je slabo nametnula čelik čelo na vitlo, pa je bojeva raketa kliznula niz lanser. Opet se ništa značajnije nije desilo: otpao je startni motor.

Nekoliko puta je došlo do curenja pogonskih komponenti kod ukrcanih raketa, u lanserima. Uvek se radilo o zamoru materijala na kritičnom segementu u sistemu napajanja rakete oksidatora gorivom i oksidatorom.

Jednom prilikom je grupa pitomaca iz MTSVŠ bila na obuci u MTRB, na Prevlaci. Obuku je držao oficir iz raketne baze, ali ko će da doskoči pitomačkom nestašluku - jedan od njih je pritisnuo dugme na kontrolnom punktu i aktivirao piropunjenja u raketi. Sva sreća, piropunjenje za rasklapanjenje krila je bilo odspojeno, pa niko nije povređen. Da su se krila kojim slučajem rasklopila sigurno bi bilo težih posledica jer su svi pitomci stajali neposredno uz raketu.

I da ne nabrajam dalje!

Napominjem još jednom, da u toku moje vojničke karije nije bilo težih grešaka, nesreća i incidenata prilikom rada sa KR (ni u raketnim bazama, ni na brodovima, ni na obalskim lansreima). A sve je to rezultat temeljne obuke i veoma dobre stručne osposobljenosti ljudi koji su obavljali taj posao.
 
 

Podoficir mi je krstio oba sina, pored mnogo oficira prijatelja... eto kako ja mrzim podoficire.

Stvarno ne želim u offtopic, ali evo:

"Ovo se sjećam,jer se žalio neki od ljudi iz baze,pošto su ga patili,recimo za oštećeni otpornik,i na kraju je morao da plati iz svog džepa.No nije bio major." - moj zaključak iz navedenog: oficir ne bi platio jer ni major nije platio razbijenu raketu a podoficir platio otpornik.

"Dakle,možda su bile i "balvanke" ne znam,ali za tu koja je ispala vjerujem da je bila bojeva, koja je postala "balvanka" zbog napredovanja-čina." - kod podoficira napredovanje nije nikad bilo nešto oko čega su mnogo brinuli, znači zbog napredovanja oficira.

"Samji pregled su radili i mornari( po količini i ispravnosti,jer starješina nije mogao stići sam u roku." - a topik i post su o protivbrodskim raketama.

Iako Vi ne želite izvinjenje, ja se izvinjavam jer sam naknadno shvatio da Vi volite oficire, a ne mrzite ih nikako.

U životu nikoga ni za šta nisam optuživao, još manje lažno. Molim Vas pročitajte pažljivo svoj post pa vidite sami šta bi zaključio neko ko nema interes da brani jedan ili drugi stav.

Karlo, postovi su Vam često nedovoljno jasni, znači da sami izazovete neke reakcije koje Vam posle ne prijaju.

I ja završavam, neću Vam više odgovarati ma šta rekli/napisali. Pozdrav i Vama @Karlo.

Torpedo, jesu li ove rakete, odnosno učila, na prodaju, i ako jesu, koja im je cena?

Не знам. Нисам питао. Ваљда јесте. Била би фора да ово држиш у дворишту.

@Boro bolje bi bilo da mi malo odmorimo.Stvarno postajemo nejasni ali sada Vi daleko više od mene.Ne mogu Vam olakšati i na Vama jasan način odgovoriti.
Kad sam izašao iz vojske nisam bio podoficir,nego mlađi oficir a Vi bi trebalo to da znate.Kakve veze ima kumstvo i "ljubav"prema podoficirima  meni je nejasno,jer nisam niti tražio da me volite kao podoficira.Htio sam reći,a i Vi ste naveli,da ste naplaćivali oštećeni otpornik od podoficira jer ste bili sigurni da je on njega "otuđio".Vjerujem da niste ni sada posle mog objašnjenja sigurni,da se otpornik može oštetiti u transportu a može i izgoreti.Što je tu upetljan mornar i zašto se njemu nije moglo naplatiti.Možda je čovjeku jednostavno promaklo,a on nije imao neku odgovornost,što se to nije reklamiralo u roku.Eto sad bi ovo trebalo biti da mrzim i mornare.
Da ne dužim,moja je intencija bila da napišem primjer kako bojeva raketa može postati školsko učilo,jer je oštećena nedovoljnim znanjem navedenog majora.Koliko je to van topika neznam.
Što se tiče jasnoće pisanja prihvatam da vjerovatno nisam jasan ali pogledajte  sebe,Vi počnete post odbranom čovjeka koji je možda i ne pažnjom vidio ono što mu se "učinilo",pređete na ubacivanje neistina i o meni i drugim podoficirima i mornarima,i na kraju savjetom-optužbom za "jasnoćom",te o promašaju u vezi topika.Da ne nabrajam dalje,ovo je meni malo više nejasno.
Nije trebalo da mi se izvinjavate,jer očito niste shvatili i nije iskreno i ne vređa me.

Poz.

Ma ne u dvorištu - ovo se svakako mora spasiti, i mora otići u neki muzej, ili postati eksponat u vojnom školstvu.

Nije mi uopšte jasno kako su se te rakete našle na ledini i ko je doneo odluku da se one bace?

Дај да покренемо неку акцију. Ако оћеш могу да одем до Војног музеја и да им кажем да то тамо лежи и да им предложим да дотерају све три или бар једну ракету у Београд. Не знам да ли ће мене да слушају као цивила. Можда неко са форума има везу да то спасе. Пре свега треба видети колико пара тражи овај са отпада за њих.

Odluku je doneo neko ko nema osećaja a čini se ni kompetencije.

Torpedov predlog je dobar, ima li neko nekoga poznatog u Vojnom muzeju?

Може, а може и да се купи ракета и да се одвуче негде да не дођу неки који немају појма шта је то и да их претопе. Не знам само колика је цена килограма гвожђа.

Raspitaj se koliko majstori cene taj otpad ( sve tri) pa da vidmo možemo li da skupimo neki dinar. A možemo da probamo i da zvanično, kao forum, kontaktiramo Vojni Muzej preko mejla, pa da vidimo šta oni misle o tome.

Морао бих поново да идем тамо. 60 км у једном правцу. Немам времена радним даном. Морало би да чека викенд. Моја процена је да би ово коштало око 250-300 евра због масе. Поред тога требало би обезбедити дизалицу и камион за превоз.

Rakete u ovakvom stanju imaju oko 700 kg (furda: aluminijum, čelik, malo prohroma, i elektronska furda), plus kolica na kojima stoje.
Bilo bi dobro da se za sada samo sklone, dok se neko od nadležni ne predomisli (ako mu se ukaže o čemu se radi), i donese odluku da se ne pretvore u otpad, već da se zadrže u takvom stanju u kakvom su sada.
Kasnije bi se iznašlo rešenje: školski centar, vojni muzej, Pivka ili nešto slično!?

Za sada je bitno da se ne unište!

Pravilno razmišljanje. Al je..ga nema tehničke kulture, nema odgovornih ljudi na odgovrnim funkcijama. Pa tako od ovoga neče biti ništa.

Več zamolio Torpeda za detaile, da mogu proslediti dalje.

Verovatno bi se našao neko od odgovornih, ako mu se ukaže i objasni o čemu se radi.
Da bi sesačuvale ne košta skoro ništa, a za 50 godina će biti dragoceni eksponat u nekom muzeju ili vojnoj školi.

Ovo odlaganje raketa na otpad mi liči na sledeće: došla čistačica u neku prostoriju i ne pitavši nikoga jednostavno izbacila smeće ... :'(

U duhu samoupravljanja, Jožefe. Što bi glas čistačice vredeo manje od glasa bilo kog drugog radnika!? :P

U doba samoupravljanja bi svaka čistačica bila osuđena na višegodišnju robiju za ovakav "propust".

Доба самоуправљања још није прошло ако нисте знали. У Србији постоје предузећа која још увек имају друштвени капитал.

A čistačice učestvuju u donošenju odluka bitnih po preduzeće na radničkom savetu...hau jes nou.

Samo radi znanja i ravnanja to nije vojni otpad, to je privatni otpad koji pretezno kupuje i prodaje vojnu opremu.

Da, da. How do you does? Yes, I very was! What`s be to you? Umglaubnicht! Naročito i osobeno.

203 ORD Lastovo, od juna 88.do marta 89.......bio sam u potkopu sa raketama hiljadu puta, kad se je vežbalo krcanje raketa uvek je bio neki oficir sa nama...vežbali smo uvek sa bojevim raketama, nismo imali takozvanih balvanki....to što je napisao Lovac i Boro Prodanič, da mornari nisu imali dostup do raketa nije istina, jest da je potkop bio zaključan ali su nonstop mornari raketaši dolazili kontrolirat temperaturu u potkop...ono na početku kad sam cepao stražu...pa ti dosadno pa ideš sa njim u potkop nešto iz radoznalosti a mene iz tehničkog aspekta ionako me je sve zanimalo....posle kao desetar  bio sam jedanput bio dežurni kasarne, jebiga bili dopusti pa nije bilo tričetvrt oficira(tada jih je bilo 25)celi avgust i pola septembra dežurstva su cepali troje stažista...ali došao je septembar pa su se skinuli, tako da sam imao sve ključeve od svega šta je postojalo ...sečam se da je kf Marinković komandant otoka zvao svakih pola sata jel je sve u redu...jebiga raketle su to... ;D pa makar zastarjele..sečam se i toga da se KR 22 nikad nisu krcale, valjda su bile tolko neprecizne da je jedva koju termoelektranu mogla pogodit....

@Alfa, ne želim da ulazim u raspravu sa tobom, kao uostalom ni sa jednim članom foruma, ali u životu sam odslušao barem 500 priča raznih Tarzana, Ramba, Marka Kraljevića i inih junaka koji su u vojsci ..... sad da li desetaru, da li kapetanu ili majoru ... zavisi od herojstva onoga ko je pričao ...  lupali čvrge, šamare ... radili šta hoće i tako. Imam i jednu ličnu priču sa mornarom sa TČ 217 ali odoh u OFF.

Tri četvrtine oficira nije moglo da bude odsutno iz kasarne osim ako su izginuli svi u istom autobusu.

Koja raketa može šta da pogodi, ne znam, laik sam za to, ali mislim da si i ti.

Bojeva raketa može da posluži za vežbu ali sigurno nije bila "oštra" - znači nedostajalo je nešto što mornari nisu ni znali da je potrebno za start rakete.

Ali eto, rekoh da neću u raspravu a skoro da se raspravljam.

Izvinjavam se i tebi kao i neki dan drugom uvaženom članu, verovatno si sve u pravu a ja živeo i radio u neznanju i zabludi.

A kako ste sve u pravu, stvarno me čudi da je SFRJ opstala i godinu dana uz takvu vojsku.

Ako pogledaš moje postove, vidičeš da sam več pisao šta se sve dogadjalo na ostrvu....ne da se mi još jednom pisat..ali sve što sam napisao dosad je živa istina, ja ne kritiziram JRM ili JNA jer meni je na Lastovu bilo lepo, video sam takve stvari koje ne može svako a sad je i nemoguče.....a u moje vreme več se je osečalo stanje raspadanja Jugoslavije a ni raketno naoružanje tada nije bilo neki vrhunac tehnike pa je zato možda bilo sve opuštenije....

OK. I ja sam rekao da je sve istina, a ja živeo u zabludama (lako za mene, uz mene u zabludi je bilo na hiljade ljudi...).

Marinkovića lično poznajem vrlo dobro i znam šta bi on dopustio a šta ne bi ni po koju cenu.

Povlačim se iz rasprave definitivno.

Još samo čekam da se javi neko iz 5.MDDBR Pula da mi napiše kako je tamo bilo jer sam ja bio slep kod očiju i gluv kod ušiju pa nisam ništa čuo/video te ništa i ne znam. :) Tada ću se opet uključiti u rasprave ove vrste ("ja sam vukao za uši kapetana a majoru lupao čvrge") da se zahvalim čoveku što me je prosvetlio, a do tada, srećan sam što meni nije niko lupao čvrge dok se igrao bojevim granatama i ručnim bombama.

Uuups, tada sam bio kapetan I klase, meni je sledovalo čupanje ušiju a ne čvrge.

Zbog mene možeš biti Admiral Flote ali to ništa nebi promenilo stanje u jedinici i opčenito na ostrvu...da li si možda čuo kako su smenili komplet posadu u kasarni Jurjeva Luka na Lastovu...ili kako je jedan šiptar ukrao šarca i sanduk municije i uzeo za taoca jednu ženu koja je radila u kantini u uporištu....to nisi sigurno čuo....mislim da je tada Marinkovič tek preuzeo komandu nad otokom od tada još majora Luke Džanka...ili kako je bilo kad smo imali uzbunu i kad smo ganjali(tražili) oficire po Ublima i jednog našli pijanog kao letva kako leži pored svog 1300 na parkingu hotela Solitudo...za onu dvojicu pijanih bila je zamjena ali za ovog nije bilo..bio je glavni vezista kod nas, jer tada smo več imali nove radiostanice i samo on je znao radit na njima(da me jebeš ne mogu se setiti kako mu je bilo ime)....podeblji roman bi mogao napisati o...

Alfa, očito, malo te sećanje vara. Bilo je to davno, a bio si mornar pa ti se malo pobrkalo, ono malo znanja o raketama. Doduše, većina mornara u raketnim baterijama nije ni znala razlikovati rakete P21/22, pa ti ne zameram.

U obalskim raketnim baterijama se uvek čuvalo 2 b/k raketa. Jedan b/k je bio u punoj bojevoj spremnosti (napunjeno sa pogonskim komponentama i spremne za upotrebu), a drugi b/k je bio napunjen samo raketnim gorivom, a oksidator se čuvao na položaju u namenskim aluminijumskim rezervoarima (u potkopu), a posade SOPL-ova su bile obučene da u slučaju potrebe (po naređenju pretpostavljene komande) izvrši popunu raketa sa oksidatorom i dovede ih u stanje pune bojeve gotovosti. Sve se to radilo zbog čuvanja resursa raketa.

Svaka obalska baterija je imala 2 SOPL-a (bile su stacionirane na Malom Lošinju, Visu, Lastovu i Obostniku), to znači da je na svakoj bateriji bilo 4 rakete u punoj b/g i 4 rakete u b/g bez oksidatora. Uvek su bile zastupljene i P21 i P22. Najčešće je bilo 6 P21 i 2 P22, ili pola - pola. Sve po naređenju pretpostavljene komande.

Što se tiče preciznosti rakete P22, ti o tome ne znaš ništa, i bolje da ne pričaš o tome. Isto tako, šta znači savremena ili zastarela raketa - šta ti o tome znaš, da bi mogao davati meritorne izjave o tome!  

Što se tiče tvoje rekacije vezano za pristup raketama - opravdana je u tom smislu, što u svom postu nisam bio sasvim konkretan i jasan: vojska (ročni sastav) jeste bio zadužena da daje stražu oko ili u objektima gde su se čuvale rakete, da održava čistoću u skladištima, itd, ali nikada vojnik nije smeo prići raketi, otvarati poklopce na njoj i bilo šta prčkati na njoj bez prisustva i izričitog naređenja starešine. To je bilo pravilo koje se moralo poštovati u svim raketnim jedinicama. Ako je kod vas na Lastovu neko od mornara prčkao nešto na raketama - radio je to svoju odgovornost i mogao je biti žestoko kažnjen, ili zbog svog neznanja prouzročiti katastrofu.

SOPL-ove na Latovu smo raketama popunjavali iz raketene baze sa Prevlake i odlazili smo tamo svaka 4 meseca radi redovnih provera tamošnjih raketa (možda smo se i sreli). Uvek smo dolazili sa dva kamiona (sa potrebnom opremom za proveru) i nekoliko manjih vozila za ljudstvo. Dovodili smo i vojnike (vozače), oni su spavali u kasarni, na brdu, a mi starešine ili u Sireni ili u Solitudu.

Zato, Alfa, preporučujem ti da ne brkaš pojedine pijane oficire i podoficire sa stanjem i tipovima krilatih raketa, i da vojničku dužnost i čast ne gledaš kroz njih.
Sve se može posmatrati i argumentovati kroz pozitivne primere i bilo bi lepše, jer toga sigurno ima puno više nego pijanih pojedinaca koji su prvenstveno kaljali svoj ugled!

Mornari su sto se tice raketa radili isto sto i rocvna vojska na aerodromima... davali strazu, bili vozaci motornih vozila i s vremena na vreme pokrivali - otkrivali cerade. Nemojte da sirite partizanske price bez potrebe...

Nisam ja nogde napisao da je iko prčkao po raketama, ali da smo imali dostup do raketa, imali smo! IR raketa je bila glava drugačije boje, tako da znam o čemu pišem...rakete su se menjale tačno 8.decembra 1988...kako to znam tako tačno..znam jer imam rodjendan taj dan....komplet raketa koje su bile nakrcane, bile su 4 u desnom bunkeru, a četri u levom....problem je bio sa desnom Vulkan dizalicom koja je bila neispravna(bimetal je nonstop izbacivao) a ionako imali smo samo jedan ram za dizanje i krcanje, drugi koji je bio polomljen bio je sakriven iza kutija gde su bile Strele 2M (mislim da je bilo 20 sanduka)...

Čim si zapamtio da P22 ima drugačiji naglavak, dao si nam do znanja da su i one bile na položaju!

Što se tiče držanja raketa na položajima: one su se držale u punoj b/g 2 godine, a u međuvremenu su proveravane svaka 4 meseca od strane stručnjaka iz raketne baze.
Toliki je bio propisani resurs. E sad, ako je njihova zamena pala na tvoj rođendan - to je čista slučajnost!
Posada na položaju je morala vršiti propisane dnevne, sedmične i mesečne preglede. Svaki od tih pregleda je bio strogo definisan!

Да ли то мења целу ствар? Озбиљно те питам.

You've just scratched the surface...

I ako vjerujem da bolje stojite sa materijom i slažem se sa većim djelom teksta,mislim da ste post trebali na drugi način započeti,jer je ovo nastavak onog što je @Bora koji nije niti u topiku, izazvao.Naime,mislim da Vi nemožete znati koliko ko zna i koliko mu je dobro sjećanje.Očito se u odbranu predhodno navedenog,tako počeli i tako napisali ovaj post.Da ne gledate unazad @Bora mu je natovario i da je udarao čvrge i izvlačio uši i da ga je ponizio da on nije vidio realno stanje u vojsci.
Pregledao sam pretraživačem postove @Alfe i nigdje nisam našao ništa od toga.Dakle,ono što je napisao u prvom postu na ovoj strani je izazvano a ne njegovo neistinito zapažanje,barem u većini.
Neznam njegovo iskustvo ali iz primjera koji ide i malo OFF.
Pogledajte topik Podm. JRM i vidjet će te da sam se kačio sa @Plavnikom da su mnogi mornairi i nisu bili prisutni na P a kamoli upravljali određenim uređajima.U moje vreme je to bilo nezamislivo jer su i starješine morale dobrovoljno pristati(vjerovatno zbog opasnosti po život).Međutim,kad sam vidio na fotkama poveći broj mornara na vezu,Kad mi je predočeno da su stvarno bili i pelisti i dr. promjenio sam stav.Sigurno da je tome doprinelo i moje zapažanje da je sve manji broj ljudi dolazio u pitomce,da su pitomci mogli imati i civilno odjelo u toku školovanja,da su "aktivirali" i ljude iz građanstva u vojnu službu itd.
Možda bi trebalo dodati i da je prije nego što ću izaći iz JRM veliki broj starješina otišao iz JNA u mirovinu zbog benef.staža itd..
Dakle,meni nije baš neuvjerljivo,da su sobzirom na nedostatak starješina i desetari davali dežurstvo,pa i da su bili starješine manje disciplinirani i s obzirom,da je zbog manjeg izbora i nivo kvaliteta starješina vjerovatno opao.
Inače smatram,da je dobro što ste problem prevazišli ali i da treba voditi računa kome se primjedbe upućuju odnosno uzrok.

Poz.

Verovatno menja. Naime da je to vojni otpad to bi znacilo da su ta sredstva u vlasnistvu vojske,  ovako znaci da su ta sredstva prodata i da je novi vlasnik onaj ko je to kupio dakle otpad na Ubu. Formalno gledano oni mogu sa tim da rade sta im je volja.

https://www.google.ba/url?sa=t&source=web&rct=j&url=http://m.youtube.com/watch%3Fv%3DlwQArer2wdQ&ved=0ahUKEwi7rLj7vtTPAhVnC8AKHfQ1CSIQwqsBCBswAA&usg=AFQjCNERJDCuVAsplyT5SagohW4vue_R0w&sig2=DYMh4QhvoEf7XaLhVThcjQ

Evo gazde pa se dogovorite.

Што значи да ако идемо у акацију спашавања да треба да дамо паре како би извукли ракете... Јасно ми је.

Da dodam svoje mišljenje koje se neće nekima svidjeti jer je veoma prosto i bez "grandomanske uslužnosti".

Mislim da bi o tim raketama trebalo obavjestiti VOJNI MUZEJ-nadležne.Ukoliko su oni zainteresovani,naći će rješnje,ako imaju mogućnosti.Moguće da ima još tih raketa i po magacinima a možda je neka i iz grupe ovih ostavljena za muzej da vi neznate.
Uloliko pak želite sebi lično kupiti koju,to je Vaša stvar.Sjećam se što je 99-te išlo za Tomahavk,kad su obični ljudi čuli njenu vrijednost u dolarima.Navodno je neki "domaćin iz Srbije,poželo da mu padne u dvorište,pa ako može i više komada". :laugh:
Ove vjeroatno ne mogu biti štetne u velikoj mjeri,pa ako netko voli da ih ima u dvorištu,zbog "statusa", neka jih kupi. :laugh:

Poz.

@Karlo, povukao sam se iz rasprave sa Vama ali Vi niste, pa sad raspravljate sami sa sobom.

Čudna Vam je percepcija stvari - ništa što ste rekli nije tačno jer ne rečenice/postove čitate do kraja. Nikome ništa nisam natovario - čak ni @Alfa nije reagovao, govorio sam u alegoriji o vojničkim pričama nakon odsluženja vojnog roka.

Drugo što niste pročitali jeste da se radi o jedinstvenim primercima školskih raketa, pa nema ni jedne negde u muzeju a da mi ne znamo - prosto jedine su, drugih nije bilo u SFRJ.

Sad se stvarno povlačim iz diskusije sa Vama, i molim da me ne prozivate bez preke potrebe, onako po inerciji. To što sam sa Vama prešao na "Vi" znači da ne želim kontakte, osim ako baš moram zbog interesa foruma ili nekih drugih ljudi. Vaš post više sigurno niti ću citirati niti navoditi, molim za isto.

Hvala unapred na razumevanju!

Будући да су поруке ван предмета о коме је реч, можда би могли да отворимо посебну тему о војним отпадима у државама бивше Југославије? Материјала за причу (или слику) има превише. Питање је, међутим, да ли тај (силни) отпад има историјску, афективну или само употребну вредност (као секундарна сировина)?

Karlo, prvo da naglasim: svi ovde na forumu smo na Ti, tako da u buduće nemoj mi govoriti Vi. To mi deluje previše službeno! Ovde smo svi drugari sa istom sferom interesovanja, dobrovoljno učlanjeni na forum, tako da službena distanca među članovima nije potrebna.

Drugo: iz svog dugogodišnjeg iskustva veoma dobro znam koliko mornar ročnog sastava, za vreme služenja vojnog roka može naučiti o krilatim raketama. Imao sam puno mornara u svom pogonu, svake godine nekoliko generacija, zna se za šta su oni bili zaduženi, koji su bili njihovi zadaci i obaveze. I nikada sa njima nisam diskutovao o preciznosti P22; da li ona može da pogodi brod u pokretu ili termoeletranu!?
Dao sam sebi slobodu da na osnovu alfinih tekstova o raketama i raketnoj bateriji na Lastovu ocenim njegovo znanje! Sviđalo se to tebi ili njemu, nije bitno, jer sam svoje postove potkrepio činjenicama.

Treće: Ja se do sada u tvoje postove nisam petljao iz jednostavnog razloga što je tvoj stil pisanja veoma konfuzan, i često nejasan. Postovi su ti nepregledni, puni osnovnih pravopisnih grešaka (neznam, ne ću i sl.), zbijeni (iza tačke i zareza obavezno dolazi razmak, nova misao bi trebala biti izrečena u novom redu ili pasosu, odvojena od prethodnog teksta, itd. itd. itd. ). Prosto rečeno: tvoji tekstovi su mi bili često nejasni, i nisam imao vremena i motiva da ih dešifrujem. Često u njima nisam mogao pronaći ideju, bit šta je ''pisac hteo da kaže''. A sve to zbog forme tvojih tekstova i načina iznošenja svojih misli, gde ne često poštuješ osnovna načela pismenosti.

Karlo, ovo što sam napisao, nemoj shvatiti kao atak na ličnost ili ličnu uvredu! Sve što sam napisano - izrečeno je radi poboljšanja kvaliteta ovog foruma.
Nije Paluba forum za grand paradu, nego je skup stručnih ljudi, koji su se ovde našli da iznesu svoja iskustva vezana za naoružanje i da ispričaju svoje uspomene vezano za istu tematiku - pa da drugarski prodiskutuju o tome. Ja ovaj forum doživljavam ujedno i kao edukativni i informativni forum - jer se na njemu uvek nauči nešto novo, i zbog toga članove koji ''drve i filozofiraju'' bez razloga ili iznose svoje maštarije, režem bez pardona.  

Karlo, nadam se da te nisam lično uvredio, i da ćemo i u buduće imati plodne tekstove i plodne diskusije!

Takva tema vec postoji https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6678.0.html

Lovac..ja ne maštam, sve što sam napisao stoji, reagovao sam na post da mornari nisu imali dostup do raketa...imali su itekako su imali!Ja ne znam kakve su mere osiguranja imali na drugim ORD-ovima ali kod nas je bilo tako kao što sam napisao.Nigde ja nisam napisao, da smo mi sami čačkali po raketama, napisao sam kad smo vežbali uvek je bio neki od kibernetičara sa nama  ;D.. ali ja ne znam, što su po danu svake 4. sata dolazili mornari kontrolirat oksidator i ostale pizdarije koje su bile u potkopu, ja stvarno ne znam čiji je to posao bio, ali znam, da je to bilo na ledjima nas mornara, sečam se, kad je preuzeo šibeniški VPS kontra admiral Erceg, da smo dva dana spremali potkop in naftirali SOPL-ove i bili smo SAMI...mislim da je model došao u ponedeljak kad je bio tehnički pregled i tad su ustanovili da je jedan od SOPL-ova(onaj koji je bio na paradi u BG..85 god.)bio neispravan....silos se nije mogao okretati iz kuka.....pa su dolazili neki tehničari 3.meseca svake sedmice pa nešto kobajagi popravljali ali nisu ništa napravili...silos smo sa kurblom mi mornari motali okolo....na kraju smo SOPL oterali u trajektnu luku Ubli i ode on za Split, nemam pojma zašto!Na kraju se je ispostavilo da su došli Rusi i oni ga popravili, za ovo ne znam da li je istina ali tako su pričali oficiri.Da sam bio dežurni kasarne jedanput, bio sam!Kad nije bilo kk Ivančića, glavni je bio pbb  Bednar Boris, on lično mi je okačio dežurstvo zato što su imali poverenje u mene..na kraju sam bio najbolji mornar svoje klase kad sam se skinuo..ono kad nisam bio na straži(preko sto dana straže kao stražar, razvodnik i komandir straže)bio sam glavni magacioner za sredstva koja su se nalazila u krugu kasarne, na kraju su mi uvalili još artiljerce a inače sam bio komandir prvog streljačkog voda, odgovarao sam samo Ivančiču, Bednaru i još jednom pf ali se ne sečam imena..a bio je još jedan, stariji vodnik iz Vojvodine..mislim da se prezivao Topalski ili tako nekako.....

ако могу да помогнем око оних ракета учила... 014 489222 отпад уб

Hvala. :)

служимо народу! ;D

Clan @alfa pise iz svog kuta vidjenja, sto je dragocjeno za ovaj forum. Naravno da , mornarski-vojnicki sastav, na neke stavri u tadasnjoj vojsci gleda senzacionalisticki, to se ne moze osporiti, ali da u njegovom pisanju ima i istine to mogu osobno potvrditi.
Obilazeci, po potrebi sluzbe, dosta cesto, isturene/udaljene jedinice JRM na otocima, mogu potvrditi da se disciplina znacajno razlikovala u odnosu na one na obali.
Alfa u stvari potvrdjuje postojanje discipline, ali takodjer potvrdjuje (sto i sam mogu potvrditi) da su se starjesnine u jednicama gdje je nadzor bi manji zbog udaljenosti, dosta konformisticki ponasale, odnosno da su duznosti koje su njima pripadale, transferirali na mornare u koje su imali povjerenja, sto i ne mora biti lose, jer delegiranjem poslova, nisu mogli delegirati odgovornost. znaci da su morali itekako voditi racuna kome prenose dio svojih obaveza.
Kada se radi o isturenim vojnim objektima, generalno, disciplina se mogla podijeliti vremenski na dva dijela, za radnog vremena i poslije radnog vremena. Razlika je bila ocigledna, ponekad i drasticna, pogotovo u jedinicama manjeg brojnog sastava.
Ponasanje ljudstva, pa i starjesina isturenih jedinica se znacajno mijenjalo, postajalo je vojnickije, u slucaju najavljene posjete "sa kopna".
To se u organizacionom ponasanju zove " koalicija najmanjeg zajednickog interesa" kada se svi trude da zadovolje kontrolu da bi kasnije nastavili po starom, odnosno zadrzali privilegije, Cesto im je i uspjevalo. zbog nezaintresiranosti ili nekompetentnosti kontrolno-nadzornog organa.
   

Zanimljiva tema

Пусти телефон. Дај паре.  ;D

Nisam naisa na podatak koje godine su stigle RBS-15. Zna li netko

Pred kraj osamdesetih (87 - 88 ?) su počele stizati.
(ako me sećanje ne vara - davno je to bilo!)

Ja bih prije rekao 1990.

Ima li nekih indicija, da se razmišljalo i o uvođenju lakših proturaketnih sistema kao Si Skju, Pinguin ili AS-15TT?

Ma koje li budale... mislim jedno, pišem drugo!! Ne proturaketne, protivbrodske rakete!!

Proturaketne, protubrodske, protugradne (protiv gradova), sve je to isto, raketla je raketla

Hvala

Ruska vezba na artiku.

Na 2.35 gadjaju sa Rubezima 2 komada i pogadjaju zaista malu metu. Meta ima radarske reflektore ali prilicno skromnih dimenzija kao uostalom i cela meta a postigli su direktan pogodak. Izgleda da se gadjalo bez bojeve glave.

https://youtu.be/_4D6f4E1-Os

RBS , na ogled v Šibeniku 2016

[attachment=2]

[attachment=1]

Kolika je mrcina ova raketa Granit.

Pa kad ste videli da su Rusi napravili "nešto malo".

I to što kažeš.


PBR u naoružanju 2015. godine.

[attachment=1]

Odlično poređenje sistema. A i čovek mora da je Rus, barem 2,8m! ;D

Od kada datira ovaj snimak?

Prosto neverovatno da Rusi još uvek koriste rakete Styx.

Bez obzira što rubež po svojoj koncepciji još uvek važi za relativno moderno sredstvo (na jednom veoma pokretnom vozilu su radar za otkrivanje i praćenje cilja, kompletna aparatura za upravljanje gađanjem, sa izvorom napajanja potrebnim za rad, plus 2 rakete).
Činjenica je da su rakete dobrano zastarele, mada pri nekom masovnom udaru sigurno mogu obaviti opasan posao.

Cilj jeste mali - ali ako se ima na umu namena tih raketa - one mogu pogoditi male i pokretne ciljeve.
Kada analiziramo gađanja JRM sa tim raketama: i kod nas su mete bili mali rashodovani brodovi. 
 

Snimak je navodno sa neke vezbe u 2017. god

https://youtu.be/x8Mn7qnX9lc

https://youtu.be/BUaIJVlsU8U

Iranska verzija P-15.

https://youtu.be/2QKHBij679s

Lepi snimci Iranske mdifikacije P-15.
Ne znam od kada datiraju.

Očito je da, bez obzira što su te rakete dobrano zastarele, još ih uvek ima u aktivnoj službi u mnogim mornaricama sveta. Ne samo u tzv ''kikiriki'' državama, već i u ozbiljnijim mornaricama kao što su Iranska, Vijetnamska, Kineska, Ruska, Alžirska ...

Pratim pomalo trgovinu naoružanja, i vidim da su kompletne rakete i rezervni delovi za njih još uvek traženi artikli na svetskom tržištu.

Skoro su Poljaci prodali određeni broj raketa P-21/22, jednoj dalekoistočnoj zemlji.

U kabinetu.

[attachment=1]

29.klasa MVA u raketnom kabinetu.
Prepoznajem Radića, Komenenda Lasla, Hristov Dušana, Vukasovića, Jelen Jožu......

davno bilo  :'(

Predavac, tada major Kuzmanovic, zivi u Splitu (inace iz Bugojna)

U nase vrijeme bio je ppuk

60 Sekunden Bundeswehr: Lenkflugkörper RBS15

https://youtu.be/wTBjHpqtiIs

Kako danas izgledaju roboti.  :)

Nijemcima je trebalo 13 godina da isvrse raketno gadjanje sa RBS-15

Ne znam da li je bila ova fotografija lansiranja protivbrodske rakete P-15, doduše sa raketne korvete klase Tarantul

[attachment=1]

Ono nijie P-15, nego P-20 ili P-21.
Lepa slika: krila još zatvorena, stratni motor u punoj snazi, marševski motor tek ''prihvatio'' ...

@Lovac

Kako se tačno razlikuju ovde na slici? Meni deluje kao P-15?
A i po podacima, raketne korvete klase Tarantul naoružane su sa P-15 i drugim tipovima raketa brod-brod, ali se ne pominju P-20 i P-21?

P-15 imaju fiksna krila, dok rakete P-20/21/22 imaju sklopiva.

A kako se one označavaju u SSSR/Rusiji? Jesu li one sve P-15, a sa modifikacijama P-15U (prva sa sklopivim krilima), P-15M i slično, a izvozne verzije nose oznake P-20, P-21, P-22?
Nađoh da su oznake P-21 i P-22 (objedinjena izvozna oznaka P-20M) izvozne oznake za SSSR rakete P-15M, a razlika u označavanjima (P-21, P-22) je u sistemu i načinu samonavođenja?

Uvek su mi ovi projektili bili zanimljivi, ali više kroz obalski sistem SOPL Rubež...  :)

P-15
P-15U ( P-20 izvozna oznaka )
P-15M ( P-21/22 izvozna oznaka)

P-22 je imala IC glavu za vođenje.

@MOTORISTA

Znači, ono ipak jeste fotografija lansiranja rakete P-15U ili P-15M, obzirom da se radi o SSSR/Ruskom ratnom brodu i projektilu?

Jeste.

Još par detalja lansiranja

[attachment=1]

[attachment=2]

Mislim, da ovo nije sasvim tačno.

Zapravo, postoji dosta nedoslednosti i nekorektnosti na internetu i u medijima vezano za označavanje raketa familije styx.

Izvorno, u SSSR stručnoj literaturi one su imale svoj kod (brojevi, slova) nešto u stilu 5R54, ili 5R94 (forma je naglašena, a ne i tačne oznake).

Ja lično, dolazio sam u kontakt sa tim raketama i literaturom koja je išla uz njih, u Libiji, Egiptu, Alžiru i kod nas. Literatura je bila na ruskom, engleskom i francuskom jeziku. U zemljama koje navodim oznake su bile sledeće, uz gore navedene šifre (ne pamtim tačne šifre po tipu):

P-15 - osnovna verzija
P-15U - modernizovana prethodna verzija sa sklopivim krilima
P-20 - planer i pogon sličan (!) prethodnima, ali je sve drugo na raketi različito i modernizovano
P-21 - slična prethodnoj, elektronika donekle modernizovana, samim tim i deo mehanike, koja treba da podrži modernizaciju elektronike
P-22 - ista klasa kao prethodna sa IC glavom za samonavođenje

Što se tiče postovanih slika:

Na prvoj se vidi da marševski motor još nije startovao, a samo što nije, što se vidi po tome što je gasogenerator (koji dobavlja G i O do motora) već krenuo sa radom (odbačen poklopac i dimi)
Na drugoj slici rade oba motora, vidi se kabel koji dovodi napajanje za start marševskog motora. Čini mi se da je kormilo kursa otklonjeno - što znači da se gađa sa uvedenim startnim uglom, a tu mogućnost imaju samo P-21 /22.

Napominjem: krila se rasklapaju 0,5 sek nakon pokretanja rakete u lanseru, a na slikama vidimo da se još nisu počela rasklapati.

Protivbrodske rakete u naoružanju brodova JRM imale su mogućnost unosa žiro ugla pre starotvanja rakete?

Iako su to sve rakete iz iste porodice, nikako ne smijemo iz samo nazvati samo P-15.
Rezlike izmedju P-15 i P-20, a da ne govorimo P-21 su velike. Ne samo u sklopljivim krilima, nego u elektronici, mogucnosti rada na razlicitim frekvencijama glave za samonavodjenje, visina leta, itd...
Zato bi bilo najbolje da zadrzimo nazive kako smo ih mi zvali u JRM - P-15 sa raketnih camaca, P-20 sa RTop i VPBR-ova 31 i 32, the P-21/22 sa VPBR 33 i 34, the BROM-ova.

Da li su Split i Koper mogli da lansiraju P-21/22?

Jedno veselo lansiranje.  ;D

https://rg.ru/2020/07/20/video-zapusk-rakety-p-15-termit-edva-ne-privel-k-tragedii-v-livii.html

poz.

Либијци....

Da, rakete P-21/22 su imale tu mogućnost.

Solaris, već smo imali taj snimak na ovom forumu. Ne mogu se tačno setiti, vršili smo i neku analizu, šta je pošlo po zlu.
Koliko se sećan, lanser je skarabudžen, a lansiranje je vršeno bez aparature, koja je neophodna za to. Mislim da je aktiviran samo buster, sve ostalo u raketi je ''mrtvo''.

Upotreba kineskih klonova P-15 raketa u prvom zalivskom ratu 1991.
Na pocetku vide je opis pokusaja napada PBR sa aviona Miraz a kasnije pokusaj napada sa kopnenih lansera.
Video ima titlove koji se mogu podesiti na srpski jezik.


https://www.youtube.com/watch?v=DDfDnZ7FiZg

Lepa slika lansiranja protivbrodske rakete P-15 (umetnička), sa broda klase raketni čamac...


[attachment=1]

Ovo nije raketna topovnjača nego raketni čamac, verovatno tip Osa II.

Važi, ispravljam i iznad.... :)

Ракетни катер (чамац) пр.205 "Цунами" - Оса 1, са хангарима за ракете П-15 прве модификације, без склопивих крила. Исте је имала и ЈРМ, а по облику броја 211 рекао бих да је представљен РЧ из РМ НДР.

Налетех на другом форуму на ову сличицу.

[attachment=1]


Питање за информисане. Јеменски Хути (Ансар Аллах) стварно имају П-21 и П-22? Из чега их ланцирају?

Mali OFF :)


Zanimljiva mi je ta vojno-trhnička saradnja sa Švedskom. Pored gore pomenutih raketa RBS-15, nabavljeni su i PA topovi 40mm Bofors L/70 i radari Žirafa. Šveđani su razvijali i SUV za modernizaciju tenkova T-55 i to je poslužilo kao osnova za SUV tenka M-84.

Kada je počela ta saradnja sa Šveđanima? Nabavkom topova 57mm Bofors L/70 za raketne topovnjače klase Končar?

Šta je još nabavljeno  od Šveđana?

Te rakete RBS-15B, u količini od oko 50-70 komada kupljene su za nove RTOP i preoružavanje RTOP "Končar", ali nikada nisu ugrađene u JRM, već tek u HRM, na dve RTOP klase "Kralj", jednu RTOP ranije JRM i dve RTOP kupljene od Finske.

RBS-15 su stavljene i na RTOP-21 "Šibenik"

Pa to i jeste jedna RTOP JRM koja je ostala u Šibeniku u remontu i preuzeta u HRM.

Švedska je kupila ronilice R2. DUT JNA je preuzeo švedsku koncepciju podzemne baze Željava kao i potkopa za brodove po ugledu na Musko bazu. Isto se odnosi i na mrežu podzemnih skloništa za morske mine i torpeda. Ekonomski jake neutralne Europske države kao: Švedska, Finska, Švicarska, Austrija i Irska nisu bile zainteresirane za pokret nesvrstanih.
Nabavljani su i neki švedski obalni radari montirani na TAM-150.

Kojih godina je to bilo?

Jesu li Šveđani učestovali i u konstruisanju raketne topovnjače?

nisu

RTOP tip 401 "Rade Končar" projektovao je Brodarski institut Zagreb.

Janesovi godišnjaci su godinama pisali da je projekat naše RTOP "po ugledu i slična švedskoj Spica 1. i 2. serije". Gledajući godinama, a naročito u Škorpiku dok sam bio tamo u remontu sa PČ, nikakve naročite sličnosti nisam mogao naći. RTOP 401 je duža, šira, ima drugačiju konfiguraciju pogona, dva SAK-57, drugačiju, mada sličnu elektroniku, itd. Unutrašnji raspored prostorija je takođe drugačiji. Oblik nadgrađa sličan je onom na malezijskim RTOP i nema veze sa švedskom Spicom. Sem toga, Spica su bile prvenstveno TČ, a raketama su preoružane tek posle 1985.

Možda zbog aluminijumskog nadgrađa?

PS

Lupam, u brodove se slabo razumijem, pa mi nemojte zamjeriti. :jok

Ruski raketni i torpedni čamci isto su imali aluminijumsko nadgrađe, mislim i većina manjih ratnih brodova u to vreme u svetu.