PALUBA

Brodarski institut u Zagrebu osnovan je polovinom 1946 godine.
Na površini preko 130.000m2 izgrađeni su laboratoriji i postrojenja za eksperimentalna istraživanja na modelima brodova, djelovima brodskih konstrukcija i uređajima za opremanje brodova.
Djelatnost instituta odvij se u teoretskom, eksperimentalnom i razvojnom istraživanju za Ratnu mornaricu, brodograđevnu industriju brodarstvo i ostalu privredu na području odgovarajućih znanstvenih disciplina.
Rezultati istraživanja u području ovih disciplina, kao sinteza, nalaze svoju punu primjenu u razvoju novih tipova plovnih objekata za Ratnu i trgovačku mornaricu.
U proteklom vremenu Institut je osposobio veliki broj istraživača, projektanata i konstruktora. Dana u svom sastavu ima mnogo naučnih radnika iz oblasti brodogradnje, strojarstva, elektrotehnike, elektronike, matematike, fizike i tehnologije.
Institut uspješno i naučno surađuje s odgovarajućim naučnim i privrednim organizacijama u zemlji i inozemstvu.

Ispitivanje brodskih modela u bazenu  

Duje, ako je to stvarnost - nema boljeg.

Cini mi se kao da je tekst iz sedamdesetih godina -- razmaha ukupne brodogradnje kod nas.

Da Jadrane, tekst je iz onih godina. Nisam posebno napomenuo, jer naslov teme "Galerija fotografija RM". Ja to razumijem iz "bivšeg sistema".
Pozdrav
Duje

Izrada modela propelera i izrada brodskih modela

Da, jasno je da je nazalost tako......

Udarno ispitivanje opreme (prva slika)
Ispitivanje u kavitacionom tunelu (druga slika

Boro, ti bi mogao malo više napisati o "kavitiaciji" u temi "pomorstvo". Sa problemom kavitacije susretali smo se uvjek pri remontovanju brodova. Dobro se sječam, da su bili korjeni listova elise (propelera) oštečeni svaki put prilikom pregleda propelera. Na TČ tipa 211, su na korjenu lista bili o otvori (rupe), da bi smanjili njen utjecaj.

Kavitacija (lat. cavus, cavitas) Isparavanje tekučine na pojedinim točkama struja kod velikih brzina okretanja elise (prpelera) ili lopatice turbine.

Duje

Važi Duje, obećavam. Postaviću to u "Brodomašinstvo za neupućene", samo ne smem da obećam kada. Već sam dužan parne kotlove, pruge koje je držala JRM, a imam posla 10-12 sati dnevno.

Ali, obećanja držim i ne zaboravljam ih!

Pozdrav. Do kavitacije dolazi na mjestima naglog pada pritiska vode (to su i mjesta s najvećim uzgonom) Na tim dijelovima se stvaraju mjehurići zraka koji nagrizaju metal. To su obično mjesta oko vrhova propelera, gdje je obodna brzina najveća, na završecima krila hidrokrilaca i na neravninama nastalim kod izrade propelera ili od mehaničkih oštećenja. Propeleri torpednih čamaca su relativno mali sa jako velikim korakom kako bi prenijeli  ogromnu snagu strojeva. Rupe u korijenu propelera nisu bile zbog kavitacije (jer je u korijenu obodna brzina najmanja) nego radi rasterećenja krila zbog mehaničkih naprezanja. Na DJČ su bili ugrađeni superkavitirajući propeleri koji su imali takvu formu da je kavitacijski kolaps dolazio iza krila propelera pa nije mogao mehanički oštetiti krilo, tj zadnji dio nije imao kapljičastu formu, nego je bio oštro odsječe. Nadam se da sam malo pomogao.

Minolovac, moram ti replicirati, mada ćemo razgovor o kavitaciji nastaviti kad postavimo temu u "Brodomašinstvo za neupućene".

Torpedni čamci nisu imali pri korenu lista propelera otvore za rasterećenje, mada bi to možda bilo i pametno, već su ti otvori nastajali upravo od kavitacije. Nisi napomenu da do pojave kavitacije nastaje na zadnjoj strani lista (krila) propelera pri vožnji broda napred, tu dolazi do takvog podpritiska koji prosto "čupa" materijal krila. Kroz jedno krilo propelera na TČ mogao sam da gurnem celu šaku, rupa vrlo nepravilnog oblika, sva u malim polukružnim udubljenjima. Posmatrao sam je lupom - identična je i mikrostruktura.

Svaki propeler ima određeni broj okretaja u kojem je kavitacija najizraženija, principijelno - veći broj okretaja, veća kavitacija. Radi čuvanja propelera, obično se u tom režimu ne vozi.

Više o kavitaiji za 15-ak dana, u "Brodomašinstvu..."

Zna li netko zašto je Brodarski institut bio osnovan baš u Zagrebu, a ne negdje na moru? (Recimo u Trogiru. ;)) Je li zbog neke infrastrukture koja je u Zagrebu već postojala?

Прво да мало допуним историјске податке (на основу ВЕ и чланака из МГ):
1947. године бродоградња је издвојена из Министарства поморства и припојена Министарству народне одбране и формирана је Централна управа бродоградње – а на њен предлог је влада ФНРЈ 18.06.1948. донела Уредбу о формирању Бродарског научног института у Загребу. 01.09.1956. године у Сплиту су Бродарски научни институт и Морнаричкотехнички институт (формиран 08.12.1952.) обједињени под Управом за морнаричкотехничка истраживања, да би 19.12.1959. у Загребу формирана Управа морнаричкотехничких института са 3 института (за бродску хидродинамику, за морнаричко наоружање и опрему и за бродоградњу). Од њих је 27.03.1967. настао Бродарски институт у Загребу.
Објекти неопходни за рад, првенствено хидродинамичка испитивања, грађени су од 1951. године а свечано су отворени 10.09.1959. Поред прототипних радионица и моделарница изграђене су и лабораторије хидродинамике: велики базен 276,3*12,5 м и дубине воде 6,2 м, брзи базен 302*5 м дубине воде 3 м са генератором валова, мали базен 44*3 м дубине 2,5 м, округло базен пречника 32 м и дубине 2,5 м, базен за поринуће бродова, велики кавитациони тунел са две мерне секције 1*1 м и 1*2 м у коме се постижу струјања воде до 11 м/с и мали кавитациони тунел 0,5*0,5 м брзине струјања до 8 м/с. У доба отварања ове лабораторије су спадале у светски врх сличних објеката.
Осим значаја за науку и развој, БИ је и у формацијском смислу био цењен - начелник установе је формацијско место генерала.
А зашто баш Загреб не знам тачан одговор. Претпостављам да је то због Свеучилишта и његове научне базе.

 Predpostavljam da je umesto zvezdice u tekstu trebao biti " na Kvadrat" .
A zašto ne Zagreb?
" Fakultet Strojarstva i Brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu"
 Studij Brodogradnje, Usmerenje Ratna Brodogradnja.
 

Bio sam u BI dosta puta, tokom osamdesetih godina; tada sam čuo priču da su bazeni punjeni morskom vodom (?!), i da voda nije menjana od kada su bazeni izgrađeni ...
Mene interesuje kako su oni dovukli toliku morsku vodu u Zg, i zašto?

Mali doprinos temi...
Za vrijeme studija neka predavanja imali smo na BI, pa smo imali priliku vidjeti veći dio instituta iznutra.
Meni i danas izgleda fascinantno.
Na par fotki (snimljeno mobitelom) vidi se bazen s generatorom valova. Zanimljivo je da je voda tolko mirna da izgleda (zbog odraza plafona) kao da je prazan. Čak su i prozori izvedeni tako da sunčeve zrake nikad ne padaju direktno na površinu vode, da se zbog neravnomjernog zagrijavanja nebi uzburkala.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Meni se čini logičnim da je Brodarski institut negdje na moru. Inače, studij brodogradnje imaju i Split i Rijeka. 

Logika je ostala na kapiji.  Kad je u vojsci bilo logike?

Тачно, студиј бродоградње имају и Сплит и Ријека - али га нису имали у време настанка Бродарског института. Први факултети у оба ова града основани су 1960. године, а студиј бродоградње у Сплиту је почео 1968. а у Ријеци 1969. године. Технички факултет у Загребу основан је 1926. године, а Стројарско-бродограђевни факултет као независна јединица основан је 1956. године. Значи, било је основа да БИ као научна установа приликом оснивања буде смештен у Загреб.

Iz P.E. I izdanje, 5. tom iz 1968. na str. 697., napisano od strane Ante Sentica iz Brodarskog instituta - uglavnom vec izneseno od Puebla

[attachment=1]

Pueblo je jučer napisao da "влада ФНРЈ 18.06.1948. донела Уредбу о формирању Бродарског научног института у Загребу. 01.09.1956. године у Сплиту су Бродарски научни институт и Морнаричкотехнички институт (формиран 08.12.1952.) обједињени под Управом за морнаричкотехничка истраживања, да би 19.12.1959. у Загребу формирана Управа морнаричкотехничких института са 3 института (за бродску хидродинамику, за морнаричко наоружање и опрему и за бродоградњу). Од њих је 27.03.1967. настао Бродарски институт у Загребу".
Je li to spominjanje Splita bila pogreška; ili su početkom pedesetih i u Splitu bili neki instituti pa su premješteni u Zagreb?

Pueblo je prije nekoliko postova napisao da "Технички факултет у Загребу основан је 1926. године, а Стројарско-бродограђевни факултет као независна јединица основан је 1956. године. Значи, било је основа да БИ као научна установа приликом оснивања буде смештен у Загреб."
Ne čini mi se postojanje zagrebačkoga Tehničkog fakulteta - vjerojatno s razvijenim strojarstvom, te u njegovu sklopu i brodogradnjom -  kao dovoljno jak argument da i BI bude u Zagrebu. Vjerojatno Fakultet nije imao bazene i ostala specifična čuda potrebna Institutu. Uostalom, BI, koliko mi je poznato, nikad nije bio zavod ili institut TF-a, odnosno in njega nastalog Fakulteta strojarstva i brodogradnje.
Govorim bez poznavanja konkretnih prilika i potreba toga doba, ali, ako je već znanstvena jedinica Instituta trebala neko vrijeme, dok ne stasa dostatno inženjera-specijalizanata, ostati u Zagrebu; zašto hardverske, tehničko-stručne jedinice nisu bile planirane razviti se u Splitu, Zadru, Rijeci...?
Uzgred, u to doba osniva se Filozofski fakultet u Zadru; kao članice Sveučilišta u Zagrebu, koji već od osnivanja u 19. stoljeća ima Filozofski fakultet u Zagrebu.  

Није грешка. У Сплиту је 1951. формиран Морнаричкотехнички биро, а његовим спајањем са Групом при ВТИ КоВ-а 1952. године у Сплиту је настао Морнаричкотехнички институт. Обједињавањем Морнаричкотехничког института и Бродарског научног института у Сплиту је 1956. формирана Управа за морнаричкотехничка истраживања. Ова управа је имала  под собом Бродарски научни институт, Институт за морнаричко наоружање и  електротехнику и Одјелак за студиј и градњу бродова. Даље је већ речено у цитираном посту.
Што се тиче избора Загреба за формирање и градњу БИ, рекао сам да не знам разлог за то и изнео један од могућих разлога. И даље сматрам да је у том тренутку то био прихватљив разлог: Загреб је имао технички факултет који је имао какве - такве везе са бродоградњом, а нисам сигуран да се тада планирало да се у приморским градовима оснују бродограђевни факултети. Сигурно се може наћи још разлога за и против - али би то све било нагађање (као, уосталом, и овај "мој" разлог) и то нас може удаљити од теме.

Мислим да је било негде у мају 1988. године, у оквиру студијског путовања , као слушалац последипломских студија ратне вештине обишао сам, са осталим слушаоцима  Бродарски институт. И мене су задивили базени као и начин рада, односно вештачко стварање валова. Присуствовали смо неком испитивању и возили на крану-мосту који се креће изнад једног од базена. Такође, први пут сам видео како раде моделе бродова које испитују. Нека браонкаста смола-пластика или тако нешто. Сви смо коментарисали то што је Институт у Загребу а не у Сплиту. Објашњење које износи Пуебло делује логично, но ипак су ту највероватније мало умешали прсте и  политичари.

Iako mi i dalje nije logično zašto je Institut u Zagrebu a ne u Šibeniku ili nekom drugom primorskom mjestu; recimo, kao vjerojatni argument za Zagreb može se iznijeti i to što je u relativnoj dubini, a ne na obali tj. periferiji države.
Što se tiče prstiju političara, razumljivo je da se pri strategijskim odlukama javlja i taj tzv. politički faktor - makar on bio iz tadašnjeg DSNO-a (ministarstva obrane).

Mali prilog temi ,da znamo o čemu se radi.

poz.

Nešto podataka o BI ima i u temi o sajmu naoružanja ASDA, koji je bio u Splitu ove godine.

Bazeni za ispitivanja

Da se vratimo na pitanje zašto Zagreb, evo izvadka iz razgovora s tadašnjim ravnateljem Brodarskog instituta prof.dr.sc. Vladimirom Koromanom, objavljenim u Hrvatskom vojniku (http://www.hrvatski-vojnik.hr/), broj 33, svibnja 2005.

Zašto je Brodarski institut smješten u Zagrebu, a ne u Splitu, Rijeci ili nekom drugom gradu na obali?

To je jako zanimljivo pitanje koje se često postavlja, a odgovor je vrlo jednostavan. Glavni razlog su bili kadrovi. U trenutku osnivanja Instituta bilo je malo inženjera brodogradnje i oni su uglavnom bili u Zagrebu, a uz to bila je važna i vezanost uz neko znanstveno središte. Inače to nije neuobičajeno, jer su i u nekim drugim zemljama takvi instituti osnovani u gradovima koji nisu na moru, primjerice u Beču. Zanimljivo je, recimo, da su se kod nas ispitivanja prvih modela, još prije nego je Institut osnovan, obavljala na jezeru u Gorskom kotaru.

Cijeli razgovor možete pročitati klikom na donji link:
RAZGOVOR - Vladimir Koroman, glavni ravnatelj Brodarskog instituta
Vratili smo ugled Institutu (http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/0332005/koroman.asp)

Zagreb zato jer je netko bio pametan ,recimo Žarko Alujević Feđa pa je objedinio stvari iz Rijeke,Šibenika i Splita na jedno mjesto na kojem je bilo kvalitetnih obrazovanih kadrova.
Novosti su da se novosti na web stranicma BI nisu pomakle od srpnja prošle godine-bar na mom računalu.
Ovo što sad radi/neradi nova vlada u ovih 120 dana poprima tragične konotacije koje začuđuje i najveće pesimiste.Slično je i sa drugim institucijam koji se naslanjaju na BI.

Čini mi se da Ž. Alujević, koji je bio na čelu tehničkih učilišta na Černomercu (Zgb) nije mogao biti onaj koji je odlučivao o Brodarskom institutu. Koliko mi je poznato, taj mornaričkotehnički general rođen je 1922. godine i četrdesetih i pedesetih godina nije bio na mjestu koje je bilo usmjeravajuće.
Isto tako, ne čini mi se validnim da je Zagreb izabran zato što je u njemu živio inženjerski kadar, s kojim je, naravno, zemlja oskudijevala. Na zagrebačkom Fakultetu je bio, primjerice, značajan brodograditelj Leopolod Sorta (1891-1956), ali nisam baš siguran da, eto, hidrodinamičar iz Karlovca Mladen Fancev (1925-1987) nakon završenog studija 1954. po potrebi službe nije mogao otići u Šibenik ili Rijeku. Tada je, uostalom, bila dirigirana kadrovska politika: stručnjak iz Jesenica morao je ići u Nikšić, sveučilišni nastavnik filozofije iz Zagreba ili Beograda dobio bi prekomandu u Skoplje, i sl. Pretpostavljam: da je bila državno-partijska odluka, bez obzira na njenu utemeljenost, da se ovaj ili onaj institut osnuje u Brčkom, tamo bi imali doći kadrovi i iz Kopra i iz Ohrida.

Iako sam link već postavio u temi Hrvatska Ratna Mornarica - novosti (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6027.0) evo ga i ovdje. Dakle, na portalu Obris.org (http://obris.org/) objavljen je intervju s Mislavom Brlićem - voditeljem djelatnosti projektiranja i razvoja plovnih objekata, Acom Šikanićem - voditeljem obnovljivih izvora energije i energetske učinkovitosti i Antom Zaninovićem - voditeljem čvrstoće, vibracija i ispitivanja u naravi s Brodarskog instituta u Zagrebu. Intervju su vodili Igor Tabak i Boris Švel, a možete ga pročitati na donjem linku:

Brodarski institut: Radimo ono što tržište plaća (http://obris.org/hrvatska/brodarski-institut-radimo-ono-sto-trziste-placa/)


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Od potapljanja spašava ih hbor

U Brodarskom institutu nekad su projektirali podmornice, a danas nemaju ni za plaće
Podmornica Velebit bijaše prva, ali, na žalost, i zadnja podmornica suvremene hrvatske države
Šezdeset i sedma obljetnica osnutka zagrebačkog Brodarskog instituta pala je upravo ovih dana, kad se djelatnici Instituta grčevito bore za prvu plaću nakon tri mjeseca “suše”.

Malo je reći, kako nam je potvrdio povjerenik Sindikata metalaca u Brodarskom institutu Ernest Majer, da nikome na Brodarskom institutu nije bilo do slavlja povodom zavidne obljetnice.

-Borimo se svi da nađemo rješenje za izlazak iz sadašnje krize. Kad je u pitanju isplata plaće za svibanj, informacija je iz Uprave instituta da se novac prikuplja, da bi isplata mogla biti idući tjedan. Ako govorimo o dugoročnom rješenju za stabilizaciju i razvoj Brodarskog instituta, i tu se traže rješenja. Ali, prije svega kroz državne institucije jer je država naš stopostotni vlasnik - referira Majer, koji je nakupio 37 godina radnog staža u Brodarskom institutu.

Ministarski trojac

Kao dio vojnog programa Jugoslavije, Brodarski institut u bivšem režimu nije oskudijevao ni u čemu. U sklopu demokratskih i vlasničkih promjena u suverenoj Hrvatskoj, Institut je pretvoren u trgovačko društvo i već u 2004. bio primoran smanjiti temeljni kapital na ime gubitka od 20 milijuna kuna.

Pet godina kasnije ponovno je iz kapitala otpisano sedam milijuna kuna “minusa”, a prije dvije godine još 12 milijuna kuna.

-Ne bih ulazio u analizu financijskih pokazatelja društva, ali očito je bilo da Brodarski institut u jednom dužem razdoblju nema dostatne izvore za ulaganja u razvoj. Bez razvoja i ulaganja, ovakva institucija jako teško može normalno poslovati. Dodajmo tu i krizu koja je pogodila našu i globalnu ekonomiju, i to je otprilike okvir koji nas je doveo tu gdje jesmo - komentira Ernest Majer.

Institut sa 135 zaposlenih ne prima dotacije države, ali prihod na slobodnom tržištu (lani je iznosio 40 milijuna kuna) uglavnom ne pokriva rashode, i tako već godinama. Sadašnja kriza najvjerojatnije će se, kako doznajemo, premostiti kreditom kod Hrvatske banke za obnovu i razvoj. No, kako dalje?

-Jedno od rješenja je promjena statusa društva iz trgovačkog društva u razvojno-tehničku organizaciju što dopuštaju propisi Europske unije. Brodarski institut zaveden je u državne strategije kao društvo od posebnog interesa - napominje Majer.

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta, zaduženo za kontrolu Brodarskog instituta, poručilo je kako ne namjerava dotirati institut. Održana je i izvanredna skupština Brodarskog instituta, koju čine ministar Vedran Mornar, ministar gospodarstva Ivan Vrdoljak i ministar obrane Ante Kotromanović. Je li ministar Mornar reterirao od suprotstavljanja proračunskoj pomoći Institutu, pokazat će sljedeći tjedni.

VEDRAN MARJANOVIĆ

Nekretnine bogatstvo i pokora

Brodarski institut zauzima najatraktivniji dio Novog Zagreba, ogromnu parcelu smještenu između Zagrebačkog velesajma i stadiona Hrvatskog dragovoljca. U sagrađenom dijelu nekretnine koju posjeduje, Brodarski institut iznajmljuje poslovne prostore, među ostalim, i N1 televiziji. Stoga dio zaposlenika strahuje da se Brodarski namjerno uništava kako bi se netko domogao vrijednih nekretnina. No, postoje i suprotna razmišljanja.
- Jest da je zemljište koje Institut ima veliko i na dobrom mjestu, ali ni njegovo održavanje nije jeftino, dapače. Kao i plaćanje komunalne naknade i drugih prinadležnosti - kažu naši sugovornici iz Brodarskog instituta.

Sve mi se čini da je netko "bacio" oko na zemljište brodarskog instituta (bit će za neki trgovački centar...), bojim se da će to i ugasit tu vrijednu ustanovu!

Nadam se da je barem u Hrvatskoj došlo do toga da država konačno razume da trgovački centri ne mogu zamjeniti dragocjenog znanja i tradicije. Ljudi to več odavno znaju.

A meni se čini da niko ne zna čemu bi taj instut služio, odnosno šta bi oni radili. Da istražuje i razvija projekte za HRM, teško, odnosno malo je to posla. Da radi za civile u Hrvtaskoj opet teško jer je brodogradnja pala na niske grane.

Prenosim dio članka iz "Slobodne Dalmacije" koji se odnosi na Brodarski institut.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Brodarski institut

Izborna je godina i Vlada kreće s jačim “humanitarnim” djelovanjem, pa je tako odlučila spasiti još jednu instituciju - Brodarski institut, kojem su ministri na sjednici u četvrtak dali suglasnost za kredit kod Hrvatske banke za obnovu i razvitak (HBOR) i iznosu od od 2,54 milijuna eura u svrhu financijske konsolidacije i restrukturiranja, ali i kako bi se za 140 radnika isplatile četiri neisplaćene plaće.

Boris Lalovac, ministar financija je tom prilikom ustvrdio kako je Brodarski institut 2. srpnja ove godine proglašen pravnom osobom od strateškog i posebnog interesa i da se ovim potezom spašava od stečaja.

Kako bi se financijska sredstva za koja se odobrava državno jamstvo koristila na način u kojem će doći do financijske konsolidacije, te stvorili potrebni uvjeti za restrukturiranje, Ministarstvo financija i Državni ured za upravljanje državnom imovinom (DUUDI) će osigurati svojevrsne nadzornike (povjerenike) čija bi zadaća bila praćenje i provedba svih mjera od dana pribavljanja sredstava i namjenskog trošenja istih u fazi financijske konsolidacije.

Oni će biti zaduženi za odobravanje i namjensko trošenje sredstava u skladu s planom, koji je dužan predložiti Brodarski institut u roku od tri mjeseca od dana donošenja ove Odluke, a plan mora sadržavati jasno vrijeme nastanka troškova, plaćanja, ali i redukciju troškova, koji uključuju obuhvat svih troškova od zaposlenika do drugih pokrića obveza.

Brodarski institut je tako dužan “izraditi izvediv, koherentan i dalekosežan plan restrukturiranja za ponovnu uspostavu dugoročne održivosti korisnika, koji može uključivati reorganizaciju i racionalizaciju djelatnosti na učinkovitijoj osnovi, uključujući napuštanje djelatnosti koje uzrokuju gubitke, restrukturiranje postojećih djelatnosti, koje ponovno mogu postati konkurentne, diversifikaciju u smjeru novih i održivih djelatnosti, te financijsko restrukturiranje.”

Tek sad posle ovog posta,@duje,sam "zapazio" ovaj topik.Za mene je ovo izuzetno koristan,stručan i lijep topik.Mislim da se iz njega mogu "izvući"  ne semo podatci o razvoju i radu ovog instituta i normalno,njegovom "padu",te pokušaja spašavanja,nego i o utjecaju promjene samog političkog sistema i haosa koji time nastaje.Sigurno da ovo vrijedi za cijeli prostor Ex Yu a Bogami i istočne Evrope.
Koliko je je Instituta,sličnih ustanova i velikih firmi uništeno mislim da je teško i saznati.Može se reći da je to bila nužnost,jer su bili neefikasni, međutim,mislim da nije tako.Promjene se trebaju izvesti pametno i uz najmanju štetu za ljude a ako se to nezna, onda je bolje ne izvoditi ih.
Da skratim,neznam koliko se mogu sanirati "rušilačko-pljačkaške tranzicije,no nek ljudi pokušaju.Pitanje je da li oni koji odlučuju zaista znaju da Institut nije isto što i proizvodnja  paprike ili mala zanatska radionica za proizvodnju čavlića-eksera,pa da za njega važe tržišna pravila,jer se dosta stvari ne može procijeniti samim zahtjevom tržišta,nego se vide u tko zna kakvim sve oblicima,koji ne moraju biti i konjukturni trenutno.

Hvala još jednom svim učesnicima na topiku,zaista sam mnogo toga saznao.

Poz.

POVIUM - podvodno vozilo za otkrivanje, identifikaciju i uništavanje mina

Krajem 80-ih godina prošlog stoljeća u BI-Zagreb razvijen je prototip autonomnog podvodnog vozila za otkrivanje, identifikaciju i uništavanje podvodnih mina. Zbog toga je vozilo bilo opremljeno sonarom, TV-kamerom s osvjetljivačem, žiro-kompasom i pogonskim uređajem za brzinu do 5 čv. Vozilom se upravljalo putem signalnog kabla dužine 800 m na temelju podataka i slike dobivene na TV-monitoru prijenosnog (portabl) upravljačkog pulta, smještenog na palubi ili unutar minskog operativnog centra (MOC ) protuminskog broda.

[attachment=1]
slika 1 : POVIUM – podvodno vozilo za otkrivanje, identifikaciju i uništavanje mina.

Vozilo dužine 3,5 m, istisnine 1,2 tone moglo se s tempiranom eksplozivnom napravom (bombom) spustiti na dubinu do 110 m. Uz otkrivenu morsku minu položila bi se eksplozivna naprava koja bi eksplodirala po povratku vozila na brod. Na čelu tima za razvoj bili su MT pukovnici Dragan Milisavljević, dipl. ing., i Davorin Kajić, dipl. ing. Na izradi prototipa uz prototipnu radionicu Brodarskog instituta surađivali su i poduzeće Zmaj iz Velike Gorice i RIZ Zagreb. Trup od aluminijske legure izradila je Tvornica parnih kotlova (TPK) Zagreb. Preliminarna hidrodinamička ispitivanja i brojne demonstracije upravljanja POVIUM -om u sve tri ravni obavljene su u bazenu BI-ja dimenzija 276 x 12 x 6 m, a da pritom nisu dotaknuti ni dno niti rubovi bazena, što je već samo po sebi bilo dovoljno atraktivno.

Skidam kapu trud, ali je koncept prepisan od postojećih modela.

https://morski.hr/2022/02/06/morski-tv-najava-4-emisije-zbog-cega-je-i-kako-unisten-brodarski-institut/?utm_source=Kraken&utm_medium=Push&utm_campaign=06-02-2022