PALUBA

Prvu specijalni jedinicu francuske vojske je formirao porucnik korvete Filip Kifer koji je bio impresioniran britanskim komandosima. Jedinica je brojala 250 ljudi i formirana je po uzoru na britanske komandose.To je ujedno bila i jedina francuska jedinica koja je iskrcala na Normandiju za vreme Dana D sa 177 pripadnika u svom sastavu.



Po zavrsetku rata reorganizacija francuske vojske nije davala neki poseban znacaj ovakvim jedinicama, medjutim Kifer je uspeo da otvori skolu za obuku marinaca nazvanu Komandisi Siroco. 1.bataljon Fusilires Marins Comandos je raspusten u maju 1945. godine.
Komandant bataljona Poncardir na dalekom istoku osniva Komandose-padobrance u mornarickoj avijaciji (Commando parachutiste de l`Aeronautique Navale) koji ubrzo menjaju naziv u Specijalne vazdusno desantni bataljon SASB. I ova jedinica biva raspustena septembra 1946.godine.

Jedinica Hubert je formirana u decembru 1947 godine I do 70-ih godina je vise puta reorganizovana. Jedinica je ima dobila po porucniku Augustinu Hubertu , jednom od prvih francuskih komandosa koji je poginuo 1944 godine od snajperske vatre pokusavajuci da pomogne ranjenom saborcu. Porucnik Hubert je posthumno odlikovan  Ordenom Legije  casti, U secanje na njega najelitnija jedinica francuske armije nosi njegovo ime. I ostale specijalne jedinice nastale u to vreme nose nazive poginulih oficira tokom II svetskog rata.



Prva jednica je brojala 75.pripadnika I bila je locirana do juna 1948 u Tunisu u podmornickoj bazi nedaleko od Bizerte. Od jula 1948 do novembra 1950 u bazi Jer.

Do 1953 jedinica se nalazila u vazduhoplovnoj bazi mornaricke avijacije u mestu Cuers i od tada je to iskljucivo jedinica pomorskih diverzanata. .Od 1963, jedinica je lociran u luci Kani na poluostrvu Sen Madrier na lokaciji koja ispunjava sve zahteve za izvodjenje obuke a pored toga i dovoljno je izolovana.


Jedinica je podcinjena Komandi za specijalne operacije-COS od 24.marta 1992.GODINE. To je  sada jedinica koja se prvenstveno bavi ronilackim specijalnim operacijama i nalazi se u tzv. ``prvom krugu`` (jedinice za pocetno i brzo dejstvo, koje su spremen za momentalno izvrsenje zadataka).
Brojno stanje jedinice je prema dostupnim podacima oko 80 pripadnika (Komanda za specijalne operacije ima 5 timova razlicitih namena koji imaju po 80 pripadnika), koji su podeljeni na timove od 15-17 ljudi.

Filip Kifer je bio poručnik korvete (l'enseigne de vaisseau), ukrcan na starom bojnom brodu Courbet, koji je bio na mrtvom vezu u Porsmautu i bio je impresioniran uspesima prvih britanskih komandosa, uspeo je da formira bataljon od 250 pomorskih pešadinaca (fusilier marin bukvalno prevedeno znači pomorski strelci).

A evo i prevoda oznaka na slici njihove baze:
Village de Saint Madrier - selo Saint Mandrier
Centre d'instruction naval - Centar za pomorsku obuku
l'Ecole de plongée - škola ronjenja
CIN Nord - Centar za pomorsku obuku sever
Commando Hubert je valjda njihova kasarna.

Ovde bih dodao jednu važnu stavku:
U Decembru 1947, godine je formirana jedinica Hubert, koncipirana po uzoru na organizaciju britanskih "trupova" (troop je u kontekstu spec. jedinica nešto kao vod, ili odeljenje, prim.prev.), koju je činilo 75 ljudi, sa završenom padobranskom obukom.
- do Juna 1948. su bili locirani u podmorničkoj bazi Pešeri, kod Bizerte, u Tunisu;
- Juli 1948.-Novembar 1050. su smešteni pomorskoj vazduhoplovnoj bazi Jer, departmen Var;
- Aprila 1950. su bili u Monaku, gde su bili počasna straža prilikom krunisanja Kneza Renijea III
- Decembar 1950.- Jun 1953. su proveli u pomorskoj vezd. bazi Kijer u departmanu Var
- Januar 1952. intervencija u Tunisu
- Jun 1953. preseljenje u Sen Mendrije, prvo su bili smešteni u šatorima, a od Oktobra su bili smešteni na lakoj krstarici "Fantasque".

Komandosi RM su naslednici čuvenog 4. francusko-britanskog commando čiji je borbeni duh rođen 1942. u uvalama Škotske. Ova slavna jedinica, formirana, delom od Slobodne Francuske, se iskazala tokom zime 1943-1944 na liticama Koa (Caux), i, posebno 6. Juna 1944 u Uistremu, njih 177, pod komandom kapetana korvete Kiefera, probijaju nemačku odbranu. Ovi ljudi sa zelenim beretkama nagnutim na stranu, kao njihovi britanski drugovi, trpeli su ogromne gubitke, ali se nikada nisu povlačili.

SADASNJA ORGANIZACIJA JEDINICE:

Jedinica pomorskih diverzanata Hubert se nalazi pod komandom oficira sa činom kapetana korvete. Podeljena je na dve čete:
1. Četa je operativna i namenjena je za borbena dejstva. Sastoji se od oko pedesetak ronilaca, i podeljena je na četiri sekcije (ili voda):
Sekcija A je komandno-kontrolna ćelija, čiji je zadatak operativna podrška čete, i koja ubrojava i posade gumenih čamaca (oko 15 članova);
Sekcija B je namenjena za misije borbe protiv terorizma na moru. Vod sa operativnim kapacitetima za podvodna dejstva, ova sekcija je ekvivalent Grupi za blisku borbu (GCMC - Groupe de combat en milieu clos) iz Lorijena. Ona je pomorski pandan GIGN-u, sa kojim održava blisku saradnju.
Sekciju C čine posade diverzantskih ronilica, i ekipe za održavanje. Njihova misija je prevoz grupe borbenih ronilaca sa površinskog broda ili podmornice do cilja
Zadatak sekcije D je izviđanje i podrška. Njeni članovi su specijalisti za streljaštvo (valjda misle na snajperiste, prim.prev.) i eksploziv. Njen sastav takođe čine padobranci, i jedinica može da računa na kanue i na različite boce sa kiseonikom (ovde koriste neki njihov žargon pa će mi trebati malo vremena da ukapiram o čemu se zapravo radi). Ona je namenjena za izviđanje podmorja, kanala i plaža, a takođe se bave i eksploatacijom materijala.

U budućnosti, predviđeno je formiranje novog voda, sekcije E, koja bi se sastojala od posada gumenih čamaca za potrebe 2. čete. Tokom operacija, komandant jedinice Hubert ima potpunu slobodu da sastavlja različite sekcije, čime bi se formirale ad hoc borbene grupe namenjene za izvršenje specifičnog zadatka, sastavljene od ronilaca sa različitim specijalizacijama.

". četa je jedinica za podršku i služi kao pozadinska baza. Broji oko 30 ljudi, od kojih većina nisu borbeni ronioci, i organizovana je u više sekcija:
- Sekcija veze;
- Mašinska sekcija;
- Jedinica vojne policije;
- Održavanje;
- vođenje brodova i navigacija.

Pored toga, jedinica raspolaže i sa brodom Poseïdon, koji služi kao baza za ronioce i diverzantske ronilice tokom obuke i vežbi.

Наоружање и опрема

Ронилачака опрема

Oxygers 57/97, uredjaj zatvorenog tipa, tezine 8 kg, sa bocom komprimovanog vazduha zapremine 1,5l (MOGUCE JE KORISTITI I OD 2 L) POD PRITISKOM 200 BARI. AUTONOMIJA oko 3 sata na dubini 6-7 metara.
[attachment=1][attachment=2]
Le Frogs (zaba) uredjaj digitalni zatvorenog tipa koji je zamenio Oksigers 2002.godine.Autonomija oko 4 sata , zapremina boce 2,5 litra (moguce I 3 litra) obezbedjuje 2,1 litar kiseonika na 200 bari. Tezina 14,2 kg
[attachment=3]
OXYMIXGERS je uredja poluzatovorenog tipa predvidjen za rad na dubinama do 25 metara.. Moguce je da radi kao uredja zatvorenog tipa na dubini do 6 metara sa povremenim upadima do 18 metara ili kao uredja poluzatvorenog tipa kako je navedeno do dubine 25 metara. Autonomija vise od 3 sata.
DC-55 poluzatvoren digitalni sklop za dubine do 55 metara.Modernizovan je 1995 od kada nosi oznaku DC-55/96. Na dubinama 0-25 metara koristi smesu 60% O2 I 40% N2 , na tim dubinama trajanje baterije je 180 minuta. Za dubine 25-45 metara smesa je 40% O2 I 60% N2, a vreme trajanja beterije je 90 minuta. Za dubine od 45-55 metara smesa je 30% O2 I 70% N2 a autonomija je 75 minuta.
[attachment=4]
Mini podmornica PSM VOSTOCK-NG ne mini podmornica izradjena od poliestera, duzine 6 I sirine 1 metar. Moze da ponese 2 ronioca-diverzanta I 100 kg eksploziva. Pogon je elekticnim motorom koji se pogoni pomocu Zn-Ag baterijama. Autonomija je oko 25 km. Masa podmornice je 1800 kg, brzina 6 cvorova, a od opreme za navigaciju koristi GPS.Ove mini podmornice se mogu prenositi na palubama brodova ili u unutrasnjosti standardnih podmornica.
[attachment=5]
Mini podmornica TSM (Tracteurs sous-marins) je prvi put isporucena jedinici jos 1953 godine> Trenutni proizvodjac je PREMECO iz Bormesa. Duzina im je 1,5 metar a precnik 0,5 metara. Akcioni radijus je u zavisnosti od baterije 15-20 milja,odnosno oko 6 sati sa Zn-Ag baterijom. Brzina je 6 cvorova I moze da u prednjem delu ponese 30-50 kg eksploziva.
[attachment=6]

Plovila

Brod baza POSEJDON
 (https://www.paluba.info/smf/brodovi/brod-baza-za-diverzante-poseidon-(a722)/) (klik na naziv radi informacija)

Huricane ETRACO gliser u upotrebi od 1996.godine. Namenjen za brzo prebacivanje vodenim putem.
Duzina 7,33 m, tezina 2,5 tona, pogoni se pomocu dva motora od po 175 KS, maksimalna brzina 45 cvorova, akcioni radijus 100 nautickih milja, Posada: 10 komandosa + rukovaoc plovila + vodja tima koji se u camcu nalaze na sedistima koja su postavljena po duzini.
Opremljen je GPS navigacijom i radarom (GPS, navigateur et radar plein jour).Proizvodjac Zodijak. Pored vojne gliser ima i civilnu prmenu.
[attachment=1]

Mali brzi camci, u upotrebi su Futura MK II I Futura MK III. To su camci na naduvavanje koji za tu namenu imaju boce sa komprimovanim CO2 (do 200 bari). Pogone se raznim tipovima vanbrodskih motora snage do 40 KS.
[attachment=2]

Tandem kajak Klepper je u upotrebi od 1990 godine i koristi se za tihu infiltraciju vodom u akcijama prikupljanja obavestajnih podataka i slicno.
[attachment=3]
[attachment=4]

Dopuna o ronilicama PSM VOSTOCK:

PSM Vostock se mogu ukrcavati na površinske brodove, a mogu takođe da se ukrcaju u specijalne kontejnere "kofere", koji se pričvršćuju na komandni most podmornice. Njihova eksploatacija i održavanje su povereni sekciji C JPD Hubert. Pored dva roniioca, mogu da ponesu i četiri diverzantske mine, mase 50 kg. Pokreće ih elektromotor snage 3 KS, sposoban da razvije brzinu od 5 čv u podvodnoj vožnji, a vremensla autonomija iznosi 4 h. Izgrađena su četiri primerka, od kojih dva najnovija imaju ugrađen GPS prijemnik.  

Dopuna o kajaku Klepper: Može da nosi dve osobe na udaljenost do 20 km. Kajak je montažnog tipa, i može se smestiti u dve torbe. Dužina mu je 5.2 m, može da krca do 400 kg korisnog tereta, a masa praznog kajaka iznosi 35 kg.

http://www.youtube.com/watch?v=a6FhITDDfME

Streljacko naoruzanje jedinice

-SIG-226 (http://www.Paluba.info/smf/pesadija/sig-sauer-p226/)
-PAMAS G1 (http://www.Paluba.info/smf/pesadija/pamas-g1-(beretta-92g)/)
-HK USP (http://www.Paluba.info/smf/pesadija/heckler-and-koch-usp/)
-Revolver Smith&Wesson 686 Stainless
-Podvodni pistolj Heckler and Koch P-11 (http://www.Paluba.info/smf/specijalne-jedinice/podvodni-pistolj-handk-p-11/)
-Automatska puska MP-5 SD-3 i SD-6
-Jurišna puška HK G-3
-Jurišna puškaSIG SAUER 551
-Jurišna puška FAMAS F1 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13828.0)
-Jurisna puska COLT M4
-Puska pumparica  Remington 870
-FN Minimi
-SNAJPERSKA PUSKA FR-F2
-SNAJPERSKA PUSKA PGM Hecate II
-SNAJPERSKA PUSKA M4 GEPARD
-SNAJPERSKA PUSKA PGM Ultima Ratio "Commando II"

Jos dve slike kajaka Kleper:

Ova ronilačka oprema mi nije baš najjasnija. Jel' je u pitanju samo komprimovani kiseonik, pa se on nekim regulatorima dovodi na uobičajen pritisak ili baterije koje se pominju zapravo služe za elektrolizu i izdvajanje kisonika iz same vode?

Pošto su na slici uređaji zatvorenog tipa, ugljendioksid koji se izdahne ne izlazi na površinu već se ponovo udiše, nakon absorpcije ugljendioksida i dodavanja kiseonika. To sve radi taj uređaj.
Što se tiče pritiska gasa koji se udiše to sve reguliše regulator sa svoja 2 stepena.

Vrlo lepa reportaza! Da li imate neke podatke (i slike) o ronilackoj opremi koja je danas u upotrebi?

O samoj jedinici Hubert ima veoma malo dostupnih podataka sto je i razumljivo za jedinicu takve namene. Zbog toga i nema nekih detaljnijih podataka o ronilackoj opremi koju koriste danas. Jedino dostupno su vec navedeni podaci o uredjajima LE FROGS (koji je uveden 2002.godine pa je verovatno i danas u upotrebi) i OXYMIXGERS za koji nema podataka od kada se nalazi u upotrebi pa samim tim ni da li je i danas u upotrebi u samoj jedinici.

P.S.
Nadam se da bi neko od mornara mogao nesto vise da napise o ronilackoj opremi.

Predpostavljao sam da je i malo podataka o tome, i da ih je tesko naci...  :zid

Ronilačka oprema je slična kao i kod ostalih. Svi uglavnom koriste zatvoreni opremu sa zatvorenim krugom disanja. Kod nje mehurići ne izlaze na površinu i tako oni ostaju neprimetni.
Verovatno ovde ima ljudi više upućenih od mene u funkcionisanju ove opreme pa nek oni kažu šta imaju. Pozdrav

Sto se tice pricipa funkcionisanja nema sumnje u to da je oprema skoro identicna sa svim drugim podvodnim diverzantima. Imao sam i zadovoljstvo cak da probam jednom zatvoren sistem disanja, osecaj je kao da imas joj jedna pluca, neverovatno...
Ja sam se nadao da ce neko znati da navede neki model, marku...? Pozdrav!

Cemu zurba? Vec ce se neko naci ko zna nesto vise o tome pa ce i odgovoriti. Samo malo strpljenja, siguran sam da ovde ima dovoljno dobrih poznavaoca raznih oblasti , pa i ove o ronilackoj opremi, samo treba sacekati da vide pitanje. 

U potpunosti se slazem sa tobom Kuzmar...  ;D  Ali eto, malo nestrpljenje, malo velika ljubav prema ronjenju...   :)

Orione, možeš malo objasniti u čemu je finta?
Probao sam klasične ronilačke boce, i zaštitne maske, gde dobivaš smesu za disanje, ali kako to, da zatvoreni krug disanja toliko pripomogne?

Izvini ako pitam glupost, ipak sam ja kopnena "životinja".

LPB

Ne pitas glupost, daleko od toga! U sustini je stos u tome (sto je neko vec pomenuo u poslednjim postovima), da ronioc ostane neopazen. Na zatvoreni krug disanja se obicno roni na cist kiseonik, koji konstantno kruzi. Kako ronioc izdahne kiseonik iz pluca (koji je naravno jako obogacen ugljen-dioksidom), on prolazi kroz jednu kesu u kojima se ponovo obogacuje kiseonikom i vraca se u pluca pri sledecem udahu. Naravno, tako ne moze do besvesti da se dise, ima svoju autonomiju, i to zavisi od samog kompleta. Ne bih da pogresim, ali cini mi se da se obogacuje kiseonikom pomocu nekog filtera na aktivni ugljenik, neka me ispravi neko ko ipak vise zna o tome.
Sa druge strane, vrlo su popularni i medju civilnim roniocima poslednjih godina, aparati zatvorenog kruga na kojima se moze podesavati smesa koja se udise. Obicno na dugmic koji je ispod kese na grudima, ili odvrtanjem ventila, se smesa obogacuje kiseonikom, i procenat istog se prati preko kompjutera koji je crevom u kontaktu sa samim aparatom.

Taman sam hteo ovo da napišem  ;D
Samo ću da dodam, da je sa ovom opremom dubina ronjenja ograničena jer kiseonik pod povišenim pritiskom postaje toksičan.

Kod aparata zatvorenog kruga disanja ugljen dioksid iz izdahnutog vazduha uklanjao se u posudi sa kalcijum oksidom (krečom), filter od aktivnog ugljena ne bi tu ništa pomogao. Ta vrsta filtera koristi se na kompresorima za punjenje boca za ronjenje i za medicinske svrhe, da se u boce napuni što čistiji vazduh.

Verujem da se danas koriste i neke druge hemikalije za uklanjanje izdahnutog ugljen dioksida.

Sema zatvorenog sistema

[attachment=1]

Sema poluzatvorenog sistema

[attachment=2]

Hehehe :) Hvala na dopuni Peconi, i ja sam hteo to da napisem, pa zaboravio :D
Posto nisi zasao u detalje, ja cu malo: kiseonik postaje toksican za coveka vec na pritisku od 1,6 bara (6 metara dubine), ali to naravno zavisi od toga koliko se ljudski organizam "zasitio" istog. U sustini se radna dubina ogranicava na 7 metara dubine (po najnovijim civilnim standardima za ronjenje na 6 metara), dok je maksimalna dubina 13 metara, samo za nuzdu.
Kad ronioc dozivi prezasicenje i trovanje kiseonikom, dobije reakcije koje su slicne napadima epilepsije: grcenje svih misica u telu, iskolacene oci, itd. i obicno tom prilikom ispadne regulator iz usta, tako da se ronioc utopi...

Hvala mom prvom ucitelju ronjenja na dopuni i ispravci! :)

Ok, hvala obojici, to razumem..
Ali dali postoji razlika u osečaju i kod disanja, ako se koristi "normalna" boca ili sistem na zatvoreni krug disanja?

LPB

Pa ja sam licno osetio nesto drugacije, ali bice da je to bilo zbog uzbudjenja, ne zato sto stvarno postoji neka razlika. Jedino sto vecina ronioca kaze, cak i kad roni na NITROX mesavine, a tek na cist kiseonik, da su posle ronjenja "odmorniji i puni energije"...

Naši diverzanti su koristili Drager aparate zatvorenog kruga.

Moram natjerati starog diverzanta Mehu Heleza da nam nešto napiše. Živa enciklopedija pomorskih dverzanata JRM-

Последњи постови ове теме се углавном баве роњењем, а не јединицом која је тема. Видим да има доста питања и непознавања ове области, па предлажем заинтересованима да погледају тему која се бави између осталог и роњењем - а то је 82.ПЦ https://www.paluba.info/smf/logistika-147/pomorski-diverzanti/135/ (https://www.paluba.info/smf/logistika-147/pomorski-diverzanti/135/). За неупућене, та ј центар је обучавао рониоце свих намена (осим дубинских сатурационих), за све структуре.
Обећавам да ћу већ данас одговорити на нека постављена питања.
Поздрав, Пуебло (посебан поздрав Ориону)!

Да мало допуним податке и разјасним неке наведене ствари:
Oxygers 57: Аутономни ронилачки апарат затвореног круга дисања на кисеоник француске производње (MN, GERS, Fenzy), настао на бази апарата Oxygers 54. Касније је производња апарата препуштена предузећу Fenzy из Париза, које је око 1968.г. овај апарат, уз мале измене, претворило у апарат FENZY PO-68, задржавајући и даље производњу апарата OXYGERS-57.
Апарат је једноделни, носи се на грудима у моделованој шкољци која повезује у једну целину боце са кисеоником и канистер са апсорбенсом, а уједно штити врећу за дисање. Снабдевање кисеоником је „на захтев“: преграда на врећи за дисање ставља у покрет диск вентила ниског притиска када запремина гаса ниског притиска буде смањена због потрошње кисеоника. Осетљивост овог диска могже се регулисати за то предвиђеним дугметом.
У канистер стаје 1,7 – 1,8 кг натронског апсорбенса типа „Gers“, а боца кисеоника је алуминијумска 1,5 или 2л под притиском 200 бара. Аутономија апарата је 3 сата роњења.
Уз апарат се обавезно користио појас за спасавање NC-59, касније NC-63 (бочица 0.4 л, пловност 10 кп).
Димензије: 34 x 34 x 17 cm, тежина 8 кг, врећа 5 л, боја црно/браон.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]
Апарат је послужио као прототип за модел Oxygers 57/97.
[attachment=4]

DC 55: Аутономни ронилачки апарат полузатвореног круга дисања на мешавину кисеоника и азота француске производње (MN, GERS, Spiro).
1952. године су хемичар Dufau-Casanabe и инжињер Dumas на основу апарата DC 49 развили апарат DC 52 (DC од Dufau-Casanabe), и направљено је 10 примерака у la Spirotechnique.
У периоду од 1952. до 1955. овај апарат је испитиван у GERS и CAM (Corps Amphibie de la Marine), да би у јуну 1955. на основу њега био направљен нови апарат и након проведених испитивања 1956. усвојен под именом DC55. 1995. апарат је модернизован и на тржишту се појавио под именом DC 55/96.
Апарат је једноделни, носи се на леђима, а главни саставни делови су две боце за гас, канистер и врећа за дисање, заштићени поклопцом од полиестерских смола. Врећа за дисање се састоји од две неповратним вентилом повезане ребрасте вреће, једна у другој, спољна врећа има око 10 пута већу запремину од унутрашње. Приликом сваког издаха у врећу оне се шире и мања врећа се пуни гасом из веће вреће. Приликом удаха вреће се сабијају и садржај мање вреће се избацује у околину. На тај начин се сваким циклом дисања обнавља садржај гаса у систему. Снабдевање гасном мешавином је „на захтев“: када се, услед потрошње кисеоника и испуштања дела гаса преко мале вреће, смањи количина гаса у систему, већа врећа приликом удаха преко виљушке отвара вентил ниског притиска и додаје свежи гас у врећу.
У канистер стаје 2 кг гранула натронског апсорбенса, који обезбеђује 4 сата роњења. За роњење се користе стандардне мешавине са 60, 40 или 30% кисеоника. Кад се користе мешавине са 30 или 40% кисеоника апарат мора бити опремљен инјектором, који на дубинама између 0 и 15 м константно дозира 5 – 9 литара/минут мешавине, да би се надокнадио незадовољавајући садржај кисеоника у систему.
За роњење са мешавинама са 40 и 60% кисеоника обадве боце се пуне мешавином, а кад се рони са мешавином са 30% она се пуни само у десну боцу а у левој боци је чисти кисеоник
Уз апарат се користи сигурносни прслук PA – 61 или PA – 70, а диверзанти када користе уређаје за асистирану пропулзију носе појас NC – 67.
Дубине роњења су одређене саставом мешавине, максимална дубина за апарат је 55 м.
[attachment=5]

DC-55/96, модификовани апарат DC-55 кога је производила La Spirotechnique, а производњу и продају наставља US Divers. Без инјектора се користи за роњење са Нитрокс 60 до 25 м, аутономија 180 минута. Са инјектором се користе Нитрокс 60 (20 до 40 м, аутономија 90 минута) и Нитрокс 32.5 (30 до 55 м, аутономија 75 минута). Апарат има две боце 3 л/200 бара, 2 кг абсорбента. Димензије су 680*390*170 мм, тежина 24 кг.

Да мало појасним неке разлике између цитираног и мог текста. Оба апарата су механички (без електронике), боце се пуне како је наведено у мом тексту (никако ваздух), а аутономија се односи на сигуран рад апарата под водом.
 Наведени описи апарата су цитати из Лексикона роњења у припреми.
Поздрав, Пуебло.

Hvala na ispravkama Pueblo, ali moram ipak nesto odgovoriti. Podatke koje sam naveo sam pronasao na jednom od sajtova koji obradjuju ronilacku opremu te sam jednostavno naveo podatke koje sam tamo pronasao. Naravno posto ne mozemo svi biti istovremeno poznavaoci za sve oblasti tako ni ja nisam iz tog razloga ulazio u detalje koliko su ti podaci tacni ili ne.
Naravno ocekivao sam a i dalje ocekujem da i drugi daju doprinos temi te da se i eventualne greske isprave.


Dopuna: evo i linka ka sajtu jedinice Hubert i podacima za DC-55/96 http://commandohubert.free.fr/

To je naslovna strana posto nije moguce kopirati link ni prema kojoj drugoj strani.
Odatle treba izabrati MATERIEL pa zatim APPAREILS RESPIRATOIRES  i na kraju DC-55/96