PALUBA

Siz je vrsta stepenica koje se nalaze na ratnim i trgovačkim brodovima, a služe za ulazak i silazak sa broda na kopno ili u čamac. Na ratnim brodovima sizovi su mesta na kojima se odaje lična počast. Postoji više vrsta sizova.

Lučki siz imaju samo veći ratni i trgovački brodovi. Siz se sastoji od gornje i donje četvrtaste sizne ploče, stepenica i ogradnih stubova. Ogradni stubovi donje sizne ploče su uvek napravljeni od drveta i produženi tako da uranjaju u vodu. Ovo je potrebno da bi se izbeglo da pristajući čamci odu pod siznu ploču. Lučki sizovi su takođe opremljeni konopima koji služe za vez čamaca. Stubovi gornje sizne ploče i na stepanicama su napravljeni od metala i služe za nošenje konopa za koji se putnici i posada pridržava prilikom ulaska, odnosno silaska sa broda. Za podizanje i spuštanje siza se koristi naročita soha sa koloturnikom.

[attachment=1]

Brodovi uglavnom imaju dva lučka siza, jedan na desnom i jedan na levom boku, od kojih onaj na desnom služi za ukrcavanje i iskrcavanje oficira, a levi za ostale članove posade. Veći ratni brodovi ( krstarice pa nadalje) imaju još po 1 do 2 lučka siza, koji se nalaze ispred komandnog mosta. Siz se noću obavezno osvetljava. Savremeni lučki sizovi su potpuno metalne konstrukcije sa gumenim štitnicima koji zamenjuju drvo.

[attachment=2]

Sizni most se koristi kod manjih ratnih i trgovačkih brodova, i on se sastoji od jedne jače drvene daske koja je na krajevima okovana. Na jednom kraju daske se nalaze kuke pomoću kojih se siz kači za brod, dok se na drugoj strani nalaze točkovi ili valjci.

[attachment=3]

Morski siz je napravljen od konopa i letvi i koristi se uglavnom za ukrcavanje peljara, ili kada stanje mora ili hitnost ne dozvoljavaju korišćenje lučkog siza.

[attachment=4]

Na desantnim brodovima su u upotrebi bile desantne mreža, pomoću kojih je ukrcavano ljudstvo u DJČ-e.

[attachment=5]

Konacno da naucim sta je to Siz. Do sada sam pretpostavljao da je ovo , a bila me sramota da pitam. :D

Riječ '' siz '' je bila nepoznata do 1918. godine. Izmislili su je ljudi iz a-u mornarice koji su prešli u službu KM. Doduše došli su do te riječi nakon dugog traganja i mnogih prijedloga. Zadržala se u RM, a rjeđe se upotrebljava u trgovačkoj.

he he he,nisam ni ja zna,a često se spominjalo ode:)

Da nije Motorista to pokrenuo, nebi ni znao, da neznam kako se Siz zove.. ;)

E, kada je stvarno tako zanimljivo, pripremiti cu malo dodatka.

Prije teksta, evo jedne lijepe fotografije po temi.

[attachment=1]

 

Vrsni Petar Mardesic
pod SLAZ (SIZ) daje sljedecu informaciju: (engl. gangway, franc. coupée, njem. Fallreep, tal. barcarizzo, rus. мостик, spanj. portalón), otvor u brodskoj obodnici ili ogradi, kroz koji se preko mosta ili specijalnih stepenica silazi s brodske palube na kopno.

Brod obicno ima vise slazova, ali najmanje po jedan na svakom boku, kako bi se mogao postaviti most na kopno na desnoj ili na lijevoj strani, prema tome, kojim je bokom brod pristao uz obalu.

Slazni se otvor koji je obicno ukrasen izrezbarenim plocama, na moru zatvara slaznim vratima.
Kod slaza se docekuju sve osobe, koje dolaze na brod, a docek je utvrdjrn medjunarodnim pomorskim ceremonijalom.
Jednaka prava vrijede i za ispracaj.

Na usidrenim ratnim brodovima, kada je slobodan pristup s obje strane, odredjen je i rang pojedinih slazova: brodski zapovjednik i sve vise licnosti upotrebljavaju desni krmeni slaz; zatim slijede redom lijevi krmeni, desni prednji i lijevi prednji slaz.

Sada se tim imenom nazivaju i ljestve, kojima se s broda silazi u camac (engl. gangway ladder, franc. échelle de coupée, njem. Fallreeptreppe, tal. scala di barcarizzo, rus. забортный трап, spanj. escala real).

Razlikuju se lucke i morske (peljarske) slazne stepenice.

[attachment=1]

Lucke slazne stepenice zavrsavaju na oba kraja slaznim plocama. Gornja je ploca u razini brodske palube i strsi van brodskog boka poput balkona.
Donja je ploca u visini zuljnice camaca i ponekad nosi vertikalni stup, koji sluzi kao odbojnik, da na uzburkanom moru camac ne zadje pod plocu.
Stepenice i gornja ploca imaju lancanu ogradu; donja ploca visi na lancima, koji nose citavo slazno stepeniste.

Na visokim brodovima i onima, koji s teretom znatno mijenjaju visinu, upotrebljavaju se slazne stepenice s pomicnom donjom plocom i pojedinim stepenicama, koje su uvijek vodoravne bez obzira na nagib citavog stepenista. Sve se stepenice i donja ploca same horizontiraju postranim potisnim sipkama.
Pri otplovljenju stepenice i donja slazna ploca podignu se u visinu gornje ploce, preklope u okomit polozaj i privezu uz bok broda.

Morski slaz upotrebljava se na moru. Na drvenim brodovima bile su to drvene kratke gredice pribijene uz brodski bok; imale su rupe, kroz koje su se povlacile ruke pri penjanju. Na celicnim se brodovima vise ne upotrebljavaju, nego se spustaju jakovljice od dva konopa s poprecnim daskama.  

Slazni most

[attachment=2]

Slazni most jest obicna okovana daska, dovoljno siroka, preko koje se ukrcavaju i iskrcavaju putnici i posada.

Veci su mostovi za visoke brodove doista prave mosne konstrukcije. Na gornjoj strani zavrsavaju sa dvije kuke, da se mogu zakvaciti za brod, a na donjem kraju imaju kotace ili valjke kako bi se mogli pomicati po obali, kad se brod pomice ili ljulja.
Cesto imaju u sredini dva velika kotaca radi premjestanja po obali.

Na modernim luckim kolodvorima u velikim putnickim lukama ima stalnih mostova u visini gornje kolodvorske platforme, koji stoje uspravno i spustaju se elektricnim motorima na gornju brodsku palubu.



 

Kod camca je spomenut dio koji se zove "žuljnica".

Mozda netko ne zna funkciju i mjesto gdje se dio nalazi - to je, kako i samo ime kaze, zaobljena gredica na istaknutom gornjem dijelu camca, koja ima funkciju zastite bokova camca prilikom pristajanja.

[attachment=1]

Dobio sam "sa mora" nadopunu naziva "žuljnica", pa je upotpunjujem sa isto tako logičnim, i u narodu uvrijezenim nazivom, "bokoštitnica".

Bokoštitnica... zgodna stvar koja sprečava oštećenja oplate trupa... ;)

Motorista, svaka čast. Ima toliko pojmova, koji su nama, koji smo bili (ili su još) na brodivima razumljivi. Nazivi pojedine opreme, koja pripada brodu, zato, da bi mogao funkcionirati su interesantni i potrebno jih je ojasniti ljudima, koje to interesira.
Duje

SIZ na DBM-81 "Cetina"

[attachment=1]
Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

Hehe, bio sam "Sizni" gomilu puta. Stojiš (stražariš) pored siza kada je brod u luci i pozdravljaš oficire koji ulaze ili silaze sa broda...  :P

Neće biti da ti je samo to bila dužnost...

Naravno da nije =)

A je, još i voditi brodsku bilježnicu...
Svirati zborove, spuštati i dizati zastave, paliti i gasiti "lučka svjetla"...
Sizni je naročito bila simpatična dužnost za vrijeme tzv. druge smjene: od 12 do 6 popodne, pa onda od ponoći do 6 ujutro.
Službeno bez nadoknađivanja spavanja, a neslužbeno (na torp. čamcu) par sati ujutro se moglo odspavati.
A noću bi se nekad spustio u mašinski, iako je drijemež bio upitan zbog opasnosti da naleti dežurni oficir.
Mada smo znali koji su "opakiji" od drugih...
...
Dodatak "rječniku" - u suvremenoj brodogradnji na engleskom se više koristi "accommodation ladder" nego "gangway".

"Pasija smena"...uffff... :P

Na mome PT61 imali smo dva lucka siza i sizni most!A sluzbu smo davali samo nas 8-9 palubaraca-svaka 2-3 dana dodje ti redovna sluzba!Ja licno sam "dao"130-150 sluzbi-svi redovni!Bilo je lijepih ali i manje lijepih uspomena-ali sve ima svoju draz!Inace lucka sluzba(SIZNI)i redovna gvardija u voznji nemaju dodirnih tacaka-kormilaris do 7-45,pristanes a onda ti dopadne redovna brodska sluzba od 08casova-i obrnuto na dezurstvu si od 00-04 a onda isplovlenje i dopadne ti se prva gvardija u voznji i tako to!Najvise me fasciniralo kad u nocnoj smeni 00-04 posle ponoci ti dodje iz grada komandant,jedva ide pravo,a onda dodje do siza stane i kao po koncu predje sizni most bez da se drzi za konopac!A onda te otpozdravi primi raport i ode na spavanje ili ti kaze da probudis kantinjera Aleksu da mu skuha kavu i donese konjak!Eto to ti je bio profesionalac!

druga smjena ili druga liga siza je bila od podne do 16 i od ponoći do 04 ujutru. tokom ručka je treća liga na kratko mijenjala drugu, a tokom večere prva treeću.  katastrofa druge smjene je što se njome praktično gubilo pravo na popodnevni odmor i najbolji dio noći (buđenje na brodovima u 5,30). komandanti brodova su nestašne mornare kažnjavali sa po tri, nekad pet a bilo je slučajeva i sedam prekorednih drugih liga siza. znači, kada ti nakon naporne druge sleduje treća pa onda relativno podnošljiva prva smjena - ti dobijaš kažnjenički broj prekorednih drugih a nakon toga sledujući redoslijed. sizni nije vodio bilježnicu, dizao ili spuštao zastavu, to je bio posao dežurnog mornara a dežurstvo je trajalo 24 sata odnosno pokrivalo sve tri lige siza, s tim što je dežurni mornar uveče išao normalno na spavanje.
siz nisu davali  kuvar, njegov pomoćnik i mašinisti. kada brod pristane van ratne luke, davana je brodska straža sa oružjem: do 24,00 paralelno sizni na palubi bez oružja plus stražar na obali sa AP, od ponoći do jutra sizni je potpuno preuzimao brodsku stražu i prelazio na obalu. dežurni mornar ih je razvodio, kontrolisao predaju oružja i municije. sizna dežurstva su bila najzamorniji dio obaveza na brodu a sledovala su zavisno od broja posade. na plovilima veličina patrolaca, dtm, tc, rc - svaka tri dana, na drugima nešto rjeđe.

lepo si rekao u zavisnosti od broja posade.Na TČ nije bilo dežurnog mornara pa je sizni radio sve i svašta,sad mogu da kažem i išao po marendu u kantinu pojedinim starešinama( bili su odlični sendviči od jaja u krajku hleba a pošto se peku ne roštilju imaju neki nezaboravan ukus) Kada moji motoristi nešto zaznu ,dobijali su par siznih službi čisto da vide kako je to.

Kod nas nije bilo dezurnog mornara-samo dezurni oficir-pa smo mi sizni cinili sve na brodu-a katkad i kuvali caj ili kafu za dorucak!Svaki brod je bio jedinica za sebe i PBS(pravilo brodske sluzbe)nije svugde izvrsavano na isti nacin;a bila je vazna i tradicija na svakom brodu-glavnu rec je uvek imao komandant!Slazem se da je druga(nocna)smena bila najteza-nema spavanja,nema odmora pogotovo kad je brod u voznji-a moj brod je uvek bio na putu!Ali kad udjes u taj redoni ritam brodskih sluzbi nije bilo tesko,kako je izgledalo!

najgore je ipak, dešavalo se, da brod isplovi poslije 16 sati i pristane pred ponoć. mrtav umoran zbog redovne službe u vožnji, a prispjela ti druga liga siza. to je već bio žešći baksuzluk.
oficirsko dežurstvo je takođe znalo biti zamorno, posebno na pomoćnim brodovima, jer ih nije bilo mnogo pa ih je brže stizalo.

Na TČ-224 držali smo samo dve smene sizne službe: prva smena od 7. do 13., druga od 13. do 19., prva nočna od 19. do 01. i druga nočna od 01. do 07. ujutro. Posle smo bili dva do tri dana slobodni ( zavisi od broja posade). Za vreme jedne nočne smena pročitao si jednog Tex Vilera i izpušio 6-8 cigareta. ;D  Jedin put sam zaspao na poslednjoj siznoj službi (ne lažem!!!!) u remontu u Šibeniku i to u prvoj smeni. Največi problem je bio jer me u BOC-u probudio  komandant( prošeto preko cjelog broda, otvorio vrata...) ali mi oprostio prekoredne jer sam posle pet dana otišao kuči.

Sjećam se jednom je bila epidemija gripe u brigadi, nije bilo dosta mornara na raspolaganju, pa je bila sizna služba dan za danom: jedan dan si prva smjena, odmah slijedeći dan druga!
Onda to više nije imalo smisla, pa smo "udvojili siz" na dva torpedna čamca. Tj. jedan sizni na dva čamca...

oni sa petljom su znali pola sata ili sat nakon početka noćnog siza, na vlastiti rizik da siđu i legnu u krevet onako obučeni. ponekad bi se baš uspavali i zaboravili da probude smjenu, no najvažnije je bilo da se dežurni oficir ne razbudi noću ili, ne daj bože: dežurni sidrišta počne da obilazi brodove. u svakom slučaju, siz pamtim kao najmanje prijatan dio inače vrlo lijepih dana u jrm.

Mislim da je bilo bitnije da konopi ne puknu... nego da naidje dežurni oficir.

Bilo je svakakvih dozivljaja!Stariji sizni probudi mladjeg,nesaceka da ga smeni,pa odma u krevet!A ovaj drugi nastavi da spava,sve dok se cijeli brod probudi-negde oko 6-6,30!A dezurni oficir odmah pogleda u brodski dnevnik,i odmah ih probudi-a komandant vec na smotri u 0800 ih posteno repne!A bilo je i drugarskih stvari-sizni dogje pod palubu u 0345 da probudi smenu i videvsi kako tvrdo spava produzi sa dezurstvom do ustajanja!Ja licno nikako nisam mogao da zaspim posle smene u 0400!

He, he, i ja isto tako. Kad smo već kod stajanja i pozdravljanja, koliko god je bilo zadovoljstvo arlauknut (dreknut koliko si umio): MIRNOOOOOOO!!!! kad bi sizom naišao neki ozbiljniji starješina (najčešće s kopna ili nekog drugog broda), to je bilo nemjerljivo izvođenju jednake predstave kad bi naišao moj nadređeni stariji vodnik V.M. kojeg doduše ta čast nije po ničemu pripadala - ni službeno kao podoficcira, a još manje ni privatno kao čovjeka. Dok se nije naučio na tu moju diverziju i odustao od kretanja sizom dok sam bio "sizni" (hebi ga, i do toga je došlo), to je izgledalo vrlo dojmljivo, jer bi - čuvši povik - negdje na sredini siza zastao, počeo razmišljati dal' da produži il' da se vrati (na brod ili na kopno), a za to vrijeme bi već privukao pažnju svih koji su bili u blizini. Naravno, to je najveće zadovoljstvo bilo učiniti kad su ostale starješine bile nekim slučajem bile postrojene na kopnu, a on je - po običaju - kasnio jer je najčešće zaspao (jer ga nismo probudili, no to je već bil adruga priča i drugi marifetluk). Da tko ne bi pomislio da smo (sam) bili (bio) pogan i zao, sve mu je bilo po zaslugama. Zato me nitko i nije zbog toga prozivao ... To je bilo malo veselje jednako kad bi nas trojica običnih vojnik aprolazili Lorom i kad bi iz suprotnog pravca naišao kakav potporučnik ili mlađi vodnik mi bi se ubili od odrešitog i čvrstog salutiranja. Iako su oni ipak znali da ih to ne pripada i da ih zapravo podhebavamo, uredno su morali otpozdraviti. U Lori su se i tako pozdravljali tek oni od pbb naviše, što je bilo kao neko pravilo, a veliki i tako od toga većinom nisu patili ...

A sad, dosta priče i malo slika kao potpora ovoj lijepoj Motoristinoj temi ...    

.

.

I malo siza na Kraljici mora ...

.

 
Zaista ne znam da su nekome, makar u Lori, pukli konopi tokom siznog dezurstva.
Meni se u Zadru desilo, u sred noći, da se labavije privezan brod vratio malo unatrag i povukao siz koji je ostao viseći vezan za brod. Probudio sam dezurnog oficira, zajedno smo nekako podigli siz na brod, pritegli vez i za svaki slučaj siz sa obalske strane vezali za alku. Posadu nismo budili.

A meni se u Lori dogodilo da sam - u uobičajnoj siznoj dokonosti - uzeo u uvijek otvorenom skladištu hrane tetrapak litru alpskog mlijeka kojeg nitko valjda nije pio (dužili ga strojari koji su pili nešto ozbiljnije i manje mliječno), popio koliko sam mogao i mudro (da prikrijem tragove) bacio ostatak u more. Naravno, polako ali sigurno uz brod je more pobijelilo. Srećom, bila je gluha noć ...

To oko mleka i nije bilo u moje vreme tako.
Mleko se pilo naročito posle večernjih druženja sa ozbiljnijim pićima.
kojih je bogu hvala bilo dovoljno na brodu , obzirom na naftnu krizu tih godina, pa se na pazaru lako menjao kanister nafte za odgovarajuću količinu rakije ili vina.
 

Првобитни сиз је изграђен у облику латиничног слова И (I). Слово И означава иже/спаја.

Слово С означава слово.
Слово И означава спајање.
Слово З означава живот.

Сиз је "слово" (облик латиничног слова И (I)) које спаја човека са новим (поморачким) животом.

Колико се сећам сиз је на Шершенима, поред два чамца и појасева намењених официрима и подофицирима, био предвиђен да у случају потребе послужи и као сплав за спашавање морнара.

A negde krajem januara 1985., kada je "moj 134" bio na remontu u Škorpiku, pred sam kraj remonta, pomerili smo se malo da se oslobodi vez radi puta u rezalište jedne od "Kraljevica", možda 507, ne sećam se. Nismo obratili pažnju da je siz posle te male manovre došao na samu ivicu palube. Ja sam zakoračio na siz da nešto donesem s kraja, i samo sam primetio kako siz odjednom ide gore put neba, kuda i moje noge, a ja sam padam u ledenu vodu (more se dan pre toga zaledilo - valjda zato što je i u tom uglu Mandaline voda bila bočata).  Sva sreća što je bilo vreme zanimanja, prepodne, pa niko nije spavao. Odmah su mi bacili konop koji sam proveo ispod sebe i kraj dodao mornaru na palubi. Naravno, odmah se tu stvorio Dasko Miran koji je rukovodio celom akcijom mog spasavanja iz ledene vode. Ukupno sam u vodi proveo manje od dva minuta, ali sam se pošteno smrzao.  Nedaleko je bio vezan jedan od ML tipa 151, pa su me brže bolje poslali tamo, jer je bojler na PČ bio isključen. Okupao sam se pošteno vrelom vodom u okruženju mahagonija kupatila ML. Kad sam se pošteno zgrejao i preobukao u suvo, kod Daska me je već čekala dupla rakija da zaokruži doživljaj. Hvala mu i dan danas na tome! Ko mi je kriv kad nisam obratio pažnju da siz jedva stoji na kraju palube.