PALUBA

Ima jedna mnogo smijesna stvar u VCG,pa tako i u mornarici,a to su cinovi.Eto recimo nacelnik g-staba ima cin Vice Admirala(kao gen p-puk u kov-u),a mi prakticno skoro i da nemamo mornaricu.Imamo ukupno nesto vise od 2000 vojnika i nacelnik g-staba bi komotno mogao da bude pukovnik.A ne da se sprdamo sa cinovima vice,kontra admiral,general p-puk/major,i tome sl.Cak su jos ubacili neke cinove izmedju pukovnika i general-majora kao i izmedju komandanta bojnog broda i kontra admirala.Valjda brigadnog generala i komodora.A takodje mislim da pukovnika,p-puk i majora(uz ostale visoke oficire)imamo vise od obicnih vojnika.
Da li je uopste logicno da mornarica kao sto je crnogorska uopste ima cin vice admirala?

Verujem da formaciju nisu odredjivali samo po nahodjenju, već po "NATO standardim" kako se to popularno zove. Kod VCG mi se dopada što su u mornaričkim činovima izbacili čin potporučnika a zadržali čin poručnika bojnog broda što u Srbiji nije bio slučaj. Ovde se mornarički činovi "prevode" u kopnene, samo uz dodatak "rečnih jedinica". Tako npr. više nem kapetana korvete već majora rečnih jedinica...

Па, Црна Гора је "наследила" већи број кадрова из ВСЦГ (ВЈ). Када су већ остали задржали су чинове. Што је и нормално. И претходни начелник генералштаба, генерал - пуковник Јово Лакчевић је имао врло висок чин за тако мали војску. Предстваник у НАТО је генерал - ппуковник Јокић, бивши начелник ГШ ВСЦГ. Кад сви они "оду" вероватно ће војска ЦГ имати пар генерала.

А када су у питању морнарички чинови у војсци Србије, решење је уреду. Мени, сада као грађанину, врло смешно звучи, да неко у војсци има чин капетана бојног брода, или адмирала. Па Србија нема море. То што војни бродови плове по реци не значи да је то морнарица. Друго, ако је командант речне флотиле (или како се то већ зове) одличан официр треба му омогућити да напредује и командује вишим саставима, а то сигурно није морнарица, већ КоВ или интервидовски састав КоВ и В и ПВО. Не може командант, на пример, Здружене оперативне команде бити адмирал. Адмирал чега? Речних јединица од пар бродова? Будимо озбиљни. Својевремено је мађарски регент (вршилац дужности шефа државе уместо краља) био адмирал Хорти. Тада је настала она шаљива изрека "баш ме брига што Мађарска нема море и што се морнари возе у аутобусу." То би могло да важи и за Србију, ако би имала морнаре, али не и море.

Ako je komandant Rečne flotile dobar oficir, on nikada neće moći da komanduje sastavima izvan Rečne flotile, jer će uvek biti mornar i kao takav neće biti prihvaćen u jedinicama KoV...
Sa druge strane, mislim da VS ima više plovnih sredstava (brodova i čamaca) nego ViPVO letelica... pa opet niko ne proziva pilote... :)

Amin Rade !

Prezir "kOVACA" prema svemu sto nije zelene boje je fantastican. Osetio na svojoj kozi. Mada nismo im nikada ostali duzini :)

Nekako nas Mornare su najmanje voleli verovatno jer smo tada imali tamno plave beretke. Posle nas su isli piloti i raketasi.

Da negeneralizujem nisu bili takvi svi ali vecina.
Obicno su to bili oni koji nikada nisu imali kontakta sa mornarcimo.
Mislim da im najteze padalo ta ralzika u uniformama, cinovima itd.

Pvanja - mo'š misliti kakvi su bili KoV-ovci koji su radili u komandi mornarice. Bila je to elita ''zimzelenih'' koji su se udomili u mornarici, ali nikada nismo mogli da izađemo na kraj sa njima ...... Uvek su imali neke čudne filtere u glavi, nikada od priobalnog zimzelenog rastinja nisu umeli ugledati plavo more i razmišljati široko.
Sada je to jedan od ključnih problema CG mornarice. Tamo gde se odlučuje su mornari u manjini.

Dobro de... to je "otkako je prase rep zavrnulo" i tu se ništa ne može uraditi...

Да малкице не претерујете, бар када је у Србији реч. Србија ипак нема море. Будимо рационални. Добар официр увек вреди, а официр речних јединица у Србији може да напредује једино у КоВ. Уосталом намена речних бродова примарно орјентисано ка обали, подршци КоВ и има помоћну сврху.Лепо сам питао: чега би тај официр био адмирал? Друго, Србији и не треба више од тих постојећих чамаца. Можда бољег квалитета и наоружања, али по броју је то то. Ипак Србија има далеко више исправних авиона и других летелица него војних речних бродова. А о томе шта је било како је било да дискутујем у некој другој теми (покрените је), ово је ипак о РМ Црне Горе.

Pa kako stoje stvari, tu je mrtva trka...

Па добро, ако мислиш на МИГ-29 управу си. Али има и других авиона, а нађе се и понеки хеликоптер.

Drugih aviona? 2 MiG-21 (jedan UM i jedan BIS), jedno 4-5 J22 i nekih 7-8 G4. Manje više, to je trenutno sva operativna borbena avijacija u Srbiji. Prema tome, ima daleko više mornara koji plove u RRF, negoli pilota koji lete borbene avione.

Ma generalno zelebaci nisu voleli nista sto strci. JBG tako su ih ucili.

samo 2 MiG-21 ?  Ja sam mislio, da mnogo više. A gde su ostali od nekad velikog broja (dobro, pustimo one koji su ostali van Srbije a nije valjda, da ih je u Srbiji ostalo malo).

lp,

L-17 (MiG-21 BIS) ev. broj 17232 i NL-16 (MiG-21 UM), ev. broj 16178 - to su jedina dva superosnična aviona koji su poleteli od početka ove godine. MiG-29 nisu leteli (nema rezervnih guma za stajni trap). 2 MiG-21 na dežurnoj pari su možda ispravni, ali nisu poleteli duuuugo vremena, tako da je to upitno.

Stanje u srpskoj avijaciji u zadnjih 6 meseci je jako loše. Nakon prošlogodišnje kampanje koja je za cilj imala promovisanje VS, koje je do krajnjih granica napreglo i tako skromne resurse avijacije, i rezultiralo udesom 3 i pogibjom 2-jice iskusnih pilota koji su uvežbavali vratolomije za široke narodne mase, od početka ove godine nalet je opet drastično smanjen. MiG-29 nisu leteli već dugo vremeno, samo 2 21-ce poleću, jedino donekle korak drže J22 i G4, ali i to je daleko od iole ozbiljnog pristupa.

Pa valjda su ta dva na dezurnoj pari ispravni - zato ih i nediraju :)

Cini mi se da je bila nekad norma koliko avion moze biti u dezurnoj pari pa je onda isla rotacija aviona zar ne ?

A ovo sa 29-tkama je sramota

odosmo u off

Ne bih želio da se krivo shvati što sam se uključio u raspravu.
 Srbija ima riječnu flotilu i njeno opravdanje je samo u davanju potpore korpusu KOV-a. Kao zaseban vid teško više može opravdati postojanje. U suradnji s postrojbama kopnene vojske može dati neophodan i značajan  doprinos kod provedbe neke operacije. Kod provođenja i zaštite desanta, davanja vatrene potpore kopnenim snagama itd. Mislim da je MUP Srbije već preuzeo nadzor riječne granice i plovnih puteva na rijekama. Zato i ne čudi izmjena naziva činova u riječnoj flotili. Ne bi nilo ništa čudno u budućnosti da riječna flotila bude dio KOV-a i da ustrojbena mjesta popunjava kadar iz KOV-a. Kadar koji je prošao dopunsku specijalizaciju za RRF i ima dopunski VES. Onda se vraćamo se na početak, kao  prije 100 godina.

Бродарски, у праву си. И не знам зашто би био погрешно схваћен. Речне јединице су у Србији део Копнене војске. Ко не верује нека погледа званични сајт Војске Србије : http://www.vs.rs/index.php?content=568a5f64-f735-102b-bdc2-a0672172d7df.

Намена Речне флотиле је баш та коју је Бродарски навео, јер није ни могуће другачије. Још нешто око морнаричких чинова. И Мађарска има речне бродове, али нешто нисам чио да официр носе морнаричке чинове. Хорти је давно умро.

А сад нешто око тога како КоВ-овци не разумеју Морнарицу. У време СФРЈ Ратна морнарица је била прави вид оружаних снага, са  јасним местом и улогом који је проистицао из војно-политичког и војно-географског положаја земље. СФРЈ је имала дугу обалу и процена је била да може бити угрожена дејством са мора и на мору и приобаљу. То је било реално и зато је и имала Морнарицу која се и могла, бар за неко време, супроставити таквим спољним претњама. Мислим да је њена величина и број и врста бродова одговарао потребама и опасностима. И за мене ту није било дилеме. Али, када је настала СРЈ обала је била знатно краћа, у војно-географском смислу сасвим другачија а војно-политички положај СРЈ и опасности које су претиле биле  такве да нису оправдавали постојање такве (практично) наслеђене Морнарице из СФРЈ. Да поједноставим:имали смо Морнарицу за  1200 км обале а стварно имали 80 км обале. При том је вероватноћа угрожавања са мора била мала, а Морнарица немоћна за било какав озбиљнији судар на отвореном мору.Није ни била прављен за тако нешто. Та Морнарица је била прављена за државу од 20 милиона становника, за обалу са хиљаду отока, а нашла се у држави са 8 милиона становника са обалом која избија директно на отоворено море.  Имали смо бродове који траже одржавање (пловили - не пловили) и трошили паре, а реалне опасности које су захтевале деловање Војске на копну. Кад ово говорим не мислим о "љубави" или "мржњи" према Морнарици већ искључиво размишљам са становишта рационалности. Дакле, имаш опасности које 95% долазе  са копна и из ваздушног простора, а са друге стране имаш Морнарицу која захтева знатна средства за одржавање, при чему је њена корисност (са становишта реалних опасности) мала. И мени је жао што нема више подморница и што је подморничарство још у време СРЈ (СВГ) замрло, што немамо моћне бродове, што си и ти које смо имали отишли у расход и сл. Мислим да колеге у Хрватској, која је права поморска земља, треба више да жале што немају моћну и респектабилну Ратну морнарицу. Међутим, и тамо се они који воде Војску понашају рационално. Војска се пројектује и гради према опасностима, не према љубави за поморством, ваздухопловством, падобраством, тенковима и сл. И сад из такве државе (СРЈ, СЦГ) и Морнарице Војска Србије је наследила знатан број морнаричких официра, поносних и честитих људи школованих за једно, а сада у војсци једне класичне континенталне земље могу да буду официр у малој речној јединици или да буду у КоВ, евентуално В и ПВО, углавном на помоћним (не и командним дужностима), осим ако се "не престроје". Тим људима није пријатно, али је то реалност. И шта бива, први капетан бојног брода који је аванзовао у виши чин (Живко Терзић, заменик директора ВБА), унапређен је у бригадног генерала, не адмирала или комодора. И вршилац дужности команданта Речне флотиле носи СМБ униформу. Нисам сигуран мислим да је службовао у Морнарици, можда био и поморски официр, али то сигурно више не може бити. У души ће сви поморски официри и подофицири, док су живи, то и бити, али ће у реалном животу у Србији бити КоВ-овци.  И није то ликовање или не разумевање једног прашинара већ сурова реалност. 

Briljantno, i Brodarski i Džumba, svaka čast!

Jako mi je žao što je tako, ali moram potvrditi sve što ste rekli.

Sve sam to video i pre 10 godina, možda ne baš tako jasno formulisano, ali tu negde - zato i jesam penzioner koji se bavi nečim drugim, a srećom i to sam zavoleo (mada nikad ništa ne može da istisne more, brodove i ronjenje - već sam pisao da često plovim i ronim u snovima).

VD komandanta RF je inžinjerac po VESti.

Radi se o tome, dadržavu ne košta ama baš ništa da ostavi mornaričke činove i mornaričke uniforme.

Nije mornarica samo sedi i vozi... kad jednom napustiš tradiciju kasnije vraćanje teško ide. Pomorski oficiri su prekvalifikovani u kopnene VESti za kratak rok - nekih mesec dana i uspešno obavljaju dužnost. Kako bi išla obrnuta konverzije - nisam siguran.

Apsolutno se slažem sa tvojom analizom Dzumba. I zbog toga mi uopšte nije jasno šta visoki mornarički oficiri (mislim na pomorce a ne na raznorazne službe) još uvek traže u vojsci Srbije. Koja je uloga nekolicine kapetana bojnih brodova koji se provlače kroz GŠ, MO i sl. i zbog čega ih nadležni u vojsci Srbije ne pošalju u zasluženu penziju?

Ima se tu puno toga dodati. Ovo što smo ja i Dzumba rekli samo je konstatiranje sadašnjosti.
Pogled u budućnost i uloga pojedinih država kroz koje protječu Dunav, Sava i Tisa u nadzoru sigurnosti plovidbe i održavanju plovnih puteva tih rijeka. Nijedna država neće o tome odlučivati samostalno već u sklopu međunarodne konferencije. Angažman pojedinih država u tom nadzoru odrediti će EU i NATO. Sukladno donesenoj  odluci držati će točno određene snage za nadzor riječnog prometa. Možda će čak biti određeno središte koje će prikupljati i obrađivati svakodnevne podatke i davati smjernice u slučaju izvanrednih događaja.
Zbog ravnoteže u regiji sigurno će biti određeno pojedinoj državi s kakvim snagama riječne ratne flotile može raspolagati. Kakvom vrstom brodova će raspolagati. Opet u slučaju nekih neželjenih događaja formirati će se namjenski organizirane snage. Od svake države će preuzeti dio plovnih jedinica i podrediti ih nekom taktičkom operativnom zapovjedništvu.
Možda su to moja naklapanja, ali prošlost nas uči da NATO tako radi. Upravo po modularnom sustavu formira namjenski organizirane snage. Skoro sve zemlje u regiji su članice NATO-a, a Srbija već sudjeluje u Partnerstvu za mir. Njenim pristupanjem partnerstvu već se oblikuje i njena uloga u regiji i šire. Čim si u tom kolu plešeš kako drugi sviraju. Ili plešeš ili te stručno izoliraju. Nema više po svome.
Ajme u debelom sam offu. Zaboravio na činove.

I ovo je 100 % tačno. Ako ništa, zbog istorije, zbog skoro veka postojanja Mornarice, trebalo je ostaviti uniforme i činove.

Prilikom izmene oznaka VS, vodio sam debatu sa čovekom zaduženim za izradu predloga oznaka. Jedva sam ga ubedio da zvezda na oznaci čina nije "komunistička zvezda" već oznaka roda pomorstva. Na kraju sam potegao argument da i Ameri imaju zvezdu na oznakama... i prošlo je.... za sada.

Brodarski, a šta će biti kada se te države posvađaju i zarate? Ko će to koordinirati? Primer: Grčka i Turska, obe u NATO, na ivici rata ko zna koliko puta. 2005. gledam grčke mornaričke ronioce, imaju crne majice, na leđima orao u bojama grčke zzastave cepa kandžama tursku zastavu, obojica nose istu majicu. Pitam ih je li to službena majica - jeste, radna!!!

Još nešto: u kom kontekstu Rumuniji trebaju dve serije rečnih monitora, jedna sa topovima 100 mm, a druga čak mislim 130? Za spasavanje civila kod poplave sigurno ne, ali na koga će pucati na Dunavu?

Ima tu mnogo aspekata koje treba razmotriti, pa makar i promenili ime teme, jer nisu u off-u.

Boro tvoja pitanja su i moja od trenutka kad je Hrvatska ušla u partnerstvo za mir. Pitanje je tko će više imati snage i mogućnosti  disati, a kamoli ratovati. Takav je okvir zadan.

Sva su carstva dok su u usponu i na vrhuncu činila se večna, ali nijedno nije opstalo duže od istorijskih okolnosti zbog kojih je i stvoreno. Tako i sa današnjim supersilama, super demokratskim federacijama... izgleda, ali točak istorije melje sve u svom žrvnju. U Savetu Evrope sad prevode na više od 20 jezika svaki dokument - da li je ikada bilo veće birokratije?

Posebno volim kad se kaže - za vas je to jedini put, nema drugog. Po mom mišljenju svaki čovek, pa i narod, uvek ima alternativu.

E, sad sam ja u off-u do kraja. Izvinite.

Да се вратимо на кадровање. Зашто још "држе" високе морнаричке официре у ВС? Па као и у Црној Гори. Прво, наследили су их. Нису они криви што државе нема море ни довољно речних пловила да би командовали или се бавили њима. Друго, могуће је да немају радни стаж па га одрађују. Треће, вероватно се ради о солидним официрима.

Моје мишљење је да војне академије, а посебно високе школе након ње  дају добро опште знање и омогућавају бављење и другим пословима осим родовским (видовским), посебно у Војсци (али и ван ње). Својевремено је у мојој класи ШНО најбољи решавач оперативних корпусних и армијских задатака био морнарички официр.Има човек "шлифа", а добро је учио и савладао и употребу ОМЈ, инжињерије и др. Мирне душе би могао да буде начелник оперативног органа у штабу армије или корпуса. У раду на оперативним задацима из области В и ПВО и Морнарице једнако добро су, уз одређену припрему радили и официри КоВ. Ја сам, стицајем околности (носио сам ваздухопловну униформу иако пешадинац) више пута учествовао на штабним и ратним вежбама у улози официра ПВО или авијације и пре ШНО. Шта више, у операцији ПВО у ШНО сам био у улози начелника штаба корпуса и био сам похваљен од свих правих ваздухопловаца, не само од наставника него и од колега "плаваца". Наставник ме је оценио: "зачуђујуће добро сте радили". При том не мислим да бих могао да кажем да сам стручњак. Хоћу рећи, ако хоће људи углавном могу све да науче, ако имају бар мало талента. Квалитет је друго питање. Уосталом, мечку у циркусу науче да вози бициклу, а неће човек научити нешто теже.

Радетово мишљење је по мени више емотивно. Међутим, када би био у позицији начелника Генералштаба или министра одбране поступио би врло слични као они сада. На тим дужностима не можеш да се превише водиш емоцијама и љубављу за родом (видом) већ интересом целине, односно Војске и државе. Зато су те тамо и поставили. Конкретно, генерал Милетић је артиљерац,али он није начелник Генералштаба артиљерије, већ Војске, свих видова и родова и задужен је да идентификује опасности по државу и предлаже решења и "форсира" оне родове и службе које на основу идентификованих опасности решавају проблеме. Верујем да би и он волео да има више артиљерије. Али не може јер не би обавио задатак. Кад постане мајор официр треба да размишља "општевојно" јер ни батаљони нису више само родовски, већ интерродовски. 

Ako je interes celine da se izbriše nešto što niti traži dodatni novac iz budžeta, niti Bože daj... neka se briše.

А шта је то? Називи чинова? Ако је то, како би то неко био капетан бојног брода? Ког брода, којег мора? Реке немају бојне бродове (фрегате, корвете), чак ни у традицији. Не би то коштало ништа, али би било у најблажем смислу необично и предмет шала.

Pa da zaključimo. Rijekama plove poriječci ,a ne mornari. Sjećam se iz Mornaričkog glasnika jednog profesora iz MŠC. Zaboravio sam mu ime, ali je čovjek stručno obrazložio pomorsku terminologiju. Onu koja se upotrebljavala u ratnoj i trgovačkoj mornarici. Ne sjećam se što je rekao za rijeke i riječnu flotilu. Bilo bi zgodno pronaći i postirati.
Meni na pamet padaju svakakve kovanice.Tko plovi rijekama? Rijekoplovci na riječnim brodovima i čamcima. Onda ne može biti poručnik fregate riječne mornarice. Može biti poručnik šajke, kapetan gurača ili tegljača. To je tako nezgrapno i treba sravniti te činove s kopnenom vojskom. Uz čin kopnene vojske staviti oznaku pripadnosti riječnoj flotili. Kao pripadnost pojedinom rodu ili struci.
To bi bilo jedino opravdano u ovom slučaju.

OK. U JRM, danas ni u HRM, ni u MCG nema ni bojnih brodova, ni fregata (ne računamo VPBr), ni korveta pa je bilo i poručnika i kapetana i korvete, i fregate i bojnog broda... Po vašoj logici trebali su biti poručnici i kapetani torpednih čamaca, raketnih čamaca, raketnih topovnjača, VPBr-ova.... Ne stoji vam baš argument.
A kada se dotaknemo šala oko pomorskih činova na rekama, šta ćemo sa šalom (do duše crnom) da imamo avijaciju za još jedan aeromiting?

Називи чинова вуку корен из поморске ратне традиције. Не ратовања на рекама. Ни једна континентална земља нема ратну морнарицу. Па нема ни чинове који одговарају тој традицији. Зашто би то Србија имала. Затечено стање треба поштовати, односно називе чинова које су људи пошетено стекли, али како они буду одлазили или промицани у више чинове то треба мењати јер ипак не би имало смисла осим донекле у речној флотили. Узгред, пловљење по рекама није исто што и по мору. Да те подсетим само да је пре 15-так година официр (да га не именујем) који је дошао са мора и умислио да све зна, погрешним наредбама насукао "Козару" код Голупца у муљ. Једа су је извукли (није била нешто посебно оштећена). Џаба му чин кбб.

А што се авијације тиче она ће постојати, велика или мала, свеједно. То је суштина. Они имају уобичајене КоВ-овске чинове (бар код нас, у Француској и В.Британији је мало другачије, имају неки комбинацију поморских) тако да што се тога тиче нема проблема. Друго, они су се врло лако уклапали у КоВ и официри КоВ-а у код њих. Наравно, официри КоВ-а нису били пилоти, али су били на разним општим и логистичким дужностима. Официри рода АРЈ и ПВО ("цевна" ПВО) су до пре 20-так година (у време ЈНА) долазили из Војне академије КоВ-а. Шта више, те официре (не само из ПВО) су упућивали у командо-штабну академију РВ и ПВО. Многе официре КоВ-а су "преводили" у авијацијске ВЕС-ти. Ово причам из прве руке, јер су и мени, док сам службовао у РВ и ПВО, нудили ту могућност, али ја нисам хтео. Ево и пар примера из ЈНА: Генерал Николовски Мирко, помоћник к-данта РВ и ПВО за позадину (логистику) крајем 80-тих година, био је по основној ВЕС-ти инжињеријски официр који је током службовања у РВ и ПВО био инжињерац, у војној полицији, у позадини, да би био и командант ваздухопловне базе (177.вб) у Батајници одакле је и промовисан на дужност помоћника команданта за позадину и унапређен у чин генерала. У служби безбедности РВ и ПВО су у већини било официри КоВ који су углавном примани из војне полиције. У војној полицији било је и "оригиналних" авијацијских официра, а посебно подофицира. У РВ и ПВО су нама из КоВ дозвољавали (шта више, било је то обавезно) да носимо ваздухопловну униформу, што је било унето и у правило о одевању ЈНА. У Морнарици је то била реткост. Чак је и војна полиција носила СМБ униформе (по мом суду потпуно без разлога, да не кажем без везе). Добити неког официра морнаричке ВЕС-ти у војну полицију било је тако ретко да би се сви они ( у последњих 32 године, колико ја памтим) могли набројати на прсте једне руке. Један од тих изузетака је Копривица Трифун, први командир противтерористичког одељења, јединице из које су изникле "Кобре". Дакле, са авијацијом  (В и ПВО) нема и неће бити проблема по питању кадровања. Када је у питању број јединица и оперативно употребљиве технике ту се слажем да имају вишка људи, укључујући и пилоте. Перспектива набавке нових летилица је ограничена и вероватно ће се морати "пружити према губеру". То је КоВ већ доживео, посебно технички родови (артиљерија, ОМЈ, АБХО).

Šta ćemo sa činom pukovnika..... VS nije pukovski ustrojena?

Na Dunavu su postojale i fregate. Pri opsadi Beograda 1717 Eugen Savojski je imao 10 rečnih fregata dužine oko 40 m, sa tri jarbola i naoružanjem od 30-54 topa od 3 do 12 funti. Sama pomorska terminologija, što se činova tiče, je kod nas preuzeta iz KuK.

Gledam tv i vidim komandant aerodroma Batajnica Vranic,koji je po cinu general-major.
Kada je 1989 godine na Batajnici bilo stacionirano 6 do 8 eskadrila mesovitog sastava,kada je sve vrvilo na stajankama danu i nocu,komandant aerodroma je bio pukovnik,kojeg je ranga bio komandant lovackog puka (sastava tri eskadrile).
U zadnjih petnaest godina RV Srbije ima generala vise nego RV SFRJ!

"Пуковски" није устројена ни једна модерна војска у свету. Све су, мање-више, прешле на бригадни систем, па опет имају пуковнике. И друго, КоВ опстаје као вид ОС па може да има традицију и архаичних чинова. Уосталом, у Хрватској војсци су задржани традиционални народни називи неких чинова: сатник (стотник) за капетана, бојник за мајора. У Српској војсци тих назива нема иако у Војном музеју у Београду можеш видети да су ти исти чинови или звања била и у војсци цара Душана. Српска војска је раније имала чин војводе, па га сад нема. Био је раније и маршал (код нас као почасно звање, не чин) па га сада нема. Можда нећи бити ни пуковника. И нико не жали нити ће жалити због тога. Називи чинова одређују се у модерним државама законом. У српском закону нема морнаричких чинова и крај приче. А ја овде само тврдим да је  логично што нема морнаричких (традиционалних поморских) чинова јер нема ни морнарице. Речна флотила, колика да је, није морнарица. Ако је пре 300 година и било  фрегата и корвета на рекама,  одавно их нема, а тешко да ће их и бити.

Официри преузети из морнарице, посебно млађи, имају перспективу у Војсци Србије. Али морају да се привикну на објективно стање. Или ће се развијати у оквиру служби и опште логистике или ће постати класични КоВ-овци. Добар официр ће у сваком виду бити добар официр.

Да подсетим млађе. Давно, у Краљевини Србији и СХС, односно Југославији,  када је формирано ваздухопловство примани су официри и подофицири из родова КоВ, а касније и из морнарице (у морнаричко ваздухопловтсво). Наравно, морали су сви да заврше одговарајуће школе и курсеве. Ваздухопловна војна академија и подофициркс школа су производ новијег времена, чак и у САД.Тамо је до 2. светског рата авијација била део КоВ. За време рата изборило се за статус вида.

Dakle, kod KoV-a može i mora da se poštuje tradicija, kod Mornarice ne može... zato što je KoV brojnija. Nije neki rezon, ali prihvatam.

Сремац, када је број генерала у питању то није тачно.У Војсци Србије их има 5-6 (не знам тачно) а у ЈНА их је  само у команди РВ и ПВО било толико: командант, начелник штаба, начелник оперативног, начелник за позадину, начелник за морал, начелник авијације. Раније је и секретар СКЈ за РВ и ПВО био генерал па је то 80-тих година укинуто. У сваком корпусу РВ и ПВО их је било бар двојица. Осим њих у ССНО је било још толико: начелник сектора РВ и ПВО, његов заменик-помоћник, па начелници родова у том сектору: авијације, ПВО, ВОЈ. Плус, генерали који су или отишли из РВ и ПВО или су као пуковници били у неким службама па постали генерали авијације.Они су били на разним дужностима у ССНО и ГШ. Међутим,слажем се да их је сада, сразмерно броју људи, јединица и технике више.  

Вранић је командант здружене јединице која обухвата авијацијске, општевојне, логистичке и јединице "лаке" (цевне) ПВО.Та јединица је ранга бригаде па је одлучено да њен командант буде бригадни генерал, као и у КоВ.

Раније су биле ваздухопловне базе (скраћеница "вб"). Командант је био обично био пуковник. У саставу база нису биле авијацијске јединице. Ваздухопловна база је дефинисана као "борбено-позадинска јединица" чија је основна сврха била обезбеђење авијације, односно њене способности да лети и опстаје на земљи и ваздуху. Дакле, база је обављала послове одржавања аеродрома (имала је инжињерију), обезбеђења аеродрома (имала је вод ВП и пешадијску чету), ПВО аеродрома (имала је дивизион АРЈ и ПВО), исхране и одевања свих јединица, укључујући и авијацијске, па је имала позадински батаљон, па је имала обавезу техничког одржавање ваздухоплова  у тзв. "средњем ременту" и одржавање друге технике (возила, средства ПВО, пешадијско наоружање, и др. опрема) и снабедвање (гориво, на пример) па је имала технички батаљон; спроводила је превожења копном за своје и потребе авијације, па је имала ауто чету, па веза , АБХО и сл.. Авијација је имала посебне јединице: ескадриле, пукове (ловачке) и бригаде (ЛБА и транспортна авијација). Тек на нивоу корпуса РВ и ПВО је вршено здруживање авијације и осталих јединица родова РВ и ПВО и родова КоВ. Авијација практично није имала логистику осим чету ВТСл (ваздухопловно-техничке службе) у ескадрилама и тзв. ПАРц (покретна-авио радионица) као јединице непосредно потчињене команди пука или бригаде.Јединица родова КоВ није било, нити опште логистике. Када се авијација пребазира на неки помоћни аеродром, веће ваздухопловне базе су из свог састава тамо слале тзв. боа (батаљон за обезбеђење авијације) или "чоа" (чета за обезбеђење авијације).Ове јединице су практично биле минијатурне ваздухопловне базе. Тако је ваздухопловна база "покривала" један тзв. аеродром "А" категорије и 1-3 аеродрома "Б" и/или"Ц" категорије (можда сам ознаке категорија аеродорма мало заборавио). У ЈНА их је било 15-так,али све нису биле исте величине ни значаја.

Е, сада, све то што је радила ваздухопловна база у Батајници, сада ради 204. бригада В и ПВО, при чему има још и авијацију, која сада има само ескадриле (2-3). Дакле, када би авијација била у "нормалном" стању све то има потпуно оправдање.

Раде, где ти видиш Морнарицу без мора? О чијој традицији причаш? Српске морнарице? Морнарице ЈНА? Ово последње би могло бити да имамо море, али немамо. Има ли Мађарска Морнарицу? Можда Монголија, Непал, Швајцарска? Која континентална земља то има? Мађарска је "имала" море сматрајући Хрватску делом своје државе. И нема више поморске традиције. Има речну флотилу и њену традицију. То имамо и ми.

Uskoro nećemo imati ni to.

То не знам. Али питање је да ли ћемо бити први и шта раде други који имају РФ. Ево, мало анализирај речне флотиле разних земаља (Немачка, Француска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Чешка, Словачка)  па да закључимо нешто о томе, односно о тренду. Мада, по мени,  Бродарски је у свом посту већ дао један општи смер у коме се крећу ствари. Ипак, било би лепо када би мало више писали о речним флотилама.

Mogli bi konzultirati godišnjak Janes Fighting Ships koji donosi podatke o riječnim flotilama, kao i o zapovijednim strukturama. Tu bih stavio težište na države koje nadziru rijeke u Europi. Što bi se mi ovdje tukli do krvi kad negdje to lijepo piše. Nisu ni tuđa dobra rješenja na odmet. Je da su ex Jugovići najpametniji, ali zadnjih 100 godina ne možemo to kapitalizirati.

Dopade mi ruku Jane's Fighting Ships iz 1940. godine... Evo madjarskog rešenja Dunavske flotile...
[attachment=1]

Vadiš asove iz rukava. Svaka čast. Mislim da se radi o prohujalim vremenima. Ja nudim činove kopnene vojske s dodatkom '' brodski ''.
Poručnik, kapetan, major brodske struke.

Brodarski@ tvoj predlog je zanimljiv  i rekao bih jako dobar. Međutim, problem je napredovanja u ovako maloj rečnoj flotili kakva je u srpska. Šta sa brodskim majorom posle? Pešadijski kapetan fregate?

Džumba, upravo zbog tvog pitanja sam ja kopao godinu i po da me puste u prevremenu penziju, jer nisam hteo biti MT pukovnik pešadije ili inženjerije, mada je bilo nekih dužnosti u logistici koje sam mogao obavljati.

Završetkom visokih vojnih škola beše idu i VESti ili mi se čini? U malenoj formaciji, pravilnim kadrovanjem dobili bi kvalitet. Slabiji kvalitet bi mogao da ide na prekvalifikacije...

Vidiš Boro, mi ovde u CG uopšte nismo imali problema sa odlaskom u penziju. Većinu MT oficira, podoficira i majstora su u najkraćem roku poslali u penziju. Tehnika je ostala i još uvek stoji - a stručna lica likvidirana bez pardona!

Ko zna za šta je to dobro, druže moj!  :(

Autor tog plana sigurno zna šta mu je cilj, a vi ste malo zasmetali, pa eto.

Нисам то баш најбоље разумео. Да ли се после завршетка високих војних школа мења ВЕС (војно-евиденцијска специјалност)? Колико ми се чини након завршетка тзв. Више војне академије или командно -штабног усаврсшавања добијаш "општи" ВЕС вида (рода). Основни ВЕС ти остаје. Када се заврши ШНО добијаш ВЕС који ти оимогућује, de facto i de iure рад на свим високо позиционираним дужностима и Генералштабу и командама оперативног нивоа. У командама видова су ипак  на штабне дужности постављани "видовци", икао су теоретски сви са ШНО могли да раде било који штабни посао у виду (на пример у опертивном органу, кадровској служби, општој логистици, служби безбедности ОбСл и сл.), осим уско стручног - родовског и специјалистичког.У пракси се то готово никад није дешавало, осим у органима "специјалних служби( безбедност, Обавештајна служба - ОбСл), и у Оперативној управи ГШ.

У специјалним и општим службама (безбедност,  обавештајна, кадровска, а данас и војна полиција) основни ВЕС је небитан. За ове службе није било основног школовања из војне академије (осим једног кратког периода 80-тих година), као ни посебног школовања у КША (такође, осим у једном кратком периоду 80-тих). Руководиоци свих нивоа ових служби се бирају не по основном ВЕС-ти већ по стручним способностима (резултатима рада и радном искуству), уз услов да имају одговарајуће школе (стручне курсеве и видовске КША и ШНО). У војсци која је имала три вида, начелници поменутих служби могли су (бар теоретски) бити из било ког вида. У пракси, само у Морнарици начелници безбедности, а мислим из ОбСл, су били искључиво морнарички а можда МТ официри (колико памтим сви су ипак били поморске ВЕС-ти). Као, они изван  не разумеју морнарицу и не би је добро штитили или прикупљали податке . То се "стручно" каже "шио ми га Ђура.." У РВ и ПВО то није био случај јер су начелници били и из АРЈ и ПВО (не ракеташи, већ цевна ПВО, са војном академијом КоВ), везе, служби логистике па чак и пешадије, али наравно и пилоти (чак врло ретко) и официри ВТСл. У КоВ-у је било слично (мислим у поменутим службама) као и Морнарици, али је ипак било лица из РВ и ПВО на високим дужностима, морнаричких врло ретко. У Управама служби људство је ипак било интервидовско, при чему дужности (радна места) нису условљавана родовским ВЕС-ти.

Дакле, овакво кадровање, какво је било и постоји у службама могло је да буде, када су у питању морнарички официри, и у Војсци Србије. Али, подвлачим, Србија је континентална земља и било би бесмислено (смешно и по мом суду неозбиљно) имати класичне морнаричке чинове изван речне флотиле која  de facto није у рангу бригада КоВ, већ, ако гледамо само пловни састав батаљонског, евентуално пуковског. Командант тог састава, по рангу је ниво потпуковника (капетана фрегате). И то је само један официр. Свако вештачко надувавање формација (са већим бројем виши чионва) било би глупо и погрешно. Потребе Војске Србије за официрским кадром у речној флотили је максимално 20-так официра (ако и толико треба). То значи да за занављање кадра треба један официр годишње. Када се постави кадровска пирамида нема места да постану потпуковници (кептани фрегате), осим једног. Шта са осталих 19, посебно ако су квалитетни и способни официри? Могу само у КоВ, евентуално В и ПВО на дужности у службама и то на дужности у КоВ. А командат или начелник штаба бригаде КоВ не може бити капетан бојног брода, може пуковник.

Иначе, аутор прилога о чиновима официра у РРФ Мађарске могао би да да приказ данашњих чинова у истој РРФ, исте државе. Ти чинови су били у време Хортија (адмирала). А сада? Да ли уопште имају РРФ?

Hm, prema knjizi Insignia of World War II (Leslie McDonnell, Silverdale books, 1999.), RRF Mađarske je imala iste činove kao i KoV, samo što je najviši čin bio General-potpukovnik. Oznake su se i daljen osile na rukavu, i bile su identične ovima koje su prikazane u Jane's. To je verovatno uvedeno po izbijanju rata, kada su prešli pod ingerenciju Ministarstva odbrane. Danas, RRF Mađarske je integrisana u kopneneu vojsku, i nalazi se u sastavu inženjerije.  

Ja stvarno nevidim neki problem dok su u RRF tj na brodu i u jedinici treba da nose pomorkse cinove kada napreduju i predju u drugu jedinicu/ustanovu mogu ili da zadrze cinove ili da predju na oznacavanje cinova kao u KoV-u ili V i PVO.

Jednostavno i efikasno resenje. Ipak treba zadrzati tradiciju koja je jako bitna za jednu vojsku.


Generalno je vladalo misljenje da je u mornarici disiplina losija.
Sustinski nije tu bilo razlike osim sto su brodovi manji kolektivi pa se tu stvaraju jace veze i ljudi su vise okrenuti jedan ka drugome i nije potrebna celicna disiplina kao u brojnije vecim KoV jedinicama. U sivm jedinicama koju su manje uvek je disiplina bila obicno slabija ali to ne znaci da se zadaci nisu zavrsavali mozda i bolje nego negde gde je trenirana strogoca.

Gde je voda tu su i moranri recni ili morski :)

Nece valjda VS propasti ako bude imala par mornara !

PS Kako treba nazviti mornara koji plov na jezeru ? Jezerko !?!?

Naziv već postoji. Imamo Jezerčić i Jezernik. Postoje Vodanov, Vodanović i Palić.

Проблем у пракси и не постоји. Он је решен Законом о Војсци Србије. Члан 22. Закона о Војсци предвидео је чинове који одговарају чиновима у КоВ и В и ПВО. Затечена лица са поморским чиновима су их заджали. Пре две године је један капетан бојног брода промовисан у виши чин, у чин бригадног генерала, не адмирала. И то је то. Ми овде дискутујемо о томе да ли треба за јединицу коју чини десетак пловила ранга батаљона, од којих највећи има посаду од 30-так људи, треба задржати поморске чинове. Ја тврдим да не треба. Србија нема море, има  пловне реке. На рекама нема морнарице, има (или може бити) речене флотиле или речних јединица борбених бродова (чамаца).Намењени су искључиво за подршку КоВ.

Србија је као и остале државе бивше СФРЈ баштеник традиције ЈНА (чак највише од свих њих, не зато што јој то припада, већ се сама определила за то;  други су то учинили у мањој мери), па и поморске али у историјском смислу. Речна флотила није морнарица, већ део КоВ. И у ЈНА је она оперативно била потчињена КоВ иако је бу ила део Ратне морнарице. Србија нема и неће имати ратну морнарицу. Како Македонија нема поморске официре (а наследила их је из ЈНА)? Мислим да сам у некој биографији једног од македонских генерала или пуковника на високом положају прочитао да је завршио поморску и МТ академију. Не мислим овде на Драгољуба Боцинова, који је одавно у пензији.

Нисам ја без везе питао какво је стање у речним јединицама неких континенталних земаља (Мађарске, Словачке, Чешке). Мало проанализирајте, па ћете видети.Или је нема или је део инжињерије, док су патролирање рекама, па и заштиту у миру препустили полицији-жандармерији.Ако дође до рата и он се буде водио уз велике реке сигурно би речне јединице биле поново ојачане. Сада, када у Европи нема опасности од таквих ратних сукоба држати велику речну флотилу ради традиције било би погрешно.

Иначе, ОС САД  су у Ирак,у   вођени потребом, формирали одред речних бродова за дејства (патролирање) на Тигру и Еуфрату. Носилац формирања била је Морнарица, али су посаде изабрали и од војника поморске пешадије, а делимично и КоВ. Номинално та јединица, колико сам уочио је део Морнарице (можда грешим), али оперативно потчињен снагама КОВ, или здруженом штабу који управља операцијама у Ираку. Очекивао сам да ће о овоме више написати морнари са овог форума. Наравно, то нема баш неке везе са овом темом (кадровање). Могли би да отворимо нову тему о речним јединицама (флотилама). Бразил има баш јаку речну флотилу. Било би интересантно о томе нешто више прочитати.

Na zalost, Dragoljub Bocinov je preminuo u 2006 godini.
Zadnja sluzba mu je bila NGS, a vrsio ju je u cinu general pukovnjika.

Naser Sejdini, poručnik bojnog broda 1991., XXXI klasa MVA - pomorski smer, danas general-major Vojske Makedonije verovatno je jedan od oficira na koje je Džumba mislio.

Sve je to OK Džumba, pozivaš se na to da nemamo more pa nam ne trebaju mornarički činovi... ni tradicija itd., dok se zdušno boriš za tradiciju pojedinih činova u KoV koji se nazivaju po jedinicama kojih u vojsci odavno nema. Posle će se pojedini pukovnici ljutiti kada im vojnik ili rezervista kažu "Pukovniče gde ti je puk" itd.
Ali nema veze, sve mi se čini da je neki KoV-ovac koji je odlučivao bio vodjen time da se konačno osveti što mu je nekad neki mornar "skinuo" žensku na pitomačkoj igranci belom uniformom.... ;)

Drugovi, ovo više nije konstruktivna rasprava. Ponavljamo se. Ima li netko bolji prijedlog od svih dosadašnjih ?

Раде, ово задње ти није на месту. Нема то везе са девојкама, осветом и сличним стварима, већ са логиком и реалношћу. А што се чинова у КоВ тиче, можда си у праву, али се понеки пук још и може пронаћи, али море никако. Прихватам предлог Бродарског и завршавам дискусију на ову тему.

"Још нешто око морнаричких чинова. И Мађарска има речне бродове, али нешто нисам чио да официр носе морнаричке чинове. Хорти је давно умро."


Miklós Horthy bio je austrougarski admiral, a ne na čelu admiraliteta neovisne Mađarske. Kao regent (Kormányzó) bio je vrhovni zapovjednik oružanih snaga, a od toga što je u Mađarskoj postao admiral bez flote bilo je važnije što je Mađarska bila kraljevina bez kralja. No, i to su dječje bolesti svih tranzicija.

Naser Sejdini je u Vojsku Makedonije presao u cinu kapetana korvete HRM.

Da Barba, ja sam samo napisao koji čin je Naser nosio 1991. Pretpostavljam da je u makedonsku vojsku prešao kasnije, 1992. ili još kasnije, kada je redovno unapređen u čin kk u HRM.

@kontrAdamiral1: Наравно да знам ко је Миклош Хорти.  Његово име је искоришћено као метафора за чињеницу да земље без мора (као Србија) задржавају морнаричке чинове и да то "чак" ни у Мађарској не чине.

Kako mi je to poznato, komentar nije potreban!

03.01.2011. | 18:09

Časnici napreduju preko političkih ili stranačkih veza

Najveće istraživanje o stanju Hrvatske vojske koje je obuhvatilo 3420 građana i 596 časnika i časnica čiji su rezultati objavljeni 20. prosinca prošle godine pokazalo je kako je borbena spremnost Oružanih snaga danas slabija nego u ratu devedesetih, da vojska nije depolitizirana, štoviše, da je za napredovanje u časničkoj karijeri nužno imati političke ili stranačke veze.

Riječ je o projektu pod nazivom “Hrvatska vojska - hrvatsko društvo” kojeg su zajednički proveli Institut društvenih znanosti Ivo Pilar i Institut za istraživanje i razvoj obrambenih sustava Ministarstva obrane, a trajao je više od tri godine, objavio je Jutarnji list.

U tom razdoblju usmeno su anketirani građani u 135 naselja dok je 596 časnica i časnika te 147 kadeta ispitivano u grupama, no potom su ispunjavali anonimni upitnik. Osim toga, podaci su se prikupljali u ekspertnim radionicama te analizom sadržaja objavljenih u hrvatskim medijima.

S obzirom na veličinu uzroka i način prikupljanja podataka autori smatraju da su rezultati relevantni i znanstveno respektabilni.

Studija je pokazala da građani još uvijek imaju pozitivan stav prema Oružanim snagama i ponosni su na svoju vojsku te drže da je njena uloga iznimno važna u obrani zemlje od prijetnji nacionalnoj sigurnosti. S druge strane, zabrinjavajuće je što većina građana i čak 78,8 anketiranih časnika drži da vojska još ni izdaleka nije depolitizirana, te smatraju da se nad tom činjenicom itekako trebaju zamisliti relevantne političke strukture.

Anketirani imaju pozitivan stav i prema reformi Oružanih snaga, vjeruju da je vojska u odnosu na vrijeme rata tehnički opremljenija, a njeni pripadnici bolje obrazovani. Sami časnici, međutim, tvrde da je borbena spremnost danas slabija nego za vrijeme rata te da su pripadnici vojske  manje domoljubni i manje spremni na žrtvu nego u vrijeme rata.

Najlošiju sliku o stanju u oružanim snagama imaju pripadnici veteranskih udruga te Udruga poginulih, zatočenih i nestalih koji smatraju da su pripadnici oružanih snaga plaćenici koji služe Amerikancima, a da istodobno borbena spremnost države slabi.

Izvor: http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/125784/Default.aspx

Što se tiče slučaja i Srbije mislim da je riječ o kritičnoj masi. Konkretno, da ima toliko vojnopomorskih časnika da ih barem pet može normalnim napredovanjem postići čin pukovnika/kapetana bojnog broda, bilo bi mi razumljivo da ima vojnopomorske činove, uključujući kontraadmirala, pa i viceadmirala (napredovanje u ratu, izvanredno). Tu je, naravno, i faktor tradicije, ali ona, koliko znam, u primjeru Srbije odnosno Srba više na strani marinaca (šajkaši) nego flote. Ukratko, čini mi se realnim rješenje ne kap. korv nego major mornaričke struke ili kako već RM zvati.   

Siguran si da znaš koliko Srbija trenutno ima mornaričkih oficira? Meni se čini da nemaš tačne podatke.

Nije riječ o tome koliko ih ima sada, nego koliko će ih moći imati kad se stabilizira situacija. Ovako odoka, na temelju nešto znanja o RRF-u, za riječnu mornaricu ne trebaju više od dva oficira godišnje - ako bi služili po 35 godina, te dio otišao u opće službe i sektore (operativni, veza, sigurnost...).   

Mislim da i ova diskusija daleko prevazilazi moja znanja, žao mi je, moraću da se predam i isključim. ???

Uzgred, zanimljiv je primjer Izraela - države s relativno jakom mornaricom - koja u svim vidovima ima iste činove.

   
28 Dec 2011. 00:08 | Izvor: CdM

Neprimjereni prijedlozi za unapređenja

Piše: Zoran Bukvić
Vojni analitičar

Vođenje kadrovske politike je veoma značajan proces u funkcionisanju vojne organizacije.

Dosljedna primjena zakonske regulative koja se odnosi na unapređenje profesionalnih vojnih lica obezbjeđuje poštovanje principa, pravi čovjek na pravom mjestu.

Svako odstupanje od zakonske regulative može imati nesagledive posljedice, prije svega na moral pripadnika vojske.

Kako ne bi trebalo da se radi pokazuje i primjer prijedloga za vanredno unapređenje u viši čin, pukovnika Zorana Lazarevića i Rifeta Kosovca i kapetana bojnog broda Rajka Bulatovića.

Oni ne trebalo da budu prvi generali crnogorske vojske unapređeni od obnove nezavisnosti Crne Gore.

Treba podsjetiti da su 9. juna 2006.godine nezakonito i vanredno unapređeni u više činove, general-major Jovan Lakčević u čin general-potpukovnika i kontraadmiral Dragan Samardžić u čin viceadmirala.

Oni nijesu proveli propisano vrijeme u prethodnom činu, a tada su i postavljeni na, pravno gledano, nepostojeća mjesta načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore i zamjenika načelnika.

Imenovani pukovnici ne ispunjavaju osnovne uslove za redovna unapređenja, pa su predloženi za vanredna, bez pravog i opravdanog razloga.

Besmislica je da Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore sa oko 2.300 pripadnika imaju pet generala, sada imaju dva. Teško je i nemoguće objasniti po kojim je to standardima.

Sa ovolikim brojnim stanjem Vojske, Crnoj Gori je dovoljan jedan general. Vojska nije socijalna ustanova, a ni generalski činovi nijesu zamjena za loš materijalni položaj oficira.

Zakonom o vojsci propisan je i institut vanrednog unapređenja, pa se navodi da oficir može biti vanredno unaprijeđen u viši čin, ako je ostvario vanredne rezultate ili pokazao izuzetnu sposobnost u radu.

Navedeni pukovnici su na odgovornim dužnostima u Ministarstvu odbrane i Vojsci, pa bi njihov rad trebao da se cijeni kroz postignute rezultate institucije na čijem se čelu nalaze, a oni su nedopustivo loši, pa ne zavređuju da se njihovi čelnici unaprijede.

Vojska Crne Gore nije sposobna da realizuje svoju ustavnu obavezu, da brani državnu teritoriju. Trebalo je pet godina da bi se propisala materijalna formacija Vojske, a četiri godine da bi se usvojio Strategijski pregled odbrane. Sve je to trajalo veoma predugo, a iza toga ne stoji kvalitet usvojenih dokumenata.

Posebno je zanimljivo zbog čega je predložen za vanredno unapređenje u čin generala,  pešadijski pukovnik Rifet Kosovac, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, kada od svih uslova za redovno unapređenje ispunjava samo jedan jedini uslov, a to je vrijeme provedeno u činu pukovnika.

Postavljen je za pomoćnika ministra gdje je predviđen civil, a služba je trebala da mu prestane 2008. godine.

Dosta je primjedbi na Sektor za materijalne resurse, na čijem je čelu pukovnik Kosovac.
On je trebao je bude nosilac izrade materijalne formacije, a ne da se kasni pet godina i nekoliko hiljada tona viška municije je i dalje veliki bezbjednosni problem za Crnu Goru, jer se uporno forsira samo jedan način uništavanja.

Strategijski pregled odbrane je primjer papazjanije, gdje se u isti koš trpa i logistika, i logistička podrška i pozadinsko obezbjeđenje, a da se pri tome ne pravi suštinska razlika između njih.

Sve navedeno ukazuje da je pukovnike zbog loših rezultata trebalo smijeniti sa sadašnjih dužnosti, a ne predložiti za unapređenja u generalske činove.

Možda i nijesam u pravu, pa ih treba unaprijediti, jer su na cijeni poslušni i oni koji se puno ne miješaju u svoj posao, a takav je slučaj sa navedenim pukovnicima.

Чињеница је да је унпаређење у виши чин један од мотивационих чинилаца војних лица, поглавито официра. И ту нема ништа спорно. Међутим, може се приметити да је некритичко унапређење у виши чин, посебно пуковника и генерала присутније у сиромашним војскама (има тога и у онима најбогатијим и највећим). Тиме се "забашурава" лош стандард већине војске јер се руководећи људи, који су задужени да тај стандард "истерају", уствари подмићују. Некад се унпређењима и одликовањима официрима,а посредно и подофицрима и војницима, "замазују очи" и ствара утиска сопствене важности и значаја како не би примећивали праве проблеме или сами стварали проблеме.

Не знам да ли је то у овде приказаном случају из Војске Црне Горе. Лично познајем пуковника Косовца, али из питомачких дана. Заједно смо завршили Војну академију КоВ (30.класа), смер пешадија. Био је сигруно један до бољих питомаца по свим мерилима (знању, вештини, понашању). У смеру пешадија био је један од десет најбољих, а сигурно међи 20-так у класи. После Војне акдемије срели смо се само једном, пре десетак година. Знам да су га друге колеге оцењивале као доброг официра, али је почетком 90-тих (већ је био мајор) неправедно "гурнут" на споредне дужности. Након осамостаљења Црне Горе, видим да је одједном дошао на једну од челних позиција у МО, што је опет, "чудно".

NIje čudno dzumba, kada se za Rifeta pouzdano zna da je lojalan kadar SDP-a, manje stranke u vladajućoj koaliciji u CG.
Imao sam prilike upoznati Rifeta, izuzetno je korektan u razgovorima, ali ni jedna problem koji je trebao rešiti, a zavisilo je od njega, u periodu od kada je zamenik MO, nije rešio.
U kuloarima se priča, da je on osnovni krivac za sporo i neefikasno uništavanja viška naoružanja u CG. 

Све је могуће, мада ДПС је кадровао у Подгоричком корпусу и у време ВЈ, посебно од 2003.године. Тада Косовца нешто није било у "врху". И даље је био у запећку. Након осамостаљење постаје помоћник министра или већ тако нешто.  Раније, није одавао утисак неког плашљивог, несамосталног и неспособног. Рекао бих да је под неком пресијом, а не да неће или не уме нешто да уради.

Temu sam prebacio iz "Mornarice na Jadranu (https://www.paluba.info/smf/index.php?board=41.0)" ovdje u "Opće diskusije".