PALUBA

Aerodrom Željava je vojni aerodrom i nekadašnja baza Jugoslovenske Narodne Armije, na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u blizini Bihaća.

[attachment=1]

Geografski položaj i administrativne karakteristike

Željava je selo u Hrvatskoj na samoj granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nalazi se na 44 stepena, 51 minut i 17 sekundi severne geografske širine i na 15 stepeni, 44 minuta i 24 sekunde južne geografske dužine . Sam aerodrom nalazi se na 44 stepena, 50 minuta i 3 sekunde severne geografske širine i 15 stepeni, 47 minuta i 44 sekunde južne geografske dužine. Nadmorska visina je 337 metara, odnosno 1099 stopa. Georeferentna pozicija prema tadašnjem vojnom kodu bila je PIAQ5454. To je selo sa pretežno srpskim stanovništvom. Susedno, južnije, hrvatsko selo Baljevac bilo je raseljeno pre gradnje aerodroma. Posle Drugog svetskog rata, mnoga mesta na granicama novostvorenih republika nisu imala rešen granični status, tako da je pravi uvid u poziciju pojedinih mesta mogao da se učini samo uz pomoć knjiga iz katastarskih opština. Tako je po jednoj verziji granica između dveju republika išla samim hrbatom planine Plješevica (najviši vrh Gola Plješevica, 1650 m) pa je kompletan aerodrom pripadao SR BiH, odnosno opštini Bihać, dok je radarska stanica na vrhu pripadala opštini Titova Korenica u Hrvatskoj. Po drugoj verziji, sada zvaničnoj, radarska stanica na Plješevici, podzemni deo i četiri piste pripadaju Republici Hrvatskoj, opštini Korenica (županija Primorsko-goranska). Peta pista pripada opštini Bihać koja se nalazi u Prvom kantonu (Unsko-sanskom) u Federaciji. Samo selo nalazi se u severnom podnožju planine, a presečeno je i delom iseljeno pa je tu napravljen aerodrom, dok je jedan deo kuća bio u krugu aerodroma. Od kasarni put je vodio do objekta (baze) koji se zvao Klek.




Geostrateški i vojni značaj


http://www.youtube.com/watch?v=xrUtGIpHR4I

Položaj objekta izabran je posle opsežnih studija pri čemu se vodilo najviše računa o njegovom geostrateškom značaju. Osnovni zahtev bio je da se mora nalaziti u našoj geostrateškoj osnovici; dovoljno daleko u dubini teritorije koja se može dugotrajno i uspešno braniti, a ravnomerno udaljen od najvažnijih i najunosnijih strateških ciljeva i objekata, kako u zemlji, tako i van nje. Prilikom izbora lokacije idejnim tvorcima i projektantima išlo je na ruku to što se upravo u tako projektovanom pojasu nalazilo nekoliko veoma povoljno situiranih planina. Izbor je pao na Plješevicu koja u ambijentu podseća na ogroman nosač aviona. Njen geomorfološki sastav bio je idealan za takvu vrstu objekata, što je pak, s druge strane, pred graditelje postavilo veoma teške, ali i ostvarive zadatke i terenske radove što se kasnije i potvrdilo. Ukupna tadašnja vojno-politička i društvena situacija, kao i razvoj taktičkog i strateškog naoružanja i oružnih sistema u potpunosti su opravdavali ovakav izbor. Ogromno ratno iskustvo, provereni ljudski resursi i nesumnjivo veliko stručno znanje dali su za pravo projektantima i graditeljima da se poduhvate ogromnog stručnog, vojnog, a time i političkog izazova. Jugoslavija je imala veliko iskustvo u gradnji takvih objekata i njih je bilo širom zemlje (pet u Hrvatskoj, tri u Sloveniji, sedam u Srbiji, tri u Crnoj Gori i dva u Makedoniji). Četrdesetak objekata strateške namene gradjenih sve do ’90. godina, koštali su tadašnju državu oko 90 milijardi US dolara. Procena kaže da bi, bez takvih vojnih ulaganja, Jugoslavija već oko 1970. godine mogla imati standard susedne, visoko razvijene, Austrije. Trebalo je da objekat bude takav da služi u narednim decenijama bez većih prepravki i tako opravda ideju nastanka i ogromna sredstva (oko 4.000.000.000 US $ prema jednim, odnosno 8.500.000.000 US$ prema drugim izvorima). Uzimajući u obzir pravilno procenjene geostrateške karakteristike, veoma povoljnu logističku bazu, blizinu pomoćnih aerodroma, objekata i ostalih resursa, može se reći da je i vojni značaj objekta bio ogroman, kako u miru tako i u ratu. Sama planina predstavljala je idealnu prepreku bilo kakvom iznenadnom i razarajućem napadu, a njen položaj u taktičkom smislu omogućavao je korisniku taktičko iznenađenje: avioni su bezbedno poletali iz radarske senke planine, neprimećeni iz očekivanih pravaca osmatranja sa zapada. Taj položaj isključivao je iznenadni napad na objekat; u odnosu na severne i severoistočne pravce osmatranja situacija je bila još povoljnija jer je prostrana Panonska nizija onemogućavala bilo kakvo prikriveno prilaženje i dejstvo po objektu.

[attachment=2]

Projektni zadatak, izgradnja i taktičko-tehničke karaktertistike


[attachment=3]

Projektovanje, odnosno razrada osnovne ideje, konkretizuje se godine 1954. posle odluke političkog i vojnog vrha o izgradnji. U delegaciji na čelu sa generalom Z. Ulepićem, koja je posetila Švedsku da bi se upoznala sa njenim izvanrednim iskustvima u gradnji složenih, specificnih i netipčnih vojnih objekata, nalazio se i inžinjer Dragoslav Sobotka. Godinu dana kasnije komanda ratnog vazduhoplovstva formirala je komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije. Zadatak je predviđao smeštaj dve do tri pojačane eksadrile lovačke avijacije sa svim pripadajućim i neophodnim pratećim prostorima. Glavni projekat proširen je zahtevom za izgradnjom još tri objekta koji bi služili za smeštaj LAP (lovačko-avijacijskog puka), sastava tri do pet eskadrila , komforno posedanje i rad u uslovima klasičnog i nuklearnog rata, kontrolu letenja i meteorološku stanicu.

Izgradnja je bila uslovljena sastavom zemljišta, sa povoljnom morfološkom slikom – prirodnim uvalama za ulaze i grebenima koji ih razdvajaju. U toku izgradnje angažovani su i speleolozi radi premošćavanja prslina, pukotina i curkova vode. Najveći problem predstavljale su špilje koje su zahvatale ceo profil galerije po dubini, širini i visini. Aerodrom je gradjen do 1968. godine kada je ubrzano, zbog ceške krize, pušten u rad. Na radovima je učestvovao, u najvecoj mogućoj tajnosti, veliki broj izvođaca i podizvođaca. Tokom narednih godina stalno je dorađivan i osavremenjivan, a građen je 12 godina.

Taktičko-tehnicke osobine bile su impresivne: tri galerije za smeštaj 58 aviona međusobno su bile povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament i dodatnom galerijom sa strane, svodastog oblika sa oporcima širine 15,40 metara pri dnu i visine u temenu oko 10 metara. Njihov slobodni profil podešen je prema dimenzijama aviona koje su date od strane investitora. Na prodorima galeija visina je povećavana za dva metra. Ostale prostorije raznih namena, kao i hodnici, bili su širine od tri do 12 metara. Ukupna dužina podzemnog tunela (galerija i pomoćnih prostorija) iznosila je 3500 metara. Galerije su bile dužine 400, 500 i 350 metara, svaka visine osam metara i širine 20 metara. Pored brojnih glavnih i pomoćnih prostorija za smeštaj i rad ljudstva, postojali su centar veze i operativni centri od kojih je jedan bio smešten iznad samih ulaza na visini 30 metara od tla kao osmatrački kontrolni toranj. Objekat je posedovao sopstvenu dizel-električnu centralu, skladište goriva i druge manje objekte. Spoljni deo objekta – aerodrom, sastojao se od pet pisti (dve poletno-sletne i tri poletne) i kasarne u blizini Ličkog Petrovog sela, koja je, ujedno, bila i logistička baza. Baza je snabdevana kerozinom pomoću sopstvenog cevovoda iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća; cevovod je bio dug preko deset kilometara i bio je kompletno inžinjerijski i borbeno obezbeđen. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektoakomulatorskim tegljačima. Svako mesto za parkiranje imalo je svoj istakač za punjenje aviona. Predviđeni su životni i radni uslovi za namensko korišćenje objekta s punom autonomijom do 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža, dve rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 kVA a druga od 625 kVA), skladišta svih vrsta, te prostor za dekontaminaciju sredstava. Postojalo je 13 klima-komora sa specijalnio zaštićenim ventilacionim šahtovima, koji su ujedno služili i kao rezervni izlazi na površinu terena. Postojali su i šahtovi za otpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, akumulatorska stanica, ambulanta9, spavaonice, protivpožarni sistem, itd. Prostorije u unutrašnjosti objekta bile su povezane s 56 teških pancirnih vrata. Konstruisan je i korišćen poseban razglasni sistem. Prvi put je kod nas primenjen ’’aqua sistem’’ za skladištenje mlaznog goriva na vodenim jastucima u pet cilindričnih čeličnih rezervoara, svaki kapaciteta po sto tona. Otvor za posmatranje iz kontrolnog tornja bio je takođe posebno obezbeđen. Teška armirano betonska vrata bila su smeštena u zasebnim nišama sa strane galerija i imala su ugrađene protivudarne ventile. Zatvarala su se ručno ili električnim putem. Klimatski uslovi bili su idealni, s tim što je temperatura iz praktičnih i ekonomskih razloga bila snižena na 18ºC. Na vrhu planine nalazio se impresivan radarski položaj i meteorološka stanica, a radari su bili uvezani u jedinstven sistem VOJIN koji je delovao u sklopu RV i PVO JNA.


Formacijsko posedanje i upotreba objekta


[attachment=4]

Bazu je posedao 117. lap (lovacko-avijacijski puk) sa 124. i 125. eskadrilom, naoružan tada najsavremenijim avionima MiG-21 različitih verzija i namena. Treća eskadrila bila je detaširana u Puli i služila je za obuku pilota. Oni bi po završenoj doobuci bili raspoređivani u elitne jedinice supersonične avijacije. Na Željavi je takođe bila bazirana 352. izviđacka eskadrila koja nije bila u sastavu 117. lap. Zbog svoje strateške namene bila je direktno potčinjena Komandi RV i PVO. Komanda puka i izviđačke eskadrile bila je smeštena u podzemnom delu objekta. Komandant 117. lap bio je po formaciji potpukovnik ili pukovnik, a izviđačke eskadrile major ili potpukovnik. U sastavu aerodroma bila je Vazduhoplovna baza (ranga puka) koja je imala jedinice nižeg ranga; one su obavljale pozadinsko, odnosno logističko obezbeđenje i druge pomoćne i prateće poslove. Komanda baze i pripadajuće jedinice bile su smeštene u kasarni koja je bila udaljena dva do tri kilometra od pista. Za potrebe PVO (protiv-vazdušne odbrane) objekta kao samostalna jedinica bazirao se u kasarni puk lap. Komandant je po formaciji bio potpukovnik ili pukovnik. Kao samostalna jedinica u kasarni nalazio se i 51.bataljon VOJIN. Imao je u sastavu oko 120 starešina od kojih su neki po specijalnosti i činu bili viši od komandanta. Bataljon VOJIN je bazu koristio samo kao lokaciju, a u operativnom smislu bio je podređen komandi petog puka VOJIN u Zagrebu. Takođe je u objektu Klek imao svoj OC. U mirnodopskoj upotrebi koja se nije razlikovala od ratne, svi avioni su uvek bili pod zemljom. Kada je bio letački dan, izlazili su samo angažovani avioni i dežurni par koji je bio uvek spreman i naoružan za poletanje. Baza nije bila školskog tipa niti su se u njoj sticale specijalnosti i druga zvanja, već jedinica prve borbene linije. Napredovalo se u službi redovno ili vanredno, u skladu sa PS. Međutim, baza je bila elitna u svakom smislu te reči i služba u njoj smatrana je čašću i veoma značajnim mestom u biografiji svakog ko je tamo bio. Samo najbolji su stizali na Željavu koja je , kao i Batajnica, bila aerodrom dežurnog tipa, sa 24-oro časovnim radom. Status pilota i osoblja nije se formalno razlikovo od ostalih kolega sa drugih aerodroma, a oznake su bile kao u ostalim jedinicama. Piloti su samo u letu imali svoj poseban identifikacioni broj i iskusan poznavalac situacije u vazduhu mogao je da po radio-saobraćaju zaključi koji avion je sa kog aerodroma. Svi pripadnici objekta stanovali su sa svojim porodicama u Bihaću gde je jedan gradski kvart (’’Harmani’’) bio napravljen za potrebe aerodroma. Svi pripadnici baze imali su odgovarajuće rešeno stambeno pitanje.

Kao objekat i jedinice prve borbene linije bili su u prilici da svoj profesionalizam, stručnost i patriotizam proveravaju svakodnevno, a posebno u periodima međunarodnih kriza, kakve su bile 1968. godine (okupacija Čehoslovačke), krize u vezi sa Osimskim sporazumima 1973. kao i u drugim prilikama.

Kada se vojno-politička i bezbednosna situacija toliko pogoršala da je bilo očigledno da ce se aerodrom naći u beznadežnom okruženju, sa realnom opasnošću da padne u neželjene ruke i bude iskorišćen protiv onoga ko ga je do tada koristio, doneta je odluka da se on uništi. To je učinjeno 16. maja 1992. godine u pet časova i 30 minuta, sa 58 tona eksploziva. Piste su minirane na rastojanju od 50 do 100 metara, često u cik-cak rasporedu. Rušenje objekta bilo je znak da se konačno urušava i čitava država jer je njegovo definitivno napuštanje i totalno uništenje značilo da se odustaje od postojeće geostrateške osnovice, odnosno da dotadašnja država nepovratno menja svoj izgled.

[attachment=5]
http://www.youtube.com/watch?v=kO7qB_xSLLw

Ratna dejstva u periodu 1991-1995

U toku najveće krize, koja je prethodila ratnim sukobima, sa ovog aerodroma više puta je dejstovano. Za javnost najpoznatiji incident dogodio se kada je pilot Emir Šišić oborio dva helikoptera Ujedinjenih nacija, u kojima su se nalazili Italijani i Francuzi. U ovom periodu aktivna je bila radarska stanica koja je bila u sastavu 51. bataljona VOJIN. Kada se JNA povukla, bataljon je premešten u Banja Luku. Ljudstvo je ostalo oko šest meseci na Plješevici kako bi obučilo pripadnike VRSK i predalo im objakat na stalnu upotebu. U tom cilju ljudstvo je iz Banja Luke u policijskim uniformama (zbog ograničenja po odredbama koji se pridržavao UNPROFOR) odlazilo na vrh. Posle zaključka da obučavano ljudstvo neće moći da obavlja efikasno svoje zadatke i da tome nisu dorasli, odlučeno je da radarska stanica ostane u sastavu 51. b. VOJIN na teriotiriji RSK. Radarski položaj bio je aktivan do avgusta 1995. godine kada su, pri povlačenju, vojnici VRSK uništili položaje i opremu. Kasarna u Ličkom Petrovom selu služila je VRSK i u njoj je redovno služen vojni rok.

Sadašnje stanje


http://www.youtube.com/watch?v=94Bg7waH2-M

http://www.youtube.com/watch?v=W0-FTDuP55U

Rušenjem i devastacijom objekta načinjena je neprocenjiva materijalna i velika ekološka šteta pa je svaka ideja o rekonstrukciji bilo kog obima ograničena nedostatkom potrebnih materijalnih sredstava. U neposrednoj blizini aerodroma nalazila se i linija razdvajanja pa je celo područje gusto minirano, a danas je pogodno za ilegalnu migraciju ljudi. Sama kasarna u Ličkom Petrovom selu je pod nadzorom HV. Najpre je (tokom 2004./2005.) bilo planirano otvaranja centra za azilante pa se od te ideje odustalo, a sada (tokom 2005./2006.) aktuelni su planovi da ona uđe u sastav vojnog poligona ’’Eugen Kvarternik’’ kod Slunja, kao i kasarna u Udbini. Opština Bihać pokrenula je inicijativu da se pista na njenoj teritoriji iskoristi za otvaranje lokalnog aerodroma.


Tekst preuzet iz Vikipedije slobodne enciklopedije
Iprovizacija JA  ;D :pilot

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Kolege s foruma MyCity-military baš obradili detaljno ovu temu mislima čak da ima ok 230 stranica teksta i slika na forumu.

Mogli su i na 460, svejedno Željava ostaje što je i bila otpočetka: promašena investicija ...

Ako vec tako mislis da je promasena investicija onda bi mogao i da obrazlozis tvoje misljenje!

Ukratko, najskuplja investicija rahmetli države imala je - po meni - vrlo upitnu vrijednost i iskoristivost iz slijedćih razloga. Već onda mogući su agresori (bilo ih je, okvirno, dva, svaki s jedne strane) mogli dobro naciljanim projektilima, ili čak običnim jurišnicima (posebice "masovkom") onesposobiti sva tri ulaza/izlaza u rupu. Ako već nisu oštetili sam eulaze, mogli su onesposobiti pripadajuće piste. U oba slučaja letjelice smještene unutra bile bi zarobljene i van pogona. Drugo, aerodrom je krio zrakoplove koji su bili iznimno kratkog doleta, upitnih manevarskih mogućnosti, te u cijelosti ovisni o navođenju sa zemlje u uvjetima kad su komunikacije mogle biti učinkovito ometane. Svemu tome dodajmo da bi mogući agresor angažirao moćnu zrakoplovnu silu prema kojoj bi sve to unutra bilo samo za poškakljat ga ... Događanja sa samog kraja devedesetih to su i potvrdila.

Dal' je zbrinjavanje sve te skalamerije bilo vrijedno tolike investicije neka procjene stručnjaci. Osobno ne da mislim, već znam da nije. Posebice što je sve u toj rupi rađeno za letjelice gabarita i zahtjeva MiGa21, dok bi moguća uporaba MiGa29 bila nemoguća ili otežana. Za početak zbog smještaja vertikalaca ...

Inače, vojska koja je imala loše i neučinkovite osnovne vojničke standarde (uniforma, komunikacijska sredstva, pa i cijelu doktrinu temeljenu na prokušanoj političkoj pravovjernosti, a ne na mogućoj posebnoj vještini i inicijativi zapovjednog kadra), i mogl aje od ovakvog objekta stvarati jedno od čuda svijeta. U praksi, ostalo je samo malo mistike koja uzbuđuje fanove, i puno štete nastale od nepromišljenog miniranja još uvijek zajedničke imovine ...

Moje je konačno pitanje - za miljunaša - koliko bi se drugih korisnijih stvari učinilo za JRZ ili JNA općenito za svu utrošenu lovu, za tolike napore, za tolike operativne troškove, i za sve ostalo što je Željava iziskivala. Ratna luka Lora je bila - navodno - drugi po veličini trošak bivše države (iako ja u to baš ne vjerujem), no luka je bila luka, još uvijek je luka za kakvu-takvu flotu, a sutra ponovo može biti puna (makar i tuđih brodova). Željava - ma da je i cijela cjelcata, više nikome ne treba. Osim možda fanovima koji i tako u nju ne mogu ...
 

Sa gledišta ovog vremena, to može biti tako kao što kaže Patriot, ali sa gledišta vremena u kome je projektiovana i gradjena - baš i nije.

Šveđani su u svojem okruženju bili imperijalna sila, odnosno uvijek su bili osvajači. I kod njih je možda ovakav sistem funkcionirao, a funkcionira i sad (vidi pod uporaba autoputeva za PSS). No oni nisu imali partiju koja je - cjepljena protiv svega osim protiv same sebe - vojnu pripravnost podredila poslušnosti, nepotizmu i svemu što modernu razvijajuću vojsku ne čini. Možda je i neko vrijeme bila Željava u nekakvoj funkciji, no ako je brzinski zgotovljena krajem šezdesetih - zaslugom Čehoslovačke krize - mogla je biti IN možda desetljeće, niti dva. Osnovna priča po meni je njezina vanjska ranjivost, komunikacija i sustav VOJINa u prilog sljepilu ondašnjih MiGova, te izbor MiGova kao naoštrenih perjanica zračne sile u naroda i narodnosti.

A zatu lovu se moglo toliko toga korisnijeg učiniti, ceste, pruge, prije svega ...   

Po tome nam uopšte nisu trebali aerodromi... čak je i Lora promašeni projekat itd.

Tad je bila takva politika na snazi sad je ovakva kakva je, ko zna šta će biti za par godin i kako će buduće generacije gledati na ova današnja dešavanja.
Prije par godina negdje sam naletio na tekst o Željavam u kojem stoji da su za pare koje su uložene u aerodrom mogao izgraditi auto-put od Triglava do Vardara sa po četiri trake u oba pravca.

Što se aviona tiče kada je pravljen MiG 21 je bio u samom vrhu što se tiče aviona.

Trebali su nam normalni aerodromi s dobrim individualnim kaponirima. I mnoštvo alternativnih PSS, od sportskih do cesta. Lora nije promašeni projekt, iako je bila preskupa. Svi ti potkopi su anakronizam. već onda, a danas posebice ...

No, vojska i postoji da bi trošila, to čini i vani, što ne bi i onda u nas ...

Patriot, da li bi Željava bila dobra da je u ispravnom stanju i da je cela na teritoriji RH?

Догађања са краја 90-их оповргавају твоје мишљење. Аеродром Слатина (код Приштине) је гађан током целе НАТО агресије, са вођеним пројектилима - и опет су на крају агресије из њега изашли исправни авиони и одлетели (иако је улаз био оштећен).
Са друге стране, капонири у аеродрому Голубовац нису сачували авионе који су били унутра.

Слатина је мањи/слабији објекат од Жељаве, а НАТО агресија је најгори могући сценарио за нападе на аеродроме.

Umontirao sam menjac, pa sad mogu da se ukljucim u raspravu sa mojim omiljenim kolegom Patriotom (najvise volim da polemisem sa njim) ;D
 Sa gledista ovog vremena sto kaze Rade slazem se u potpunosti sa njim,a sa gledista iz onog vremena postojanje Zeljave je potpuno opravdano iz razloga sto to mi nismo sve platili  nego Ameri  ;),svima je poznato da smo uvek balansirali izmedju istoka i zapada i da su nas Ameri finansirali samo da Rusi ne izadju na Jadran.Drugo negde sam procitao studiju da ako bi nas Rusi napali iz Madjarske sto je tada bila i mogucnost Slavonija i Vojvodina bi pali za 48 sati jer su tada u Madjarskoj imali oko 3000 tenkova.Zeljava  jer upravo i zbog toga napravljena i mislim da je odlicna investicija ali primera radi ARK u Konjicu je po meni bacena para.
Zeljava je bila napravljena da stiti par miliona ljudi,a Ark(atomska ratna komanda) nekoliko desetina probranih!!!
Pogledajte prilog o tome!


http://video.aol.ca/video-detail/bunker-ark-konjic-objekt-d-0-2006/1112175042/?icid=VIDURVENT02

Sa jedne strane imamo činjenicu da su podzemni aerodromi sačuvali tehniku, ali tehniku koja nije aktivno učestvovala u borbenim dejstvima.
Sa druge strane avijacija koja jeste aktivno učestvovala koristila je pomoćne aerodrome, improvizovane piste i delove autoputa za poletanja i sletanja.
Mi smo sistem podzemnih aerodroma preuzeli od šveđana koji su nedugo zatim odustali od toga i prešli upravo na sistem korišćenja alternativnih aerodroma i autoputeva za avijaciju.

Stacionarni objekti, pogotovo ovako veliki i kapitalni su najprimamljivija meta za svakog potencijalnog neprijatelja, pa se tako oni i ne mogu aktivno koristiti u ratu u kojem se brani sopstveni vazdušni prostor od nadmoćnijeg agresora, a strategija JRV je svojevremeno bila upravo takva da se primenjuje partizansko ratovanje i u vazduhu, pa je zato i nelogična gradnja jednog ovakvog objekta koji u ratu ne bi mogao da se uklopi u takvu strategiju.
Ovo bi donekle imalo smisla ukoliko bi se branili od agresora koji ne može da osvoji prevlast u vazdušnom prostoru iznad SFRJ i koji bi u tom slučaju eventualno krstarećim ili balističkim raketama pretio aerodromima. Međutim, SFRJ je bila okružena sa dva moćna vojna saveza i nije postojala mogućnost sukoba sa približno jednakom vojnom silom.

Treba uzeti u obzir i nepostojanje sredstava za precizna dejstva i stand off oružja u vreme kada je projekat započet, međutim, već u vreme kada je Željava otvorena, postala je prevaziđena zahvaljujući modernim vazduhoplovnim ubojnim sredstvima koja su ušla u naoružanje zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora, pre svih SAD i SSSR-a.

Slatina vjerojatno nije uništena jer se na nju u ono vrijeme dugoročno računalo u nekim USA opcijama, a sama činjenica da su zrakoplovi sačuvani ne govori ništa jer oni iz tog sačuvanog stanja nisu djelovali po protivniku. Također, da se malo ulovimo kako su stradali G4 Letećih Zvezda (bez obzira bili ili ne bili puni goriva)?

također, kako bi se ruska najezda (za početak) cca 3000 raspoloživih tenkova spriječila s MiHovima 21? Možda fantazijom uporabe raketnih zrna za škakljanje tenkova? I kako bi ruski zrakoplovi spriječili modernije ruske zrakoplove da ozbiljnije djeluju? Najvjerojatnije nikako, posebice ne sa Željave.

Uostalom, dexy je sve odlično i precizno kazao, na to se nema što dodati ...


Što da učinim da ovaj komentar shvatim komplimentom?  :angel:

Amerikanci su bili uporni i probali su na sve nacine da uniste strazevicu a nisu upseli. To govori kolio su i dalje teski podzemni objekti za unistavanje.

Ista prica je i sa Iranskim nuklearnim kapacitetima svi su pod zemljom i trenutno nepostoji nista od klasicnog naoruzanja koje ga mogu unistiti.

Sto se tice slati a pogotovu Zeljave otvori (vrata) su radjeni na taj nacin da isdrze direkne pogotke nuklearnog oruzja. U to vreme kada je nad celim svetom visila nuklarna apokalipsa mnogi su se odlucivali za ovakve projekte u vecoj ili manjoj meri.

U svakom slucaju cak i danas takvi objekti imaju svoju upotrebnu vrednost pod uslovom da ti neko preti inace nisu rentabilni za drzanje u operativnoj upotrebi a pogotovu za gradnju.

Svajcarci jos uvek drze svoje F-18 u podzemnom objektu ne zbog necije pretnje vec zato sto tamo imaju svu potrebnu infastrukturu.

Slatina nikada nije bila ugrozena jer su pogodeni samo zasticni lukovi isped vrata.
Slatina je uvek mogla biti spremna za manje od sat vremena za izlazak aviona. Nazalost Migovi 21 nisu imali sta da traze u vazduhu protiv mnogo naprednijih lovaca NATO-a
Kada uporedis samu konfiguraciju Slatine i Zeljave vidis da su ulazi u Zeljavu nekoliko puta zasticeniji nego na Slatini. Osim toga sama topografija rejona Bihaca obezbedjuje laku odbranu objekata i komplikuje napadacu prilaz i napad.
Piste se nemogu uvuci u planine i to je problem ali se relativno lako daju popraviti dok zgrade, masine, skladista goriva, municije, rezervnh delova je tesko sakriti premestati o avionaima da nepricamo. A cim neprijatelj ode lako se osposobi jedna od otvora avioni izvuku ili prevuku da pistu, put itd. Bito je sacuvati infastrkuru ljude i tehniku.

A sto se tice G-4 Letecih zevezda to nije u sferi vojske vec politike pa nebih sad o tome. Uglavnom k-dan aerodroma Podgorica je igrao politicku igru.

Osim toga objekta u Podgorici nema zastitna vrata vec je to samo tunel u obliku potkovice.

Sto se tice podzemnih objekata (ostalih) mislim da se malo preterivalo ali svi teze da zastite svoje elemente komandovanja i veze.

NATO je `99 vise puta (neke svakodnevno) bombardovao ove centre (GS, KoV-a, RV-a) - bezuspesno.

Kako god obijekat je impozantan i siguran sam da bi poslužio i sada sasvim dobro i namjenski da su ostale granice SFRJ. Nije ni NATO svemoguči što se i pokazalo kod agresije na Srbiju.
Što se tiče para potrošenih za izgradnju opet su se prelile u džepove onih koji su radili i zaradili ih, a ne u đepove manipulanata i lopova što je danas najčešči slučaj po svim našim novim državama.

Mislim da bi bilo daleko bolje da su uložene u nabavku modernije tehnike i izgradnju infrstrukture koja bi mogla u slučaju rata da se koristi.

Posle bitke je lako biti general, kažu.

Drugačije se razmišljalo pre 50 godina kada je to građeno, a drugačije danas. Stariji to lakše shvataju od mlađih, ali to je činjenica. I današnji veliki protivnici tog projekta u ono doba ne bi imali ništa protiv, siguran sam.

Slatina (podzemni objekat) je u nekoliko navrata pokukušana uništiti preciznim avio-bombama. Jedna velike razorne moći je pogodila direkto ulaz i izazvala momentala prekid rada svih agregata i napajanja el. energijom podzemnih objekata. NATO je na Slatini štedeo pistu, ali je podzemni objekat je pokušao uništiti bez oklevanja - vreme je pokazalo, bezuspešno.

G-4 "Letećih Zvezda" stradali su u podzemnom objektu Šipčanik u okolini podgoričkog aerodroma. Ovaj objekat je drugačije koncipiran od Slatine - običan tunel s krivinom na ulazu, bez ikakvih vrata. LAB je pala na ulazu u tunel, plamen je zahvatio krilo najbližeg aviona do izlaza. Pošto su avioni bili puni goriva, niko se nije usudio da uđe i gasi. Nakon nekog vremena, došlo je do lančane eksplozije, prema nekim procenama oko 20-ak aviona, mahom Galebova G-2 i neserćnih 6 kom. G-4 Letećih Zvezda.

Kod zemalja veličine SFRJ, da ne govorimo o današnjim državama nikako nema dovoljno sredstava za pračenje vrhunske vojne tehnologije.
Tačno je da je avijacija, PVO i RM bila poprilično za vremenom, sistem odbrane je bazirao pre svega na jakom KoV-u, što se i nije pokazalo loše.
Pri agresiji NATO snaga oni su jako malo štete nanijeli vojski i na kraju krajeva nisu imali hrabrosti da se upuste u kopnene avanture, najviše štete je bilo na infrastrukturnim i civilnim ciljevima. To u nikakvom slučaju nije častan rat.
Izolovana zemlja bez podrške sa strane u takvom ratu nema nikakve šanse.
I da je bilo savremenijih sredstava RV i PVO umesto kvalitativne bi prevladala masovna varianta i sve bi se svelo na isto.
A da nije sve u tehnološkoj nadmoči svjedoče ratovi koji se i danas vode.
U vreme kada je obijekat građen on je  imao svoju svrhu. Takođe i potkopi za brodove imali su svoje opravdanje.

Da su amerikanci željeli biti ozbiljni, već bi našli načina to učiniti. Pitanje je cijene i racionalnosti. Iranski nuklearni kapaciteti su strateška priča, i ona nema cijenu. Eskadrile MiGova 21 bile su taktilka priča, i zato je to neusporedivo. Isto vrijedi i za zapovijedna mjesta, naravno da će ista biti ukopana. Ali aerodrom od cca 8, 9 miljardi dolara (u to vrijeme višestruko vrijednijih od današnjih dolara) obično je bacanje love. To je pokazala i povijest, jer se upravo ta avijacija raspala na neki način iznutra tih betonskih vratnica, no to je već politika, a to znači crveno svijetlo na semaforu ...


A zar postoji časni rat?

Patriot postoje i časni ratovi, to su pre svega obrambeni i oslobodilački ratovi. Balkanski ratovi su bili časni ratovi, rat Srbije u I SR, NOB..to su samo neki primijeri. To je moje mišljenje i mislim da ga dijeli večina.

Наравно да је данас лако дискутовати и закључити да је аеродром Жељава  била промашена инвестиција. И држава у којој је настало је била исто то, то бар данас знамо. Међутим, 50-тих и 60-тих година прошлог века то није изгледало тако. Са становишта ондашњих политичко-војних и војно-политичких разматрања подземне аеродормске инсталације су пружале заштиту и од класичног напада из ваздуха (авијација), али и од тада највеће претње, напада атомским оружјем.Омогућавали су преживљавање пре свега почетног удара противника.

Ако је Жељава у глобалу завршена 70-тих година, грађена је бар 10-так година пре тога, а пројектована бар 5-7 још раније од тог времена. Дакле, идеја да се он прави настала је крајем 50-тих година, можда чак и пре. У то време није било крстарећих ракета, супер прецизног оружја, "дурандал" бомби за разбијање писта (бар не овог данашњег квалитета) и сл. Друго, тадашња југословенска стратегија је полазила од чињенице да Југославија у рату, ко год је напао, неће бити без јаких савезника. Зато је упитна тврдња да би противник имао увек превласт у ВаП. Можда у почетку, али се сматрало да тако неће остати током целог трајања рата, посебно не у његовој завршници (када се обезбеде или придруже савезници), а СФРЈ није планирала да губи ратове. Треће, Југославија се осећала моћном и способном да прати трендове и буде војнички јака, не баш као велике силе, али ипак довољно. То се посебно односило на ваздухопловство. Када је уведен МИГ-21  био је у врху светске ловачке авијације. То што га је време прегазило до времена пуштања аеродрома у погон је друго питање. СФРЈ је правила своје авионе, већ тада технолошки застареле и у борбеном смислу инфериорне, али је то стварало осећај моћи и подгревало уверење многих да смо ваздухопловна сила. Па се онда, на подстрек разних лобија (и тада их је било, а посебно је био јак онај из РВ и ПВО) ишло резоном "нек кошта шта кошта". Да ли је то баш тако требало? Данас можемо рећи не, али они који су одлучивали тада донели су другу одлуку.

Ако би неко данас имао подземни аеродром као што је Жељава скупо би га коштао, пре свега због одржавање. Да га је наследила у функционалном стању нека од држава наследница СФРЈ данас би га сигурно напустила и у најбољем случају конзервирала.

Тачно је да је подземна склоништа за авионе на Слатини код Приштине издржало дејства НАТО, авијације. Нису то Амери промашили, него нису успели. Лично сам видео запрепашћена лица страних новинара и неких НАТО официра када су мигови полетели. Онај смешни господин, портпарол НАТО 1999.године, је то већ био уништио на конференцијама за штампу. За страдање авиона у Подгорици се може слободно рећи да "надлежно лице" није предузело све мере да се затворе капонири. Сви подземни објекти направљени да издрже атомски удар (па и они мало слабији) су издржали сва дејства НАТО авијације 1999., па и најтежих бомби. Била су у потпуно функционалном стању, без трунке оштећења у њима. Значи, подземни објекти имају смисао, па и перспективу, али траже добро одржавње што прилично кошта. Ако буду прављени (код нас сигурно неће) вероватно ће бити мањих димензија,  углавном за командовање и везу, никако као подземни аеродроми.

Zdravo kolege,

čitajući vaše postove primećujem da se celoj tematici pristupa veoma ozbiljno i konstruktivno. Zato bi voleo i ja da iznesem svoj stav.
Željava je tada, nesumnjivo, bio čudo od aerodroma, pre svega ako se uzme u obzir činjenica da je jedna određena komunistička elita, ratom napaćenom i polupismenom narodu, vešto stvarala iluziju o nekoj superiornosti i nadmoći u tom delu sveta, tj. na Balkanu. Sad će se neko verovatno zapitati šta ovaj mlati ?
Stvar je u tome što je ovaj projekat u tadašnje vreme progutao više od 4$ milijardi, naravno da su ovo bile zvanične cifre kao i uvek. Ako pođemo od ove ogromne sume i uvažimo rast cena, vrednosti novca itd., danas bi došli na neku sumu od blizu 7,3 milijardi Eura. Pazite, 7,3 milijardi Eura !  :zid

Šta je poenta ? Postoji tu jedna vojna i jedna humana, da ne kažem ekonomska pouka iz cele priče. Aerodrom je pravljen sa ciljem odbrane od nekog potencijalnog neprijatelja. Da su nas Rusi napali pala bi atomska bomba u krajnjem slučaju i naši bi kapitulirali ili kao što je to sada moderno reći potpisali neko primirje. Ja lično smatram da je vlasti i tada bio jasan odnos snaga i mogućnosti, pa su smatrali ako se nabiju u jedan veliki breg, tj. iskopanu rupu da su sa tim rešili ceo problem.
Uloženo je 4$ milijardi na jedan pristojan objekat, gde bi na kraju bilo smešteno 70-ak lovaca tipa MiG-21 prve i druge generacije, koji su se već tada pokazali kao inferiorni naspram američkim lovcima F-4 Phantom II u Vijetnamu. Druga stvar je ta, da koliko god ti imao dobro sakriven objekat moraš i nekako da poletiš i sletiš. Mislim da niko od potencijalnih neprijatelja nije imao nameru da se sa JNA u utrobi Željave igra mačke i miša. Pa već tada su postojale bombe za razbijanje bunkera. Čak i da to nije moglo da uspe tu bi tepih bombe na kraju odradile posao. Kako onda da poletiš sa "ljivade" kad nema piste, a kako tek kad su ti ulazna i izlazna vrata uništena. :D
Hajde da zanemarimo i tu činjenicu. Glavni adut tog aerodroma je očigledno bio njegov položaj i mogućnost poletanja iz radarske senke planine. I kad uzleti šta onda ? Da su Rusi bili protivnici tu bi bila eskadrila MiG-23 i MiG-25 kao protivnik i let bio potrajao samo nekih 10 minuta. Da su se našli Ameri tu bi bila jedna cela američka flota i dve nuklearne podmornice koje prate nosač aviona. Znači F-4 fantomi, moderni helikopteri i nuklearne rakete, svega 200km od obale. De facto umešao se NATO-Pakt, pa zaboravih da spomenem razne baze po Italiji kao i jedan vojni aerodrom za strategijske bombardere SAD-a u Zapadnoj Nemačkoj, kod Rammstein-a. Da su migovi i uspeli da se podignu bili bi zavisni od navođenja sa zemlje. Svi dobro znamo da je to kod nas uvek odlično funkcionisalo samo na vežbama i manevrima, gde niko ne puca sa pravom bojevom municijom u cilju da te totalno uništi.
Treća stvar je u tome što je aerodrom pravljen više iz političkih nego strategijskih razloga. Koliko li je to bilo suludo praviti aerodrom baš na tom mestu, kao da mikroklima i ostali faktori samo tu odgovaraju. Pa cela BiH i Srbija su bili puni idealnih lokacija. Nije morala da bude baš planina, jer ako neko odluči da te potuče on će i u planini da te zakopa. Stav JNA, tj. Josipa Broza je bio da se sve važne resurse vezane za vojnu infrastrukturu povuku u centralni deo Jugoslavije, zastupajući mišljenje da je taj deo Jugoslavije najbezbednije sa stanovišta spoljne agresije ili unutrašnje netrpeljivosti naroda. Tako su cele fabrike naoružanja povučene iz Srbije, plašeći se da neprijatelj u slučaju neke invazije ne zauzme brzo važne fabrike i tako onemogući efikasnu odbranu. Čist paradoks ako se sagleda činjenica da je aerodrom Željava kao i ostale vojne baze građen po principu dislociranja međusobno povezanih kompleksa kao što su npr. skladišta oružja i kasarne. Tako je i Željava bila podeljena u više zona, što je bio čist apsurd, barem za svako vojno lice koje se profesionalno bavilo ovim pitanjem. Želiš kompleksan i efikasan sistem odbrane, a u suprotnom pojedine vitalne objekte po dolini rasipaš kao pasulj i ujedno sa tim stvaraš idealnu osnovu za brz napad neprijatelja. Takve posledice su mogle da se osete 1992-1995 godine, opkoljavanje i presecanje snabdevanja operativnih objekata odbrane.

Četvrta stavka je odbrana aerodroma kao i brzo snabdevanje istog. PVO topovi "bofors" i raketni sistemi SA-9 "Gaskin" nisu bila ozbiljna pretnja, sem ako je neprijatelj imao nameru da napadne sa J-21 jastrebom.
Idealna i impresivna PVO odbrana jednog skupocenog i strategijski tako važnog kompleksa je jedino mogla da bude sledeća kombinacija u obliku nekoliko odbrambenih prstenova:

prvi prsten - pokretni lanseri raketa tipa 2K11 Krug (SA-4 "Ganef) http://en.wikipedia.org/wiki/2K11_Krug (http://en.wikipedia.org/wiki/2K11_Krug)
na vezi Gospić - Karlovac - Banja Luka - Kupres,

drugi prsten - sistemi S-125 "Neva" raspoređeni jugozapadno i severoistočno od Plješevice, dodatno po 2 jedinice opremljene sa S-75 iz pravca Zagreb-sever i Split-jug,

treći prsten - lanac odbrane radarskih i komunikacionih postrojenja na Plješevici, sastojeći se od PVO sistema S-200 http://en.wikipedia.org/wiki/S-200_Angara/Vega/Dubna (http://en.wikipedia.org/wiki/S-200_Angara/Vega/Dubna) i bofors topova,

četvrti prsten - pokretni lanseri SA-9 "Gaskin" (BRDM-2) i ZSU-57-2 ili kasnije ZSU-23-4M.

Sa takvim sistemom odbrane ovaj aerodrom bi bio opravdan. Međutim lakše je bilo baciti 4$ milijarde i zabiti se u brdo ko' miš. Po mom mišljenju Tuzla je bila najidealnije mesto za ovakvu bazu. Veoma važna povezanost sa železnicom, na liniji odbrane Ljubljana - Zagreb - Beograd sa slobodnim manevarskim prostorom prema jugu i efikasnom kontrolom cele Panonske doline (nizine). Na takvoj lokaciji si mogao da napraviš aerodrom bez ikakvih većih geoloških problema, za nekih 1 miljardi dolara. Za 1,5 milijardi mogao si da postaviš dva savremena radara na Plješevici i na Brijaču kod Zlatibora i da odradiš efikasan prsten PVO odbrane. Za ostalih 1,5 milijardi si mogao da unaprediš RV sa modernijim avionima tipa MiG-23 i MiG-25, a kasnije sa MiG-29C umesto sa polovnim migovima 29 tipa "A". Najpametnije rešenje je ipak bilo da se tih 4 milijardi uloži u razvoj i nauku, jer za najkasnije 25 godina SFRJ bi bila ekonomski jaka i razvijena zemlja koja bi bila u stanju da pre vremena realizuje sopstvene projekte borbenih aviona tipa "novi avion". A na kraju krajeva narod bi i bio zadovoljniji, pa čak ne bi ni došao na pomisao da međusobno ratuje. :jok

Da li to što neka od zemalja ima atomsku bombu znači da sve države gube pravo na odbranu?

Pozdrav Rade,

ne, to ne znači da neko nema pravo na odbranu već da treba mudro razmisliti šta uraditi sa tolikim novcem. Ako potencijalan protivnik poseduje atomski arsenal onda svakako nije pametno pi**ti uz vetar, već se prikloniti jednoj strani i ući u savezništvo. Male zemlje Varšavskog Pakta kao Poljska, Čehoslovačka i Mađarska su odabrali jednu veliku supersilu za partnera. Zapadna Evropa je stala uz Ameriku, dok smo mi stali na čelo Nesvrstanih zemalja, jedne organizacije sastavljene od krnjih i siromašnih država.

Zato smatram da je aerodrom Željava bio totalni promašaj, ako se uzme u obzir da su ideje za takvu vrste aerodroma već viđene u Švedskoj. Danas su Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka stabilne zemlje sa dobrom ekonomijom i članice EU. Dok smo se mi zabavljali sa pitanjima crveni i plavi i samo gomilali vojsku sa nekvalitetnom opremom i projektima, ove zemlje su svoje pare prvenstveno ulagale u napredak.

Da smo mi išli sličnim putem, mogao se napraviti i solidan vojni aerodrom u nizini. Zašto Batajnicu nisu izgradili kako treba ? To je za mene aerodrom ograničenih mogućnosti operative i odbrane zemlje. Trebalo je malo modernizovati RV i PVO i da se investiraju pare u jasno definisan razvoj vojne tehnike, pošto smo tada bez ikakve sumnje imali taj potencijal i inteligenciju. Tek kada bi došli do faza ekonomskog blagostanja mogli bi da razgovaramo o jednom megaprojektu kao što je Željava. Samo se plašim da bi onda vojska, recimo da je opstala SFRJ i JNA, došla do zaključka da je suludo praviti jedno takvo sklonište kada neprijatelj poseduje adekvatne mere i načine da ti uništi celu logistiku, samo ako to hoće i poželi.

Znači da rezimiram, pravo na odbranu ima svako, iako je inferioran naspram neprijatelju sa atomskim potencijalom. Taktika i snaga odbrane treba da se zasniva na realnim ekonomskim mogućnostima i jedinstvu naroda u državi.

Nama je trebao solidan aerodrom po principu onih u DDR-u (Istočna Nemačka). Lično sam bio na jednom takvom južno od Berlina, glavnoj operativnoj bazi DDR-a i Zapadne grupe sovjetske Armije. Nama je trebala jedna eskadrila MiG-25, kasnije zamenjena za MiG-31 koji nam je i bio ponuđen, tj, savetovalo nam se da ga uzmemo, pošto je to teški lovac presretač, gde dva para MiG-31 u potpunosti kontrolišu i obezbeđuju vazdušni prostor od 900 kvadratnih kilometara. Trebalo je uzeti dve eskadrile MiG-29C (već 1987 godine locirani u DDR-u) za neposrednu frontovsku i jurišnu podršku. Jednu eskadrilu sa SU-25 zbog odvraćanja tenkovskih jedinica u pokušaju zauzimanja aerodroma i strateških položaja PVO. MiG-21 je mogao da posluži samo kao izviđač ili laki jurišnik, nikako kao pesnica RV i PVO odbrane SFRJ. Jedan vojni aerodrom sa takvim arsenalom bi bio respektabilan i strašan protivnik bilo kojem potencijalnom napadaču. Još ako uzmemo u obzir PVO prsten odbrane koji sam opisao i rakete koje su bile za to adekvatne i namenjene, onda je logičan zaključak da je aerodrom Željava bio jedna ogromna utopija i mit koji nije opravdavao ni investicije ni postojanje na takvoj lokaciji.

Sa te vremenske distance, kada se izdogadjalo sve što se izdogadjalo... lako je reći šta je trebalo. Stavi sebe u vreme o kom govoriš pa razmisli ponovo.

Kažeš da su Nesvrstani bili loš potez. Nesvrstanima su nama bili ogromno tržište, za gradjevinare, proizvodjače NVO, poljoprivredne proizvodjače.... čak i prosvetu. Prodavano im je sve što se prodati može i to je bio ogroman izvor novaca koji je stizao u zemlju.

Prema doktrini ONO, nizije bi brzo pale pod udar i postale bi PZT, dok bi se održali centralni, brdsko planinski delovi zemlje. Stoga je i bilo normalno napraviti aerodrom gde je i napravljen (izmedju ostalog).

A na kraju, smatram da je o izboru, koncepciji, konstrukciji aerodroma odlučivao neko daleko pametniji i kompetentniji od tebe i mene.

Tu se u potpunosti slažem sa tobom kada je u pitanju tržište i zarada u nesvrstanom bloku.  :klap  :klap  :klap

Šta se tiče o stručnosti i odlučivanju odgovornih ne bi se baš složio sa tobom. Dali su bili stručni ili više partijski orijentisani sa fobijom od nekog stalnog neprijatelja, smatrajući ako se pristupi taktici hajduka bežanja po planinama da će takav koncept doneti pozitivne rezultate ? Pa DDR je ceo bio u nizini, izuzev juga sa malo više brdskog terena i uz to na samoj frontovskoj liniji sa NATO, pa je opet napravljen efikasan plan odbrane koji se samo u RV i PVO sastojao od 5 prstenova.

Da ne ulazim suviše duboko u političke anale, i sam znaš dokle nas je ta stručnost dovela i kako su se stručno odvijale stvari od 1991 do 1995 godine. Ceo koncept odbrane, podrške i organizacije je bio toliko stručan da su nam kasarne bile blokirane, a Željava pretio da padne u neprijateljske ruke. To je bio gori scenario nego napad sa strane.

Međutim možemo mi ovde da iznosimo različite teze, na kraju će opet neki "pametniji ?" doneti dalekosežne odluke !

Željavina jedina i naj veća mana je da se nije mogla odbranit od same sebe
a sve ostalo je neslavna povjest

poz.

Zanimljiv film o Željavi iz 1989
http://www.youtube.com/watch?v=7mPDECLLxzU


Sletanje Mig 21 na željavu 1989
http://www.youtube.com/watch?v=50B20Kpkxcg

Podzemni vojni aerodrom Željava kod Bihaća - jedan od mitova SFRJ

Podzemni vojni aerodrom Željava nalazio se na granici BiH i Hrvatske, nedaleko od Bihaća, na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato dužine 15km i širine 5km je bio ispresečen vrtačama i zajedno sa planinom Plješevicom podsećao na gigantski nosač aviona, čijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine. A kako je počelo?

[attachment=1]
Slika 1: Aerodrom Željava kod Bihaća, mapa - piste i šema podzemnog aerodroma (crvena linija)
(izvor: Google Maps, sajt Željava - link na kraju teksta)

Kako je nastao jedan od najvažnijih vojnih objekata Jugoslavije - aerodrom „Željava“ kraj Bihaća? U potrazi za najmeritornijim i najkompetentnijim odgovorom na ovo pitanje dospela sam najautentičnije ličnosti, do samog glavnog projektanta građevinskog dela i vodećeg projektanta kompleksa podzemnih objekata aerodroma „Željava“ - diplomiranog inženjera Dragoslava Sobotke. On govori za Aero magazin:

- Moje upoznavanje sa specijalnim zaštitnim objektima podzemnog tipa za potrebe Ratnog vazduhoplovstva datira od 1954. Godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na čelu sa tadašnjem komandantom generalom Z. Ulepićem bio u poseti ratnom vazduhoplovstvu Švedske.

Tada smo, između ostalog, pregledali jedan podzemni objekat starijeg tipa za smeštaj aviona sa potrebnim prostorijama i instalacijama za mirnodopske i ratne potrebe, jedan podzemni rezervoar klasičnog tipa, skladištenje goriva i  podzemnu fabriku oružja „Bofors“.

Sem toga, sa njihovim vojnim stručnjacima su vođeni razgovori o raznim elementima zaštite podzemnih objekata od efekata udarnih talasa izazvanih klasičnim i nuklearnim napadnim sredstvima.

Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu „Željava“ kraj Bihaća. Za glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA određen sam ja.

[attachment=2]
Slika 2: Aerodrom Željava, šema podzemnih prostorija - kod ulaza se vide i čepovi za amortizaciju
vazdušnog udara prilikom eventualne eksplozije na samim ulazima

Podzemni objekat je bio predviđen za smeštaj dve do tri pojačane eskadrile aviona lovačke avijacije (sa dodatnim prostorom za reglament dva aviona) sa potrebnim prostorijama za:

    * komandu
    * pilote
    * vazduhoplovno-tehničku službu
    * vazduhoplovno-tehnička sredstva
    * municiju
    * gorivo
    * tehničku i pijaću vodu
    * sanitarije
    * rezervni izvor električne energije.

Tokom izrade glavnog projekta investitor je zahtevao, da se u okviru prvobitnog objekta izrade još tri, i to za smeštaj:

    * povećanog broja aviona tj. jednog lovačko-avijacijskog puka (lap) sastava od 3 do 5 eskadrila
    * kompletnog osoblja uz povećanje komfora u odnosu na raniji projekat
    * uređaja i službi potrebnih za obezbeđenje života, rada i borbenih dejstava LAP-a (lovačko-avijacijski puk) u uslovima klasičnog i nuklearnog rata – ujedno bi služili i kao novi izlaz i za aerodromsku kontrolu letenja (povezana liftom i šahtom s unutrašnjošću objekta) sa meteo-stanicom.

Objekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini, prema Bihaću (slika 6), morfološki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta prlina, pukotina i špilja i većim brojem izvorišta (curkova) različitog intenziteta.

Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje špilja radi njihovog premošćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona. Veću poteškoću su predstavljale špilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20m pri dnu otvora.

[attachment=3]
Slika 3: Aerodrom Željava, detaljni plan - jasno se vide lokacije pokretnih vrata

Tri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40m pri dnu i visine u temenu oko 10m.

Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor (Slika 5: reč je o avionima tipa MIG 21; pred rat 1991. godine planirano je “proširivanje” ovih profila kako bi aerodrom mogli da koriste i avioni tipa MIG-29 koji na repu imaju dva umesto jednog stabilizatora te nisu mogli proći kroz betonske profile - prim. Gradjevinarstvo.rs).

Na prodorima galerije visina je povećana za 2m. Ostale prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su od 3 do 12m. Ukupna dužina podzemnih tunela (galerija i pomoćnih prostorija) je iznosila 3.500 metara.

Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u slučaju napada preko ustave i degazacione komore), a ostala tri se koriste za izlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim trgljačima (električnim vozilima), a izvan objekta do i od PSS su se kretali na sopstveni pogon.


Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakač za punjenje aviona mlaznim gorivom. Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korišćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana:

    * električna, vodovodna i kanalizaciona mreža
    * dve rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA)
    * skladišta UBS-a (ubojnih sredstava) i rezervnih delova
    * skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama
    * prostor za dekontaminaciju aviona
    * 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima (koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena)
    * šahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva
    * protivpožarni sistem
    * stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora
    * kuhinjsko-trpezarijski blok
    * ambulanta
    * spavaonice...

Prostorije u unutrašnosti objekta bile su zaštićene sa 56 teških pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulisanja kretanja na prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvićen zvučnicima povezanim u 10 zvučnih krugova.

Ovde je prvi put kod nas, a uz predhodno provedena ispitivanja u institutu „Jaroslav Ćerni“, primenjen tzv. „aqua-sistem“ za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogućeg požara i eksplozije.


Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja zaštićen je posebnim čeličnim kupolom za zaštitu od direktnih pogodaka mitraljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi.

Objekat u celini zaštićen je od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT (otprilike jačine nuklearne bombe koja je pala na Nagasaki u Drugom svetskom ratu - prim. portala Gradjevinarstvo.rs).

Razmak između ulaza-izlaza projektovan je tako da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, čemu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje nadpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima podzemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano-betonskih vrata na početku glavnih galerija (Slika 3), a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima (Slika 5. - profilisane su prema avionu MIG-21 sa jednim stabilizatorom na repu - prim. portala Gradjevinarstvo.rs).

[attachment=4]
Slika 4: kompletan saobraćaj unutar aerodroma
odvijao se specijalnim električnim vozilima

[attachment=5]
Slika 5: danas, jedan od ulaza u aerodrom
profil izrađen prema avionu tipa MIG-21

Teška armirano-betonska vrata su smeštena u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon. Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18°C iz praktičnih i ekonomskih razloga.

Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:

    * potpuna autonomnost jedinica koje se u njemu baziraju
    * sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije
    * neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje LAP-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije
    * normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini
    * razmeštajne prostorije svojih jedinica.
    * Navedene osobine objekta su obezbeđivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije.

[attachment=1]
Slika 6: Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogućnost za protiv-vazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma.

Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrade ankerima i špricanim betonom (torkret-beton - vidi link na kraju teksta) sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase.

Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja curkova vode i vlažnih mesta kanalom ispod podne površine. A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domaćnim fabrikama tadašnje SFRJ.

Aerodrom je građen do 1968. Godine, kada je svečano otvoren i pušten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona eksploziva* u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta.“

* iako se ova brojka najčešće pominje, ima mišljenja da je ova količina eksploziva preterana jer je aerodrom onesposobljen za upotrebu, ali ne i potpuno uništen - prim. portala Gradjevinarstvo.rs

Ovde se završava svedočenje Dragoslava Sobotke o izgradnji aerodroma Željava kod Bihaća. Na video-klipu ispod možete pogledati jedan od retkih snimaka aerodroma dok je još uvek bio u funkciji:
http://www.youtube.com/watch?v=X455wiHCCac

Interesantno je napomenuti, da je, osim ovog najvećeg vazduhoplovnog objekta, sagovornik Aero magazina Sobotka projektant i nekoliko manjih objekata za slične namene na prostoru bivše Jugoslavije.

Jedan od njih izgrađen je na magistrali pored mora u krečnjačkom masivu sa dva ulaza- izlaza i sa pistom na proširenom delu magistrale. Ovakav način gradnje se praktikuje u Švedskoj, koja obiluje granitnim brežuljama i brdima u blizini njihovih aerodroma ili pored auto-puteva (verovatno se misli na aerodrom Divulje kod Splita).

Drugi podzemni objekat na teritoriji bivše Jugoslavije je rađen kao komandno mesto i pored prilaznog hodnika imao je operativnu salu s ekranom za prikaz situacije na terenu (teritoriji), sve potrebne elektronske uređaje na elastičnom podu, meteorološku stanicu, rezervnu dizel-elektrocentralu sa šahtom do površine terena, klima-komore i sve potrebne instalacije i uređaje (verovatno Veliki Žep kod Han Pjeska).


Takođe, treba pomenuti i pozemni aerodrom u Slatini kod Prištine, posle Željave drugu najveću podzemnu vojnu avio-bazu u bivšoj SFRJ (prim. portala Gradjevinarstvo.rs):

http://www.youtube.com/watch?v=CyxEt0UQIOA

27.11.2010. | prof. Radmila Tonković | Aero magazin
izvor:  http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Podzemni_vojni_aerodrom_%C5%BDeljava_kod_Biha%C4%87a_-_jedan_od_mitova_SFRJ.aspx?ban=820&tekstid=1454

http://www.vimeo.com/7916736
http://www.vimeo.com/7808026
http://www.vimeo.com/7716248
http://www.vimeo.com/8145849
http://www.vimeo.com/9037533

Danas je u Bihaću hrvatski predsjednik razgovarao s BiH partnerima o stavljanju aerodroma u njegovu primarnu funkciju.Rekao da će eksperti kroz nekoliko mjeseci dati prijedloge.

 ;D

Nisam to primijetio i iznenadjen sam!

======

Danas je 26.2.. 8); ĐĐ krece punom snagom sa nekadasnjim izvoznim programom - najveci broj kooperanata iz svih krajeva bivse drzave vrlo je zainteresiran za ponovno sudjelovanje; u nekadasnjoj specijalnoj BIS-a vec se radi na realizaciji povoljno sklopljenih ugovora izvoza novog tipa podmornica. Veliki je dio kadra sacuvan, a zanimljivo je da su se spremno odazvali i prijasnji strucnjaci koji vise od desetljeca rade po svijetu tako da ce od 1.4. ove godine sve proizvodnje biti u punom zamahu.

Strane banke vec su odobrile izuzetno povoljne kamate (LIBOR minus 1%!)  i tri godine poceka.

Na filmu o Slatini na 4:50 vide se oštećenja od udara probojne aviobombe koja je pogodila ulaz u podzemni objekat 1999. godine.

Jedan od mojih k-dira straže za vreme služenja vojnog roka, je za vreme rata 1999. bio avio-mehaničar na Slatini. Aerodrom je bio meta skoro svaki dan i pošto su svi nadzemni objekti bili uništeni, kompletno tehničko osoblje je boravilo u tunelu, pored aviona. I te noći kada je ova bomba pogodila pancirna vrata on je spavao na krilu MiG-a 21. Prvo se čulo se par detonacija dalje od objekta, i kako su uveliko oguglali na takve pojave, niko se nije uzbuđivao. A onda se prolomila detonacija koja ga je izbacila na zemlju. Nestalo je el. struje i svetla, oglasio se alarm za požar i otrovne gasove. Svuda u mraku su se čuli povici, ali se ništa nije videlo. Ni njemu samom nije jasno šta je osetio u tom momentu, uspravio se i krenuo napamet u jednom smeru, i to je zanje čega se seća. Nakon nekoliko koraka u marku je udario glavom verovatno o ivicu krila aviona i onesvestio se. Probudio se na krevetu, dok je nekoliko kolega čudno zurilo u njega. Prineli su mu ogledalo, pogledao je u njega i shvatio da mu je cela kosa osedela te noći. Vrata su izdražala direkatan pogodak bombe, ali nervi nisu.

Predsjednik Josipović u Bihaću :


http://www.dalmacijanews.com/Hrvatska/View/tabid/77/ID/48719/Josipovic-Iza-prosvjeda-stoji-i-dio-politike.aspx

Ljepo za prugu i plinovod ali Željava je pusti sanak.

poz.

@FF interesantna priča,ali pancirna vrata u Slatini su igračka prema Željavi.
Moje mišljenje je da su ova oštećenja nastala kasnije zbog erozije .
Nešto malo skupljeno sa neta, lik je bio tamo i dosta dobro to prezentira.

poz.

Od svega toga nema ništa. Potrebna ja ogromna količina novca da bi se Željava vratila u funkciju, a sve države nastale raspadom SFRJ da sakupe na gomilu svoje godišnje vojne budžete, ne bi bilo dovoljno.

A i šta će danas Željava nekome (ili bolje da pitam protiv koga ili čega)?

Jedna interesantna emisija o Željavi.

http://www.youtube.com/watch?v=-pHEHCtKysk

poz.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Izradili : Bau i Rosso

Izvor : http://zeljava-lybi.com/

Grupa sumnjivih likova  ;D obilazi ostatke baze.
Šteta je ovako ostaviti, kad bi se bar dala nekako iskoristiti.

http://www.youtube.com/watch?v=hJrbudtoVas

poz.

Ovaj video prvi put vidim, više kao foto galerija Goli i Željava.

http://www.youtube.com/watch?v=NjE9i2tdy0Q

poz.

Tito prilikom posete Željavi.


[attachment=1]

Legendarna fotka iz Arene, šteta šta nema nitko ko je služio tamo da nam ispriča koji detalj.

poz.

Ja sam bio tamo 1989, ako ti to što može pomoći, a mislim da ipak nisam bio kad i Joža malo sam ipak mlađi....

Dobar si  ;D

Željava je oduvjek bila nekakav mit a malo je ljudi koji iskreno pišu o tome.
Možda da nam napišeš nešto općenito o tvojim dojmovima tamo, ništa specijalno.

hvala poz.

Ne znam što bi Željava bila mit. To jeste bio izuzetan primer vojnog graditeljstva, a mitska mogu biti samo sredstva spucana u objekat i količina kubika armiranog betona. Već skoro dvadeset godina Željava je samo impozantna ruševina, spomenik pre svega našoj gluposti i nesposobnosti da odgovorimo na ključna politička pitanja - kako napraviti iole normalnu državu sa okvirom za običan normalan život običnog čoveka.

Zeljava je kontekstu vremena i geopolitickog prostora bila biser, na zalost poslije nekog vremena bacen pred svinje,..

http://www.zeljava.com/index.html

Odličan prilog. Čestitam. :klap :klap
Prevrnu ove postove do sada i nevidim po čemu bi Željava bila mit. Pa više ima snimaka o njoj nego o kompletnoj
Mornarici. Sve se znalo i znali su svi oni kojih se to ticalo. Da je bila grandiozna građevina, to je.
Meni treba neko objašnjenje o uništavanju iste. Ko, kako, kada i kako je donešeno naređenje o njenom uništavanju.
Smatram, da je donijeti tu odluku o uništenju, po mome kao čovjeku kakav jesam, bilo bi teže nego donijeti odluku
o njenoj izgradnji. .... ;)

zeljava je onesposobljena, nije unistena. na mcm-u se o tome nadugacko raspravljalo. kog ne mrzi da cita, eno mu preko 200strana sa slikama i skicam i ko zna kojekakvim sve ne likovima i raspravama...

Svojedobno, ima tome dosta (a ne znam točno koliko, ne znam ni otprilike) sam na ABG postirao jedan pomalo nepotpun i grub ali i dalje prilično precizan izračun troškova izgradnje Željave (hajmo reć u okviru +-25%). Znam da sam se bio potrudio i prekopao neke ozbiljne izvore. Ja to negdje možda imam i sačuvano ali nikako ga ne bih umio naći, a ne znam je li to bilo na ABG prije nego što je većina postova zauvijek izgubljena ili poslije. Tako da ako netko ima sačuvano - slobodno postirajte.

Na žalost ZB Željava je bila recimo onesposobljena 1992 godine, ali danas 2011 je definitivno uništena, naime dok je bila u uporabi u njoj je bila (strojno naravno) održavana konstantna temperatura i vlažnost zraka (zato smo u spavaonicama u 12. mj. držali otvorene prozore samo sa škurama - višak topline). Posljedice ne održavanja i korištenja su takve da je danas cijeli objekt Klek uporabljiv za uzgoj gljiva jer je sveden na status "oblikovane pećine". Toliko samo o "građevini" da ne spominjem da je sva infrastruktura uništena već 1992 kada je po tebi onesposobljena jer bi za osposobljavanje za normalnu uporabu, kakvu je recimo imala 1989 (kad sam ja tamo bio) bilo potrebno utrošiti da ne pretjerujem, ali godišnji vojni budžet svih ex SFRJ republika zajedno.

Cool fora, svaka čast da se netko i to dosjetio izraditi BTW ukoliko autore zanima ona metalna vratašca su se nalazila pored svake "rupe" i u njime je bio PP Hidrant.....

pricam za momenat kad je napustena. da je bila TOTALNO unistena bilo bi urusavanja i od spolja (ulazi) i iznutra (galerije). izgleda da su se nadali da ce sve proci pa ce se obnoviti... o tome kako danas izgleda ne treba mnogo pricati. slike su vise nego dovoljne.

Listajući ovaj link koji je svojim postom postavio naš "Solaris...", i gledajući snimljene materijale dolazim da zaključka
da "Željava" nije bila mit u smislu tajnosti ama baš ni za jedan promil. Sve se o njoj znalo, a pogotovo u krugovima  koji
su je koristili ili bili bliski obliku profesije koja je podržavala svakodnevni život i rad "Željave". Da je bila mit u tom smislu
danas nebi imali ni deset fotki iz tih vremena.
Oni koji nevjeruju u ovako nešto neka probaju doći do sličnog materijala uzmimo iz Severne Koreje. Brzo će se uvjeriti šta je mit.
Jedino bi se moglo govoriti o mitu u smislu izgradnje ovog grandioznog objekta. Mnogo veliko, što je, je.
Upoređujući one objekte JRM u Žrnovnici sa ovim,  oni  mi djeluju kao najobičnije "rupice". ;D

I za gljive trebaju dvije temperature i vlaznosti..

jel se mozes setiti bar neke cifre , mislim koliko je to bilo u dolarima , jer sam citao pre desetak i vise godina jedan clanak o tome koliko je para ulozeno u zeljavu i loru da je moglo da se citava SFRJ ispreplete autoputevima a sad koliko je to pouzdano neznam , za zeljavu 7 milijardi dolara a za loru cetiri milijarde dolara mislim cini mi se mnogo a tako je pisalo , clanak su objavile vecernje novosti

Željava je koštala između 150 i 175 milijuna $.  

Sad polako čitajte do kraja.

Ove se diskusije o cijeni Željave vode najmanje 20 godina što ja znam. I uvijek se pričalo svašta.  Tako da sam neke 2001. ili 2002. otprilike uzeo izračunati cijenu Željave. Od dokumenata sam koristio odluke Saveznog izvršnog vijeća o posebnom financiranju projekta Klek publicirane u povjerljivom izdanju Službenog lista SFRJ od 1964. do 1969. povjerljive izvještaje Vojnog servisa NBJ o financiranju po projektima kao i niz drugih podataka. Čak je prijatelj i kolega u arhivama građevinskih poduzeća uspio iskopati fakture prema SSNO i građevinske knjige uz njih čime smo utvrdili jedinične cijene. Napravili smo i usporednu analizu cijene rada itd.

Napominjem da je, uslijed načina funkcioniranja samoupravno-dogovorne ekonomije društvenog vlasništva neke parametre cijene bilo čega u SFRJ i neke apsolutne  vrijednosti nemoguće jasno i nedvosmisleno izraziti novcem na način kako mi to danas radimo. Naime, unatoč tome što je formalno postojalo samoupravljanje i što su radne organizacije imale određenu tržišnu slobodu (posebno u odnosu na nekadašnji planski centralizirani model), opća poreska politika nije bila transparentna niti je se može jednostavno prevesti u današnje kategorije. U svakom slučaju davanja su bila mnogo veća u odnosu na današnja iako to nije bilo očito. Tako je država raspolagala velikom količinom novca koji se raspodjeljivao za razne posebne potrebe, u ovom kontekstru najvažnije za razvoj i istraživanje i usvajanje tehnologija i proizvodnje.

Jedini relativno pouzdan način da se utvrdi cijena nečega u ekonomskom modelu SFRJ bila je tržišna cijena - tamo gdje je postojala, posebno izvozna tržišna cijena koja je uglavnom korespondirala sa svjetskom (iako je najčešće bila umanjena za određeni 'faktor pogodnosti i konkurentnosti'). Drugim riječima, ako je nešto u SFRJ koštalo 100$ po službenom kursu, njegova realna svjetska cijena (ekvivalentna) najvjerojatnije je bila između 250 i 750$ jer je to bio faktor kojim se 'unutarnja vrijednost' pretvarala u 'međunarodnu'. Pa bi se to onda umanjilo za nekih 20-30% radi konkurentnosti - i opet su svi bili zadovoljni jer su time zaradili.

Posebno je nemoguće realno izračunati vrijednost bilo čega što je radila direktno vojna inženjerija i onoga što se radilo u kompenzacijama odnosno deviznim pravima. Naime, tada je neka firma da bi imapa pravo kupiti devize od Narodne banke kojima bi kupovala nešto u inozemstvu, morala zaraditi otprilike po faktoru 5 (zaradiš 500 $ ekvivalentno u dinarima da bi dobio odobrenje kupiti $ 100 dolara). Kako to nije uvijek bilo moguće, postojalo je interno tržište 'deviznih prava' - mala socijalistička burza, u kojoj jedna uspješna firma prodaje svoja devizna prava manje uspješnoj itd. Ali da bi stvar bila kompliciranija, devizna prava moglas u se dodijeliti i 'po potrebi':

Primjer: firma A ima raditi na Željavi, treba joj stroj od 100 000 $ a ona nema ni devize ni slobodnih dinara po faktoru 5. Onda se firma A obrati državi, država konzultira SSNO i donese se odluka da se iz budžeta firmi a dodjeljuje dinara koliko je potrebno za kupiti 100 000 $ a koji će se vraćati kroz izvedene radove po situacijama, recimo tokom 2 godine. Ovde se u biti radi o kreditu, ali ne-javnom, ne-komercijalnom i ne-transparentnom. Istodobno se firma A izuzima iz tržišnoh mehanizma 'zaradi 5 da bi kupio 1 %'. Tako da bi se tih 100 000 $ u realnom tržišnom vrednovanju vjerojatno pretvorili u štajaznam 150 000 ili možda 250 000. A tržišnog vrednovanja nije bilo.

Pošto Željava kao takva nije nešto što se pravi i nudi na međunarodnom tržištu, nemoguće je odrediti cijenu za cijeli projekat. Ali je do nje moguće bilo doći posredno uzimajući u kalkulaciju cijene pojedinačnih radova, cijene opreme i amterijala, uspoređujući sve to sa podacima o transferima novca, godišnjim izvještajima o budžetu, fakturama građevinskih firmi, cijeni rada izraženu kroz plaće ili, kako se to tada zvalo, osobni/lični dohodak.

Kad sam počeo računat cijenu Željave mislio sam da će bit posao od par dana, na kraju je trajalo preko godine i bilo je uključeno najmanje 20-ak ljudi raznih struka uključujući i međunarodne ekonomiste koji su se zainteresirali ne za jednu vojnu bazu nego za princip izračunavanja vrijednosti nečega iz socijalističkog sustava. Sličan problem imali su i glede SSSR i uopće istočnog lagera.

Po svim tim kriterijima zaključili smo da je cijena Željave, po vrijednostima iz 1970. koju smo uzeli kao referentnu godinu iz praktičnih razloga (1965. je bila denominacija dinara, i privredna reforma, 1966. uvedeni su novi devizni propisi, 1971. je bila prilično drastična devalvacija dinara pa bi svaki drugi način računanja dodatno zakomplicirao stvar) bila 150-175 milijuna US $.

Napominjem da postoje i neke metode izračuna korekcije koje operiraju i sa nominalnim BNP po glavi stanovnika u kojima je faktor oko 9,25 ali mislim da se one, i inače prilično nepouzdane, još manje mogu primjeniti na slučaj zemlje kao šro je SFRJ gdje BNP nije odražavao realnu vrijednost.

Postoje razne metode izražavanja toga u današnjim vrijednostima i, ovisno o tome koja se metoda uzima, fakrtor korekcije cijene/vrijednosti iz 1970. na godinu 2011. je između 4,55 i 6,73. Dakle, uzimajući realan faktor korekcije vrijednosti 6,00, cijena Željave u današnjim iznosima bila je između 900 milijuna i milijarde i 50 milijuna (1,05 milijardi) američkih dolara.

Samo kao usporedbu, navodim tadašnje cijene novih aviona na tržištu iz jedne ozbiljne studije koja mi je slučajno pri ruci jer cijeli tadašnji izračun nije.

DC-10 17,8 - 19,5 mil$
DC-9 4,5 mil.$
Cesna 421B 187 450 $
Airbus A300B: 12 mil $ po avionu za narudžbu od 44 aviona (BEA),
Gazela: 480 000 $ (Westlandova cijena)
Jak-40 840 000 $ na njemačkom tržištu sa ruskom opremom

itd.

Procjena iz 1970. za ukupnu cijenu razvoja Airbusa A300, sa povećanjima troškova, je između 480 i 640 milijuna $.

Dakle, za cijenu Željave tada se moglo kupiti 7-9 DC-10 ili naručiti 12-15 A300B.

Ili, kao primjer. Da uzmemo da je Željava koštala današnju milijardu $. Danas se malo ozbiljniji mostovi plaćaju po 100-200 milijuna a kilometar autoceste 10 mil. u nizinskom do 25 u brdskom području. Dakle, umjesto Željave, odnosno za tu cijenu, mogla se, recimo, napraviti autocesta Ljubljana-Zagreb. Ako se ne varam izgradnja beogradskog aerodroma, od nule, završenog 1962. koštala je oko 5-6 milijuna $. Po faktoru korekcije 1962/1970 od 1,3 to je 6,5-7,5 milijuna $ iz 1970. Što znači da se ua Željavu moglo izgradit 15 civilnih aerodroma (Napomena: Zgrade i piste, bez opreme).

Pa sad računajte kako vam drago.

Врло занимљив чланак и одличан рад!
Колико се дизало фаме око Жељаве, очекивао сам знатно већу цифру (поређење типа да је коштало колико носач авиона и сл.) Ова процена је знатно реалнија, чини ми се.
Не знам колике су тада биле цене МиГ-21, занима ме колики је био однос цене авиона и опреме у односу на објекат?

Hrundi, skidam šešir.  :klap
Bogami i ja sam mislio da je to bilo skuplje. Što  je, je.
Upoređujići to sa 10 civilni aerodroma i godinama koliko je to građeno, mislim da je
o cijeni besmisleno i polemisati.
Pogotovo šta smo poslije s Balkanskim cunamijem bili u stanju devastirati.  :'( :'(

Ne zna nitko!

Poseban je problem trgovine sa SSSR jer se djelom odvijala barterom (trampom) a plaćanja su bila u klirinškim $.

Barter je trampa. Ja tebi ovo - ti meni ono. Problem bartera je što se odvija preko posrednika (države) pa proizvođač ovaca ne može reći 'trebaju mi industrijski frižideri za klaonu, jedan frižider od 1000 litara meni vrijedi koliko 123 ovce, zaklane i očišćene'. Nego on nudi ovce državi, Rus nudi frižidere majčici Rusiji pa oni sjednu i dogovaraju. Ali nije nikad čista situacija meni treba/vrijedi i tebi treba/vrijedi nego vrlo komplicirana. Nikad nije između dva direktno uaitreresirana i kompatibilna subjekta nego mnooooogo gore.

SFRJ praktično napravi popis svega čega ima višak, a bogme i čega nema višak ali bi se moglo izvesti pa makar Jugoslaveni naredne 3 godine ne jeli Gavrilovićevu salamu uopće (zvuči poznato, zar ne), pa sa druge strane isto to napravi CCCP. Pa se onda pregovara o robnim listama, pa onda moraš, da bi ti Rus dao recimo elektromotore koje ti trebaju - kupit i kombajne za pamuk koji ti ne trebaju ali nadaš se da ćeš ih moć uvalit... Indiji recimo.

I onda budi ti genij pa izračunaj koliko šta košta/vrijedi.

A kliring je još gora stvar. Zove se dolar ali uopće nije valuta. Nije novac, ne postoji novčanica. Nego je obračunska jedinica. Mogao se zvat i jaje na oko ili cipal.

Dakle, kad nije barter onda se kaže mi vama prodajemo ovo za 100  milijuna klirinških $. Recimo SFRJ CCCP-u. I sad na računu međusobnom SFRJ ima 100 milijuna nepostojećih dolara. Ajmo reć 100 milijuna cipala. I ne možeš ih podić (u bilo kojoj valuti, po bilo kojem kursu), ne možeš s njima ništa nego kupit 'klirinšku robu' odnosno proiozvode CCCP i lagera. Dakle, možeš kupit ali pitanje je čega ima. I ti si izvezao, recimo, Fructalove sokove i ožeš ili držat nepostojeću lovu na fiktovnom računu dok na socijalističkom tržištu ne bude na prodaju nešto što ti je zaista potrebno i što možeš prodati u SFRJ - ili, da ne bi riskirao, pristaneš uzet ono čega trenutno ima pa ćeš poslije vidjet šta ćeš s tim. I onda prihvatiš, recimo, 50 000 mješina od jaka, 2 milijuna doza DRNČ-a, 15 000 auspuha za Moskviča, 500 kilometara jutanog konopa...

Pa ti sad reci koliko je nas koštao koji model MiG-a! Ne bi skup Nobelovaca dan-danas znao izračunat!

Jedino je relevantno uzet približne cijene, za izvozne kupce koji su plaćali na malo ozbiljniji i mjerljiviji način nego kliring i barter. Recimo Indija.

Ili uzet neke ekvivalente. Recimo 2 MiG-21 = 1 DC-9 (što smatram relativno realnim).

Gore stoji da je DC-9 bio 4,5 mil $, dakle MiG 21 je 2,25, ajmo reć na količinu 2 mil $. Dakle, Željava je vrijedila koliko 75-85 Migova.

Realno? Ja bih rekao da je, poprilično.

Ako smo več kod kliringa i imamo primjer iz sadašnjosti, koliko brodova Triglav je to. Cijena je bila oko 35 milijona klirinških doloresa.

 Početkom i sredinom osamdesetih je kompletna rečna brodogradnja svrstana u " DUNAV Brod" radila za Istočno tržište. Isplata je bila u Klirinškim Dolarima. Kako je posle, Sukcesijom dug bivšeg SSSR-a podeljen? A da je samo brodogradnja radila za Ruse i ostalu braću?

Hrundim jel ova proracunica samo za zemljane radove, ili ste tu uracunali i opremu sa kojom je opremljena Zeljava (barem samo podzemni deo).

Gornja računica je za kompletan projekat Klek bez aviona i zemaljske pokretne opreme ali uključujući sve agregate, od energetskih preko HVAC, dovod i odvod vode, tehnički plinovi.... Nisu uključeni radarska postaja Plješivica i slični sustavi. Ali je kompletan aerodrom sa podzemnim dijelom u stanju spremnom za prihvat zrakoplovstva.

Nije uključena vrijednost zemljišta jer nije bilo načina za izračunat.

Kile, ne znam posebno za rječnu brodogradnju. Ali ako može pomoć, ovako je izgledalo za ostalo:

Sporazumom o sukcesiji utvrđen je postotak vlasništva svake bivše republike u federaciji.

Po Sporazumu o sukcesiji koji je dogovoren 2001. a stupio na snagu nakon svih ratifikacija 2004. sva prava, pa tako i klirinški dug podjeljeni su u slijedećim postocima:

BIH    15%
HRV   23,5%
MKD     8%
SCG   39,5%
SLO    14%

Kasnije je sporazumom pri razdruženju imovina SCG podjeljena u omjeru:

MNE     5,88%
SRB   94,12%

Inače, iako je Bečki sporazum rađen po principima prethodno primjenjenim od strane MMF (IMF), kod Mešunarodnog monetarnog forna postoci su bili nešto drugačiji:

BIH    13,2%
HRV   28,5%
MKD     5,4%
SCG   36,5%
SLO    16,4%

Ovo zato što su one republike koje po MMF-u imaju manji % nego po Sporazumu o Sukcesiji bile veći unutrašnji dužnici, tj. imale su veći dug prema Federaciji, što je uzeto u obzir.

Interesantno je ove % usporediti sa postocima raspodjele vojne industrije u SFRJ:

Po vrijednosti izvoza proizvoda po republikama (vroijednost raspodjeljena po komponentama, ne prostim pribrajanjem cijele vrijednosti poduzeću koje finišira proizvod). Podaci iz 1982:

BIH    19,3%
HRV   15,2%
MKD     7,1%
MNE      0,1%
SRB    41,0%
SLO    17,3%

Intweresantno je usporediti i po broju radnika poduzeća angažiranih u namjenskoj industriji (podaci iz 1989.):

BIH    23 010
HRV     3 310
MKD    1 080
MNE        700    
SRB    26 995
SLO      2 230
(sad nek netko sa više vremena od mene računa %, hvala)


E, sad Kiletu odgovor.

Dakle, ako su riječna brodogradilišta ušla u klirinški dio, onda su potraživanja bila federalna i dijele se prema Sporazumu o sukcesiji. U tom slučaju stvar je svake države (sadašnje) da se dogovori sa svojim brodogradilištima kako će ih, u kolikoj mjeri i u kojim rokovima obeštetiti.

Mislim, iako nisam 100% siguran ali mogu provjeriti, da se klirinški dug poslije 2004. računa "u cjelosti", tj. da se ne dijeli po granama.

Naime, klirinški dug bio je jasno strukturiran po grupacijama. Sa naše strane to su većinom bile takozvane Poslovne zajednice. Ono što je bilo striktno vojna (namjenska) proizvodnja išlo je preko ZINVOJ-a (Zajednica industrije naoružanja i vojne opreme Jugoslavije). Ovdje su spadale čisto vojne firme (UNIS, Lučani, Krušik...). "Civilne" firme koje su ponekad ponešto radile za SSNO odnosno neke proizvode vojnog tipa izvozile na klirinško područje išle su preko svojih PZ.

Problem je nastao kada je ustanovljeno da je Milošević, tvrdeči da je jedini sukcesor SFRJ bila SRJ, godinama preko svojih veza (najviše brata Borislava, jedno vrijeme ambasadora SRJ u Moskvi) izvlačio novac od klirinškog duga i to prilično neravnomjerno po raznim grupacijama, ovisno od toga koliko su bili snalažljivi predstavnici raznih grupacija odnosno direktori pojedinih poduzeća i predstavnici u Moskvi. A i od toga što je Rusima 90-ih trebalo od poduzeća iz SRJ i kako se to prebijalo.

Zato je po Sporazumu, da je ne bi dogodilo da, na primjer u rječnoj brodogradnji postoji i dalje 80% klirinškog duga a u, recimo, prehrambenoj industiji samo 20$, dogovorilo da se uzima dug u cjelosti po državama. Ovo stoga što se poslije firme imaju kusurati jedino i isključivo sa svojom državom i nikim više.

Dakle, po tom kriteriju ukupan nenaplaćeni dug rječne brodogradnje prema klirinškom području trebao bi se dijeliti prema % iz sukcesije a poslije škverovi gone svoje vlade.

Iako ovo u ovom konkretnom slučaju ne izgleda ni najmanje pravično jer su rječna brodogradilišta vrlo specifična i postoje samo u BIH, HTV i SRB. Zašto bi dio love od brodova koje je gradila Srbija išao Makedoniji ili za one koje je radila Hrvatska naplatila Slovenija???

Ne znam je li se tko time bavio. Raspitat ću se pa ako šta saznam...

Sad sam ponovno pročitao Kiletovo pitanje i jasno je da je Dunavbrod tipična poslovna zajednica rječnih brodogradilišta.

Onda, PRETPOSTAVLJAM, da bi trebalo unutar Dunavbroda napravit podjelu klirinškog duga po firmama, pa onda zbrojit po republikama.

I, recimo, dobijete

BIH 20%
HRV 35%
SRB 45%

I sad uopće ne znam kako dalje ako nema računanja po grupacijama.

Ali u svakom slučaju, ako je dug, recimo, bio 100 000 000 cipala (klirinških dolara), može se izračunat koliko je MINIMALNO pripadalo brodogradilištima iz Srbije:

45% po strukturi Dunavbroda x 39,5% po Sukcesiji x 94,22% koliko Srbiji pripada od SCG.

Što iznosi 16,75% odnosno 16 750 000 klirinških dolara MINIMALNO (za sva brodogradilišta u Srbiji koja su tada postojala. Razdioba između njih trebala bi biti poznata).

Dakle ovo je minimalno dokazivo, najnepovoljniji slučaj. U slučaju podjele po granama SAMO da 3 republike koje su radile riječne brodove trebalo bi preračunat omjere ali bi oni bili puno povoljniji. TJ. 39,5% od svih 6 bi u slučaju samo 3 rječnoškverske bilo 50,64% odnosno 50 640 000 klirinških dolara (u gornjoj hipotetičkoj podjeli BIH/HRV/SRB).

Drugo je pitanje KOLIKA JE NAPLATIVOST tog duga od vlastite države. U slučaju Srbije mislim da je u novcu na kratak rok praktično 0. Ali dobar pregovarač mogao bi inzistirati da mu država za toliko smanji obveze ili prizna taj dug prilikom plaćanja javnim poduzećima, recimo struje.

Znači, ako vam je država dužna 10 milijuna cipala (klirinških $) - tražite joj 3 (što je popust od 70%, trenutačno se dugovi prodaju skuplje od toga) i pristanite na 20% odnosno na 2 milijuna nepostojećih $ odnosno oko 150 000 000 srbodinara sa kojima biste bili u plusu za plaćanja prema državi.

Što bi se reklo u žargonu ključ u ruke.

Racunica koju je izveo Hrundi cini se dobrom sto se tice proporcija troskova, tim vise sto ima podatke i dugo ih je sakupljao.

Meni se, ipak, cini da je to u finali (a i tada kada se gradilo) ipak premali trosak.

Samo relacije radi - ako se polazi od prodajne cijene aviona DC-9 (navodi se USD 4,5 milijuna); u Wikipediji (ipak s rezervom) navodi se cijena oko deset puta veca - moze se doci do visih izracuna.

http://en.wikipedia.org/wiki/McDonnell_Douglas_DC-9

Da li je taj navod (cijena aviona iz Wikipedije) tocan - dade se ustanoviti. A nakon toga potvrditi ili korigirati racunicu.

Neću sad o poznatoj pouzdanosti Wikipedije koja je takva da ja sad mogu uć na stranicu DC-9 i napisat da košta 300 000 $. Ili 215 milijuna, svejedno.

Provjerio sam cijene DC-9 iz 1970. i točno ih naveo. Baš kao i cijene ostalih aviona.

Ali za skeptike evo još nekoliko podataka iz studije o kojoj govorim, cijene i datumi:

L-1011 Tristar: 15,6 mil $ FCO tvornica sa osnovnom opremom. 5.8.68.
L-1011 Tristar: PSA kupila 5 za 75 mil $ Sa ovom narudžbok ukupno prodano 178. 20.10.1970.
L-1011 Tristar: Air Canada kupila 10 sa RB211 motorima za 161$ dolar sa osnovnom elektronikom. Kompletan paket elektronike naručiće posebno. 9.12.68.
Piper Pawnee: 16 490 $ FCO tvornica. 30.8.68.
Cessna 207 Skywagon: 28 250$ turboelisna verzija 32 975 $ 5.6.1969.
Britten-Norman Islander: 78 000 $ cijena u USA, 7.1.69.
Short Skyvan: 355 200 $. Vojna verzija 356 800 $ 14.7.69.
Fairchild-Hiller FH-227: 1,25 $ 28.2.69.
Boeing 737-200QC: Lake Aircraft naručila 3 sa rezervnim djelovima i zemaljskom opremom za 14,5 mil$. 6.7.1968.
OV-10A Bronco: konačna cijena koju US Army plaća je 550 000 $ po avionu, umjesto prvotno predviđenih 320 000 $ 12.9.67.
Beechcraft King Air B90: 442 000 $ FCO tvornica u Wichiti sa kompletnom komunikacijskom i navigacijskom opremom 20.5.1968.
Piaggio P166C: 95 950 $ 20.5.68.
Swearingen Merlin IIIB: 340 000 $ bez elektronske i navigacijske opreme. Kompletno opremljen tek malo manje od 500 000 $ 16.3.69.

Cijene poslovnih aviona na tržištu (20.5.68.)
Type                                                    Seating Capacity              Empty Weight               Price
Lockheed Jet Star D-8                          15                                  21,213                         $1,590,000
Hawker-Siddeley HS125 Srs 3A-R           9                                  11,900                         $820,000
N.A. Saberliner 60                                12                                   10,486                         $1,275,000
HFB32 Hansa Jet                                  13                                  12,125                         $700,000
Piaggio/Douglas PD-808                        10                                  10,650                         $1,000,000

Prema relativnim odnosima cijena meni je ovo savršeno u redu. Čak bih i rekao da je navedena cijena DC-9 malo previsoka. Kad se usporedi sa cijenom za 737QC (Quick Change, verzija za brzu konverziju putnici/kargo, inače najskuplja verzija) od 14,5 mil $ za 3 komada sa zemaljskom opremom i rezervnim djelovima - ispada cijena DC-9 dosta visoka. Vjerojatno se radi o kupnji samo jednog aviona a ne većeg broja, što se može zaključiti i iz činjenice da je avion koji navodim pretvoren u poslovni, po cijeni od dodatnih 1 mil $ i prodat Hughu Heffneru, vlasniku Playboya.

DC-9 odnosno kasnije serije i nazivi MD-80/MD-90/B-717 proizvodio se i prodavao do 2006  pa se cijene u Wikipediji možda odnose na tu godinu. Ali potpuno sam siguran da 1970. DC-9 nije koštao više od 4,5 milijuna $.

Свака част Хрунди. Први пут читам да неко реално прорачунава овакве ствари.

Svaka cast Hrundi za istrazivanje i pojasnjenja a stvarno kao sto kazes vec 20 godina ima polemike i raznih izvestaja po novinama ali nepouzdanih , ja sam trazio po internetu i uvek se pominji mnogo vece cifre a na nekoliko mesta se kaze o objektu u BIH kod Konjica  da je treci objekat po ulaganju posle Zeljave i Lore a cifra je 4,6 milijardi dolara i onda pomislis koliko li je Željava  kostala  :komp

Kad sam to prvi put računao vraćao sam se više puta na svaku stavku i sve provjeravao. Razgovarao sam i sa inženjerima raznima itd.

Evo jedan primjer: iskop i oblaganje podzemnog dijela. Nije bilo podatka o cijeni. Onda smo razgovarali sa inženjerima i pitali kako se radilo za vojsku i kako se naplaćivalo. Onda su nam ljudi objasnili da je u principu cijena za kopanje na Željavi bila jednaka cijeni kopanja putnih tunela u Bosni. Sličan materijal, iste metode. Jedino što se tada vrlo mali dio putnih tunela u BiH oblagao - jedino oni kod kojih je bilo ozbiljnijih prodora vode. Onda smo našli podatke za neke tunele na putu Sarajevo-Mostar (mislim na Ivan Sedlu) - a možda je to bio i Kupres, ne sjećam se više i uzeli te cijene kao relevantne.

Inženjeri su nam rekli da je te jedinične cijene u principu trebalo umanjiti za 20-25% iz dva razloga. Prvo, logistički je bila jeftinija izgradnja Željave jer je istom opremom rađeno godinama i na velikoj dužini, dok se kod komercijalnih tunela sve mora donijeti na lokaciju, iskopati, recimo 1km, pa onda na slijedeči tunel, tako da su zavisni troškovi veći. Drugo, vojska je uvijek plaćala najmanje tržišne cijene - što ukazuje da je država bila ozbiljna i dobro gospodarila državnim novcem, nije ga razvlačila kao Alajbegovu slamu.

Radovi inženjerije JNA nisu uračunati ali njih je bilo relativno malo. Inženjerija je na Željavi uglavnom radila dio probijanja i utvrđivanja planinskih puteva, neke manje mostove na nekim od prilaznih putova itd.

Nije uračunato ono što uslijed prirode SFRJ nije ni moglo biti uračunato: strateška infrastruktura,

Na primjer, Željava je bila veliki potrošač struje. Tu struju trebalo je osigurati iz elektroenergetskog sustava SFRJ, nije bilo nikakve posebne centrale samo za Željavu (bila je rezrvna energana ali ona je uračunata). Za pretpostaviti je da je negdje u nekoj elektrocentrali - slikovito rečeno - dograđen jedan generator za Željavu. Tko je to platio? "Država". Tako da se to ne može uračunati u cijenu Željave iako je nesporno da je ukupna potrošnja struje povećana i da je za to trebalo osigurati opremu itd...

Na zapadu bi cijenu struje koju je trošila Željava bilo lako izračunati. Sve države vojsku tretiraju kao velikog i strateškog potrošača i sigurno da ona ima specijalne cijene. Ali na Zapadu se one znaju. Nisam nikad uspio doć do preciznih podataka koliko je JNA plaćala struju po kWh jer je to skriveno u kompliciranim dubinama socijalističke samoupravne trange-frange ekonomije. Naravno, cijena struje nema veze sa cijenom Željave ali navodim je samo kao primjer.

Situacija sa vodom je ista kao i sa strujom. Negdje je za potrebe Željave trebalo napravit kaptažu, ugraditi postrojenje za prečišćavanje, pumpe, filtere, vodovode do Željave...

Dakle ovdje svakako ima puno nepoznanica. Ali mislim da je pošteno urađena računica. Sve i da je pogreška veća od nekih 25 milijuna $ - da je, recimo, Željava koštala ne 150-175 nego 250 milijuna - opet to nisu te astronomske vrijednosti sa kojima se napamet licitira.

Mislim da su i priče o Lori, ARK i svim sličnim objektima teško prenapuhane.

Cijena Lore mogla bi se izračunat relativno brzo i lako. Pa zna se točno šta ima, koliko lukobrana na kojim dubinama i kakvom dnu, koliko površine zgrada od nokih niti jedna nije niti posebno tehnološki zahtjevna niti je na nekom nepristupačnom mjestu, oprema Lore relativno je jednostavna i može se izračiunati koliko je to koštalo. Mislim da su priče o pustim milijardama neozbiljne.

Ja sam samo nekoliko puta na kratko bio u Lori i sigurno nisam vidio ni deseti dio onoga šta tamo ima. Ali opet mogu ovako uz sve rizike sasvim napamet i sasvim otprilike reći da se cijena Lore može izračunat u 20 dana sa +- 20% sigurnosti. U tehnologiji nema velikih nepoznanica, uzmu se jedinične cijene radova relevantnih firmi (recimo Pomgrad/Strabag) i cijene gradnje objekata na kopnu itd. itd.

Narod isuviše mistificira.

Svaka čast Hrundi na tome!

 Stvarno! :klap
 Iscrpna, poštena i nadasve nepristrasna analiza! Takve stvarno treba čitati.

[attachment=1]

Objekt Klek se snabdjevao vodom iz vlastitih bunara/izvora na planini Plješevica. Filteri, pumpe i prateće postrojenje glavnog crpilišta (bilo je još pomoćnih) nalazilo se cca 200m iznad kontrolnog tornja gledano od RR postaje u smjeru Baljevca...... Baza je bila spojena na regionalni vodovod Ličko Petrovo Selo.

 :klap

Ovo si napisao sa takvom sigurnošću. Jesi možda vidio to postrojenje ili samo čuo od nekoga ?
O ovome se već nešto pisalo po forumima ali nitko nije iznio ovako konkretan podatak.

hvala poz.

Jesam, sjedio pored njega i "duvanio" (onda je to bili IN), imalo je i nakakav bazenčić za preljev viška vode. Samo postrojenje bilo je zaštičeno betonskim pokorovom, od ostalih (klimatizacija) rezlikovalo se dimenzijama i oblikom, beton je bio prvobitno obojan u zeleno - žukastu boju (moguće SMB), ali je s vremenom utopljen u mahovinu. Pristup je bio ograničn žičanom ogradom. I nije to neko "13 svjetsko čudo", naime sama Plješevica obiluje prirodnim izvorima tako da je ugradnja pumpe (vjerujem na nekoliko metara) i filtera zapravo bio ne samo strateški već i logički ekonomski potez.

P.S. Ovo se nalazi s vanjske strane, odnosno na samoj planini, a ne unutar objekta.

Pozdrav svima na temi željave.

Ja bi se malo osvrnuo na Proxy-jevu tvrdnju o metalnim vratašcima kraj svakog ulaza.
Znači ta vratašca su samo na ulazu 2 zapravo to je prostorija u kojoj je stajao agregat, za što točno agregat neznam ali po pokradenim instalacijama i njihovim tragovima to mi više odgovara kao reala.
PP Hidrant je u biti izlaz cijevi sa razvodom za dva ili tri pp crijeva, e tamo u toj prostoriji cijevi nema.
Ni na podu ni na zidovima, nikakvih tragova cijevima.
A nema niti takvih metalnih vrata kraj svakog ulaza, tko god je bio tamo to će ti potvrdit, tj kraj ostala 3 ulaza s lijeve i desne strane je zemlja a ne kamen kao što je to na dvojci.

Pošto sam osobno prehodao sam aerodrom,objekte,kasarnu,stajanke,prirodu iza stajanki,prirodu iza pzo kuće,sve oko i iznad ulaza1,2,3,4.
Samu padinu od kt-a do stražare,od ulaza jedan do četri po padini locirao 8 ventilacijiskih što šatora što samo ulaza u stijenu.
Upitna mi je i tvrdnja da postoji nešto iznad KT-a što je samo neka crpna stanica.
Što postoji iznad kt-a je stražara a kraj stražare mali bazenčić preljevni sa vodovodnom cijevi koja ulazi u zgradu stražare.

Foto album Zeljava 19.04.2009  (http://news.webshots.com/album/571248296EwoKqO?start=0)

Za bilo kakve ozbiljne informacije o Željavi slobodno svratite na :

 Forum o aerodromu Željava  (http://zeljava-lybi.com/forum/index.php)

Pozz Djadjo

Pozdrav Djadjo i dobro došao na forum.
Pogledao sam foto galeriju i moram reći da je vrhunska.

Možda postoji mogućnost da ipak u svojim istraživanjima niste uspjeli sve pregledat.
Vjerujem da će proxy1969 dati poneko dodatno objašnjenje.

hvala poz.

Kad te put opet nanese, a da te ne uhvate u ilegalnom prelasku državne granice   8) od objekta koji nazivaš stražarom, a to je zapravo bio istureni RR položaj čete veze mislim da je VP bila 4868/13, pojačan s vodičem službenog psa iz čete pjašadije i 3-4 Šarplaninca.
Probaj naći tragove utabane staze kojom se ide prema 3 rupi gdje se nalazila prava stražarnica (stražu je na objektu davao Puk PVO-a, osim rupe 2 - službenog ulaza koji je držala četa vojne policije) na otprilike pola puta okreni se uzbrdo i naići ćeš na objekt vrlo sličan ovim šatorima za ventilaciju samo veći, odignutiji od tla i zatvoren.
Ovaj šaht koji si slikao ti je "odušak vlage iz samog objekta".....

Тек информације ради, на аеродрому Жењава, као ни на осталим аеродромима, по мирнодопској формацији није била чета војне полиције већ вод.  По ратној формацији су биле чете војне полиције, сличне формације чВП у моторизованим бригадама. Аеродром Жељава се разликовао од осталих аеродрома (уствари, ваздухопловних база) по томе што је вод ВП био "јачи", односно бројнији  (око 40-так људи по формацији са тројицом или четворицом старешина). Такође, за разлику од осталих јединица ВП РВ и ПВО имао је зону територијалне одговорности (ипак, доста малу), односно обављао је полицијске послове и изван ограде самог аеродрома. Тако је сам град Бихаћ био у њиховој зони одговорности и све полицијске послове у граду и околини обављали су они (увиђаји, интервенције и сл.).

Pozdrav Solaris i hvala na dobrodošlici  :super

Pozdrav Proxy  :)

Evo ovako naravno da je moguće da sam u svim tim expedicijama profulao po stvar što unutra što vani.
Ne da je moguće nego je to i defakto istina (bar je svaki sljedeći posjet zanimljiviji).
Znači nakon 5 godina odlazaka na željavu i nekoliko marisanja po padini, stvarno se čudim da iznad trojke postoji još jedna zgrada.
Znaš da desno od ulaza jedan (stojiš i gledaš u jedinicu, na desno je skretanje za dvojku na lijevo parking) e iza tog parkinga krenuvši prema gore u brdo...
Tj ajmo ovako.

Ulaz br 1. desno uz njega je trafo stanica u šumici, još desnije od trafo stanice je kuća već pred samim usponom na brdo (kuća dvokatnica) navodno (što po tragovima tamo,što po pričama stražara).
Između ulaza dva i tri je kt iznad kt-a antenski stub, od antenskog stuba nekih 150 metara ubrdo na desnu stranu je stražara (što ti kažeš RR mjesto) kraj te zgrade je ventilacijski šator KK9.
Njegova dubina je 240 metara 2x120m sa malim hodnikom na pol koji spaja dve vertikale.
Iznad te zgrade i tog šatora je ta šahta što sam slikao, šahta je kockasta prostorija sa preljevnim zidićem, nisam slikao ali sam se zavukao unutra i iz te prostorije nema nikakvih cijevi rupa vertikale, ičega što bi spajalo klek sa tom šahtom.
Ima u vertikali KK9 dve cijevi koje vode iz same kompresorske komore iz objekta, dal nebi tuda mogla izać isparavanja vode a te cijevi ionako izlaze na vrh šatora svinute u luk.

Iznad te "stražare" tog KK9 i šahte ravno 200m gore u brdo postoji špilja prirodni otvor.
Ako krenemo desno od stražare kada gledamo dolje prema trianglu dodjemo do šatora od jedinice.
Ako krenemo lijevo od stražare kada gledamo dolje prema trianglu idemo prema šatoru iznad trojke,pa ulazu u stijenu iznad trojke pa prirodne rupe-raspukline u stijeni na tlu.
Što iz tog položaja vidimo ako gledamo gore, je nekih 100m čiste ravne šume u brdo a onda počinje pojas izbačenih stijena i šume zbog čega se nevidi dalje u brdo konfiguracija ili objekt koji bi stajao.
Kad produžimo dalje dodjemo do šatora koji vodi iz zvijezde i jednog koji vodi iz kk preko puta ulaza u zvijezdu.

To je ono što sam ja vidio par puta, zadnji put pred dva mj. nažalost slabije vidljivosti zbog previše zelenila.
Ima još jedna stvar koju bih volio vidjet a nisam ju nikada našao, a to je ovo....na 4:53min.

http://www.youtube.com/watch?v=zHGs7bE0VqQ

Dali je to možda to što si spomenuo?

Aha, nisam objasnio zašto to zovemo stražara, uglavnom zato jer ljudi koji su služili i u jna i u vrsk su rekli da su tu spavali i drzali strazu oko satora.
Utabana staza prema trojci, nažalost nepostoji, puno ljudi mi je reklo za tu stazu ali 20god čini svoje, što postoji su putići i staze divljači.

Uh previše za sada.

Pozz
Djadjo

previse kad biju ;)

Ma naravno da je moguće isto kao što ti ja govorim cca 22 g. unazad premda se meni čini da je bilo na baš jučer, ali recimo prekjučer.
Na tvom recimo "matičnom Željava forumu" sam čini mi se bio i registriran, ali me neki čudan lik "relity" ili tako nešto ugnjavio da sam brzo pronašao drugo društvo.
Tamo ima napisa oko prenamjene nekog ljudstva na AKL-u, e to ti je mene zakačilo tako da sam zadnje mjesece doslovce se zajbavo.
Bez ikakvog stvarnog zaduženja tako da sam iz radozlanosti švrljao uglavnom po objektu i oko njega, toliko da su mi izašli u susret pa sam čak bio i sa "startnom" na pragu piste u dva navrata dnevnom i noćnom (majke ti ko' izmisli onu budalaštinu na ZIL-u?).
Na tornju se nismo javljali uglavnom na proljeće i ljeto jer je ekipa uglavnom pila kavu na terasi (koliko me mozak još služi čini mi se da ju je kuhala spremačica od SUKL-a po imenu ili nadimku Boja ?!? (BTW kad stignem malo ću Vam ispraviti tlocrt tornja - nije baš dobar, inače glavna fora je bila šibica/žigica kojom si zaglavio vrata od lifta tako da ga onaj dole (kontrola) nije mogao pozvati nego je morao telefonirati (kroz onu graju i zmijarnik nikom se nije išlo okolo).
Osobno mi je bila "Duševna hrana" prodavati foru (ppuk Zeki...) da samo za mene šalju cijelu BORBU na latinici..... Sorry nemam sad vremena pa ću ti pokušati pomoći.
To postrojenje za vodu sam vidio samo jednom, ali nisam bio sam pa sam dobio informaciju iz prve ruke od SVIK-a koji je radio na "recimo" održavanju ili servisiranju samog objekta.
Moguće je da je objekt zarastao u raslinje pa nije uočljiv nekome tko ne zna gdje se nalazi ( nebih ga niti ja našao vjeruj mi), jer već onda je bio poprilično "zazelenjen kao prikriven (po meni ima smisla).
E sad ovo što "jarani" pregledavaju je po meni jedan od onih "famoznih" puteva ze evakuaciju, jer si i sam vidio kako izgledaju ventilacijski otvori (BTW kod oduška nije bila u pitanju voda već para).
Probaj ga potražiti kad slijedeći put budeš išao na Željavu negdje iznad izdvojenog zapovijednog/komandnog mjesta, ako znaš gdje je? Tamo je bilo i nekih bunkera to bi ti sve trebalo biti u smjeru baze, znači suprotno od Baljevca.
Ja sam osobno zadnji put malo provirio tamo 2003 (imali smo neki seminar u hotelu Jezero na Plitvicama pa nisam odolio) i mogu ti reći da Kata ili Keti u LPS-u kuha dobru kavu, a da legendarnu birtiju kod Dule nisam odmah skužio već sam se morao vozikati malo gore, malo dole, a koliko sam tamo vojnog roka odslužio......
Inače u samom selu (van ograde) imaš i izdvojeni centar veze (izgleda kao obična seoska kuća samo je u dvorištu umjestu oraha rasla bandera za antenu..).
Ako treba javim se još koji put.

BTW "stražara" je doista bila prvotne namjenjena kao RR postaja čete veze.
Posadu je sačinjavalo 6 vojnika (za tri patrole), jedan komandir (ml.vodnik, desetar, razvodnik) i jedan pješadinac koji se brinuo za pse čuvare (3-4 šarplaninca).
Namjena im je bila da održavaju rad RR postaje i obilaze patrolama ventilacijske otvore i eeeee sad se sjećam da mi je pričao jedan od njih Blažo ili slično (makedonac) da imaju i taj aparat za vodu ali da je u "pripičkini" - ovo moram u originalu sorry!! i da tamo nikad se ne ide jer se ne stigne po ručak, naime sustav patrola je bio da obiđu trasu kad idu do ceste po hranu ("ćuftari"), usput se upišu u evidenciju kod PZO/PVO-aca i to ti je to.
Inače "stražara" se sastoji od terase, ulaza s dvojnim staklenim vratima, hodnike, prostorom za soške ravno , na desno je bila kupaonica i WC, pored nje je bila prostorija s RR uređajima, na lijevo je bila prostorija za municiju (zapravo je trabala biti za komandira), nasuprot je bila kuhinja, a ravno spavaonica /trpezarija/dnevni boravak.
Kod te ekipe (ako je bila prava, a rijetko nije) uvijek je bilo "zabranjenih stvari............"

Imam ideju stavit ću sliku željavske padine iz zraka,pa ću ja ucrtat ono što sam skužio a ti ucrtaj ono što si ti skužio kada si bio tamo :)
i daj samo da te pitam jel bilo minirano u vrijeme kada si bio gore kod postrojenja.

Kvragu ovo što Jarani pregledavaju nemogu locirat već dve zahebane godine,ove god je pol šume srušeno nekom olujom što se desila.

Ne,nije ja sam tamo bio 1989 za vrijeme ročnog staža...........2003 se nisam pentrao po brdima, jbga bilo mi je bolje brćkati se u **** na Plitvicama :super

Ovo što gledaju, ako je to to što ja mislim, onda je to tunel, put ili što već kojim se iz samog objekta izlazilo na izdvojeno zapovijedno/komandno mjesto, a recimo to i "slikovito" kad dođeš do zadnje rupe iz smjera Baljevca prema Željavi (tada su tamo bile parkirane čini mi se baterije puka PVO i Žirafa na onom FAP-u) digneš pogled prema Goloj Plješevici (znači prema vrhu) i pratiš pogledom dok ne uočiš aaa, recimo terasu u grmlju, ovo ti je nekako iznad zadnjih kuća u samom selu, e probaj potražiti tamo negdje okolo, po meni na snimci se čini da su negdje otprilike na visini KT ili "stražare" odnosno u istoj ravnini u smjeru LPS-a....

Solidno momci i lijepo.
Samo bi Vas zamolio izbjegavajte riječi tipa "faking, jbg...." i tako redom.
Nebi valjalo da se mi moderatori mješamo u vaše tekstove. Dogovor.. ;)

I samo napred u nove pobjede. :klap :klap

Ovako za zadnju rupu iz smjera Baljevca prema Željavi uzimam da je to Ulaz br 1.Da samo razjasnim da sam ja oduvjek ulaz 1,2,3,4 gledao iz smjera kasarne pa ih zato tim redom i zovem.
A koliko sam kroz period vremena u razgovoru sa ljudima koji su tamo sluzili/radili i skužio da je to ispravan način gledanja i pobrojavanja ulaza od kako je objekat napravljen.

Ok vratimo se na glavnu misao.
Kada pogledamo od ulaza 1 prema vrhu Plješe ako je tipa priroda bez lišča tj zima  ili snijeg vidjet češ 1 stražaru ili RR (dobro si zapamtio raspored prostorija točno je takav kako si rekao) vidjet ćeš terasu (tj ogradu iznad KT-a što izgleda ko pljunuta terasa ).
U pozadini se vidi i antenski stup...(da razjasnim KT , sam prozor i ulaz u kt se nevidi zbog preraslog granja bilo lišča ili ne) ako gledaš jer znaš kud gledaš i šta,možeš uočit rupu u stjeni malo dalje od antenskog stupa (jedna od vertikala prema prostoriji DIT2).

E to sve me buni u  neku stranu jer to što opisuješ apsolutno odgovara tom viđenju stanja danas,ali nekažem da nepostoji nešto još na padini.
Ovaj naziv Izdvojeno komandno mjesto to meni zvuči na zgradu jer po  nekoj logici mora biti neka zgradica.
Bar ja to tak vidim.

Do sada apsoltuno nitko nije spominjao išta od evakuacijskih izlaza za ljudstvo,osim vertikala iz kompresorskih komora,za ispenjat 240 metara vertikale je vraški poduhvat,meni osobno to nije priča koja bi držala vodu.
Ok Klek nikada ni nije gledan tim očima da bi se iz njega trebalo bježat.

Ali (uvjek taj ali).

Ako si prolazio kroz objekt i to kroz galeriju C tj 352 tamo nekih 30 metara prije ulaza za zvijezdu ima jedna vertikala koja nije u klima komori ona je direktno iz galerije,naravno ona je minirana pa su klanfe sve redom polomljene,ali zanimljivo gore kada se osvijetli u vertikalu ima nabit čep betona i željeza u malo čudnom rasporedu tj stvar izgleda kao da se odozgo srušila unutra.
Iako je minirana iznutra tj sa dna vertikale.
E to je jedina vertikala koja izgleda kao evakuacijski izlaz i nigdje drugdje u objektu niti jedna druga neizgleda tako niti ih ima da direktno iz galerije ide.
Kada bi to bilo prohodno da se ispenje npr izašao bi po mojoj procijeni negdje na pol puta izmedju ulaza 3 i ulaza 4 te kada bi pogledao dolje prema pistama sa padine vidio bi cestu i plato na pol duzine ceste koja spaja ulaz tri i ulaz četri.

Ok Bosanci u izviđanju govore obratno o ulazima tj njima je (s njihove strane gledano) četvorka jedinica itd sve gledaju obratno.

E i još jedna stvar.Netko je nekada rekao da su izvodili vježbe u betonskim bunkerima i tranšejama malo desno od ulaza jedan negdje na brdu,ali dovoljno blizu da se vidi triangl i glavna stajanka na lijevoj strani gledajući odozgo.
To takodjer nisam nikada vidio a mislim da ni neću jer je tek tamo najveće crvenilo na karti minsko sumnjivog područija.


I fotke za kraj sa expedicije 6.1.2011 (slikao sam padinu jer se odlično vidjelo).

Foto album 6.1.2011. (http://s1020.photobucket.com/albums/af321/Djadjo2/Zeljava%206-1-2011/?albumview=slideshow)

Eto, pronašli smo i lokaciju izdvojenog zapovijednog/komandnog mjesta (ovo što se crveni  ;D ), znači tamo negdje su ti i ona vrata barem po meni. Tek sad sam skužio na što si mislio kad si rekao da nije bilo hidranta, ako misliš na ona vrata visine cca 2 m koja se vide pored SEAT-a imaš pravo unutra je bio agregat za emergency otvaranje vrata.
Naime ista su se otvarala/pokretala elektromotorima pa je ovo služilo kao pomoć u nevolji ili se stalno koristilo? (22 g!) suprotno na drugoj strani 2-ke se nalazio kiosk s Vojnom policijom koja je kontrolirala ulaz/izlaz iz objekta, Ja sam mislio na stvarne hidrante (klasične iste kao u neoboderu samo SMB).
Ovaj otvor koji si slikao meni više liči na dimnjak, unutar objekta su bili agregati, što će reći da su nekud morali i ispuhivati ili se varam?
A ono malo što znam o eksplozijama čini mi se da je ovo prvo poletjelo prema gore pa se vratilo gravitacijom nazad (stijenke nisu oštećene) i tako zatrpalo otvor.......

Proxy

Si vidio kad ovu sliku,i dali ona govori nešto iz tvog opisa.Ili ipak ima još nešto što se vidi (na slici u smjeru jedinice ali u brdu) na desnu stranu u brdo?


[attachment=1]


Djadjo

Ako misliš na ovo od prije to bi ti bilo još desno više prema samoj Željavi---->

Evo da nekačim sliku po sliku

[attachment=1]

Cijeli album posjete Željavi 26.12.2011 u slideshow verziji :)

Foto album 26.12.2011. (http://s1020.photobucket.com/albums/af321/Djadjo2/Zeljava%2026-12-2011/?albumview=slideshow)

opa,koje slike....bravo...

Djadjo svaka ti čast, baš si se potrudio!

Hvala ljudi ,konacno sam i sam zadovoljan fotkama,ali jos bi bio sretniji da mi je druga lampa bijela a ne plava kako se vidi na fotkama da su dobile plavičasti štih.

Uglavnom bit ce jos dobrih fotki u sljedecim expedicijama :super

Djadjo

Момци, свака част на труду.

http://www.youtube.com/watch?v=uGqY1sEgAQ4

http://www.youtube.com/watch?v=EfJiNPZ38kY

Ovo može biti zanimljivo. lol.  :krsta

Žiga Virc, hahaha.

Inače režiser za Italijane kontroverznog filma Trst je naš

http://www.youtube.com/watch?v=22uzf_4weoM

I kratkih parodija na Ultramaratonskog plivača Strela - Tine Strela.

Dakle ovo je prešlo u sveopću histeriju, čak su se već konstruirale priče oko ovoga.  ::)

------------

OD VARDARA PA DO SATURNA
Ako vjerujete u male zelene, ovo vam neće zvučati NEVJEROJATNO: Amerikanci su letjeli u svemir zahvaljujući Titu!?

[attachment=1]
U zamjenu, Broz je dobio političku podršku Bijele kuće, ali i ogromna financijska sredstva

Da nije bilo Jugoslavije i Josipa Broza Tita, Amerikanci i Neil Armstrong nikada ni bi završili na Mjesecu. Tako barem tvrde Boštjan i Žiga Virc, autori dokumentarnog filma imena 'Houston, we have a problem', otkrivajući jednu od najvećih tajni svemirskog hladnog rata .

Naime, Vircevi navode kako je Jugoslavija 1948. godine ubrzano razvijala vlastiti svemirski program temeljeći ga na nepoznatim dnevnicima Hermana Potočnika, kapetana inženjerskih postrojbi Austro-Ugarske, čija se knjiga 'Das Problem der Befahrung des Weltraums - der Raketen-motor' (O problemu svemirskog leta - raketni motor) pisana još 1928. godine smatra temeljnim djelom u kojem se detaljno objašnjavaju pojmovi poput modularne svemirske stanice, geostacionarne orbite, komunikacijskih satelita

Međutim, američka CIA tijekom 1960. otkriva kako Jugoslavija već ima potpuno funkcionalnu tehnologiju i znanje za let u svemir. Godinu dana kasnije, u ožujku, Josip Broz Tito sve prepušta Amerikancima koji su se nedugo nakon toga u svemirskim dostignućima prestigli tadašnji SSSR.

U zamjenu, Broz je dobio političku podršku Bijele kuće, ali i ogromna financijska sredstva. Film između ostalog navodi podatak da je u jugoslavenski državni proračun u jednom trenutku uplaćeno dvije i pol milijarde dolara.

Autori filma tvrde i kako je Broz u vojnoj bazi Željava izgradio najveći tajni podzemni svemirski centar u Europi nazvan 'Objekt 505'. Žiga Virc tvrdi da je svemirski program SFRJ započet 1948. godine, a Amerikanci su za njega saznali desetak godina kasnije.

Trailer za za film objavljen je u ponedjeljak.

Izvor : JL (http://www.jutarnji.hr/)

 (http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif) (http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif) (http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif)  Rodila majka bud.:rtfm.

e svasta sam se naslusao vezano za jna, ali brate slatki ovo prevazilazi svaku granicu ukusa :krsta koja bre svemirska tehnologija, nismo mogli ni orla da uradimo kako valja dvaes godina iza toga.  :rtfm

Juče su bili stric i nećak Virc (mislio sam, da su brata) na Studio City (http://www.rtvslo.si/studiocity/). Priznali su, da sve nikako nije istina ali nekih 80-90 posto po dokumentima je činjenica. Đavo se naravno sakriva u onih 10-20%. Projekat filma - dikudrame je, kako izgleda dosta ozbiljan. Bit če zanimljivo, kako če se razvijati.
Kako kažu nisu ni sami očekivali ovako velik odazov (600K ogleda) i takav bum po medijima, pogotovo bivše Juge pa i šire. Tito^tm jim ide u prilog, pošto se jako dobro prodaje sve, što samo miriše na njega.

PS: jučerašnije emisije još nema u arhivi.

Jedan prekrasan retro video (zbirka starih fotki), isplati se pogledati.

http://www.youtube.com/watch?v=gyI3XsoMcME

    LYBI (http://zeljava-lybi.com/)

poz.

PS. ko ima mogućnosti obavezno fulscren i HDvideo.

http://www.youtube.com/watch?v=Dh5wyEy9nuo

Jooj đe' ga nađe Major Ivan Prša 1989 bio je "politčki" u VP 4868 / baza (naziv dolazi kako i sam kaže od početka gradnje 1948 i završetka1968 godine) kasnije je bio u HVO Bihać, legenda od čovjeka........

Prilažem i ovdje stariju sliku MiG-21 (539) slikanu na Željavi ispred 2. ulaza (tako proxy reče).

[attachment=1]
Inače, čuo sam informaciju koja mi baš ne pije vodu da je na Željavi 1991. bilo i 6 MiG-29; da li netko od vas ima takvu informaciju?
Da li je razmatrano prilagođavanje ulaza ovim avionima, da li su oni ikad sletjeli na Željavu?

čitao sam negdje da je razmatrano rekonstruiranje ulaza u kaponire,ja mislim na željava lyby com.

Možda je razmatrano rekonstruisanje ulaza, ali to očigledno nije urađeno.

Razmatrano jeste bilo sa idejom da se vrata prošire za dvorepe migove, ali na tome je i ostalo, tako da MiG-29 nikada nije bio na Željavi.

Jedan od ulaza jeste zapoceto sa prilagodjavanjem za devetku, mislim da je u pitanju rupa 1.
Da bi se proverilo jel moze devetka da manevrira unutar rupa, vozana je jedna devetka, ili njena maketa kroz hodnike.
Sve te pripreme bile su zbog namere da se nabave jos dvadesetak aviona istog tipa, i da se sa njima opremi jedan lovacki puk.
Nikad nisam cuo informaciju da je vise od jedne devetke bilo na aerodromu Zeljava.

bilo, ali ne u rupi. ulaz br 1 je valjda bio prosecen, ako se ja dobro secam sa mycity foruma (ko ce da vrti opet 250 strana...)

Ulaz jedan je prepravljen za 29-tku, navodno je i dvojka trebala biti prilagođena ali su radove pretekli poznati događaji.
Kako je Trpe rekao u Klek je uvlačena samo drvena maketa a ne i pravi avion.

Par slika sa LYBI interaktivna shema (http://zeljava-lybi.com/zeljavaschema.html)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

poz.

 ;D Loki je odličan.

http://www.youtube.com/watch?v=QZDoJgDxguw

poz.

Malo nedjeljnog štiva za razbibrigu.
Članak iz Aeronautike br. 24 , 2011 g.
Tekst i slike : Boran Pivčić

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

poz.

U istom broju Aeronautike objavljen je i malo maketarski prilog.
Tekst i slike : Kruno Lukić

[attachment=1]
[attachment=2]

poz.

Željava je naskuplja nekretnina unistena u ratu na podrucju Hrvatske.

Navalite, još malo pa nestalo >:( http://www.avijacijabezgranica.com/forum/showthread.php?11895-Željava-danas-3-rijetke-ptice-vandali

Još malo pa će ih očerupati do kraja jer aluminijum nema cenu. :udri

ako se ne varam ovo je 26107 L-14i i u ,,rupi,,

[attachment=1]

pozdrav Djordje

Da, upravo taj, a evo nacrta mjesta gdje je slikan....  ;)

[attachment=1]

@proxy1969
Da li mozes da mi poslajes link odakle si skinuo ovu shemu objekta KLEK.

Ako se ne varam, uzeta je sa foruma Zeljava (http://zeljava-lybi.com/), tacnije odavde (http://zeljava-lybi.com/zeljavaschema.html).  :)

Sklon sam mišljenju da ta slika nije sa Želje.

poz.

Hvala solaris.

Dosta su unapredili shemu od zadnjem puta kada sam je gledao.

Je, slika je iz objekta "Klek" pored ventilacijske komore i prije skretanja prema zvijezdi - ulaz iz 4.rupe - izlaz na 3.  ;D

eto preteklo me, ako te što drugo zanima pitaj, tamo sam odradio dug nekoj drugoj državi.... 8)

Moguće, ne sporim ali zašto mi se čini da se ne vide pancirna vrata i pozicija 39 na shemi.

poz.

Je kolega, sigurno je, vrata se ne vide jer ti je ovo slikano na sredini tunela tkzv. 4.rupe. Ona shema je dosta dobra, ali naravno da nije u pravim mjerama tako da ima odstupanja, ja sam na shemi crvenom strelicom pokazao cca. mjesto slikanja...... pozzz....

Ma nema problema, neka popuste ove vrućine pa ćemo malo izanalizirati sličicu.
Diskusiju sam prebacio u ovu temu.

poz.

Ima ljudi koji se trude da Želja ne pade u zaborav, friško se pojavilo na netu.  (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/froehlich/a025.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

http://www.youtube.com/watch?v=Kv92JEvQLnM

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Odlične slike.

Када су направљене ове фотографије?

Neznam kad su napravljene , skinuo sam ih negde sa neta ali nisam bas zapamtio odakle , to je bilo u maju ko ce se setiti

Evo dokaza da sam bio u krivu.

[attachment=1]
Ali kad li je ovo snimljeno, dali je ovo T-33 ?

Kraguji na Želji.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

У питању је МиГ-21У, 22916. Снимљено сигурно прије 1975, јер се те године срушио.

Jesu li svi avioni iz sastava RV i PVO (izuzev AN-ova i MiG-29) mogli koristiti Željavu i ulaziti u podzemni objekt?

Na fotografiji bi trebao biti tocan datum....

Evo sam tek pogledao, još uvjek mi se teško otvara, godina bi morala biti 69.


Mislim da jesu.

poz.

http://www.youtube.com/watch?v=K1dioH4dSXk

Interesantno da se ni nakon ovoliko godina nisu pojavile snimke Želje dok gori.
Ne vjerujem da to nitko nije snimio bar fotaćem, ipak je ovo bio legendarni objekt.

Ili ih ja nisam vidio.

poz.

Ови истраживачи су се добро опремили: заштитна АБХ одела, радиолошки и хемијски детектори... Опрезност је увек добро дошла код оваквих ствари иако тамо таквих опасности није било.

Ovi ljudi imaju avanturističkog duha. Što ih tamo privlači?

Ša Željava je mit pa time i većini velika nepoznanica. A nepznato privlači ljude.

i Orla...

Mislim da je ograničenje razmaha krila za ulaz u "rupu" bilo 10m. Tako da ni orao nije mogao ući. A takođe, dvojni vertikalni rep bio je "kontraindikovan". Čuo sam da je bilo planova da se ulazi prilagode za MiG-29, ali eto... nije nam se dalo.

Slušao sam vesti baš onog dana kad je Željava uništena. Koliko sam razumeo, minirana je, ali nije namerno zapaljena, tj. požari, ako ih je bilo, bili su sekundarni.

Jedinica (ulaz jedan) je vec bila prosirena i mogla je da primi dvadesetdevetku.

Eto, Trpe ima odgovor.

Kod Orla nije bio problem u razmahu vec visini krila od tla..

Nije, pogledaj snimku..

Inace ovaj mladic na videu je Zlajo alias bunkerman, legenda pulskih fortifikacija, upoznao sam ga , jedno vrijeme je drzao birc na mjestu jednog legendarnog kafica nakon sto je original izgorio u pozaru i izmedju ostalog inventara imao je i dvije klupe iz ex kina iz VP 4868, bilo je neobicno sjesti na njih nakon 24 godine....

Jedan od ulaza jeste prosiravan, sad dal je jedinica ili trojka nisam siguran. Kroz taj ulaz jeste vucena maketa MiG-29 u prirodnoj velicini da bi se proverilo jel uopste moguce da se taj avion smesti na Zeljavi.

Evo jedne fotografije na kojoj se vidi da je zaluzina prosirena da bi mogla devetka da prodje kroz nju.

[attachment=1]

Negde sam video i fotografije samog ulaza, al ne znam gde i kada, pa cu trebati da malo potrazim.

Dopuna:

Sada sam malo pronjuskao i na forumu zeljava-lybi.com (http://zeljava-lybi.com/) i nasao sam jos dve fotke ulaza u rupu jedan koje potvrdjuju moje misljenje:

[attachment=2]
[attachment=3]

Fotografije preuzete od clana FirewireHR sa foruma zeljava-lybi.com

Dopuna drugi put:

Hebi ga, stari se, a samo dve strane unazad (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,9927.msg201488.html#msg201488), raspravljali smo o istom, i tamo je mozda i najbolja fotka koju je Solaris postavio.  ;D ;D

Željava 3D prikaz, preuzeto sa urbangadgette.com (http://urbangadgette.com/d-a-r-k/croatia-infiltration-hrvatski-istrazivaci-napustenih-gradevina-2/)
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Pred sam pocetak rata u ex Yu, izvodjeni su radovi na ulazima. Tj., radjena su prosirenja za jos jedan ''vertikalac''. Plan je bio da se na Zeljavu dosele 29-ke. I na tom je sve i ostalo.

Da plan je bio da se nabave jos dve eskadrile 29-tki kako bi se kompletirao puk.

A NA bi postepeno zamjenio Mig 21 ;

[attachment=1]

Zanimljiv video, svakako pogledajte ;

 http://youtu.be/RCcMClR9ROk

http://youtu.be/wKvUQ1qxyTo

U za to vrjeme 70.  mislim, da ni jedna susjeda nije imala jaja napasti nam našu zemlju. Ne samo zbog tehnike nego i zbog ljudi koji su u večini bili spremni braniti je.

Što se tiče zrakoplovstva general Rendulić je napisao da se na njega moglo računati samo prvih 20 dana u slučaju agresije. Zbog toga je sigurno Željava napravljena.

Novi ekskluzivni video materijali iz LIBY radionice ;

http://youtu.be/4iCrWHUbx4U

Vojni aerodromi – ponos bivše Jugoslavije: Tajne podzemnog svijeta (http://www.fokuspress.com/u-fokusu/643-vojni-aerodromi-ponos-bivse-jugoslavije-tajne-podzemnog-svijeta)

Objavljeno 17 januar 2015
Po riječima stručnjaka, jedini aerodrom koji se mogao porediti sa Željavom, iako dosta manji, je Slatina kraj Prištine, sa radarskim centrom na planini Goleš. Izdržao je bombardovanje najtežim američkim projektilima 1999. bez većih oštećenja

Jugoslavija je imala četrdesetak objekata strateške namjene, među kojima i nekoliko podzemnih aerodroma koji su bili najveća vojna tajna. O njima se u javnosti do danas ispredaju fantastične priče, a posebno su atraktivni bili aerodromi Željava kod Bihaća i Slatina kod Prištine, uz podzemni vojni objekat Šipčanik kod Titograda. Ekonomisti tvrde da je za njih potrošeno blizu devedeset milijardi dolara, a samo u Željavu četiri i po milijarde, koliko bi koštao autoput kroz cijelu Jugoslaviju. Bili su locirani u svim jugoslovenskim republikama.

„Sve vojne aerodrome u bivšoj Jugoslaviji poznajem dobro. Na svaki sam slijetao više puta i bio u njihovim objektima. Prvi nivo od tri nivoa zaštite bili su aerodromi Željava kod Bihaća i Slatina pored Prištine. Njih karakteriše to da su rađeni zajedno sa vanjskom infrastrukturom kao odgovor na doktrine iz vremena hladnog rata – strategiju ograničenog suvereniteta i strategiju ograničenog nuklearnog rata", objašnjava za Monitor Blagoje Grahovac, general avijacije u penziji i analitičar geopolitike.

AERODROM ŽELJAVA MEĐU NAJVEĆIM U EVROPI

Aerodrom Željava bio je najveći podzemni aerodrom u Jugoslaviji i među najvećim u Evropi. Tehnički i tehnološki bio je obezbijeđen od snažnih nuklearnih udara. Četiri velika ulaza zatvarala su čelična vrata debljine jedan metar. Vrata su težila 100 tona i hermetički su zatvarala galerije da izdrže direktan pogodak nuklearnog projektila. Prostorije u unutrašnjosti kompleksa bile su povezane sa 56 teških pancirnih vrata.

„Bio je neosvojiv i za dva uzvratna udara. Prva vrata mogla su izdržati nuklearni udar od dvadeset kilotona, a zbog lomljenja udarnog talasa druga vrata, iste otpornosti, mogla su izdržati udar od sto kilotona, a treća udar od čak petsto kilotona", kaže Grahovac.

Željava je sve do 1992. godine bila najmoćnija vojna baza u tadašnjoj SFRJ, a i u Evropi. Za njenu gradnju korišćen je model iz Švedske, koja je tada bila najpoznatija država po gradnji podzemnih aerodroma. Lociran je na granici BiH i Hrvatske, u podnožju planine Plješevice. Građen je od 1959. do 1968. godine, kada je ubrzano otvoren, zbog sovjetske invazije na Čehoslovačku.

Građen je vizionarski - za 21. vijek. Cio kompleks su gradila isključivo domaća preduzeća. Taktičko-tehničke osobine bile su impresivne. Tri podzemne galerije za smještaj 58 aviona, a po nezvaničnim izvorima moglo se smjestiti 80, pa čak i do 120 aviona MIG-21. Letenje sa tog aerodroma bio je veliki izazov za svakog pilota.

„Unutra je bilo obezbijeđeno sve za normalno funkcionisanje potpuno autonomno od spoljnog svijeta - vazduh, hrana, pogonska i ubojna sredstva, zdrastvena zaštita, a imao je čak i mrtvačnicu. Sve je bilo urađeno humano, a ne tako da bi čovjeku taj ambijent postao neizdrživ. Nije to bila raskoš, već je sve bilo spakovano tako da čovjek nikad nije bio sam što se tiče komunikacije, nego je uvijek mogao razmijeniti i pozitivnu i negativnu energiju sa nekim drugim. To je bio fenomen tih objekata", opisuje unutrašnjost Željave Blagoje Grahovac.

U medijima su piloti ranije svjedočili da se unutra nalazio veliki restoran koji je odjednom mogao da primi 1000 ljudi, oko 200 pilota i 500 mehaničara, kao i goste.

Samo je Josip Broz Tito smio da fotografiše njegovu unutrašnjost. U njega se ulazilo sa propusnicom, koja je imala crvenu dijagonalnu traku.

„Borbena upotreba tog objekta takođe je bila fenomenalno riješena. Ispod planine izlijeće avion i za njim se zatvara sistem vrata tako da se kako avion odmiče samo kroz jedna vrata mogao pomiješati vazduh sa vazduhom iz okoline, ali su ga munjevito eleminisali vrlo jaki prečistači. Aerodrom je imao tri piste za polijetanje i slijetanje. Vani su bili i radari bez posade, a davali su signal komandi, koja se takođe nalazila pod zemljom", kaže Grahovac.

Aerodrom je imao moćne elektronske oči i uši - sedam radara koji su koštali svaki po 12 miliona dolara, a sistem za navođenje je koštao 50 miliona dolara i bio najskuplji sistem u JNA. Britanskim radarima S-613, dometa većeg od 400 kilometara, nadgledana je gotovo cijela teritorija Italije, Austrije i dobar dio Mađarske.

Krajem 1992. bivša JNA je prije povlačenja minirala i onesposobila Željavu sa, kako se tvrdi, 56 tona eksploziva. Onda je i zub vremena učinio svoje. Danas su tamo ruševine.

Po riječima stručnjaka, jedini aerodrom koji se mogao porediti sa Željavom, iako dosta manji, je Slatina kraj Prištine, sa radarskim centrom na planini Goleš. Izdržao je bombardovanje najtežim američkim projektilima 1999. bez većih oštećenja.

„Željeva je mogla da primi tri eskadrile i svu logistiku koja je obezbjeđivala krug od trideset kilometara, a prištinski dvije eskadrile", kaže Grahovac.

Pored ova dva aerodroma - prve linije odbrane, drugi nivo zaštite bili su aerodromi takođe sa podzemnim galerijama i uslovima za zaštitu od nuklearnog udara.

„Drugi nivo bile su podzemne galerije u Podgorici, Mostaru i Splitu, ali sa manjom autonomijom vazduha, vode i hrane. Na primjer, u njima nije bilo uslova za pripremanje hrane nego se nosila suva hrana", objašnjava Grahovac.

Pored aerodroma u Bihaću i Prištini, aviobaza u Šipčaniku bila je jedina u bivšoj Jugoslaviji iz koje su avioni polijetali bukvalno iz tunela izgrađenog usred brda.

Kada je NATO 27. аprilа 1999. u tri nаvrаtа bombаrdovаo аerodrom Golubovci, posebno mu je bio interesantan podzemni objekаt аerodromа u Šipčаniku.

,,Tada se u njemu nаlаzilo 26 аvionа rаznih tipovа, među kojimа i svih sedаm аvionа G-4 super Galeb iz аkro-grupe Leteće zvijezde. Svi su izgoreli, kada su avioni NATO-a probili rupu na gornjem sloju zemlje i kamena specijalnim bombama za izazivanje tektonskih poremećaja", sjeća se Grahovac.

Treći nivo zaštite bila su armirano-betonska skloništa za avione i ljudstvo. Imali su ih svi aerodromi. Svaki avion imao je svoje armirano-betonsko sklonište.

Primjer grandioznog podzemnog odbrambenog projekta SFRJ predstavlja i lavirint uklesan u stijene ostrva Visa duži od 70 kilometara, u kome je 45 dana moglo u potpunoj izolaciji da boravi više od 5.000 vojnika. Danas je potpuno napušten.

ODBRANA OD VARŠAVSKOG PAKTA

Objašnjavajući razloge zbog kojih je Jugoslavija gradila skupe podzemne vojne aerodrome i druge objekte Blagoje Grahovac za Monitor kaže:

,,Podloga za priču o podzemnim aerodromima u suštini se nalazi u doktrinama koje su važile u vrijeme hladnog rata. Dakle, poslije formiranja Varšavskog ugovora 1955. godine, pa nadalje. U razradi tih doktirna posebnu važnost imala je vojna intervencija zemalja Varšavskog ugovora 1968. godine u Čehoslovačkoj. Zbog doktrine ograničenog suvereniteta, koja je važila u Varšavskom ugovoru, nijedna država, koja je mogla biti potencijalna žrtva takve doktrine, nije mogla ostati mirna, ravnodušna. Postojala je i doktrina isturene odbrane - nestabilno stanje držati što dalje od granica Sovjetskog Saveza kako bi se sačuvao tzv. idilični mir unutar SSSR-a. Tu doktrinu Rusija nije napustila ni do danas. U Varšavskom ugovoru postojala je i doktrina ograničenog nuklearnog rata, koju Sovjetski Savez takođe nikada nije napustio".

Varšavski pakt ili Varšavski ugovor bio je vojni savez država istočnog bloka, koje su ga organizovale kao odgovor na stvaranje Sjevernoatlantskog pakta na Zapadu 1949. godine. Varšavski ugovor je sastavio Nikita Hruščov 1955. i potpisan je u Varšavi. Sve komunističke države Evrope bile su potpisnice, osim SFRJ. Članice pakta su se obavezale da će jedna drugu potpomagati ukoliko ijedna bude napadnuta. Samo godinu kasnije ugovor je prekršen prilikom sovjetske invazije na Mađarsku.

„Zbog navedenih strategije Varšavskog ugovora, druge države morale su se pripremati za odbranu. Jugoslavija je za to gradila posebne objekte za smještaj borbene tehnike. Pošto je ograničeni nuklearni rat bio sastavni dio strategije oružane borbe Varšavskog ugovora zbog toga su idejna rješenja za uređenje teritorije i infrastrukture tražena i nalažena na Zapadu. Za to se malo zna. Posmatrano sa današnje distance izgradnja podzemnih aerodroma može izgledati nerealna i neracionalna. Međutim, u vremenu hladnog rata, kada se gubitak suvereniteta i teritorije mogao desiti u trenutku, to je bio razuman potez", kaže Grahovac.

U svom dugogodišnjem vojničkom životu - u avijaciji koja je uvijek bila u prvom ešalonu odbrane, Grahovac je tri puta doživio povišene mjere borbene gotovosti, koje su prvocirale situacije sa Zapada.

„To se prvenstveno odnosi na Osimske sporazume oko tršćanske krize, ali nikad to nije bilo jakog intenziteta. No, kad je riječ o procjenama ugrožavanja sa Istoka - mjere povišene borbene gotovosti bile su nužne u više navrata. Ne treba zaboraviti da je Kominterna još 1925. godine izdala rezoluciju u kojoj se kaže da je Jugoslavija versajska tvorevina i da je treba rasturiti. Za tu rezoluciju malo ko zna. Čak je i Komunistička partija Jugoslavije dobila tu rezoluciju i zadatak da rasturi Jugoslaviju. Takođe treba podsjetiti da niko tako nije osudio sovjetsku invaziju na Čehoslovačku kao Jugoslavija i Josip Broz Tito. Tada je i Jugoslaviji prijetio izuzetno veliki rizik od agresije na njenu teritoriju. Zato je u Jugoslaviji izvršena mobilizacija vrlo visokog stepena. Tada je imala preko milion ljudi pod oružjem, spremnih da se soprotstave invaziji u septembru 1968. godine. Predsjednik SSSR-a Leonid Brežnjev tada je izgovorio pakosnu prijetnju: 'Pustićemo Jugoslaviju još deset do petnaest godina da se sama muči, a onda će ona samoj sebi doći glave!' Nikada od 1925. godine NKVD taj zadatak nije stavio van snage, kao ni kasnije KGB, a to traje i danas", tvrdi Grahovac.

Veseljko Koprivica (Monitor)

Колико ја схватам шта је Граховац рекао, испада да је Југославију растурио Варшавски пакт. И не само то, они (ВУ) то још увек раде ????

На страну оне суме о вредности аерородрома и других подземних објеката, излетању авиона из "подземних аеродрома", радарима без посаде, Вису избушеном са 70 км тунела и тд.

Е зато је он генерал, а ви и ја нисмо.  ;D

Благоју Граховцу изгледа је која коза побегла... отрчала... набраб... у мозак, итд.

Pošto su bile 4 PSS,dali u praksi je bilo izvodljivo da odjednom po četiri aviona mogu da uzleću/sleću,jer tako bi cijela eskadrila mogla da ide na zadatak za destak minuta,makar da u mirno vreme takvo nešto ne bi bilo potrebno,ali kad dođe ono ''stani-pani''.......................? :pilot
Ili su neke PSS bile za uzletnje, a druge za sletanje.

1. Жељава није грађена само за одбрану од Варшавског пакта већ и од НАТО.

2. Стратегија по којој СССР изазива конфликте на рубовима свог савеза да би одржао мир унутар државе је неспојива са логиком, а практични пример је Рат у Афганистану који се одразио на унутрашње проблеме у совјетској држави.

3. Подземни објекат може да сачува људство и технику од уништења, али сам аеродром постаје неупотребљив након уништења свих ПСС у условима непријатељске превласти у ваздуху. То важи за сваки објекат те врсте у свету.

4. Жељава није уништена крајем 1992 већ у мају месецу.

5. Жељава није неосвојива. Ако би непријатељске јединице заузеле брда око аеродрома могле би да контролишу ПСС и тако спрече свако полетање и слетање.

6. У случају напада са истока Југославија се не би бранила сама. Америка је 1968 објавила да ће бранити СФРЈ у случају напада. Хенри Кисинџер је током посете Југославији почетком 60-тих изјавио да ће Американци помоћи у сваком погледу СФРЈ уколико дође до рата против СССР-а.

7. СССР је активно радио на очувању територијалног интегритета и суверенитета СФРЈ. Након "Хрваског прољећа" 1971 Брежњев је рекао Титу да ће СССР напасти СФРЈ ако дође до сецесије западних република и да се Тито сам побрине за сузбијање национализма ако не жели да дође до совјетске интервенције.

8. Тито је сам себи створио проблем 1968 дајући подршку Дубчеку. Да није било тога не би дошло до захлађења односа и подизања борбене готовости.

@ momo PT61. Na a.Bihać su bile 2 PSS i 3 PS (PSS-poletno sletna staza, PS-poletna staza)

1. PSS 1 - 2450 x 45 m-"glavna" 
2. PSS 2 - 2400 x 24 m

3. PS 3 - 2400 x 30 m
4. PS 4 - 2600 x 15 m
5. PS 5 - 2400 x 15 m

Аеродром Жељава данас.

[attachment=1]

Uništena pancirna vrata ulaza br.1, prva od četiri vrata prilagođenih za dolazak MiG-a 29, što je uključivalo širenje gornjeg dijela betonske zavjese kako bi taj lovac sa dva vertikalca uspio proći ispod.
Ostala vrata nisu modificirana jer je došao rat i kasnije uništenje samog aerodroma.
[attachment=1]

Ravno pancirna vrata ulaza br.2, Desno (odakle dolazi svijetlo) je spoj na galeriju br.3
[attachment=2]

Ventilacija
[attachment=3]

Generator soba
[attachment=4]

Uništena 100-tonska armirano-betonska pancirna vrata ulaza br.2
[attachment=5]

Ako vas zanima vidjeti više fotografija Željave bacite pogled na album

Urbex & EDC Croatia - Podzemni aerodrom (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1504879256453093.1073741836.1493151827625836&type=3)

Urbex & EDC Croatia - Avioni (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1503415053266180.1073741834.1493151827625836&type=3)

Urbex & EDC Croatia - Vojna baza (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1503830063224679.1073741835.1493151827625836&type=3)

Koliko li je tu ugrađeno betona i čelika?

Čak i da je država opastala pitanje je da li bi danas, sa ovakvom ekonomskom situacijim, imala dovolja sredstava da ovo održava. Verovatno bi čitavom sistemu trebao i remont (zamena uređaja, ventilacija, i sl.

Da je država opstala, kao što nije, danas bi odavno bila (cela) u EU i u NATO, pa se takvo pitanje ne bi postavljalo. ŠBB-KBB. Džaba priče.

Da je drzava opstala, nastavljajuci s politikom neutralnosti, vec razvijenim  trzistem prema zemljama treceg svijeta, s umjerenom i postenijom privatizacijom (podrazumjeva da se znacajan dio profita preusmjjerava u socijalne kategorije i razvoj) apsolutno ne bi imala takvih problema kao sto ima danas.
Ali ne vredi bisere ...

Sve i da onoj državi nešto ovakvo u odredjenom trenutku nije trebalo - lako bi se konzervisalo i zapečatilo.

Da tako je bilo zastavljeno. Ali je..ga nije išlo.

Ne vjerujem, država bi potonula samo zbog održavanja vojske a gdje su još drugi državni paraziti.

A zasto bi potonula i ovako drzave nastale iz SFRJ imaju +/- 85.000 ljudi, oko 150-170 aviona i helikoptera (barem na papiru) i oko 550 tenkova.

Све и да је Југославија остала читава војни буџет би се драстично смањио. ЈНА не би остала у оном облику и са оноликом количином наоружања као што је била до 1991. године. Нико од нас на форуму нема тачан податак колико је Жељава коштала ондашњу привреду те можемо само грубо да нагађамо, али чак и у том случају долазимо до великих износа новца.

да је југа остала читава јна не би сигурно била онолика. и сви около су имали велике војске па сад немају. дакле због смањења опасности дошло би до резања војске и цифра би била ту негде ко што торпедо каже, до 100000 људи у свим родовима. 1 пук НА или сличних авиона и модернизоване г4, а ово остало и одавно било по музејима или изрезано. и остало би било модрнизовани и смањен број. не верујем да би џексони и т34 још дуго поживели у јединицама да ниеј избило општенародно весеље са певањем и пуцањем.

Član Hrundi napravio dosta dobru analizu. Željava je koštala između 150 i 175 milijuna $.   (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,16846.msg186362.html#msg186362)

Божо мислио сам на цену одржавања објекта, авиона и опреме као и људства. Цена изградње више није тајна. Поред тога треба имати и на уму и следећу ствар, МиГ-21 не би заувек био на Жељави већ би га сменили НА и МиГ-29 чији је трошак одржавања виши. Аеродром би морао додатно да се прилагоди тим типовима авиона, морала би да се увезе нова опрема и људи да се оспособљавају. О томе нико није говорио.

Verujem da postoje i ti proračuni, samo jih treba nači/imati dostup.

Наравно да постоје, али је то све још увек строго пов. Узми као пример пројекат НА. Он није декласификован, а самим тим нису ни прорачуни за припрему Жељаве за пријем тог авиона.

Колико је Жељава трошила струје? Колико је требало нафте за агрегате, асфалта за писте итд.? Велике су цифре у питању.

Pa ne znam bas, NA je priblizno slicnih mera kao kec, u zavisnosti od modela od nekih je do metra kraci, a raspon krila i visina su takodje tu negde (barem prema objavljenim podatcima).

Sa druge strane devetka je dosta duza i sira, a kako su provozali maketu bez problema kriz galerije, verujem da bi i NA bez problema mogao da se "usalta" kroz Zeljavu.

E sad, postoji opcija da bi se one devetke koje smo imali i one buduce koje smo planirali da imamo, prodaju kada se naprave dovoljne kolicine NA koje bi ih zamenile, ali to je samo spekulacija.

Da se vratim malo na Željavu

Za prvi rođendan stranice dobili smo najbolji poklon, naslovnicu i članak o posjetu Željavi na 4 stranice u časopisu Aerosvijet!
Ako vas zanima vidjeti i pročitati, potrčite na kioske i kupite novi broj Aerosvijeta!

Album fotografija članka (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1644635715810779.1073741867.1493151827625836&type=3)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Ogroman kompleks koji bi u nekom napadu na SFRJ mogao poslužiti samo kao podzemna garaža. U suvremenom ratovanju uništenjem poletno sletne staze njegovo postojanje je dvojbeno.

Točno to i onda kad potencijalnog neprijatelja navučeš do Plješivice da znatiželjno zaviri šta je ostalo razbiješ mu tikvu :)

Nije bas sve tako `99 su piste na aerodromima bile operativne prvih mesec dana jer su posle napada ostecenja popravljanja.

Posle tih prvih mesec dana se odustalo od popravljanja.

Zeljava je imala povoljniji geografski polozaj i konfiguraciju terena za odbranu.

rupa od bombe 500kg fugasne se moze sanirati za manje od 20 sati, mislim da je to standard postignut opitima na pravoj PSS od strane inzinjerije avio baze

људи, превише је гледања на неке ствари од пре 50 година данашњим очима. па све до почетка 90тих "паметна" средства су била опитна. у то време је и миг 21 бис био још увек употребљив, а и сфрј је била пуно већа него србија '99. до жељаве је требало прићи, проћи разне линије одбране које су могле да оборе и доста пројектила, а у исто време разлупати пет писти баш и није мачји кашаљ. дакле, треба погледати тадашње сукобе па онда доности закључке, јер свакако да би се и жељава развијала и другачије бранила него те 68. кад је поутена у рад.

Istina

И за то је постојало решење... Рекете средње, кратког и међуконтиненталног домета. Постојали су и крстарећи пројектили.

Postoji i hidrogenska bomba kao lijek za sve ali ...
Nije se bez razloga na Želji vrtjela jedna od prvih žirafa, tada jedan od najmodernijih sistema bliske odbrane.

poz.

Нисам мислио на хидрогенку него на нека мање деструктивна оружија. У осталом шта би зауставило 50 000 хиљада совјетских и других тенкова са истока?

Isto toliko boraca i tehnike sa zapada.  ::)

poz.

Неће бити. Варшавски пакт имао више људи и технике у Европи у односу 2:1.

Зајпо

Kažeš taktika-nemate vi municije koliko ja imam ljudi. Bajke za nedorasle.
Ali neda mi se, laku noć.

poz.

Ма да... Само су вриштали да Горбачов исече ОТР-23 Оку што пре јер нису знали шта ће ако неко стисне дугме.

Ојса

тенак може по равници, али да прође сигурно кроз босанске шуме и планинчине... ::) колика је била прецизност свих тих разних ракетли? аеродром је у принципу ледина, сад, да ли ракетла лупи овде или онде томе који гађа изгледа свеједно, погодио па погодио, али ономе доле није. пуно теже је било тад одрадити исти посао него данас са свом овом техником. а све то се могло прилично лако неутралисати средствима пво за непосредну одбрану аеродрома. опет кажем, техника је била далеко примитивнија него данас, а до данас би се и база развијала и опремала савременијим оружјем.

Ilovača je lek za sve.

Варшавски пакт је имао план да за 48 сати стигне до Београда, за 7 дана до Љубљане (мада може и брже),  а најдаље за две недеље да избије на Јадран. Према прорачунима ЈРВ и ПВО је могло да издржи највише три недеље до потпуног колапса авијације и система ПВО у случају напада једног од два војна блока.

Точка има одступање 3 до 4 метра од циља, а не 10 како пише на форуму. Може да носи и бојеву главу са касетном муницијом. ОКА исто.

Ја сам вам дао званичне податке па ви сада рачунајте... Да ли би Кардељ са наоружаним радницима и сељацима зауставио једну или обе суперсиле.

 а најдаље за две недеље да избије на Јадран. - ovo već malo teže ili se mislilo na more zaobilazeći "bastion" u BiH

brda i planine, lokalna ekipa, isto kao i u Avganistanu, nisi valjda zaboravio 1979.-1989. ?

Te Ruse bi u oružanom konfliktu zaustavili isti oni šta su zaustavili Fašiste i Naciste, unatoč tome šta bi opet bilo nekih šta bi se okupatorima uvukli u analni otvor, no za tim nije bilo potrebe jer su zaustavljeni 68' mirnim putem, dok je ostatak Evrope tj. Istočnog bloka stenjao u neimaštini i blagodatima režima sve do kraja 80-ih, danas je obrnuto danas mi stenjemo u neimaštini, a oni novu Škodu Superb napunu paštetama, dušek, suncobran i pravac more svake godine :)

Ништа нас не сме изненадити... Па ни та шкода суперб.  :laugh:

планирао и нато да '99. србију баци на колена за три дана, па шта би? притом, рачунај шта је била јна у односу на вј и сфрј на сцг. јасна је мени тадашња руска тактика (терај напред без обзира на губитке), али баш да би то тако глатко ишло мало теже. београд би свакако пао после неколико дана (мада је и војводина испресецана каналима и каналићима на којима се може како тако бранити од продора оклопних јединица), љубљана можда још и брже јер је ближе од мађарске границе, али да би за две недеље стигли до јадрана е то мало морген што реко покојни слоба. у ствари могуће је - флотом из црног мора ;D исто важи и за нато пакт, који сем доста узане граница ка италији и није имао неки добар ослонац за напад. доста дуга и незгодна обала омогућавала је одбрану било где. а док се и из једног и другог правца стигне до бихаћа... уосталом, постојала је реченица "кад падне жељава пала је југославија", која се нажалост показала тачном.

точка јес можда прецизна, али видосмо задњу годину колико их је оборено пре пада на мету. а исто тако видисмо како и једна и друга суперсила прођоше у авганистану од "наоружаног народа"...

Боље за нас што нисмо морали да проверимо способност ТО и целог система одбране у сукобу са једном од две суперсиле. ВЈ је друга прича. Он није била устројена као ЈНА, али то је сада већ нека друга тематика.

Bila ili ne bajka ovakva taktika je doprinjela do pobjede Sovjeta u Kurskoj bitci između ostalog.

и у стаљинграду.

Ja sam mislio da je ovo ozbiljan forum, Kursk nije bio kao ono što igrate u WoT, a Staljingrad nije bio "Enemy at the Gates". Komentari su neumesni.

Niko ne bi slao cunami sačinjen iz tenkova i pešadije na Željavu jer je nebitna u većoj slici. Jedna Oka/nuklearni Tomahawk i tačka, da ne kažem Točka.

Izbijanje na Jadran bilo je predvidjeno u visini Trsta, tako da Bastion ne bi bio direktno ugrozen.

Moja amaterska logika govori da nikome ne bi na pamet padalo da se zavlači u "bastion" bosanskih planinčina. Od granice pravo južno na Zagreb, a otuda kroz "karlovačka vrata" na Rijeku. Jasno kao dan! Pomoćni pravac preko Ljubljane, dolinom gornjeg toka Save, pa spajanje opet kod Karlovca. Taj pravac jeste ugrožen s bokova, ali bi se računalo na masovnost i prevlast u vazduhu. Željava je mogla biti baza za 50-60 aviona, ali bi masovnost i prevlast napadača,a oba Bloka su računala upravo na pomenuti pravac, bila odlučujuća. Gorski Kotar jeste velika prepreka, ali bi se moglo! Svaki drugi izlaz na more bio bi još teži!

мени и даље није јасно да неко мисли да стратешки најбитнији аеродром, који је имао онакво обезбеђење у миру, у неком рату не би био брањен. од 10 ракета можда, понављам можда, би прошле две. људи, погледајте како су прошле точке у украјини, да не причам на блиском истоку јер арапи су познати као оперисани од технике. обашка што је сама "рупа" била обезбеђена од радијације. аеродром би и после тога био употребљив, јер у то време су још увек радили углавном лампаши. људи су ионако потрошна роба...

и као што кумбор рече, нико не би био баш толко луда да се завлачи у босну. прошли би кроз равне делове, али би се југа јужно од саве и дунава углавном одржала.

Југославија би пукла изнутра тако да би ''бастион'' пао. Ја сам вам већ написао колико је РВ и ПВО могло да издржи...

Izbijanje na Jadran bilo je predvidjeno u visini Trsta, tako da Bastion ne bi bio direktno ugrozen.
[/quote]

  Nemam pojma ali ono što mi ne ide skupa s ovim konceptom jeste - barem meni se tako čini - da na ovom dijelu ex SFRJ nije bilo nekih jakih postrojbi za odbranu. Ili je mišljeno, da bi se odbrana vršila od Vrhnike prema istoku, ako bi napad došao sa Madžarske granice ?

Kako to misliš slabe snage. Na tom operacijskom pravcu (nazivao se kapošvarsko-zagrebački) bilo je dosta jedinica KoV, uključujući i protivoklopna sredstva, posebno u vreme zaoštrenih odnosa sa SSSR-om (početkom 50-tih godina). Pogledaj garnizone (i manje garnizone naslonjene na ove): Virovitica, Koprivnica, Bejlovar, Zagreb, Petrinja, Karlovac, Bihać, Ogulin i videćeš da su tu bile grupisae sasvim slidne snage.

ne mora nuzno znaciti, to bi bila pretpostavka kao kad bi Hitler zamisljao da ce se SSSR slomiti iznutra nakon Barbarose. RV PVO su imali kratak vijek trajanja, ne racunajuci laku partizansku avijaciju (primjer HRZ sa sportskom i poljoprivrednom avijacijom 1991. kod potpune zracne prevlasti JNA). Uostalom zar je avijacija ikako potrebna da bi opstao, primjer potpune NATO zracne prevlasti nad SRJ?

Da su Rusi bili sigurni da će Jugoslavija "pući" iznutra odmah bi je napali. Nego nisu bili sigurni, a realna situacija je bila takva da bi se itekako branila i to su znali. Osim toga bila bi potpomognuta i snagama NATO-a, čak i bez nekog posebnog sporazuma jer je odbrana Jugoslavije u to vreme bio interes NATO-a..

Upravo tako, vrlo jasno objasnjeno.

[attachment=1]

Неслана шала...

Jok more, živa istina.

Толико људи је отишло невино тамо да је просто срамота поставити ту глупост са вукајлије.

Космонаут је поменуо СРЈ и 1999. годину... Ја се слажем са чињеницом да је аеродром Слатина успео да саучва сву технику која се налазила у подземним хангарима и склоништима, али ствар је у томе што је ПСС била уништена и што мигови 21 нису могли да дејствују без ње. Остали су заробљени унутра. Нису могли да се супротставе непријатељу.

Верујем да би СФРЈ, барем у почетној фази рата због великог броја ловаца и осталох авиона, избегла заробљавање технике под земљом, а Жељава је имала више ПСС-ова који су могли наизменично да се користе.

Што се тиче ХРЗ-а и лаких транспортних, спортских и других летелица из аероклубова могу само да кажем да је поређење непримерено јер је тај рат био намештен и ЈНА није користила свој пун потенцијал.

Jeste, bilo je i nevinih, na žalost, ali je bilo i onih koji su to zaslužili.

Da bilo je svega. A pogotovo krivice. Ali u ono vrjeme nije bilo tako brzih izmena informacija. Tito je morao "maknuti" one koji nisu bili za to, da Juga ide svojim putem. Ko zna šta bi bilo tada i danas ako bi se Juga tek 1988 izvila iz sovjetskog zagrljaja.
Bilo je i nevinih ljudi koji su bili poslati tamo a bilo je i onih koji su bili žrtva osobne osvjete svojih suradnika, komšija, prijatelja i šefova.

A ono nije bila neslana šala, nego povjest koju trebamo da je primimo kao činjenicu.

da Staljin je bio humaniji, on je svoje slao na skijanje u Sibir i reducirao svoj narod za 20 milijuna, vjerojatno su svi bili kriminalci i zlocinci.
ponukan kvislinzima iz rata od samo 3 godine prije moralo se poduzeti nesto- preventivno, mislim da je Jovo Kapicic sve lijepo objasnio u knjizi Goli otoci Jove Kapicica.

na ciju bi ti stranu stao 1948. da su nagrnuli ovamo ?

Uspomene hrabre sovjetske vojske od silovanja po Njemackoj su im jos ostala friska, sumnjam da bi se i ovdje kulturnije ponasali, a za svoje potrebe nasli opet ponekog Pavelica i Mihajlovica.

Не вуците ме за језик обојица.

У случају евентуалног рата са западом мислим да би НАТО-у било теже да порази СФРЈ баш због тога што је Југославија имала краћу границу са НАТО државама, мада не треба занемарити то што би САД могле да довуку носаче авиона у Јадран. У вашој дискусији нисте размотрили могућност продора НАТО трупа из правца Грчке која је такође чланица алијансе и да би напад био организован из три правца:

1. са Јадрана
2. из Италије
3. из Грчке

И додао бих и Аустрију као четврту државу из које би кренуле НАТО снаге ка нашој држави.


За одбрану од еветуалног десанта са мора орлови би били најбољи као и за противбродску борбу. Мигови са Жељаве би могли да им пружају ловачку заштиту, а масивни ланац Динарских планина отежавао би НАТО продор са обале у унутрашњост ако би евентуално успели да се искрцају. Ту би Жељава могла да одигра значајну улогу ако непријатељ не оствари у почетку превласт у ваздуху и не уништо ПСС или затрпа улазе тј. излазе из хангара.

I ovde ćemo stati s offtopicom, da vidim koja će junačina prva popiti opasku, nadam se da sam bio dovoljno jasan!

зашто је офтопик разговор о евентуалној употреби аеродрома жељаве у евентуалном сукобу са једним или другим блоком? ваљда му је то била намена... (тита и голи оток бришите јер је заиста непримерено)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Odlične fotografije!

Ovo treba pogledati, nema šta nisu skupusili u ovom trajleru.

https://www.youtube.com/watch?v=Q_oQFplWs_g

poz.

Potražih po novinama nešto više o ovom filmu ..ostalo ovde  (http://www.jutarnji.hr/houston--imamo-problem--na-filmskom-festivalu-tribeca/1533896/)pročitajte

Povjest nove Jugoslavije je jako interesantna za cjeli svjet. Sve je počelo još od ustanka 19941. Jedina zemlja u impotentnoj porobljenoj Europi koja se sa svojim liderom frontalno sukobila sa nacistima, fašistima, izdajnicima kao što si Mađari, Bugari, Rumuni... te domačim izdajnicima. Slavna vojska je pobjedila. Poslje rata Tito Staljinu kaže NJET. Što je zaprepastilo Istok, Zapad, Kineze, Arape... Tito počinje nesvrstane da stavlja na svjetsku pozornicu. Sa time počinje njegova četvrta era. Sprječijo je nov oblik tihe kolonizacije tih zemalja i mnoge od njih stavio na svoj put. Tito i njegova zemlja bila je misteriozna za njegovog života a i poslje. Amerikanci nikada nisu bili sigurni što če Tito da uradi a ni poslje po njegovoj smrti. Zato su odlučili izvođenje demontaže ove zemlje koja jim je pošla za rukom. Danas naši i strani povjesničari, novinari iztražuju taj fenomen, koji u opšte nije bio fenomen. Bila je to zdržava motiviranih i sistemu vjernih ljudi, dobrih inžinjera i naučnika. Jedini političar koji je imao karizmu je bio Tito. Svi oko i poslje njega neodlučni vođe koji su vrlo brzo postali laki pljen anarhista i nacionalista. Nikakvog svemirskog programa nije bilo kako ni programa za izradu nuklearne bombe itd. A istina je da su naučnici u laboratorijima širom Jugoslavije vršili pokuse najviše zbog razvijanja znanosti te proizvodnje novih naučnika a najviše za potrebe industrije. Sve ostalo što se sada "istražuje" i piše i nagađa ne temelji odnosno ima loše temelje na nekim ozbiljnim dokazima. Sve ide u svrhu povečanja naklada. A istina je, da je ISKRA DELTA 80. -tih bila na dobrom putu da postane druga največa samostalna fabrika osobnih računala na svjetu. A bilo je i drugih izuzetaka širom Jugoslavije. Misterija više nema.Pa ni na teme kao što je Goli otok, Bleiburg, Ubijanje quslinga u Sloveniji, vojni aerodormi, podzemni bunkeri.... sve su to istine. A nisu istine, da je Tito bio neki Poljak koga je ubacila kominterna, gestapo.... svako toliko bukne neka novinarska glupost kao što je ova sa svemirskim programom..

korekcija, mandalina. nuklearnog programa je bilo, kako mirnodopskog (ne krško), tako i vojnog (koji je obustavljen).

o kakvom svemirskom programu pričamo kad sfrj nije ni jedan avion napravila da valja (tj onako kako je htela, a ne kako je mogla). dajte bre ljudi, malo ozboljnosti...

Slike ne lažu. Triglav 1 ;D

[attachment=1]

да, да...  ::)

Film došao do Pule.

http://www.pulafilmfestival.hr/hr/filmovi/574

poz.

Ako nekoga zanima, pojavilo se na netu. Sat i dvadeset zabave.  ;D
 Engleski, neznam ima li titlove, hm ima nešto i na naši, tek gledam.

Houston imamo problem HDTV. (http://vidzi.tv/d29f5gvvxxrt.html)

poz.

https://youtu.be/2g2X-v-8aG8

Pričalo se da će Dakotica na sigurno ali...  :P

------------------------

OSUJEĆENI
HRVATSKI POLICAJCI SPRIJEČILI VELIKU KRAĐU IZ BIVŠE VOJNE BAZE JNA
Dva Belgijca se probila kroz opasno područje, htjeli su ukrasti cijeli avion!
 07.03.2017.

Dvojicu Belgijaca starih 28 i 31 godinu u ponedjeljak su u pokušaju krađe na lokaciji bivšeg vojnog aerodroma u Željavi osujetili policajci iz Korenice, a na meti lopova bili su dijelovi već devastiranog zrakoplova ostavljen na ulazu u vojnu bazu bivše JNA, u sklopu tadašnjega aerodroma Bihać.

Kako je za Hinu u utorak potvrdila glasnogovornica PU ličko-senjske Maja Brozičević, ostaci navedenoga kompleksa dostupni su raznim osobama, a pripadnici policijske postaje Korenica povremeno obavljaju ophodnje na toj lokaciji.

Zrakoplov s kojeg su Belgijci skidali metalnu galanteriju i preostale sklopove iz unutrašnjosti potječe još iz II. Svjetskog rata. Radi se o Douglasu C-47 "Dakota", koji je služio i kao trofejni zrakoplov.

Nakon Domovinskog rata, MORH je taj devastirani kompleks proglasio neperspektivnim, pa je on godinama, unatoč opasnostima od mina i otrovnim tvarima u okolišu, bio meta skupljača sekundarne sirovine ili kolekcionara ratnih suvenira, kao što je vjerojatno slučaj s ovim uhvaćenim lopovima.

Protiv Belgijaca uhvaćenih u pokušaju krađe bit će podnesena kaznena prijava državnom odvjetništvu.

http://www.jutarnji.hr/

Е сад, ако су Белгијанци крали, од кога су покушали да украду Дакоту? Ко је њен власник? Ја мислим, нико...

Vlasnik je država na kojoj se avion nalazi. Utom slučaju je to R.Hrvatska. Pa nečeš valjda reći da su razni avioni i helikopteri koji lete u CG, SRB i HR a poreklom su još iz vremena SFRJ ničija roba? :-\

Богами, ситуација се мења. Раније су наши лопови крали по Белгији, сада они код нас ;).

Чекај мало, тај авион је расходован још у ЈНА тј. СФРЈ. Значи, још тад је претворен у секундарну сиривину. Дакле, након распада државе то је била само гомила ђубрета на крају писте. Одавноје то "ничије, а свачије".

Nisi nikad pokušao skinuti dio sa neke podrtine koja leži usred neke pripizdine.  ;D
Iznenada se jave likovi za koje nisi ni znao da možda & eventualno postoje ili mogu imati vezu sa time.  ;)
Mlado, naivno, sve je vlasništvo države, osim eventualno ako se dokaže suprotno.  :D

poz.

Digla se ovolika dreka oko otpada, a što im stoji onoliki "eksploziv " neobezbjeđen to nikom ništa...

Da l` je pripizdina ili zapizdina, nema veze, razumemo se ;D.

A čuj. Sa raspadom SFRJ svaka nova republika je u svoje vlasništvo preuzela i đubre koje je ostalo od SFRJ na njezinoj teritoriji. Pa ko daje pravo napušenim belgijancima da kradu tuđe đubre. Kako izgleda i to đubre kako ti kaže na kraju piste ima neku vrednost.

Steta sto se taj aerodrom neprivede nekoj funkciji.

Za pocetak da se razminira.

Ako nista drugo mogao je da sluzi kao trkacka staza, kasnije kao turisticka atrakcija itd itd.

Još jedan lijepi eksponat, dosta ljudi za ovu vrstu događanja.  :)

http://parkvojaskezgodovine.si/najnovejsa-pridobitev-parka-maketa-nekdanje-jugoslovanske-podzemne-vojaske-baze-zeljava/

poz.

Dosta veliki video ali ovo je ionako samo za ljubitelje tematike.  :)

Predstavljanje makete aerodroma Željava autora Kristjana Slokara-PVZ Pivka (22.03.2017.)

https://youtu.be/3spLbdT_LXk

Ništa specijalno ali interesantno da Želja i dalje privlači pažnju.

https://youtu.be/57yAFQQp-Yg

Dopada mi se ovaj film o aerodromu ŽelDŽava, blizu grada BihaKa i što su hteli da ga obnove kao deo poligona SlunDŽ. ;D :zid :komp

Udrobljeno svega i svacega ali Zelja uvijek primami intersente.

Tajna podzemna baza JNA, danas je javna destinacija 
za turističko “džeparenje” (https://www.vecernji.hr/vijesti/tajna-podzemna-baza-jna-danas-je-javna-destinacija-za-turisticko-dzeparenje-1180490)

Nema smisla da sve prenosim.

poz.

Pozdrav iz Željave!  :D

[attachment=1]

Нешто си нарастао црни синко... ;D. Шалим се, одлична фотографија!

09.11.2017. | 09:22

Mondo otkriva: Avion sletio na aerodrom Željava

Jedan privatni avion sletio je na pistu napuštenog aerodrom Željava kod Bihaća nakon što mu je nestalo goriva dok je letio iznad Hrvatske. Avion sletio u BiH, a zaustavio se u Hrvatskoj.

Na korovom obraslu pistu „Rupe“, kako su piloti JNA žargonski zvali Željavu, najmoderniji vojni aerodrom nekadanšnje JNA, u srijedu 1. novembra spustio se „Diamond DA62“ registarskih oznaka „ES-KEN“.

Riječ je o manjem privatnom avionu koji je letio iz Austrije za Crnu Goru, a u jednom trenutku pilot je obavijestio kontrolere da će letjelica ostati bez goriva zatraživši slijetanje na najbliži aerodrom. Iz kabine ugledao je Željavu.

„Vazduhoplov registarske oznake ES-KEN (DA62) letio je na VFR ruti kroz hrvatski vazdušni prostor. U jednom trenutku na ruti pilot aviona proglasio je 'fuel emergency' te je zatražio sletanje na najbliži aerodrom. Na toj poziciji pilot je ugledao bivši vojni aerodrom Željava i krenuo ka njemu. Hrvatska kontrola vazdušnog saobraćaja predala je avion nadležnoj kontroli vazdušnog saobraćaja u BiH u Banjaluci uz prethodnu telefonsku koordinaciju", potvrđeno je za Mondo u Hrvatskoj kontroli vazdušne plovidbe.

Pilot je zatim, bez posljedica po svoje zdravlje i avion, sletio na jednu od pet pista na platou pored planine Plješevice, unutar koje se nalazе urušene podzemne galerije legendarnog „Objekta 505“, nekada još poznatog i kao „Klek“.

U Agenciji za pružanje usluga u vazdušnoj plovodbi BiH (BHANSA) potvrđuju da su primili informacije da se radi o vanrednom događaju i da je FIC (Flight information centar) Banjaluka  postupio po proceduri u takvim slučajevima i uz održavanje komunikacije sa pilotom o svemu obavijestio Spasilačko koordinacioni centar BiH BHANSA-e (BH RCC).

Ovakav događaj u vazduhoplovstvu tretira se kao ozbiljan incident, a položaj Željave, koja se nalazi na međunardnoj državnoj granici između BiH i Hrvatske, stvari je učinio još zanimljivijim. Jer, avion jeste pistu dodirnuo na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali se zaustavio – na teritoriji Hrvatske.

Zbog neobičnog slučaja na neobičnom mjestu pojavilo se pitanje nadležnosti nad ''sudbinom'' pilota i njegovog aviona, a sve je riješeno dogovorom graničara na licu mjesta.

„Odmah po slijetanju zrakoplova Spasilačko koordinacioni centar (RCC) je obaviješten od strane službenika Granične policije BiH da je avion sletio na područje državne granice i to na način da je sletio u teritoriju Hrvatske te je preneseno da je između nadležnih službi granične policije dogovoreno da sve daljnje aktivnosti preuzimaju njihove kolege iz Hrvatske. Pošto se avion u trenutku zaustavljanja nalazio na teritoriju Hrvatske, odnosno da objavio je vanredno stanje na frekvenciji nadležne kontrole letenja RH, vazduhoplovne istražne vlasti Hrvatske su nadležne za daljnje postupanje po ovom pitanju (istraga ozbiljnog incidenta)", kažu u BHANSA.

U Agenciji za civilno vazduhoplovstvo BiH (BHDCA) potvrđuju izvještaj kolega iz BHANSA takođe dodajući da su dalje aktivnosti oko zalutalog aviona preuzele hrvatske službe. U ovoj Direkciji su konstatovali da je u pitanju ozbiljan incident koji se dogodio na međudržavnoj granici, ali da nadležni u BiH neće sprovoditi istragu jer je za slučaj nadležna Hrvatska.

„Nadležno ministarstvo u BiH (Ministarstvo komunikacija i transporta BiH ) u ovom slučaju nije nadležno da provodi istragu po ovom događaju. U slučaju traženja pomoći, prilikom eventualne istrage, BHDCA, stoji na raspolaganju učesnicima u istrazi“, rečeno nam je u BHDCA. Rekli su nam i da ovakvi događaji nisu baš česti u BiH.

Ne dešava se često ni da avionu nestane goriva kao što se desilo „Diamondu DA62“ tik iznad aerodroma koji važio za najskuplji objekat na teritoriji nekadašnje države.

ŽELJAVA - MITSKI AERODROM BIVŠE JNA

Vojni aerodrom Željava slovio je za najmoderniji objekat takve vrste u SFRJ i Evropi, u čiju su izgradnju između 1948. i 1968. godine uložene milijarde dolara. Bio je baza za tri eskadrile, naoružane avionima tipa Mig-21. Unutar objekta postojalo je sve što je bilo potrebno za život u vanrednom slučajevima ratnog stanja.

„Bile su tu galerije za smeštaj aviona i potrebnih pratećih sredstava, radionica sa održavanje aviona i opreme, padobranska sekcija, akumulatorska stanica, skladišta svih potrebnih materijala, klima komore koje su obezbeđivale normalan život i u uslovima nuklearnog rata, sopstveno izvorište vode, autonoman kanalizacioni sistem, depo otpadnih materijala, sopstvene generatore struje, prostorije za ljudstvo uključujuči učionice, kancelarije sa čak i malom klupskom prostorijom, kuhinjom, restoranima, ambulantom, malim stacionarom. Postojala je čak i mrtvačnica“, napisao je nekadašnji pilot RV JNA Suad Hamzić o Željavi, u svojoj knjizi „Letačke priče“.

Aerodrom je devastiran i nije u funkciji od 16. maja 1992. godine, kada ga je (u pet časova i 30 minuta), vojska minirala sa 56 tona eksploziva i time ga u potpunosti onesposobila, a vrijeme i uslovi učinili su da njegova unutrašnjost u potpunosti propadne.

Površina aerodroma je tokom posljednjeg rata bila poprište vojnih sukoba pa se smatra da je Željava još uvijek kontaminirana zaostalim minama i eksplozivnim sredstvima. Ovo ne spriječava znatiželjnike da pohode aerodrom, a Željava je jedna od omiljenih tema svih zaljubljenika u jugoslovensku vojnu istoriju, a na specijalizovanim portalima, na društvenim mrežama i na forumima može se naći mnogo fotografija i podataka o aerodromu.


Autor: mondo.ba (http://mondo.ba/), Dušan Volaš, Željko Svitlica

Iz monografije 117. LAP i 352. IAE.

[attachment=1]

https://www.24ur.com/novice/svet/objekt-505-tajno-jugoslovansko-letalisce-simbol-genialnosti-in-neumnosti.html

[attachment=1]

Da li su u Željavi mogli biti koristeni MiG-29

Za sletanje i poletnaje i tankiranje uz neke tehničke dodatne sprave i alate da. Za ulaz u pozemni dio aerodroma ne. Zbog vrata (na gornjoj strani bio je otvor za jedan smjerni stabilizator a 29 ima dva), širina tunela baš i nebi nekako bila praktična i još puno toga bi se našlo. Kada su se pravili nacrti za Željavu nije bilo ne duha i sluha o takvim avionima kao što je MIG-29.

Nešto se malo radilo u tom smjeru ali nije zaživjelo.

poz.

A di bi onda bila smještena planirana druga eskadrila

Jedan ulaz je bio probijen a mogu proći dupli vertikalci. Izrađena je atrapa-maketa u omjeru 1:1 i vukli su je po tunelima sa el. traktorom radi testiranja. Pravi Mig-29 nisu boravili unutra. Bilo je planirano cijelu bazu prilagoditi njima, ali ……...

MiG-29 bio je avion potpuno drugačije koncepcije. Elementarna je stvar proširiti betonske otvore na ulazu u potkop, ali je veeeliko pitanje da li bi unutrašnje komunikacije bile dovoljne širine za MiG-29. Sve to utiče na na kapacitet skladišta goriva (+100%) rezervnih delova isto tako, oružja takođe povećano. Moguće je da bi Željava bila napuštena posle 2000. Rat 1999 pokazao je da fortifikacija nema bitnog uticaja na očuvanje PVO teritorije. Daleko je važnije bilo skrivanje, maskiranje, pravljenje lažnih meta... Ovako... iz Željave je bilo recimo 4-5 izlaza. Upornim ciljanjem tih teško pogodivih vrata, ali ipak POGODIVIH, svi avioni su mogli ostati zarobljeni unutra za neko vreme, dovoljno da neprijatelj pogodi sve što je hteo u rejonu cilja i šire. A avijacija i služi da reaguje odmah.

Moju tvrdnju potvrđuje stanje AB Slatina. NATO je ubrzo onesposobio dejstvo sa Slatine gađanjem ulaza u potkop i zarušio ga. Posle prestanka Agresije , tj. aktivnih dejstava, otvori su odmah bili raščišćeni i omogućeno je odletanje svih ispravnih letelica na VELIKO ČUĐENJE NATO OFICIRA. Međutim, svi avioni na Slatini su posle određenog datuma bili sprečeni da dalje deluju, a pista je bila oštećena dovoljno da spreči uzletanje bilo čega sem vojnih aviona pod forsažom, za šta je dovoljno 300-500m.

Hvala na odgovorima. Ako netko ima nesto nadodati slobodno neka nadopise. Po tom iskustvu onda je bolji sustav cesta p/s staza

Kumbor miješa kruške i jabuke.
Želja je bila dobra stvar, moglo se je uništit samo na jedan način, iznutra.
Ali...

poz.

Mogla je Zeljava primiti i Mig-29, ne bi se razmatralo da je nemoguce, nisu tada bili tako mahniti u DUT-u a i nisu se u to vrijeme raspisivali tenderi za idejno rjesenje. Mozda sirina hodnika ne bi dozvoljavanje vucu aviona pored parkiranih ali bi bilo izvedivo za dio baze i bilo bi tijesno. Osim toga u dugorocnoj perspektivi bilo planirano opet uvesti avion sa 1 vertikalcem- Yu supersonik ili ti NA. To sto Zeljava nije bila u Srbiji pa bi je neki napustili 2000. to je sruga tema, isto kao i preseljenje ZI SOKO iz Hercegovine u Srbiju.

Svedska je na Vigenima sklapala verikalac pri ulazu u porkope.

ниси у праву. у слатини су били мигови 21 који током агресије нису ни летели у борбене летове. стога је неко проценио да није неопходно рашчишћавање улаза и изазивање нових напада. нато авијација је гађала аеродром и одозго, покушавајући да пробије брдо, али ту су навожени земља и шљунак. жељава је ипак била бољи аеродром, рупе су врло фино завучене и тешко би их било погодити и са данашњом технологијом.

Кумборе, сваки аеродром је имао инжињеријску чету. Чак и ову укупани. Инжињерија би, зависно од обима зарушавања, брзо рашчистила сваки улаз. Између осталог и за то је била намењена.  То што на Слатини нису рашчишћавани, осим што авиони нису ни били предвиђени за дејство, је један од разлога било и "маскирање", односно држати противника у уверењу да је уништио то што је циљао. У вези са тим има неколико примера центара везе и командних места чији улази нису рашчишћавана управо из тих разлога. И имало је ефекта.

https://youtu.be/PWNjYbHD8Hk

Ništa specijalno nova ali Želja i dalje privlači pažnju.

https://youtu.be/LdU-n_JJ8zU

недеља, 16.05.2021.
М. Г.

На данашњи дан 1992. ЈНА је уништила аеродром „Жељава”, понос СФРЈ

На данашњи дан 1992. године Југословенска народна армија (ЈНА), приликом повлачења из Босне и Херцеговине, уништила је аеродром „Жељава” код Бихаћа. Били су то драматични дани распада СФРЈ, рат у БиХ се незадрживо распламсавао, а ЈНА се повукла у Србију и Црну Гору које су остале у Савезној Републици Југославији (СРЈ).

Аеродром се налазио на граници БиХ и Хрватске, на падинама планине Пљешевице, и био је највећи такав објекат у Југославији, симбол њене војне моћи али и грађевинског умећа у годинама Хладног рата. Пре свега због подземне комплетне подземне инфраструктуре, укључујући простор за смештај авиона, горива и све пратеће опреме и наравно пилота, војника и другог особља. Колико је коштала његова изградња званично није познато, али се у проценама помињу милијарде долара. Импресивни објекат изграђен шездесетих година прошлог века је, према расположивим подацима, могао да издржи и мање нуклеарне експлозије.

На њему су били смештени ловачки авиони типа „миг 21” који су „покривали” заштиту западног дела ваздушног простора бивше Југославије. Активно је употребљаван 1991. и почетком 1992. године приликом сукоба у Словенији, Хрватској и БиХ. У зору 16. маја 1992. године Бихаћ и околину затресла је серија снажних експлозија. Инжењерци ЈНА уништили су писте и улазе у подземне објекте, усечене у планину. Тај задатак су обавили ефикасно и аеродром од тада више није употребљаван.

Izvor: www.politika.rs

Pozdrav članovima,
Obzirom da se odavno već nisšta ne piše, evo da malo oživimo temu. Po komentarima vidim da su Vam se dosta svidili video-i koje smo radili na temu objekta 182, pa evo i još jedan video na temu objekta 505. Radujem se komentarima. :)

http://www.youtube.com/watch?v=jgXU15JLHng

Hvala! :)

https://www.youtube.com/watch?v=3spLbdT_LXk

Zanimljivo. Maketa.