PALUBA

Andrea Doria D 553
Caio Duilio D 554

Osnovne karakteristike broda:
- duzina preko svega 152.87 m,
- sirina 20.3 m,
- pun deplasman 7050 t,
- gaz 7.5 m.

Predvidjena posada za ovaj brod je 189 ljudi, i to 24 oficira, 86 podoficira i 79 mornara. Pored toga, moguc je smestaj za jos 41 osobu iz helikopterske sekcije, 20 osoba iz Komande na privremenom  ukrcanju i 8 pripadnika Specijalne desantne pesadije, bataljona San Marco.
Kao sto se vidi iz prilozenih slika, radi se o brodovima sa smanjenim RCS (RADAR Cross Section – radarski odraz), zbog cega su “manje” vidljivi. Pored toga, smanjeni su i sumovi/buka motora i infra-crveno isijavanje (smanjenjem temperature izduvnih gasova). Posebna paznja u toku konstrukcije broda posvecena je smanjenju zvuka rada motora, uz pomoc specijalnih elasticnih, anti-vibracijskih amortizatora.
Sistem za propulziju je tipa CODOG (COmbined Diesel Or Gas), dve gasne turbine tipa AVIO - GE LM 2500, svaka od 20.5 MW i dva dizel-motora SEMT Pielstick 12 PA6 STC, svaki od 4.7 MW; dve elise od pet listova, promenljivog hoda, dva kormila.
Maksimalna brzina je 29 cvorova, 18 cvorova samo sa dizel-motorima; autonomija 7 000 nautickih milja, brzinom od 18 cvorova.

Naoruzanje se sastoji iz:

- vertiklni lanser protivavionskih raketa Aster 15/30 (48 raketa), moguce prosiriti na jos 16 raketa,
- tri topa OTO Melara 72mm/62 super-brzi,
- dva topa OTO Melara Oerlikon KBA 25mm/80,
- moguca instalacija lansera raketa brod-zemlja TESEO Mk2 (4+2 rakete),
- sistem za elektronsko ratovanje EWS AMS OTO MelaraSCLAR-H DLS (2), sa protiv-raketnom funkcijom,
- sistem za protiv-torpednu zastitu EURO SLAT,
- protiv-podmornicki sistem EURO TORP B515/3 za torpeda MU-90 (2 lansera),
- sistem za elektronsko ratovanje Sigen ESM/ECM

Interesantno je da je dovoljno samo 20 do 25 osoba za komandu i kontrolu celog Sistema za upravljanje vatrom.

Na brodu se nalaze sledeci sistemi za komunikaciju:
- LINK 16,
- LINK 11,
- SATCOM (u frekvencijskim opsezima UHF i SHF, za satelitsku komunikaciju sa sistemom SICRAL),
- sistem HF multi – kanal,
- sistem vojni UHF,
- sistemi civilni VHF , VHF ICAO i VHF MMI,
- sistem INMARSAT,
- sistem METOC.

Radarski sistem/senzori se sastoje iz:
 
- multi-funkcionalni radar EMPAR,
- radar za otkrivanje na velikim udaljenostima LRR S - 1850 M,
- sistem za infra-crveno otkrivanje Sagem Vampir MB,
- radar za povrsinsko otkrivanje RASS,
- 2 sistema za multi-senzorsko otkrivanje MSTIS NA 25X (RNT – 30X),
- radar za avio-operacije (opremanje i upotreba helikoptera na poletno-sletnoj stazi),
- SONAR na srednju frekvencu Tompson/Thales Marconi UMS 4110 CL,
- sistem IFF (Identification Friend of Foe).


Pored toga, na brodu se nalazi i integrisani system za navigaciju Selex – SI.

Sto se helikopterske sekcije tice, na brod moze da se instalira jedan helikopter EH – 101, ili jedan NH – 90 (prvi je protiv-brodski, drugi protiv-podmornicki); tu je i hangar od 180 kvadratnih metara, kao i platforma (poletno/sletna pista) od 530 kvadratnih metara.

Sad ce i slike...

.

.

.

.

Evo nesto slika i broda "Caio Duilio"...

.[attachment=1]

.

Sad tek vidim da su slike male, evo jedne lepse!

Evo opet i "Doria-e"...

I opet "Caio Duilio"...

Ako nekoga interesuje bilo sta u vezi sa ovom klasom (posebno sa uredjajima za telekomunikaciju, to je moje polje), samo pitajte!

Odlično Orione :super
Fascinantan je način porinuča na kolicima, u brodogradilištima se upotrebljava za manje brodove , prvi put vidim toliki brod na kolicima-bez šina.

Hvala, ML! :)
Slazem se, tehnoologija i tehnika napreduju! Gledao sam porinuca jos vecih brodova na isti nacin (nisam prisustvovao, imao sam priliku da vidim na slikama)...

Evo i jedne interesantne virtualne slicice razaraca klase "Andrea Doria", sa najvaznijim delovima i zonama na brodu. Nazalost, na italijanskom je, nisam uspeo da nadjem nista na engleskom, pa se unapred izvinjavam svima!

Nije baš nerazumljivo, snaći ćemo se.

Super!  :super

ima na You Tubu u nekom kineskom brodogradilištu porinuće broda pomoću nekih gumenih " kobasica".Pronaćiću gde pa ću staviti .Samo ukucati porinuće broda i ima da se vidi svašta.

Odlicno @kilezr, cekamo tvoj post!  :D

Evo tog čuda.

http://www.youtube.com/watch?v=B7Z6pDZyziw

Ovim sistemom se nikako ne može obezbjediti pravolinijsko kretanje broda i treba imati poprilično mijesta za porinuče, kako na kopnu, tako i u moru.Inače to je spuštanje na vazdušnim valjcima.(moje mišljenje)

A problem je i da je zahtjevno za samu konstrukciju broda, iako je brod mali, kako izlazi sa valjaka ostaje u vazduhu dok na krmu ne počne djelovati uzgon, kada se brod počinje ponašati kao greda na dva oslonca, a problem je i kada pramac siđe sa valjaka.

U svakom slucaju izgleda opasnije nego sto verovatno u stvarnosti jeste. Slazem se sa @ML oko krme i pramca - vrlo zeznuta stvar je u pitanju...

Slažem se sa svime što ste naveli ,ali ,nije to baš tako opasno.U Begeju pramac zbog dužine broda a manje dužine navoza visi i po 10 metara a spuštanje je hidrauličim mašinaam pa traje i ceo dan.brod je kompletno opremjenl(u pramcu  su motori  i traster i ostala oprema)

Evo obratite pažnju koliko visi pramac.jeste da je drugi način spuštanja ali konstrukcija ipak trpi.

a evo i krma

Kilezr uopšte nije problem u previsu, i na doku se dozvoljava previs do 15% dužine broda, mogao bi biti i veči ali su onda pritisci na krajnje podklade preveliki, odnosno iznad dozvoljenog, stvar je u tome da pramac sklizne sa vazdušnih valjaka praktično sklizne, a valjci ga koliko sam vidio ne prate u more. Ne znam na koji način je to izvedeno, a problem je i zadržati brod u pravcu.
Kada krma zaroni na pramcu se poveča pritisak na valjke, pa mi zbilja nije jasno šta se dešava sa pramcem kada siđe sa valjaka. U vodi po nekoj logici još nije, a nije valjda ni da struže po betonu.
Prisutvovo sam mnogim spuštanjima sa navoza, ali ovo je zbilja čudo.

   za 20 godina koliko se bavim brodogradnjom i ja sam video svašta,,vukli smo brodove po šliperima ganšpilima,gurali buldožerima. i tada je brod klizio tamo vamo odnosno nije išao pravolinijski po navozu.

I ja sam u praksi doživjeo svašta i guranje dizalicama i vučenje čelik čelima sa navoza, vučenje remorkerima, kada su kolica zaribala na vodolicama(ne šinama) guranje pumpinima(hidraulikom) centimetar po centimetar.
Razlika kod porinuča u more i u rjeci je što vi uglavnom imate bočne navoze, pa brod bočno silazi u more, dok je na moru uglavnom sve pod 90 stepeni. Naprezanja za brod su neuporediva.
Međutim iz ovog repliciranja (koje mislim da nije na pravom mijestu, naime tu je drugi topik) bilo bi zgodno obraditi ovu temu pod brodogradnjom u brodomašinstvu.
Štoviše to bi bilo potrebno, a i tematika je izuzetno interesantna.
U sklopu pomorstva obradili smo kako tako dokove i sinhro lifte, pa možda i tamo može da pristane ova tema.
LP

Slazem se u potpunosti, tema bi bila vrlo interesantna za obraditi! Sad je na MT koru da se javi na zadatak...!  ;D

Primljeno k znanju, samo idemo po redu, ima nekoliko tema koje imaju prioritet u Brodomašinstvu - osovine, kopče, propeleri - sve to treba pozavršavati pre porinuća.

Osim toga, brodogradnja je posebna nauka i poseban fakultet, srećom imamo na Palubi i brodograditelja, koji nadam se, mogu pomoći... Kilezr, ovo zadnje bilo je u tvoj džep.  ;D

   Pa ja sam nešto krenuo sa izgradnjom krme,ko je video.Nastaviću gde sam stao čim smanjim slike pa ćemo videti koliko je kome interesantno.

Trenutno sluzim na ovom brodu, tura duga 7 meseci. Brod jeste fantastican, spolja...ali iznutra je toliko ne funkcionalan da je to neverovatno. Ogromni hodnici, gomila ne iskoriscenog prostora, vrata na dugme koja se konstantno kvare zbog kolicine vlaznosti vazduha...Spolja gladac, a iznutra jadac.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Vidi se lep kontrast dve službene boje  u dve mornarice. Ruska tamnija siva i italijanska skoro bela.

Različita klimatska područja dvije mornarice.

Moguće. Sem toga, ta svetlosvetlosiva je tradicionalna za italijanske ratne brodove još od dvadesetih godina XX veka.

Točno.

Na Mediteranu većina europskih mornarica koristi svijetlije valere sive boje, poput talijanske. I JRM je koristila svijetlosivu boju nijanse 130 (70% bijele boje  i 30% crne).

Britanska mornarica u doba imperije, u mirnodopskom periodu, koristila je za Domovinsku flotu tamnosivu boju, za Sredozemnu flotu svijetlosivu a za brodove u Indijskom oceanu i zapadnom Pacifiku bijelu.
Razlog je bio smanjeno zagrijavanje brodova od sunca.

Pa i danas nije svejedno koliko se klima uređaj napreže da klimatizira ugrijane metalne brodove. Apsorpcija sunčeve topline na metalnim površinama prilično ovisi o valeru sive boje kojom su obojani.

Mornarica Ruske Federacije pretežno operira u sjevernim morima i razumljivo je da boja brodove u tamnosivu boju. Tamnosiva boja zimi pomaže u dodatnom zagrijavanju broda.

https://youtu.be/hK8SRi3p_1o

https://youtu.be/Woq4_6WZ_Uw