. Ali dobro je da imamo i suprotnu stranu da nisu svi u diskusiji na istoj strani
. Auto industrija (uključujući i traktorsku) pati već decenijama zbog smanjene prodaje vozila. To je počelo odavno (faktički ni ne znam tačno da li osamdesetih ili ranije ) jer automobila ima više nego ljudi koji su zainteresovani da ih poseduju. U Nemačkoj su već dugo godina opetrećeni time da moraju na silu da nastave da proizvode vozila ,tako da su vodeći proizvođači već više puta vršili uticaj na vladu Nemačke da uvodi razne mere kako bi podsticala kupovinu novih automobila. Počelo je sa uvođenjem "Euro standarda" (euro 1,2,3,4,5,6) na motore koji emituju manje zagađenja,a uvođenjem takse za starija vozila . Elektro vozila su samo nastavak tog "nasilja". To je kriza kapitala . Isto se događalo i našim firmama za vreme socijalizma. U jednom trenutku tržište postane prezasićeno i neko mora na silu da proda (u ovom slučaju litijum
) ili da propadne. Indukovanje ratova je takođe jedan od načina da se prevaziđe kriza kapitala. Uništiš sve ono što neko poseduje , a onda mu pod nekim uslovima ponovo nudiš da kupi to isto od tebe (primera ima previše ovih dana ,posebno u Ukrajini) . Setićete se da su za vreme korone hiljade automobila u Nemačkoj stajale na otvorenom i čekale kupce . Moguće i da danas stoje na istom mestu ,jer je porodaja mlaka čak i nakon par godina od tog zastoja.Kina je na primer na našem Jugoslovenskom primeru stvorila neki svoj čudni hibrid tržišno privredni na kome"jaše" danas. Da bi to pojasnio moram jednu grubu podelu da zapišem . U starom veku su se ljudi školovali tako što su decu slali kod učitelja kojima su plaćali za to (tako je bilo i u Rimu i u Staroj Grčkoj) ,u srednjem veku se obrazovanje preselilo u crkvu (bilo koje vere i u Islamu i u Hrišćanstvu se opismenjavalo uz sakralne objekte), pred kraj srednjeg veka dolazi do promene i škole postaju dostupne svima (čini mi se da je prva škola koja je po tom principu radila bila u Bolonji ,odatle i reč škola koja je Italijanskog porekla). To je indukovalo nastanak industrije (široko opismenjavanje i dozvoljavanje svima da se bave naukom) u Engleskoj (Velikoj Britaniji) gde dolazi do pronalaska parne mašine. Pod uticajem svih tih društvenih promena nastaju i filozofska dela Karla Marksa koji pokušava da objasni sve te pojave u svom književnom delu "Kapital" . Pod uticajem te knjige nastaje kapitalizam kao filozofski pristup . Jedan od naj značajnih izuma ranog kapitalizma je proizvodna traka koju je patentirao Ford (ne automobil nego čovek po kom se ta kompanija i zove) . Tada se javlja problem eksploatacije čoveka . Dolazi do štrajkova,protesta ,pobuna protiv iskorišćavanja ljudi . Rezultat tih štrajkova jeste dogovor da se zakonski ograniči rad i uvede raspodela " 8:8:8" . To znači da radnik sme maksimalno da provede na radnom mestu osam sati , da drugih osam sati ima slobodu da radi šta hoće, a trećih osam sati je za spavanje . Prva kriza kapitala i najveća u ono vreme je nastala 1929. kada je došlo do kraha Američke berze . To je indukovalo kasnije Drugi Svetski Rat . Već sa pojavom "prekomernog iskorišćavanja radnika "(to je pre kraha 1929.) javljaju se "humanistički pokreti", kao što je socijalizam koji propagiraju jednakost i brigu o čoveku ,za razliku od kapitalističkog pristupa gde je profit stavljen na prvo mesto.
Ovde bi trebalo da spomenem i istorijski sukob između socijalista i kapitalista u Rusiji i Jugoslaviji pre svega ,jer ono u Rusiji je bitno za ceo svet ,a ovo kod nas je bitno za nas (i litijum) . Obzirom da su i Rusija i Jugoslavija bile "rojalistički" uređene (vladar je bio ili kralj ili car ) ,sve odluke unutar države je donosio kralj/car. Pod pritiskom prvo su dopustili da se formiraju Vlade u kojima je prvo dozvoljeno narodu da ima svoje predstavnike koji bi putem glasanja učestvovali i predstavljali narod i zastupali interese naroda. Međutim i u Rusiji i u Jugoslaviji dolazi do toga da iako je narod recimo odlučio da se ne kopa litijum , kralj/car ima poslednju reč i on menja odluku naroda . Time su obesmislili postojanje parlamenta i u Rusiji i u Jugoslaviji, a radikalizovali su sve one koji su se osećali kao socijalisti (stavljali čoveka u središte svoje filozofije). U Rusiji prvo nastaje nihilizam kao pojava (omladinci koji ne žele da slušaju nikoga / ajd da napišem "nešto kao Pankeri danas,samo još gore) . Osnovna karakteristika nihilizma su postala ubistva bez razloga . Bez ikakve ideologije. Kombinacija nihilizma i socijalizma je dovela do ubistva Romanovih u Rusiji ,a onda se taj talas širi po Evropi i na kraju strada i naš kralj .
Kad sam već ovde došao vredi i da spomenem ideologiju nacizma. To je stara pojava u Nemačkoj,bukvalno su je "izmislili" njihovi filozofi Niče i Hegel ,ali je svoj devijantni oblik dobila u kombinaciji sa političkim i socijalnim stavovima i eksplodirala u vreme najveće krize kapitala (1929.) jer Nemci su mislili da će zajedništvo na bazi jednakosti doprineti da se kriza prebrodi, ali su u svojoj devijaciji (izvitoperenosti) otišli toliko daleko da su negirali postojanje drugih i smatrali da pojedini treba da nestanu ,a pojedini da budu niža rasa da bi oni kao viša rasa mogli da upravljaju ne smetano tokovima kapitala i da na taj način neće nastajati u budućnosti nove krize kapitala.
Tako je došlo do Drugog Svetskog Rata. Sukobom nekoliko dominantnih filozofija proisteklih iz kapitalizma.
Svet se deli na socijalistički i kapitalistički (u grubo mada ima još nijansi koje su manje bitne da bi ih opisivao) ali problem viška kapitala ostaje. U prvim godinama nakon "velikog rata" taj problem se nije osećao zato što je bilo mnogo uništenih stvari i trebalo je izgraditi društvo od početka,ali već nakon desetak -petnaest godina dolazi ponovo do "krize kapitala" (proizvodi se više nego što je potrošači stižu da konzumiraju). Na zapadu pod uticajem liberalnog kapitalizma se javlja marketing kao nauka koji pokušava uz primenu poznavanja ljudskog ponašanja da na prevaru navede kupca da kupi nešto što mu ne treba (na primer agresivnim reklamama , isticanjem proizvoda na rafovima u visini ljudskog pogleda ,cenama od 9,99 umesto 10 kako bi izgledalo da je cena manja....) . Na istoku u sacijalističkim zemljama se zanemaruje "kriza kapitala" i teži se da se tržišta van bloka (izvoz u zemlje "trećeg sveta" gde kapital još uvek nije došao u fazu krize) , razvoj tržišne razmene dobara i tako dalje ,sve u cilju očuvanja neprekidne serijske proizvodnje proizvodnje . Zapadni liberalni kapitalizam u nemogućnosti da nađe izvore novog kapitala dozvoljava bankama da kroz kredite finansiraju (daju zajmove kupcima ) potražnju . Tako dolazi do nečeg što i dan danas postoji ,a to je nemogućnost vraćanja kredita i neprekidno zaduživanje i država i pojedinaca . Kao posledica ne mogućnosti vraćanja dugova i ne mogućnosti pronalaženja novih tržišta za prodaju urušavaju sistemi i u SSSR i u Jugoslaviji (postoje i drugi razlozi ,ali to je za druge teme)...
Dakle ,na urušavanju SSSR i Jugoslavije najviše pouka je izvukla Kina . Oni su zadržali unutar Kine socijalizam , a van Kine su razvijali kapitalizam . Celokupna njihova privreda je zasnovana na jeftinim resursima iz Rusije (nafta ,gas,ugalj,pšenica....) koja je da bi otplatila svoje dugove sklopila pakt sa Kinom . Kroz svoj "dvojni sistem" Kina je nastavila da "pliva", a umesto da se raspadnu ili upadnu u krizu oni i dan danas uspevaju da zadrže "hiperprodukciju" kombinujući socijalizam i kapitalizam i "izvozeći" krizu drugima.
Zato sam započeo sa "moranjem prodavanja na silu" ,jer to se događa oko nas svakog dana . Rat je postao instrument u pokušaju da se oslobodi tržište od viška robe koju neće niko da kupi. A kada sam nabrajao kako se razvijalo školstvo samo jednu stvar sam ostavio za kraj ,a to je razvoj inovacije (nečeg novog što svi žele da imaju) . To je na primer u SAD otišlo toliko daleko ("ljubav prema inovaciji") da postoji i sekta "sajentologa". A to je u vezi sa Jasonovim komentarom ,jer čak i u veru je ušao kapital samo da bi se pokušala da reši kriza sa viškom kapitala. Zato mi ne deluje optimistično celokupna priča sa baterijama. I dalje celokupna privreda na svetskom nivou zavisi od guranja u prodaju nečeg što nikome ne treba (u čemu prednjače Kinezi) ,a kako se izboriti protiv toga i naći neki balans niko ne zna.
. 
