[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Послѣ славне ове надъ Турцыма побѣде распусти Еѵгеній већу часть войске своє на зимништа, и само нѣколико тысућа (кодъ Феслера 6.500) понайвише Сербске войске подъ Штарембергомъ узме са собомъ и съ ньомъ у Славонскій Бродъ дође, како бы одавдѣ съ Сербльиномъ Кибомъ (Rascier Кyba) храбрымъ айдучкимъ т. є. Сербсковитежкимъ Полковникомъ союженъ на Босну ударити могао 20). Октовріа 12. пређе сва войска преко Саве у Босну; Полковникъ Киба са своима Сербльима пође напредь, пређе Усору, удари 15 дана истогъ мѣсеца на Добай, и почемъ га изъ топова нѣколико дана поштено пролупа, найпослѣ освои га 21). То исто постигне Тешанъ, Маглай и Шепће. У долини єдной Полковникъ Киба нападне на Агу Ћехаю Брандучкогъ, разбіє га, и 200 му племића потуче а Брандукъ самъ освои. Како Ћехая Ага къ Зворнику утече, цѣлой се войски путь до самогъ Сараєва отвори, у кои градъ Еѵгеній съ войскомъ своіомъ 22. Октовріа уђе, почемъ є предъ самымъ Сараєвомъ нападеніе Турско са славомъ своіомъ одержао, Сеид Пашу погубио и обранителѣ Сараєвске съ жительима заєдно у оближня берда растерао. Кадъ већ све по Сараєву пороблѣно буде, онда іоштъ наши 150 мошея и 6.000 кућа Сараєвски запале, пакъ се онда натрагъ врате и 1. Ноємвріа прешавши Саву у Бродъ приспу, съ чимъ и войничкій походъ заключе 22).

У свима досадашньима воєныма походима съ каковомъ є вѣрносћу и храбросћу Сербска подъ Монастерліомъ противъ Турака воєвала, нитко не може болѣ и истинитіє засвѣдочити и доказати као Царскій Генералъ Штарембергъ, кои є самъ собомъ истомъ войскомъ управляо и кои свидѣтелствомъ своимъ 26. Аѵгуста 1699. год. у Бечу Монастерліи изданомъ овако о Серблима вели:

'Серби су противъ Хрістіанскогъ имена непріятеля Турака и Татара не штедећи живота ни крви своє у свима свеобщима и єдинственыма боєвима съ похваломъ воєвали. У свему, што є годъ потребно и полезно было, како Нѣговомъ Величеству тако и цѣлой войсцы они су юначкимъ духомъ и съ не маломъ штетомъ своіомъ и проливанѣмъ непріятельске крви не само у польскимъ биткама него и у завоєваню премноги градова непріятельски найвеће заслуге показали. Многе су зароблѣнике высокогъ достоинства а и просте люде Нѣговомъ Величеству покоравали. Свагда є споменутый Вождъ са своима Сербскима войницыма по заповѣсти Царски фелдмаршалла о преправляню и лукавству непріятелскомъ достаточне доносіо гласове. Шта выше подъ истогъ подначалногъ Вожда управленіемъ друго, но само свако вѣрно потребно, памети достойно и общеполезно дѣло извершивано є бывало' 23).

Тко се не бы съ овако отличныма и отвећъ рѣдки добродѣтелима блажены праотаца свои предъ лицемъ цѣлогъ свѣта благородно поносіо? Тко ли не бы у свако време и съ найревностніомъ душомъ у вѣрности и храбрости подражавао?! Правдолюбиви отъ оногъ времена до данашнѣгъ дана наши Аѵстріиски Владѣтельи цѣнећи те велике и праотаца наши заслуге, свакомъ и най маньомъ приликомъ доказивали су и доказую, да сваку вѣрну добры свои подданика заслугу ненаграђену оставити не могу.

__________
^{20) Фесл. 9, 470. – 21. Шим. 356: Ф. 9, 470. – 22) Шим. 357; Фесл. 9, 470. - 23) Р. 11, 152.}

У исто на другой страни време отваже се Сербльи и Pвати, да Бихачъ Босанску твердыню, откудъ су ій Турцы найвышше узнемиривали, освоє. Іуніа дакле 22. ударе они сложно на Бихачъ, но Турцы, свакій часъ изъ Сараєва помоћь отъ 5.000 войника очекуюћи, тако се противъ наши одупру, да са свимъ суєтно войске наше нападеніє буде. Изгубивши сирѣчъ Сербльи и Рвати при нападенію Бихачкомъ до 400 войника, на врать на носъ къ Карлштадту то єсть Горньимъ Карловцыма повуку се, а што е было Нѣмаца и Мађара то ови у главный станъ Кнеза Еѵгеніа безъ душе полету. Кнез є Савойскій у исто време съ 26.000 войске своє у станишту измеђъ Титела и Ковиля налазіо се, а 22.000 войника Петрићъ су отъ нападенія Турскогъ бранити морали. Єрь Султанъ разяренъ што є младый Кнез Ердельскій Міхаилъ Апафій Цару Леополду Ердель за свакегодишню плату вѣчно уступіо, науми, да са свомъ силомъ своіомъ на нѣга удари и да га покори; зато съ 135.000 войске противъ Еѵгеніа пође, Саву пређе и подъ Петрићъ дође; но кадъ се послѣ краткогъ времена о томъ увѣри, да му обсађенѣ Петрићско небы срећно за рукомъ изыћи могло, то остави болѣ своє положеніє, и отважи се да Соєєдинъ обсѣдне 18).

Но мало часъ се предомысли, окрене се къ Ерделю и на мѣри да съ цѣломъ войскомъ кодъ Сенте Тису рѣку пређе. Еѵгеній съ войскомъ своіомъ упути се за Султаномъ, наберзо стигне му заставницу и на све ю стране растера. Великій Везиръ Ахмедъ сакрыє спочетка то Еѵгенієво нападеніє, и претерплѣну отъ нѣга штету; но кадь наскоро затимъ Султанъ прочує, да се већъ на нѣколико миля Еѵгеній Турской войски приближіо, то онда у велику сметню падне, бержеболѣ єданъ мостъ преко Тисе наметне, и већу часть войске своє са собомъ узме. Но мало чась приспѣ и Кнезъ Еѵгеній, прекине мостъ Турскіи, и съ мѣста 11. Септемвріа удари заоставшегъ съ 37.000 войске великогъ Везира, надъ коимъ славну одержи побѣду. Съ самымъ Везиромъ и найзнатніимъ Пашама 22.000 мертвы Турака. Потиске брегове и полѣ Сенћанско покрию: а отъ 15.000 войника Турски, кои су слѣпо и неразсудно преко Тисе препливати хотѣли, єдва 7.000 животъ свой спасу а 8.000 у мутной и валовитой Тиси гробъ себи нађу 19).

Дѣєписцы ништа намъ не споминю да є и Сербска войска у овой славной битки налазила се. Но мы знаюћи, да є по налогу Царскомъ Монастерлія съ цѣломъ силомъ своіомъ неотступно у главной войски Царской налазити се морао, подпуно смо увѣрени, да се знаменита часть славне те надъ Турцыма одержане побѣде, Сербской юначкой мишицы приписати мора. - Султанъ є съ Банатскогъ брега жалостну ту и несрећну за нѣга битку съ найвећомъ и жалосћу гледао, пакъ найпослѣ тако се забуни, да є у женскимъ одѣћама у Бѣоградъ утећи морао, и овдѣ Діздар-Пашу Еміджа-Огли Хусеина Великимъ Везиромъ наименовао, а найпослѣ у Адріанополь отишао.

__________
^{18) Шим. 353. – 19) Шим. 354.}

Да не би употребио два пута исту реч, писац чланка представља М. Хазина као економисту, специјалисту, експерта и аналитичара. Користило би (чланку), да је поменуо и стручњака, али би још веће вајде било да је изабрао наслов који одговара садржају. Овако испаде да Путин блефира а има јак адут!?... Осим тога у чланку се наводе 'јаке фигуре' и 'ефективни потези', што код мене (првокатегорника) изазива интересовање: који је то потез Путин ковертирао?

С допуштењем да кажем - aдут Русије (Путина) је у војном (ратном) потенцијалу. Полазећи од ове чињенице, питам се, наиме, зашто би (и с ким) Путин делио Немачку 'на три половине'? The winner takes it all.

Italija je mnogo širi pojam od pojma "Mlečani", dakle ne stoji taj reset koji predlažeš.

A želje danas vrede i ostvaruju se samo ako si najjači na svetu.

Znači to su Talijani ?
Možda bi i njih trebalo vratiti na tvorničke postavke iz 1861. god. prema željama ne-latinskog miljea?

Danas je sve što valja već napravljeno, i nešto revolucionarno novo ne treba očekivati. Napišeš softverski dobru zaštitu tenka (obara sve dolazeće pretnje sa XY zracima), okačiš ga na tenk, malo mu popraviš estetiku i eto novog tenka na papiru.
Jedino što je baš revolucionarno je tenk T-14, koji premešta posadu iz kupole u telo tenka, ali to je možda čak prvobitno bio američki pokušaji od kojeg se odustalo iz ko zna kojih razloga.

Jedino šta novo može da se uvede u upotrebu pored sistema za aktivnu zaštitu tenka, je top u većem kalibru što su Sovjeti testirali još u prošlom veku krajem '70-tih i početkom '80-tih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ne znam i koje je godine, ali mislim da nije iz ovog veka.

Postojala je ideja da čak tenk T-72 bude poput T-14 tenka, bez posade u kupoli i sa većim glavnim kalibrom (132-150 mm) topom.
Tenk je trebao je da se zove T-73.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]