Єдва што Султанъ Ахмедъ II. съ престола стерань буде, и Мустафа II. оцарисе, а Ахмедъ великій Везирь о пролећу 1695. године са 80.000 Турске войске къ Београду пође, како бы отудъ на Ердель ударити могао. Леополдова се напротивъ войска кодъ Пеште, Илока и Ердельскогъ Бѣограда скупляваше. Са 6.000 войске у Ерделю управляо є Жупань Ветераній, а у Славоній 38.000 налазећесе войске стояло є подъ Августомъ владаюћимъ Кнезомъ (курфірштомъ) Саксонскимъ, кои станъ свой Августа 10. къ Петрићу премѣсти. Свакій є нашъ Войвода пазіо на помицаня войске Султанове; пакъ како се дозна, да су већъ Турцы и мостъ преко Дунава кодъ Панчева наметнули, 24. Аѵгуста у Банатъ и Темишваръ освоили, онда се єдва Леополдови Генерали почну старати, како бы се у Ердель помоћь послати могла. Турцы съ концемъ Аѵгуста освоє и Титель, но Штарембергъ найвыше помоћу Сербаля наберзо отъ ньи отме га, откудъ 6.500 Турске войске протерано буде.
Већь 7. Септемврia 15.000 Яничара освоє Липово; иста несрећа и станъ Жупана Ветераніа измеђъ Лугоша и постигне, гдѣ 20. Септемвріа самъ Ветераній 2.500 свои войника погине; но и сами Муселмани срећніи ни мало не буду, єръ и отъ ньи 5.000 на мѣсту битвишта мертви остану 13). Наступајућа жестока зима, непознаванѣ пограничны и обранителны мѣста по Ерделю, и приближаванѣ подъ Кнезомъ Саксонскимъ Леополдове войске, принуде Султана кои є у цѣломъ овомъ войничкомъ походу съ войскомъ своіомъ ишао, да съ цѣломъ силомъ преко Влашке у Адріанополь поврати се, и освояванѣ Ерделя за другу годину да остави.
Затвореный у Бечу Деспотъ Сербскій Георгій Бранковићъ, како примѣти да Леополдъ іоштъ ни єдну молбу Патріархову и народню отбаціо ніє, прокуша и самъ исте іоштъ 1695. године срећу, и замоли писмено Цара, да се на нѣга смилує, и да га као невиногъ страдалца изъ осмогодишнѣгъ затвора освободи: но на предложену молбу нѣгову отговорено му буде, да ратна времена никако не допуштаю, да се дѣло нѣгово путемъ правде испита: за то ништа му друго не остає, него да се до заключенія мира претерпи. Съ овымъ повольнымъ или неповольнымъ отговоромъ Деспотъ се засадъ задовольити морао.
Истымъ ланскимъ трагомъ у Іулію мѣсецу 1696. године съ цѣломъ войскомъ своіомъ упути се Султанъ Ерделю, а Кнезъ Саксонскій съ почеткомъ Аѵгуста обсѣдне Темишваръ. Како чує Султанъ да є Темишваръ у опасности, то берже болѣ съ цѣломъ силомъ своіомъ потерчи му у помоћь, но Войвода мy Саксонскій изыђе на сусрѣтъ. Обе се войске 16. Аѵгуста нашегъ кодъ села Олаша сукобе: битка се жестока започне и съ тымъ оконча, да Генералъ Хайзлери съ Леополдове стране и 5.000 мертвы ратобораца на мѣсту битвишта остану, а и отъ самы Турака равно число мертвы трупова бойно полѣ покрыє. Штета дакле равна битку не отсуди 14). Шта є подначалный войске Србске Войвода Монастерлія и у овой као и у многимъ другимъ биткама са войскомъ своiомъ учиніо, самъ очевидацъ храбрости Сербске, кнезъ Тома Лотарингскій писменымъ свидѣтелствомъ своимъ 15. Аѵгуста 1699. године Монастерліи изданымъ овыма рѣчима свѣдочи: 'Сваке године садъ съ 8.000 садъ съ 6.000 свои войника подначалный войвода Сербскій у войсцы Нѣговогъ Величества налазіо се, и слѣдуюће 1696. године подъ управленіемъ пресвѣтлогъ Краля Польскогъ Аѵгуста у бывшемъ съ Iмператоромъ Турскимъ кодъ Ченея на полю Темишварскомъ сраженію славно, као што се юнаку пристояло, владао се. У походима свагда є по налогу выши Управителя предъ войскомъ Царскомъ ишао, самъ є собомъ Шаркан - Пашу съ вышше отъ стотине Турака заробіо, и све ньи у руке Кралю Польскомъ предао' 15).
__________ 13) Шим. 350; Р. 11, 150; - 14) Шим. 352; Р. 11, 153. – 15) Р. 11, 154.
Zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Timur Ivanov priveden je zbog sumnje da je počinio krivično delo primanje mita, saopštio je Istražni komitet RF, prenosi RIA Novosti.
“Zbog sumnje da je počinio krivično delo iz dela 6 člana 290 Krivičnog zakonika Ruske Federacije (primanje mita), priveden je zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Timur Vladimirovič Ivanov”, navodi se na Telegram kanalu resora.
Koliko se ja razumijem u pravo (ne baš mnogo), ovaj sporazum o ujedinjenju Njemačke NE SADRŽI nikakve garancije koje bi Rusija mogla da potegne. Taj sporazum je potpisan i gotova priča. Prema tome, početni tekst ove teme je samo jedna vrsta "što je babi milo...".
Možda griješim, ispravite me ako je tako...
Sam si citirao nemački ustav, sam si napisao šta piše u sporazumu o ujedinjenju Nemačke - oba dokumenta su prekršena i to "debelo", prvi bombardovanjem SR Jugoslavije, drugi isporukama oružja i vojnih stručnjaka Ukrajini.
Nisam pravnik ali mislim da te dve činjenice imaju pravnu snagu - naravno ne za ponovnu podelu zemlje ali za dobre "packe" Nemačkoj i SAD svakako. A to će biti jedna karta u mirovnim pregovorima kojima se mora završiti ovaj rat, kao i svaki do sada, samo što neće biti pregovora nego pristajanje i potpis Ukrajine na bezuslovnu kapitulaciju.
Koliko se ja razumijem u pravo (ne baš mnogo), ovaj sporazum o ujedinjenju Njemačke NE SADRŽI nikakve garancije koje bi Rusija mogla da potegne. Taj sporazum je potpisan i gotova priča. Prema tome, početni tekst ove teme je samo jedna vrsta "što je babi milo...".
Istakao bi još jednu stvar,kad sam već u "kancelariji" . Ja ne mislim da je ovo "obično lupetanje" ,što se nalazi u tekstu. Zašto? Zato što elementi " Gerasimovljeve (jedan od Ruskih trenutno naj uticajnih generala) doktrine" ,predviđaju i to da "SAD koriste mirovne misije po svetu kao vid kontrole nad državama i da Rusija treba da pronalazi načine kako da zameni/istisne prisustvo mirovnih misija pod patronatom SAD"... Parafrazirao sam... Podela Nemačke je bila jedna vrsta "mirovne misije" nakon Drugog Svetskog Rata , ono na šta indirektno ukazuju jeste "SAD nisu pouzdani partner jer ne sprovode dogovor " ,a takođe i prete Nemačkoj zbog isporučenog naoružanja. Tako da težište je ka tome da SAD bude izopštena iz prisustva u svetskom odlučivanju . Put od Ukrajine do Nemačke danas je isti kao za vreme Drugog Svetskog Rata (samo ne znam da li je i način).
Ne bih brzao sa zaključkom, druže. Sporazum samo kaže da njemački ustav već sadrži miroljubivu prirodu oružanih snaga.
Njemački ustav u članku 87a, stav II kaže izričito:
Quote
„Im Ausland dürfen die Streitkräfte nur eingesetzt werden, soweit es mit dem Völkerrecht vereinbar ist; im Inneren nur, soweit es dieses Grundgesetz ausdrücklich zulässt“.
Na načem: "Oružane snage se u inostranstvu mogu posalti samo u skladu sa međunarodnim pravom, a na teritoriji Njemačke samo u slučajevima predviđenim Ustavom".
E sad, da li je 1999. prekršeno međunarodno pravo ili nije, to je drugo pitanje.
Još jedan materijalni dokaz da lažljivim Latinima ne treba nikad verovati i da će prekršiti svaki čak i potpisan međunarodni dokument! Koliko ja razumem engleski u tački 2. piše da sa teritorije ujedinjene Nemačke ne smeju da se vrše radnje koje teže i preduzimaju se sa namerom da se naruše mirni odnosi među narodima, posebno pripreme za ratnu agresiju i smatraju se neustavnim i kažnjivim delom!
