уторак, 01.09.2020.
Контрола летења Србије и Црне Горе у минусу 43 милиона евра због коронавирусаКао последица великог пада ваздушног саобраћаја укупни пројектовани пад прихода Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) за ову годину је 43 милиона евра, што представља пад од 48 одсто у односу на планирани износ у првобитном финансијском плану за ову годину.То је био разлог за ванредну измену финансијског плана. Влада Црне Горе се прошле седмице упознала са изменом финансијског плана Контроле летења за 2020. годину и дала сагласност на план који садржи нове податке о смањењу прихода услед рестрикције авио-саобраћаја због пандемије коронавируса.
– Од почетка марта до краја јуна, број летова на нивоу Европе је забележио пад од око 75 одсто, а у простору надлежности Контроле летења тај пад је износио 80 одсто. У наредним месецима се очекује одређени опоравак, који је квантификован кроз грубе пројекције Евроконтрола, на основу којих се очекује да ће број летова у 2020. години у ваздушном простору у надлежности СМАТСА бележити пад од око 50 одсто у односу на претходну годину – наводи се у измењеном финансијском плану овог предузећа.
У овом документу се наводи да након избијања пандемије вируса ковид 19, ваздушни саобраћај у Европи и свету бележи изразити пад, а очекивања и прогнозе у вези са нормализацијом саобраћајних токова су и даље врло неизвесне.
- Осим тога, због изразито високе могућности преноса вируса, многи аеродроми у свету, укључујући и аеродроме у Србији и Црној Гори су престали да пружају услуге комерцијалним летовима у периоду од 19. марта до 18. маја. Овај драстичан пад саобраћаја и затварање аеродрома је имао огроман утицај на погоршање ликвидности компаније СМАТСА – каже се у измењеном плану. У документу се истиче да је овај драстичан пад саобраћаја и затварање аеродрома имао огроман утицај на погоршање ликвидности Контроле летења.
- Поред смањења прихода по основу пада саобраћаја, СМАТСА се додатно суочава и са проблемом наплате фактурисаних услуга имајући у виду (не)могућност авио-превозника да благовремено и редовно измирују своје обавезе у односу на пружене услуге – додаје се у документу, преноси Побједа.
Наводи се да се Међународно удружење авио-превозника (ИАТА – International Air Transport Association) обратило Евроконтролу са захтевом о суспензији плаћања обавеза које доспевају по основу пружених услуга у ваздушној пловидби, у периоду трајања кризе изазване коронавирусом. На основу наведеног, плаћање за летове реализоване у фебруару одлаже се за новембар ове године, док се плаћања за летове реализоване у марту, априлу и мају, одлажу за наредну годину.
- Као последица наведене одлуке, тренутна калкулација смањења новчаног прилива компаније СМАТСА по основу прихода од путних услуга у односу на планирани приход од путних накнада у финансијском плану за 2020. годину, износи око 36 милиона евра, што представља пад од око 49 одсто у односу на усвојени финансијски план за ову годину, док је укупни пројектовани пад прихода који укључује и пад прихода по основу терминалних услуга 43 милиона еура, што представља пад од 48 одсто у односу на планирани износ у финансијском плану за ову годину – саопштено је у документу. Наводи се да, с друге стране, у структури трошкова предузећа СМАТСА доминирају (са преко 85 одсто) трошкови који нису у директној корелацији са обимом саобраћаја, а укључују зараде запослених, трошкове текућег одржавања система, обавезна осигурања, закупе државне имовине као и трошкове камата.
- Ови трошкови су фиксни и обрачунавају се по уговореним износима и у највећој мери не зависе од обима активности и саобраћаја. Поменуте трошкове није могуће укинути нити значајно смањити у кратком року, већ је само могуће одложити њихово плаћање, тако да све наведено представља јак притисак на ликвидност предузећа СМАТСА – истиче се у документу.
Предузете мере пре свега укључују смањивање трошкова пословања и инвестиционог улагања као и обезбеђивање додатних кредитних средстава за потребе очувања текуће ликвидности – каже се у измењеном плану. Прецизирано је да су конкретно трошкови материјала умањени за готово 40 одсто, трошкови производних услуга за 45 одсто, док су нематеријални трошкови смањени за 35 одсто, у односу на првобитни план.
– Мере подразумевају и одлагање реализације и потпуно укидање инвестиционих пројеката који нису од виталног значаја за функционисање предузећа тако да је укупан фонд за инвестиције умањен за 57 одсто у односу на првобитно усвојен финансијски план – наводи се у документу.
Истиче се да је такође значајно смањење трошкова постигнуто и на позицији трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи и то за седам одсто.
Izvor:
www.politika.rs