Ови бродови замишљени су и пројектовани као Offshore Patrol Vessels - велики патролни бродови, намењени за мирнодопско патролирање даље од обале, а у рату за дејство у сукобима ниског интензитета - дакле опет пре свега патролирање.
У реалности почели су да их примењују као класичне модерне корвете, као бродове пуног борбеног потенцијала у "морској зони даље од обале" - што они нису. За оно за шта су изворно намењени - одлични су, али не могу бити ударни бродови. Немају целовит комплекс C3I (C4I) и потребан комплекс радарских и других система. Уопште немају ППД сонар, а ослонац у ППД је бачен искључиво на хеликоптер. Сад је место хеликоптера уступљено копненом модулу Тора, што би било оправдано у овим условима када је Украјина добила или ће добити обалске ПБР Харпун, а има и непознат број својих Нептуна. Било је у историји много таквих "инстант модификација" (нпр. Атлантик Конвејер код Фокланда). Некад то пали, а некад и не.
Труп би требало темељно прерадити, нарочито по питању непотопивости и уградити нову, сложенију опрему, што вуче пораст депласмана. Истовремено, то би их значајно поскупело, што је непожељно у новонасталим околностима. Такви какви су, могу се брзо градити и то је добро, али очигледно да у Морнаричком генералштабу ОСРФ постоји спорење око намене и употребе ових бродова. Сукоб је међу дебелим адмиралима
, који нису омирисали барута на палуби брода, лако паниче, а о славним победама Руске РМ знају само из књига. Ово и неће бити последњи такав спор. Свашта ће још повући недавна погибија "Москве" под нејасним околностима
. МАК и МРК пр.22800 (Бујан и Каракурт) могу бити много кориснији, уколико би се градили у неколико верзија различите намене, а довољно су морепловни за Црно море у 90% времена.