Постанак и теорија валова

[Matun]

             
           Морски валови настају или под непосредним упливом ветра или се појављују по његовом престанку у облику мртвог мора. Валове, који настају под непосредним упливом ветра, називамо присиљеним или ветровним валовима, док валове, који остају и након престанка ветра, називамо слободним или мртвим валовима (код нас је удомаћен израз "мртво море").
           Према томе разликујемо две врсте морских валова:
                    1. присиљене или ветровне валове;
                    2. слободне валове или мртво море.
           Рекли смо, да присиљене или ветровне валове ствара ветар. При почетном додиру ветра са воденом површином настаје трење на површини мора и наизменично усисавање водених честица, што ствара мале валове. Ови ситни валови претстављају повољнију прихватну површину за ветар, који тако помоћу њих ствара нове, веће валове. Појављују се, дакле, већи валови са све већом прихватном површином за ветар. Висина валова расте брже од дужине, тако да дужина вала расте и након већ постигнуте највеће висине и то тако дуго, док се брзина ширења вала не усклади са брзином ветра. При наиласку јаког ветра, кад се море узбурка, однос висине према дужини вала износи у почетку приближно 1:8, а касније се тај однос измени и до вредности 1:20.
           При ветру истог смера и сталне јачине развију се на отвореном мору прилично уједначени валови. Код ветровних валова, ради појаве нагомилавања, настаје обично после трећег, а каткада четвртог или петог вала, један интервал мирније воде, односно тренутног затишја. Ова чињеница је од особите важности за маневрисање бродо, по тешком и узбурканом мору.
           Чим ветар престане, настају слободни валови или мртво море. Водене масе, по закону инерције, продужавају још за извесно време пријашње таласање и то у прилично правилном и симетричном облику. Сакупљена енергија у валовима полагано се троши у савладавању унутрашњег трења водених честица и мртво море може временски дуго потрајати. Међутим, редовита је појава да се смиривање валова мртвог мора убрзава и поспешује појавом нових ветровних валова из другог правца, него што је онај мртвог мора. Висина валова код мртвог мора опада брже него њихова дужина, тако да однос висине и дужине вала износи од 1:30 па до 1:100. Општа карактеристина валова мртвог мора је та, да они имају релативно велику дужину, док им је висина мала. Због способности валова да се шире, мртво се море често појави и у јако удаљеним морским пределима премда ти предели нису били под ударом ветра.
Кретање морских валова је уствари периодично дизање и спуштање морске разине, при чему се појављују узастопни низови водениг брегова и долина. Брегови и долине стварају познати нам карактеристични профил морских валова, који нам на први поглед изгледа као да се креће и напредује у једном становитом правцу. Међутим, ово напредовање морских валова само је привидно. Кад ово напредовање валова не би било само привидно и кад би се брегови стварно кретали брзином ширења (напредовања) валова, онда би водена маса брега вала, која се приближава броду, прешла преко палубе и с неколико таквих узастопних удара потопила брод. Уствари тако се не догања и брод се само подигне на вал, који несметано прође испод њега.
           При напредовању валова, водене масе остају углавном на истом месту, док поједине водене честице описују затворене кружне или елиптичне путање, које леже у вертикалној равни у смеру привидног кретања валова. Ово привидно кретање валова уствари је ширење односно напредовање таласног профила и назива се транслаторно или напредујуће кретање, док се стварно кретање водених честица унутар једног вала у кружним или елиптичним путањава назива орбитално кретање.