"Службени гласник РС", бр. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - др. закон, 10/2015
Ова верзија ступа на снагу: 6. фебруар 2015.
ДЕО ПРВИ
Глава I
Основне одредбе
1. Садржина законаЧлан 1.
Овим законом уређују се положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела службе у Војсци Србије, специфична војна служба и служба под отежаним условима, командовање и руковођење Војском Србије, чинови у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, називи јединица и установа, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање и евиденције у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије.
2. Положај и надлежност Војске СрбијеЧлан 2.
Војска Србије је организована оружана снага која брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.
Председник Републике или министар одбране, по овлашћењу председника Републике може одлучити да Војска Србије надлежном државном органу, односно организацији, органу аутономних покрајина и органу јединица локалне самоуправе, на њихов захтев, пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других разлога утврђених законом.
Употреба Војске Србије ван граница Републике Србије уређује се законом.
3. Организација Војске СрбијеЧлан 3.
Војска Србије организује се на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу у команде, јединице и установе.
Организација Војске Србије успоставља се као мирнодопска и ратна.
Генералштаб Војске Србије је највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу Војске Србије у миру, ванредном и ратном стању.
Организацију Војске Србије и унутрашње уређење и систематизацију формацијских места команди, јединица и установа уређује министар одбране, у складу са основама организације које утврђује председник Републике.
Организација и унутрашње уређење и систематизација формацијских места у Војсци Србије утврђује се актима о организацији.
Начела унутрашњег уређења и систематизације формацијских места у Војсци Србије доноси Влада, на предлог министра одбране.
Члан 4.
Војска Србије по структури дели се на видове, родове и службе, а родови и службе на врсте и специјалности.
Видови Војске Србије су Копнена војска и Ратно ваздухопловство и против-ваздухопловна одбрана.
Родове и службе Војске Србије одређује председник Републике, на предлог министра одбране.
Врсте и специјалности родова и служби Војске Србије одређује министар одбране, на предлог начелника Генералштаба Војске Србије.
Организацијскe промене Војске Србије реализују се у складу са Дугорочним планом развоја система одбране Републике Србије, Стратегијским прегледом одбране Републике Србије и Средњорочним планом и програмом развоја система одбране.
4. Састав Војске СрбијеЧлан 5.
Војска Србије се састоји од сталног и резервног састава.
Стални састав Војске Србије чине професионални припадници Војске Србије и војници на служењу војног рока.
Резервни састав Војске Србије чине резервни официри, резервни подофицири и војници у резерви.
Резервни састав Војске Србије дели се на активну резерву и на пасивну резерву.
У активну резерву могу на основу уговора који се закључује на одређено време ступити лица млађа од 60 година, оспособљена за обављање војних дужности.
Ступање у активну резерву, као и права и обавезе лица у активној резерви, уређује Влада.
Члан 6.
Припадници Војске Србије су војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Србије.
Службом у Војсци Србије сматра се вршење војних и других дужности у сталном и резервном саставу Војске Србије.
Службом у Војсци Србије сматра се и вршење војних и других дужности на радним местима у Министарству одбране и другим државним органима и правним лицима на која се на неодређено или одређено време упућују на службу, односно на рад професионална војна лица (у даљем тексту: професионална војна лица распоређена ван Војске Србије).
Службом у Војсци Србије сматра се и вршење дужности цивилних лица на служби у Војсци Србије распоређених на радна места у војним јединицама и војним установама у којима се не обављају послови из надлежности Министарства одбране, а које су организационо и функционално везане за Министарство одбране.
Службом у Војсци Србије сматра се вршење дужности професионалних припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама и другим активностима у иностранству у складу са законом којим се уређује употреба Војске Србије ван граница Републике Србије.
Службу у Војсци Србије могу да врше само држављани Републике Србије, а изузетно, у рату, и лица која немају држављанство Републике Србије ако ступе у Војску Србије као добровољци.
Службом у Војсци Србије, у погледу права и обавеза уређених овим законом, сматра се и школовање држављана Републике Србије за војне дужности у војношколским установама и друго стручно оспособљавање за официре и подофицире.
Члан 7.
Војна лица су професионална војна лица, војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу док се налазе на војној дужности у Војсци Србије.
Војним лицима, у погледу права и обавеза уређених овим законом, сматрају се и држављани Републике Србије – ученици и кадети војношколских установа који се школују за војне дужности и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире.
Члан 8.
Професионални припадници Војске Србије су професионална војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Србије.
Професионални припадник Војске Србије је у радном односу.
Послодавац професионалног припадника Војске Србије је Република Србија.
Права и дужности послодавца професионалног припадника Војске Србије постављеног, односно распоређеног у Војсци Србије и ван Војске Србије, у име Републике Србије врши министар одбране, уколико законом није друкчије одређено.
На права и дужности професионалних војних лица и војних службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују се прописи о државним службеницима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.
На права и дужности војних намештеника који нису уређени овим законом или посебним законом или другим прописом примењују се прописи о намештеницима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.
Члан 9.
Професионална војна лица су:
1) официр;
2) подофицир;
3) професионални војник.
Официр је лице високог образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време.
Подофицир је лице најмање средњег образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време.
Професионални војник је лице које има најмање основно образовање, које је одслужило војни рок под оружјем или је на други начин војно обучено и које је у радном односу на одређено време ради обављања војних дужности.
Члан 10.
Цивилна лица на служби у Војсци Србије су војни службеници и војни намештеници.
Војни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из надлежности Војске Србије или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова.
Војни намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у Војсци Србије.
Члан 11.
Одредбе овог закона о саставу Војске Србије једнако се односе на жене и мушкарце.
5. Начела службе у Војсци СрбијеЧлан 12.
Војска Србије врши надлежности на основу Устава, закона, других прописа и општих аката и међународних уговора и споразума које је закључила, односно којима је приступила Република Србија, у складу са Стратегијом одбране, Доктрином Војске Србије и принципима међународног права који регулишу употребу силе.
Војска Србије је идеолошки, интересно и страначки неутрална.
Унутрашњи односи у Војсци Србије се заснивају на начелима субординације и једностарешинства.
Члан 13.
Припадник Војске Србије је у вршењу службе дужан да:
1) поступа у складу са Уставом, законом, другим прописима и актима командовања, према правилима струке, непристрасно и страначки неутрално;
2) не истиче страначка или друга политичка обележја и не изражава своја политичка уверења;
2а) извршава наређења и обавезе у вези са припремом и учествовањем у мултинационалним операцијама у складу са прописима о употреби Војске Србије ван граница Републике Србије;
3) изврши наређење, односно налог претпостављеног у вези са службом, као и наређење, односно налог који у одсуству претпостављеног изда старији кад је неопходно да се хитно предузму мере за извршавање неодложних и значајних службених задатака, изузев наређења чијим би се извршењем учинило кривично дело;
4) ако прими наређење чије извршење би представљало повреду закона, захтева од старешине који је издао такво наређење да га понови у писаном облику;
5) одбије извршење поновљеног наређења, односно налога претпостављеног или старијег чијим би се извршењем учинило кривично дело;
6) о издавању поновљеног противправног наређења, односно налога одмах обавести лице претпостављено лицу које је издало противправно наређење, односно друго надлежно лице;
7) поступа у складу са Правилом службе Војске Србије и Кодексом части припадника Војске Србије;
8) чува тајност података за време службе, као и по престанку службе у периоду одређеном законом којим се уређује заштита тајних података, осим ако на законом одређени начин није ослобођено обавезе чувања тајне, односно овлашћено да одређеном органу или лицу саопшти тајни податак;
9) непосредно претпостављеном старешини у писаном облику достави сазнања значајна за одбрану до којих је дошао обављањем војних дужности или на други начин.
Нико не сме вршити утицај на припадника Војске Србије да нешто чини или не чини супротно прописима.
Забрањено је повлашћивање или ускраћивање припадника Војске Србије у његовим правима или дужностима, посебно због расне, верске, полне или националне припадности, порекла или због неког другог личног својства.
Поред права и обавеза прописаних овим законом војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу док се налазе на војној дужности у Војсци Србије имају права и обавеза у складу са прописима којима се уређује вршење војне обавезе и правилима којима се уређује служба у Војсци Србије.
Поред права и обавеза прописаних овим законом држављани Републике Србије – ученици и кадети војношколских установа који се школују за војне дужности и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире имају права и обавеза у складу са прописима којима се уређује војно школство и правилима којима се уређује служба у Војсци Србије.
Члан 14.
Војном лицу је забрањено присуствовање скуповима политичких странака у униформи и свака политичка активност изузев коришћења активног бирачког права.
Професионални припадник Војске Србије, ученик и кадет војношколске установе и лице на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире не може бити члан политичке странке.
Учешће професионалних припадника Војске Србије у групама синдикалног карактера мора бити у складу са правилима војне службе.**
Дужност је претпостављених на свим нивоима да штите интересе својих потчињених и да командном линијом извештавају о свим општим проблемима о којима су информисани.
Професионалним припадницима Војске Србије није допуштено право на штрајк.
Члан 14а
Професионалном припаднику Војске Србије може се, уз претходну сагласност министра одбране, одобрити учешће у активностима удружења којима се остварују следећи циљеви: реформа система одбране и Војске Србије, усклађивање прописа са општеприхваћеним стандардима и прописима Европске уније, изградња стратегије одбране и Доктрине Војске Србије којом се утврђују састав, организација и формација Војске Србије; оперативна и функционална способност, употреба и попуна Војске Србије; приправност и мобилизација; опремљеност наоружањем и војном опремом; командовање и руковођење у Војсци Србије и управљање системом одбране; учешће у мултинационалним операцијама и унутрашњи односи у Војсци Србије.
Члан 15.
Приликом ступања на службу у Војсци Србије лице које ступа на служење војног рока под оружјем и лице које се прима у професионалну војну службу полажу заклетву, која гласи: „Ја ( име и презиме), заклињем се својом чашћу, да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Републике Србије”.
6. Специфична војна служба и служба под отежаним условимаЧлан 16.
Специфичном војном службом која се врши у условима животне средине неприродне за рад човека сматрају се летачка, падобранска и ронилачка служба у Војсци Србије.
Службом под отежаним условима сматра се служба на нарочито тешким, опасним по живот и за здравље штетним радним местима, односно пословима на којима су професионална војна лица изложена посебним напорима и повећаним ризицима.
Министар одбране одређује послове, радна и формацијска места у Војсци Србије и Министарству одбране на којима се врши специфична војна служба, односно служба под отежаним условима, уз сагласност Владе, и ближе уређује летачку, падобранску и ронилачку службу у Војсци Србије.
7. Командовање и руковођење Војском СрбијеЧлан 17.
Председник Републике:
1) одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату;
2) утврђује основе развоја и опремања Војске Србије;
3) утврђује основе мирнодопске и ратне организације Војске Србије;
4) одређује родове и службе Војске Србије, на предлог министра одбране;
5) уређује систем командовања у Војсци Србије и прати спровођење система командовања;
6) усваја План употребе Војске Србије и наређује њену употребу;
7) доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије, на предлог министра одбране;
8) поставља и разрешава начелника Генералштаба, уз мишљење министра одбране ;
9) поставља, унапређује и разрешава официре на формацијска места за која је прописан чин генерала и одлучује о престанку њихове службе, на предлог министра одбране;
10) наређује спровођење мера приправности Војске Србије у случају ратног или ванредног стања;
11) наређује мобилизацију Војске Србије;
12) доноси основна правила и друга акта која се односе на употребу Војске Србије;
13) доноси Правило службе Војске Србије и друга правила којима се уређују унутрашњи ред и односи у вршењу војне службе;
14) обавља и друге послове командовања Војском Србије, у складу са законом.
Члан 18.
Министар одбране:
1) координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском Србије;
2) доноси акта о организацији команди, јединица и установа Војске Србије на предлог начелника Генералштаба и акта о организацији војних јединица и војних установа које су организационо и функционално везане за Министарство одбране;
3) усваја план међународне војне сарадње и одлучује о организовању заједничких војних вежби у земљи, односно учешћу припадника Војске Србије у заједничким војним вежбама које организују оружане снаге других земаља, у складу са законом и закљученим међународним уговорима, односно споразумима о њиховом организовању;
4) даје мишљење председнику Републике за постављење и разрешење начелника Генералштаба ;
5) предлаже председнику Републике постављење, унапређење и разрешење и престанак службе генерала и старешина на дужности за које је формацијом утврђен чин генерала , уз мишљење начелника Генералштаба, односно овлашћеног руководиоца у Министарству одбране за професионална војна лица распоређена ван Војске Србије;
6) поставља, унапређује и разрешава професионална војна лица Војске Србије на формацијска места ван Војске Србије и одлучује о престанку њихове службе, уз мишљење начелника Генералштаба, односно овлашћеног руководиоца у Министарству одбране за професионална војна лица распоређена ван Војске Србије;
7) поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије у Војсци Србије у чину мајора, потпуковника и пуковника и одлучује о престанку њихове службе, на предлог начелника Генералштаба;
7а) одлучује о престанку службе, по потреби службе, подофицира и официра Војске Србије закључно са чином пуковника;
8) усваја план развоја и опремања Војске Србије, на предлог начелника Генералштаба;
9) доноси планове школовања, усавршавања и стипендирања за потребе Министарства одбране и Војске Србије и упућује на школовање и усавршавање професионалне припаднике Војске Србије;
10) (брисана)
11) (брисана)
12) обавља и друге послове утврђене законом.
Министар одбране може овластити начелника Генералштаба за обављање послова из става 1. тачка 7. овог члана, који се односе на постављање, унапређивање, разрешавање и одлучивање о престанку службе официра Војске Србије у Војсци Србије, у чину мајора и потпуковника.
Члан 19.
Начелник Генералштаба и старешине Војске Србије командују и руководе Војском Србије у складу са законом и актима командовања претпостављених.
Начелник Генералштаба:
1) предлаже план развоја и опремања Војске Србије;
2) поставља, унапређује, распоређује и разрешава официре у Војсци Србије до чина капетана и одлучује о престанку њихове службе, на предлог непосредно потчињених старешина;
3) даје мишљење министру одбране на његов предлог за постављење, унапређење и разрешење и престанак службе генерала, и старешина на дужности за које је формацијом утврђен чин генерала, у складу са овим законом;
4) поставља, унапређује, распоређује и разрешава подофицире и професионалне војнике и распоређује цивилна лица на служби у Војсци Србије и одлучује о престанку њихове службе, на предлог непосредно потчињених старешина;
5) предлаже план попуне Војске Србије и бројни распоред регрута у Војсци Србије;
5а) доноси доктринарна документа нижег нивоа;
6) (брисана)
7) (брисана)
8) утврђује планове обуке и усавршавања професионалних војних лица и лица у резервном саставу;
8а) доноси Кодекс части припадника Војске Србије;
9) обавља и друге послове утврђене законом.
Начелник Генералштаба може овластити непосредно потчињене старешине у Војсци Србије за обављање послова из става 2. тач. 2. и 4. овог члана, а команданте јединица и команди за које је прописан формацијски чин пуковника и виши – за обављање послова из става 2. тачка 4. овог члана.
За извршавање аката које доноси председник Републике, односно министар одбране и послова командовања Војском Србије, као и других послова утврђених законом, начелник Генералштаба доноси правила, наредбе, упутства, директиве, одлуке и наређења.
Члан 20.
Према односима у служби припадници Војске Србије могу бити претпостављени и потчињени, а према чиновима и дужностима – старији и млађи.
Претпостављени је лице које на основу закона или другог прописа командује, односно руководи организационим делом.
Старији, у смислу овог закона, јесте лице које има виши чин, а ако су истог чина – лице на вишој дужности.
У Војсци Србије образује се подофицирски кор, кога представљају подофицири Војске Србије посебно организовани за подршку командовању и обуци , од нивоа чете до нивоа Генералштаба Војске Србије.
Подофицирски кор уређује министар одбране, на предлог начелника Генералштаба.
Члан 21.
Дужност старешине у Војсци Србије врши војно лице које има чин.
Изузетно од става 1. овог члана, дужност старешине може вршити и лице које нема чин, с тим да то лице има одговарајуће образовање за дужност коју врши.
8. Чинови у Војсци СрбијеЧлан 22.
Чинови војних лица су:
1) за професионалног војника – разводник, десетар и млађи водник;
2) за подофицира – водник, старији водник, старији водник прве класе, заставник и заставник прве класе;
3) за официра:
(1) у свим родовима и службама, осим речних јединица: потпоручник, поручник, капетан, мајор, потпуковник, пуковник, бригадни генерал, генерал-мајор, генерал-потпуковник и генерал;
(2) у речним јединицама: потпоручник, поручник корвете, поручник фрегате, капетан корвете, капетан фрегате, капетан бојног брода, комодор, контраадмирал, вице-адмирал и адмирал.
Ученици и кадети војношколских установа, лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире, војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу могу имати чинове из става 1. овог члана.
(Брисан)
9. Симболи и обележја Војске СрбијеЧлан 23.
Војска Србије има грб и ознаку припадности, а може имати и друге симболе и обележја.
Команде, јединице и установе Војске Србије, као и војне јединице и војне установе које су организационо и функционално везане за Министарство одбране могу имати војне заставе, ознаке и друге симболе и обележја.
Постојање, изглед и коришћење симбола и обележја из ст. 1. и 2. овог члана уређује председник Републике, на предлог министра одбране.
Забрањено је истицање и ношење симбола и обележја Војске Србије из ст. 1. и 2. овог члана на начин којим би се нарушио углед Војске Србије.
10. Војни празнициЧлан 24.
Дан Војске Србије, дане видова, родова и служби и друге војне празнике одређује посебним актом председник Републике, на предлог министра одбране.
10а Називи јединица и установаЧлан 24а
Јединицама Војске Србије и војним установама које су организационо и функционално везане за Министарство одбране могу се одређивати називи по значајним историјским личностима и догађајима који представљају непролазну војну вредност и традицију.
Називе из става 1. овог члана одређује председник Републике, на предлог министра одбране.
11. Верска службаЧлан 25.
Ради остваривања слободе вероисповести у Војсци Србије организује се верска служба.
Члан 26.
Влада уређује вршење верске службе у Војсци Србије.
Члан 27.
Међусобни односи Министарства одбране и цркава, односно верских заједница, у вези са вршењем верске службе у Војсци Србије, уређују се посебним споразумима.
12. Одговорност за штетуЧлан 28.
За штету коју својим незаконитим или неправилним радом Војска Србије проузрокује физичким и правним лицима одговара Република Србија.
13. Демократска и цивилна контролаЧлан 29.
Војска Србије је под демократском и цивилном контролом.
Демократска и цивилна контрола Војске Србије нарочито обухвата контролу употребе и развоја Војске Србије, интерну и екстерну контролу трошкова за војне потребе, праћење стања и обавештавања јавности о стању припрема Војске Србије, обезбеђење слободног приступа информацијама од јавног значаја и утврђивање одговорности за вршење војних дужности у складу са законом.
Демократску и цивилну контролу Војске Србије врше Народна скупштина, Заштитник грађана и други државни органи у складу са својим надлежностима, грађани и јавност.
Прописи о заштитнику грађана који се односе на заштиту и остваривање права грађана, примењују се и на професионалне припаднике Војске Србије.
14. Јавност радаЧлан 30.
Министар одбране уређује начин обавештавања јавности о активностима Војске Србије.
15. Канцеларијско пословањеЧлан 31.
Канцеларијско пословање у Војсци Србије обухвата пријем, евидентирање, чување, разврставање и архивирање материјала који прими Војска Србије или који настане у раду Војске Србије и врши се у складу са прописом о канцеларијском пословању у Министарству одбране и Војсци Србије.
(Брисан)
Војска Србије има печате у складу са прописима којим се уређују печати државних органа.
Министар одбране одлучује о садржини, облику, величини и броју печата у Војсци Србије, о поверавању печата на чување и употребу, као и о изради нових и о уништењу старих .
16. ЕвиденцијеЧлан 31а
За професионална војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Србије воде се евиденције које садрже податке о служби у Војсци Србије, у складу са законом којим се уређују евиденције у области рада и законом којим се уређује заштита података о личности.
Осим података из става 1. овог члана, евиденције о служби професионалних војних лица у Војсци Србије садрже и фотографију и податке о: припадности роду, односно служби; занимању пре пријема у војну службу; датуму престанка војне службе; завршеним школама и усавршавањима – постигнут успех и трајање; унапређењима и чиновима; уговореном чину; стањима у служби; постављењима на формацијска места; местима службовања; називима јединица, односно установа у којима је службовао током службе, односно у којој је на служби; службеним оценама; одликовањима и стимулативним мерама; дисциплинским мерама и казнама; оцени здравствене способности за професионалну војну службу; супружнику, деци и усвојеницима (презиме, име једног од родитеља и име, јединствени матични број грађана и сродство), стамбеној потреби, стажу осигурања и стажу с увећаним трајањем и оствареним накнадама.
Осим података из става 1. овог члана, евиденције о служби цивилних лица на служби у Војсци Србије садрже и податке о: припадности служби; занимању пре пријема у службу; завршеним школама и усавршавањима – постигнут успех и трајање; распореду на формацијска места; местима службовања; називима јединица, односно установа у којима је службовало током службе односно у којој је на служби; службеним оценама; одликовањима и стимулативним мерама; дисциплинским мерама и казнама; оцени здравствене способности за рад; супружнику, деци и усвојеницима (презиме, име једног од родитеља и име, јединствени матични број грађана и сродство), стамбеној потреби, стажу осигурања и стажу с увећаним трајањем и оствареним накнадама.
Врсте докумената који се воде у евиденцијама из става 1. овог члана, начин вођења евиденција, као и начин прикупљања, обраде, коришћења и заштите података из тих евиденција прописује министар одбране.
Евиденције које садрже податке о ученицима и кадетима војношколских установа уређују се посебним законом.
ДЕО ДРУГИ
СЛУЖБА У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ
Глава II
Попуна Војске Србије
1. Основне одредбеЧлан 32.
Држављани Републике Србије ступају у Војску Србије на основу акта овлашћених органа о упућивању у Војску Србије по основу војне обавезе или на основу акта о пријему у војну службу.
Држављани Републике Србије ступају у Војску Србије и на основу акта о пријему у војношколску установу ради школовања за војне дужности, односно на друго стручно оспособљавање за официре и подофицире.
Члан 33.
Команде, јединице и установе Војске Србије попуњавају се људством сталног и резервног састава, материјалним средствима из ратне резерве и материјалним средствима из пописа за потребе Војске Србије, по плановима попуне.
За време ратног стања или ванредног стања, Војска Србије се може попуњавати и добровољцима.
Добровољцима, у смислу става 2. овог члана, сматрају се лица која не подлежу војној обавези, као и војни обвезници који немају ратни распоред.
У погледу права и дужности, добровољци се изједначавају с војним лицима.
Члан 34.
Министар одбране или лице које он овласти упућује у Војску Србије професионална војна лица, распоређена и постављена на формацијска места ван Војске Србије за чијом службом ван Војске Србије је престала потреба.
Члан 35.
Попуну команди, јединица и установа војним обвезницима, према добијеним бројним распоредима војних обвезника и материјалних средстава из пописа, припрема надлежни орган, у складу са утврђеним критеријумима и приоритетима попуне.
2. МобилизацијаЧлан 36.
Мобилизацијом Војска Србије из мирнодопске организације и стања прелази на ратну организацију и стање приправности за извршење мисија и задатака.
Мобилизација по обиму може бити општа и делимична, а саопштава се јавним оглашавањем и појединачним позивом.
Члан 37.
Општа мобилизација обухвата све, а делимична потребан део команди, јединица и установа Војске Србије као и материјална средства потребна за извршење мисија и задатака.
Мобилизација се спроводи по Плану мобилизације Војске Србије.
Члан 38.
Делимична мобилизација Војске Србије може се наредити и ради: провере спремности за извршење мобилизације, извођења планираних вежби и контрола организовања припрема за одбрану.
Мобилизацију из става 1. овог члана наређује старешина на командној дужности кога овласти Председник Републике.
3. Пријем у професионалну војну службуЧлан 39.
За професионално војно лице може бити примљен држављанин Републике Србије који испуњава следеће опште услове:
1) да је пунолетан;
2) да је здравствено и психофизички способан за службу у Војсци Србије;
3) да има прописано образовање;
4) да му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа;
5) да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци;
6) да није старији од 30 година ако се прима у својству професионалног војника;
7) да није старији од 35 година ако се прима у својству подофицира, односно 40 година ако се прима у својству официра;
8) да је безбедносно проверен и да нема безбедносних сметњи за пријем у професионалну војну службу, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносне провере у Министарству одбране;
9) да је одслужио војни рок са оружјем.
Професионална војна лица примају се у службу према потреби службе, на радна места прописана формацијом.
Акт о пријему у професионалну војну службу лица које не испуњава услове из става 1. овог члана ништав је.
Члан 40.
Професионално војно лице постаје се даном ступања у службу – на основу акта надлежног органа, односно уговора.
Кадет војне високошколске установе који испуњава услове из члана 39. став 1. тач. 2), 5) и 8) овог закона завршетком школовања прима се у професионалну војну службу и производи у чин потпоручника и од тог дана постаје официр.
Влада уређује начин и услове пријема у професионалну војну службу, на предлог министра одбране.
Члан 41.
Подофицир који је стекао високо војно образовање са даном завршетка школовања производи се у чин потпоручника и од тог дана постаје официр.
Подофицир који је стекао одговарајуће високо образовање може се произвести у чин потпоручника под условима и на начин који пропише Влада, на предлог министра одбране.
Члан 42.
Држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за пријем у професионалну војну службу може бити примљен у службу у Војсци Србије, ради попуне команди, јединица и установа Војске Србије на одређено време до три године.
Уговором о раду на одређено време утврђују се чин, дужност, место службовања и трајање службе, а могу се уређивати и друга права и обавезе.
Уговор о раду на одређено време закључује се на временски период до три године и може се обнављати, с тим да важност последњег уговора истиче крајем године у којој професионални војник навршава 40 година живота, а официр, односно подофицир навршава 45 година живота.
Изузетно од одредбе става 3. овог члана, а по одлуци министра одбране, уговор о раду на одређено време лицима на појединим формацијским местима или одређених специјалности истиче крајем године у којој навршавају 50 година живота.
Министар одбране, на предлог начелника Генералштаба уређује друго стручно оспособљавање за официра и подофицира из става 2. овог члана.
Члан 43.
На лица примљена у професионалну војну службу на одређено време не односе се одредбе овог закона о унапређивању официра и подофицира.
Лице коме престане професионална војна служба на одређено време може бити произведено у чин резервног официра, односно резервног подофицира који је имало за време те службе, ако је имало повољну оцену у служби.
Члан 44.
У својству професионалног војника, у службу у Војсци Србије прима се лице на одређено време, под условом да поред општих услова за пријем у професионалну војну службу испуњава и посебне услове.
Члан 45.
На службу у Војсци Србије у својству професионалног војног лица могу се, независно од прописаних услова у погледу година живота, уколико потребе службе захтевају, без јавног конкурса примити цивилно лице на служби у Војсци Србије и државни службеник и намештеник запослени у Министарству одбране.
Ако потребе службе захтевају, на службу у Војсци Србије у својству цивилног лица на служби у Војсци Србије без јавног конкурса може се примити официр, подофицир, професионални војник који је у радном односу на одређено време провео најмање девет година без прекида и државни службеник и намештеник запослен у Министарству одбране.
Уколико потребе службе захтевају на службу у Министарству одбране у својству државног службеника, односно намештеника може се без конкурса примити професионално војно лице и цивилно лице на служби у Војсци Србије.
Влада, на предлог министра одбране, уређује услове и поступак пријема у службу лица из ст. 1. до 3. овог члана.
4. Превођење у други род, односно службуЧлан 46.
Официр, односно подофицир, по захтеву или уз пристанак, може бити преведен из једног рода или службе у други род или службу ако има стручну спрему за род односно службу у коју се преводи и ако потребе попуне то захтевају.
Услове и начин превођења из става 1. овог члана прописује министар одбране.
Глава III
Посебна овлашћења и дужности војних лица
1. Опште одредбеЧлан 47.
Војна лица имају право да у складу с правилима службе носе и употребљавају ватрено оружје.
У вршењу борбених задатака, војна лица употребљавају ватрено и друго оружје према правилима о употреби силе.
Члан 48.
Војна лица су обавезна да носе униформу у складу са правилима службе.
Председник Републике, на предлог министра одбране, уређује изглед војне униформе и ознаке чинова.
Забрањено је ношење војне униформе са ознакама чинова лицима која не врше војну службу, осим по посебном одобрењу министра одбране.
Члан 49.
Професионални припадник Војске Србије је дужан да путовање у иностранство пријави претпостављеном.
Министар одбране уређује услове под којима професионални припадник Војске Србије и војник на служењу војног рока путују у иностранство.
Члан 50.
Војно лице може примити и носити одликовање стране државе, односно међународне организације по одобрењу председника Републике.
Захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана доставља се преко Министарства одбране.
Војно лице може постати члан страног стручног удружења или међународне организације, уз сагласност министра одбране или лица које он овласти.