Gerhard Barkhorn, general potpukovnik

[Rade]

Gerhard „Gerd“ Barkhorn (nem. Gerhard Barkhorn), general potpukovnik nemačkog ratnog vazduhoplovstva, drugi najuspešniji vazdušni as.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Barkhorn je rođen 20. marta 1919. u Kenigsbergu, današnjem Kalinjingradu. Nemačkom ratnom vazduhoplovstvu se priključio 1937. kao kadet, a marta naredne godine je započeo letačku obuku. Početkom 1940, nakon završetka obuke, u činu poručnika dobija postavljenje u Jagdgeschwader 2 Richthofen, jedinici sa tradicijom iz Prvog svetskog rata.

U prve misije leti lovcem Messerschmitt Bf 109E iznad Belgije i Francuske tokom napada nemačkih snaga na Francusku, a kasnije leti i nad južnom Engleskom u bici za Britaniju. Prvog dana avgusta 1940. prekomandovan je u 6./Jagdgeschwader 52 (JG 52). U prvih dvadesetak letova nije uspeo da obori ni jedan avion. Štaviše, 29. oktobra je oboren iznad Lamanša. Uskoro nakon obaranja biva odlikovan Gvozdenim krstom prvog reda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Bf 109 sa Barkhornovim ličnim oznakama

JG 52 je 1941. prebazirala na istok i učestvovala u operaciji Barbarosa. Prvu vazdušnu pobedu odnosi 2. jula, leteći u svojoj 120. misiji, kada je oborio sovjetski bombarder DB-3. Do novembra dostiže cifru od 10 vazdušnih pobeda, a sredinom istog meseca biva unapređen u čin poručnika.

21. maja 1942. Barkhorn postaje komandir 4./JG 52. Nastavlja da obara neprijateljske avione, a 19. jula postiže i svoj rekord – oborivši šest aviona u jednom danu. Tokom jula 1942. je oborio 30 sovjetskih aviona. Pred kraj jula biva ranjen, što ga do oktobra drži van kokpita. Krajem avgusta za obaranje 59 aviona biva odlikovan Viteškim krstom. Letenju se vraća početkom oktobra. Do 19. decembra postiže svoju 101. vazdušnu pobedu. 105. pobedu odnosi 9. januara 1942. Među njegovim žrtvama su se našli i poručnik Vasiljev, kao i heroj Sovjetskog Saveza potpukovnik Lev Šestakov iz 236. lovačkog puka. Barkhorn je mitraljirao njihove lovce Jak-1 sve dok se nisu zapalili. Oba pilota su preživela obaranje. 11. januara 1943. je Viteškom krstu dodao Hrastovo lišće.

Početkom septembra 1943. Barkhorn, sada kapetan, obara drugog heroja Sovjetskog Saveza i vazdušnog asa – Nikolaja Klepikova. 200. pobedu odnosi 30. novembra 1943. Glavna nemačka vazduhoplovna jedinica koja je podržavala dejstva na Krimu i Kubanu bila je Barkhornova II./JG 52, koja je od decembra 1943. do februara 1944. oborila 350 aviona, od kojih samo Barkhorn pedeset. Barkhorn polovinom februara postiže svoju 250. vazdušnu pobedu, što je Sovjete nateralo da mu ucene glavu. Septembra je oborio još 15, novembra 23 i decembra 28 aviona, od čega je sedam aviona oborio samo 28. decembra.

Barkhorn je 2. marta 1944. Viteškom krstu dodao i mačeve. U čin majora biva unapređen 1. maja 1944. U međuvremenu je stigao da kumuje na venčanju svog kolege, lovačkog asa  Eriha Hartmana. Sovjeti ga obaraju poslednjeg dana maja. Na svom šestom avio poletanju, Barkhorn uočava sovjetske bombardere, ali ne i njihovu lovačku zaštitu. Sovjetski P-39 teško oštećuje Barkhornov Bf 109G-6. Uprkos ranama u desnom ramenu i nozi, Barkhorn uspeva da prinudno sleti iza linija sopstvenih snaga. Ostaje u bolnici naredna četiri meseca. Neki izvori govore da ga je oborio sam sovjetski as Pokriškin, što pak ne može biti tačno, jer je Pokriškin tog dana bio daleko izvan tog rejona. Po povratku sa lečenja, Barkhorn će izvesno vreme osećati anksioznost i nelagodnost pri ulasku u kokpit i letenju, čak i unutar sopstvene formacije. Ovo stanje će potrajati nekoliko nedelja.

14. novembra Barkhorn odnosi i 275. vazdušnu pobedu. U narednih par nedelja obara još 26 aviona, odnevši time i svoju poslednju 301. vazdušnu pobedu, 5. januara 1945.

Sredinom januara 1945. Barkhorn biva premešten u Jagdgeschwader 6 (JG 6), kao komandant ove jedinice. Ova jedinica je bila namenjena odbrani Rajha, naoružana avionima Focke-Wulf Fw 190D. Jedinica JG 6 je bila popunjena uglavnom mladim pilotima i pilotima koji su leteli na Bf-110. Barkhorn nije dugo ostao na ovom položaju, jer je morao da usled velikih fizičkih i psihičkih opterećenja ode na lečenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] FW 190D sa Barkhornovim ličnim oznakama

Nakon izlaska iz bolnice, Galand ga poziva da se pridruži elitnoj jedinici nemačkog ratnog vazduhoplovstva – Jagdverband 44 (JV 44), naoružanoj mlaznim avionima Messerschmitt Me 262. Barkhorn će letenje na mlaznim avionima iznad Zapadnog fronta smatrati teškim; neće postići ni jednu vazdušnu pobedu. 21. aprila 1945. će leteti svoju 1104, ujedno i poslednju misiju. Jedan od motora se zapalio tokom prilaska formaciji bombardera, a sam je napadnut od strane američih lovaca P-51. Barkhorn uspeva da spusti svoj zapaljeni avion, uz povredu na vratu izazvane poklopcem kabine koji je otvorio pred sletanje. U zarobljeništvo pada dok je ležao u bolnici, da bi iz zarobljeništva bio oslobođen septembra 1945.

Od 301 oborenih aviona, Barkhorn je oborio 110 Jakovljeva, 87 Lavočkina, 21 Iljušina i 12 srednjih bombardera – dvomotoraca. Oboren je devet, a ranjen tri puta.

Nakon rata, Barkhorn se priključuje ratnom vazduhoplovstvu Zapadne Nemačke. Napredovaće do mesta komandanta Jagdbombergeschwader 31 (JaboG 31) Boelcke. Kasnije će službovati u tripartitnoj probnoj eskadrili, u kojoj su se nalazili američki, britanski i nemački piloti. Penzionisan je 1976. u činu general potpukovnika.

Preminuo je usled povreda zadobijenih u automobilskoj nesreći 6. januara 1983.