08.12.2011
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На данашњи дан пре тачно 20 година у једној малој држави на Балкану која је увелико мирисала на крв и на барут, један велики клуб је и у светским размерама добио потврду да је најбољи на планети. Тог хладног 8. децембра 1991. године читава Србија широм раширених очију гледала је рано изјутра према Земљи излазећег сунца, у чијем је главном граду, Токију, Црвена звезда играла, касније ће се испоставити последње финале Интерконтиненталног купа чији је један од учесника тим из источног дела Европе.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Екипа, прилично измењена у односу на ону која се попела на врх Старог континента неколико месеци раније у Барију, изашла је на мегдан прваку Јужне Америке, чилеанском тиму Коло-Коло. Пун национални стадион у Токију до кога су стигли и бројни навијачи црвено-белих, после завршетка утакмице поклонио се изабраницима Владице Поповића и новим светским шампионима, Црвеној звезди, која је своју демонстрацију силе над Чилеанцима крунисала са три лепа гола, и убедљиво славила (3:0).
...Већ на почетку утакмице из очију и из срца наших првотимаца куљао је инат, тај највећи српски бренд, који је уз примесе великог професионализма, жеље и најпосле неспорног знања резултирао вођством на истеку 20. минута. Савићевић, тај често током каријере неправедно оспоравани маестро, протурио је дијагоналу до Владимира Југовића који резантним ударцем погађа мрежу противника и симболично потврђује тезу по којој снови о којима свакодневно маштате и о чијем испуњењу тежите свим срцем, постају стварност. И искључење "Генија" није нас омело на путу до циља. Уздигнутих руку голове су у другом полувремену прослављали Панчев и поново Југовић, да би се по завршетку меча све руке, срца, жеље и снови грађана Србије нашле у пехару намењеном светском клупском прваку кога је подигао Илија Најдоски.
Данас, две деценије након што смо исписали најлепшу страницу клупске историје, победе из Барија и Токија делују миљама далеко, што доприноси томе да боље схватимо њихову величину. Захваљујући Црвеној звезди, било где у свету када кажете Ред Стар, Роте Штерн, Краснаја звезда, Стела роса, Естрела роха, сви ће знати да долазите из земље европског и светског шампиона. Само злуради могу с ниподаштавањем да гледају на ово остварење нашег тима, јер за разлику од Лондона, Москве, Париза, Рима, Атине и осталих престоница старог континента у главном граду Србије, у улици Љутице Богдана 1а, станују највреднији експонати фудбалске игре.
Јунаци, који су под командом Владице Поповића изашли на терен националног стадиона у Токију и покорили свет су: Звонко Милојевић, Душко Радиновић, Горан Василијевић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Милорад Ратковић, Влада Стошић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић и Синиша Михајловић.
Извор:
http://www.crvenazvezdafk.com
