65. godina od konferencije na Jalti

[Dreadnought]

Jaltska konferencija – šansa da se rat isključi iz života čovečanstva


03.02.2010

Pre 65 godina, 4. februara 1945. godine, otvoreno je prvo plenarno zasedanje Jaltske konferencije. U njoj su učestvovali lideri zemalja učesnica antihitlerovske koalicije – Josif Staljin, Vinston Čerčil i Franklin Delano Ruzvelt.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U narednih 8 dana strane su uspele da postignu sporazum o konačnom planu razbijanja nacističke Nemačke, kao i o zonama kontrole i uticaja u posleratnom svetu. Izrađen je princip nepovredivosti uspostavljenih granica. Dogovorena su nova pravila igre, uz odluku da će u ulozi arbitra sa očuvanje mira nadalje istupati nova međunarodna struktura – Organizacija Ujedinjenih Nacija.

Livadijski dvorac, koji se belio od inkermanskom kamena, veličnastveni park, iz kojeg se otvara pogled na Crno more, ulivali su osećaj smirenosti. Ovde je dobro bilo razmišljati o dugoočekivanom miru, koji su tako čekali narodi, izmučeni za godine teškog rata.

Oštećena nemačka tehnika, preostala posle nedavnih bitaka na ivici puta u Jaltu, vidljivo je ubeđivala predstavnike američke i engleske delegacije koji su stigli na Krimsku konferenciju, u moć Sovjetske Armije u ofanzivi. Između ostalog, do 45. godine mnogi u svetu su već verovali u njenu nepobedivost. Cifre i činjenice, koje su o tome svedočile, bile su takođe ubedljive. Do kraja 1944. godine na Istočnom frontu se istovremeno borilo preko 200 neprijateljskih divizija, tačnije deset puta više nego što se tada suprotstavljalo američkim i engleskim trupama. I što je posebno ostavljalo utisak – u trenutku predstojećeg susreta sovjetske trupe su se nalazile 60 kilometara od Berlina, a saveznici na 500 kilometara.

Odluke konferencije u Jalti nisu bile primljene jednoznačno. I danas mišljenja o njoj, o njenom značaju za sudbinu planete, često bivaju dijametralno suprotna. Tim povodom postavlja se pitanje: šta bi se desilo sa Evropom i svetom da lideri velike trojke nisu postigli sporazum u Jalti? Odgovara doktor istorijskih nauka, profesor Vladimir Zorin.

Istorija ne zna za potencijal. Ali ja mislim da nije bilo sporazuma u Jalti, kao prvo, rat se ne bi završio u maju 45. Kao drugo, čitava Evropa bi ležala u ruševinama. Ne bi bilo UN. Ali najvažnije, ne bi se okončalo sa nacizmom i ne bi bilo Nirnberga. Zato je značaj konferecnije u Jalti izuzetno velik, pošto je ona dala najdužni mir u Evropi. Evropa danas cveta. I u tome je velika zasluga zemalja antihitlerovske koalicije i SSSR.

Hladni rat, koji je započeo ubrzo posle Pobede, nije bio posledica odluka donetih u Jalti. Vernost ovim dogovorima mogla je da bude šansa da se isključi svaki rat iz života čovečanstva, što u punoj meri nismo uspeli da iskoristimo do dana današnjeg.


Izvor: Glas Rusije