Devetog marta 1974 Hiro Onoda iz Obaveštajne službe Imperijalne Armije Japana se predao nakon skoro 30 godina skrivanja po filipinskim ostrvima.
Decembra 1944 Onoda koji je bio elitni komandos, poslat je na filipinska ostrva sa zadatkom da prikupi informacije o neprijatelju i započne gerilsko ratovanje. Pisle nekoliko meseci ostrvo je zauzeto od strane američke vojske a Onoda se sa tri svoja vojnika povlači u džungle.
1959. je proglašen mrtvim al je nakon određenih incidenata počelo da se veruje u suprotno i Onoda postaje slavan pošto su lokalno stanovništo i policija počeli da pričaju legende o njemu.
Iako su mnogi pokušavali da ga ubede da se preda ostavljajući mu novine, pisma, čak su mu se i prijatelji i rođaci obraćali preko razglasa, Hiro Onoda je jednostavno odbijao da poveruje da je rat završen.
Kada je dobijao informacije o misji njegov starešina mu je rekao : 'U potpunosti ti je zabranjeno da umreš od svoje ruke. Možda će nam trebati tri godine, možda pet ali jednog dana ćemo doći po tebe. Do tada, dokle god imaš i jednog vojnika moraš da ga vodiš. Možda ćaš morati da živiš na kokosima. Ako dođe do toga - živi na kokosima. Ni pod kojim uslovima nemoj da se predaš'.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Stanovništvo je bilo uplašeno jer je Onoda zajedno sa svojim ljudima krao rižu, odeću, ponekad krave a ponekad su čak i palili letinu ljudima. Tokom svog gerilskog ratovanja ubio je 30 i ranio oko 100 ljudi.
U februaru 1974, dve godine pošto mu je poslednji vojnik poginuo u sukobu sa policijom (druga dvojica su se predala 50-ih), Onoda stupa u kontakt sa mladim japanskim putnikom, Noiro Suzuki, koji je pošao da ga traži. Ubrzo se Suzuki sprijateljuje sa Onodom, objašnjava mu da je rat gotov a Onoda mu govori da će pristati da se preda samo ako dobije naređenje od svojih komandira.
Suzuki se vratio u japan da pronađe njeve komandire. Uspeo je da nađe jednog od njih koji je već davno penzionisan i koji je pristao da ide s njim na Filipine nebi li ubedio Onodu da se preda. 9. Marta. 1974. pronalaze Onodu sa sve uniformom, mačem, Arisaka puškom, municijom i nešto granata (sve je bilo u odličnom stanju). Saslušao je naređenja i mirno se predao.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
E sad dolazi posebno zanimljv deo.
Kada se predao Onoda je imao 52 godine i bio je savršenog zdravlja. Tvrdio je da je tokom svog zadatka samo jednom bio bolestan. Stalno je pratio svoju temeraturu tela i ustanovio je da kad god jede meso temperatura mu raste a kad god pije kokosovo mleko temperatura mu opada pa je svoju ishranu prilagodio tome. Još jedna zanimljiva činjenica je da uopšte nije imao kvarnih zuba pošto je trljao zube vlaknima sa plaminog drveća.
Onoda je od filipinski vlasti dobio pomilovanje za svoje 'nestašluke', vratio se u japan ali se nikako nije mogao privići modernom japanskom životu. Umesto toga preselio se u Brazil gde je postao stočar i oženio se. U Japan se vrato 1984 pošto je pročitao u novinama da je student ubio svoje roditelje pošto nije mogao da se upiše na fakultet. Onoda je ovo doživao kao slabost Japanaca i odlučio je da osnuje kamp-školu.
1996. se vratio na ostrvo Lubang na kome se krio i donirao je 10000 dolara lokalnim školama.
Citat iz njegove knjige: Svakog minuta, svakoga dana, 30 godina, ja sam služio svojoj zemlji. Nikada se za to vreme nisam zapitao da li je dobro ili loše za mene kao individuu
Izvor:
muza-chan
