Tenk Leopard 2 MBT

[rotring]

Ovaj tenak je na visokoj ceni kod vecine zemalja, u prilog tome ide i to sto se veoma fino prodaje gotovo svuda. Razlozi za to su visestruki. Najvazniji razlog jeste stalan rad na tenku, malo malo pa evo neka verzija toboze mnogo bolja od prethodne, da se covek zapita kako je mogao da vozi i da puca iz dotadasnje krsine. Marketing oko ovog tenka je zaista na najvisem nivou. I nikako ne smemo zaboraviti danas jednu veoma cudnu stvar za vojna sredstva a to je dizajn. Svabe siju sve po pitanju toga.
Posle sve ovoga navedeno prosto niko vise i ne pita za  meteo senzor.

[Bozo13]

Mislim da Leo 2 ima SUV barem na nivoju ostalih modernih tenkova, tako da se ne treba sramiti.

Fire control
The standard fire control system found on the Leopard 2 is the German EMES 15 fire control system with a dual magnification stabilized primary sight. The primary sight has an integrated Neodymium Yttrium Aluminium Garnet (Nd:YAG) solid state laser rangefinder and a 120 element cadmium mercury telluride, CdHgTe (also known as CMT) Zeiss thermal sight which are both linked to the tank's fire control computer. A backup 8x auxiliary telescope FERO-Z18 is mounted coaxially for the gunner. The commander has an independent periscope, the Rheinmetall/Zeiss PERI-R 17 A2. The PERI-R 17 A2 is a stabilised panoramic periscope sight designed for day / night observation and target identification, and it provides an all round view with a traverse of 360°. The thermal image from the commander's periscope is displayed on a monitor inside the tank. Initial production tanks were not equipped with a thermal sight, due to the sight being not ready, and instead temporarily substituted the PZB 200 low light TV system (LLLTV).
The fire control suite is capable of providing up to three range values in four seconds. The range data is transmitted to the fire control computer and is used to calculate the firing solution. Also, because the laser rangefinder is integrated into the gunner's primary sight, the gunner is able to read the digital range measurement directly. The maximum range of the laser rangefinder is just less than 10,000 m with a measuring accuracy to within 20 m at this range. The combined system allows the Leopard 2 to engage moving targets at ranges of up to 5,000 meters whilst itself being on the move over rough terrain.

[rotring]

The maximum range of the laser rangefinder is just less than 10,000 m with a measuring accuracy to within 20 m at this range. The combined system allows the Leopard 2 to engage moving targets at ranges of up to 5,000 meters whilst itself being on the move over rough terrain.

Na 2500m fabricka greska od laserskog daljinomera iznosi svega 2.5m! Na to se dodaju greske usled nemanja senzora meteo uslova sto znaci + greska pri gadjanju, zatim veoma male, reda velicine ne stepana uglovnog nego minuta uglovnog u polozaju topa/kupole/nisanske sprave znaci + greska pri gadjenju, zatim ostecenja cevi, nezagrejanosti cevi.....++++++
Ovaj tenk moze da pogodi tenk klase T jedino zboka ili nekom ludom srecom od napred na nekih maks 1500m i to sve pri idealnim vremenskim uslovima....nekim drugim, trecim projektilom.

[Pera]

Evo malo zanimacije oko nišana:

EMES 15

FERO Z18

PERI R17

Edit: (PERI - ne meni)

[Bozo13]

Na 2500m fabricka greska od laserskog daljinomera iznosi svega 2.5m!

Može biti, ali razlika u grešci prilikom očitavanja daljine 0,1% ili 0,2% nije toliko bitna, da bi se oko toga pričalo. Recimo podatki, u tablici gađanja za haubice su definirani na 100 m, znači na 10000 m gađaš sa istim daljinarom kao na 9980 m ili 10020 m.

Na to se dodaju greske usled nemanja senzora meteo uslova sto znaci + greska pri gadjanju, zatim veoma male, reda velicine ne stepana uglovnog nego minuta uglovnog u polozaju topa/kupole/nisanske sprave znaci + greska pri gadjenju, zatim ostecenja cevi, nezagrejanosti cevi.....++++++

To isto važi i za tenkove T-72.


Istina, greške se zbrajaju. Da bi se dobilo pogodak u cilj, potrebno je smanjiti grešku svakog elementa na minimum. Tu se broji i kvaliteta materjala (cevi, itd). Dodatki, koje ima Leo2 (termalna kamera, muzzle reference system) M 84 nema, ali ima meteo senzor.

Po mom mišljenju, u vreme kada je M84 došao, imao je SUV na nivoju najboljih svetskih rešenja. Ali od tada do danas, Leo 2, M1 Abrams doživeli su par puta nadgradnju, koja jim je povečala sposobnosti, dok je M84 ostao na početku. Nažalost.

LPB

[rotring]

Porediti tenkovske topove i haubice nije bas zahvalno....prvi dejstvuju neposrednom vatrom dok haubica posredno tkz. kosim hicom. Elementi gadjanja se bitno razlikuju.

Da top ne isprati nisansku spravu i/ili dodje do skretanja projektila usled uticajnih faktora za svega 0.2 stepena u horizontalnoj ravni, greska na cilju daljine 2000m iznosi priblizno 7 m! To je ceo tenk M84 gledano zboka. Greska se uvek javlja u obe ravni.

Sto se tice nisanskih sprava prica donekle ovako glasi, leo2 nema m.senzor ali ima uredjaj za merenje krivljenja cevi koji takodje utice na preciznost....dok je prica za M84 totalno suprotna. U novoj verziji M84ab1/abs tenk je dobio taj uredjaj, i time je celina zaokruzena.
Bila bi interesantna tema idealan tenkovski SUV/nisanska sprava.

[Bozo13]

Porediti tenkovske topove i haubice nije bas zahvalno....prvi dejstvuju neposrednom vatrom dok haubica posredno tkz. kosim hicom. Elementi gadjanja se bitno razlikuju.

Ne razumem, ako možeš objasni.
Koliko znam, za svaki top postoje tablice gađanja, istotako i za MB i haubicu, čak i za rakete postoje haubice gađanja. Jedina razlika je, dali se podatki dobiju preko računarskog odelenja ili direktnim gledanjem cilja. Uvek se zauzima daljinu gađanja u hiljdaditima.

Da top ne isprati nisansku spravu i/ili dodje do skretanja projektila usled uticajnih faktora za svega 0.2 stepena u horizontalnoj ravni, greska na cilju daljine 2000m iznosi priblizno 7 m! To je ceo tenk M84 gledano zboka. Greska se uvek javlja u obe ravni.

Govorio sam o razliki daljine gađanja. Ako bi trebala veča tačnost od 0,2%, mislim da bi se i uradila.

Sto se tice nisanskih sprava prica donekle ovako glasi, leo2 nema m.senzor ali ima uredjaj za merenje krivljenja cevi koji takodje utice na preciznost....dok je prica za M84 totalno suprotna. U novoj verziji M84ab1/abs tenk je dobio taj uredjaj, i time je celina zaokruzena.
Bila bi interesantna tema idealan tenkovski SUV/nisanska sprava.

Razlika je u tome, što je to oprema svih Leo 2, a M84ab1 je samo prototip.

Da se razumemo, obožavam M84, ali ipak, treba biti realan.

LPB

[rotring]

Ne razumem, ako možeš objasni.
Koliko znam, za svaki top postoje tablice gađanja, istotako i za MB i haubicu, čak i za rakete postoje haubice gađanja. Jedina razlika je, dali se podatki dobiju preko računarskog odelenja ili direktnim gledanjem cilja. Uvek se zauzima daljinu gađanja u hiljdaditima.

Naravno da postoje artiljerijske tablice gadjanja, i u tim tablicama za artiljeriju nije mnogo bitno da li je granata pala na "9980 m ili 10020 m". Za tenk nema te tolerancije, niti je potreban taj domet. Projektil iz topa izlazi horizontalnom putanjom (horizontalni hitac) dok kod haubica, mb taj hitac jeste kosi hitac. Ako se potrebni elementi za precizno gadjanje u artiljeriji traze pod uticajem svih negativnih faktora, temperatura/vazdusni pritisak/pravac i brzina vetra a isti podaci se traze i za tenkovski top i jos mnogo drugih podataka a dejstvuje se na mnogo kracim daljinama preciznost se namece kao veoma bitna karakteristika tenka.

Neimanje senzora meteoroloskih uslova kod leoparda moze se jedino opravdati samim topom, naime top na leopardu je tkz. visoko pritisni top (veca zapremina barutnog punjenja) i brzina projektila na ustima cevi je veca nego kod npr. topa tenka m84 ciji top pripada klasi srednje pritisnih.
Za projektile vece pocetne brzine i na kracim daljinama dejstvovanja meteo uslovi uticu ali u manjoj meri nego kod artiljerije cije granate putuju dugo, na vecim visinama i daljinama ili kod tenkovskih topova cija je pocetna brzina projektila niza.

Sto se tice onih 0.2 stepena, taj primer sam naveo plasticno odnosno da se vidi kako taj mali ugao ustvari jeste ogroman i predstavlja ogromnu gresku. Greske su znatno manje kod topova tenkova ali takva greska kod haubica i mb gotovo se i ne smatra greskom jer se cilj i sa vecom greskom nalazi u zoni unistenja.

"Da se razumemo, obožavam M84, ali ipak, treba biti realan."

Realno gledano...nikakve veze nisam poslacio izmedju m84 i leoparda vec je poredjenje poteklo od Vas postovani Bozo. Sve sto sam napisao je slika bilo kod tenka, nebitno kojeg i cijeg.
Mi i nemamo sukob misljenja vec samo malo drugacije posmatramo stvar, sto bi rekli nijanse istog.
Leopard kao tenk jeste uspeo jer onaj koji ga je projektovao je ispunio zahteve koji su pred njega stavljeni, ali kao i bilo sta drugo napravljen je kompromisom izmedju njegovih trazenih karakteristika. ALI, nemojmo zaboraviti da je leo koncipiran kao defanzivni tenk i da je koncepcijski totalno suprotan od svojih "suparnika".

[Pera]

Mala dopuna na iznad navedeno...

U bitkama u vidnom polju od suštinskog značaja je pogodak prvim projektilom na što većoj daljini. Takvom pravilu podležu tenkovi i protivtenkovska artiljerija. Za posadu i jedinicu to znači život ili smrt, tj pobedu ili poraz. Ne postoji mogućnost ručne korekture vatre, zato što vremena nema dovoljno. Često se gađa na osećaj i iskustvo (ako nema SUV-a). Sekunde dele život od smrti. Zato i jeste suština u tome da SUV odradi taj posao.

Posrednim gađanjem artiljerisko sredstvo nije direktno ugroženo, tako da se može vršiti korektura vatre. Ima lufta od nekoliko minuta da se izvrši gađanje zajedno sa korekturom, raspremi oprema i bežanija. U slučaju samohodne artiljerije to je još ležernije.

[Trifko]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/ftoVdhSL8cY?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[rotring]

Bas lepo sto su svabe citale sta smo ovde pisali....i resile da naprave tenk. Ovaj fotosop tenk je dobio i meteo senzor i odmah je postao tenk nove "generacije".

[Trifko]

@Rotring ne bih da te razocaram ali mislim da je ovo Turska modifikacija. Ipak nas nisu svabe pratile 

[rotring]

A jel!? A ko im radi tu modifikaciju?

[Trifko]

A jel!? A ko im radi tu modifikaciju?

http://www.aselsan.com.tr/

E sada cije dijelove i sklopove ugradjuju ne bih ti znao reci.

[rotring]

E sada cije dijelove i sklopove ugradjuju ne bih ti znao reci.

Nemci...ne turci, narucena modifikacija. Delovi, instrumenti, sve made in Germany....for ...made in Turkey.