Francuski brodski topovi kalibra 100 mm

[Rade]

Moderni francuski brodski topovi kalibra 100 mm su univerzalni brodski topovi namenjeni za gadjanje površinskih ciljeva, ciljeva u vazduhu i na kopnu, sa visokom brzinom paljbe. Nalazi se u naoružanju većine francuskih brodova.
Na kraju Drugog svetskog rata, francuska mornarica je bila naoružana topovima raznih kalibara, od kojih je većina bila zastarela. 1953 godine, pod vodjstvom inžinjera firme Tonnele, raspisani su taktičko tehnički zahtevi za novi top za potrebe mornarice. Top je namenjen za protivvazdušnu zaštitu brodova, protivbrodsku borbu i gadjanje ciljeva na kopnu.
Prvi iz izradjene familije topova, “model 53”, testiran je na eskortnom brodu Le Brestois 1958. godine i na eskortnom brodu Victor Schoelcher 1961. godine.

Najčešća verzija topa, model 68, je potpuno automatizovan. Posada topa je dvočlana:
- artiljerac, smešten levo od topa, koristi palicu za usmeravanje topa, odredjivanje daljine do cilja i nišanjenje,
- osmatrač, koji kontroliše monitore iza kupole.
Municija se nalazi ispod topa i doprema se liftom kojim rukuju dva operatera. Fleksibilna cev omogućava punjenje topa nezavisno od položaja cevi. Granata se ubacuje automatski, dok se čaura opaljene granate izbacuje kroz vratanca na prednjoj strani kupole. Hladjenje topa je vodom, koja cirkuliše u košuljici oko cevi i ubrizgava se nakon svakog opaljenja.

Kupola se može upotrebljavati u tri modusa:
- telekomandno, glavnim računarom iz brodskog operativnog centra,
- telekomandno, sa sekundarnog računara, i
- manualno, palicom levo od topa (sem kod verzije 100TR)
Usmeravanje u cilj se vrši pomoću dva elektromotora, jedan za pokretanje topa po elevaciji a drugi po azimutu. Postoji mogućnost i ručnog pokretanja u slučaju otkaza elektropokretanja.
Kako je uglavnom ugradjen na pramcu broda, top je izložen talasima i velikoj vlažnosti. U cilju sprečavanja korozije i mehaničkih kvarova usled vlage, top se nalazi u vodonepropusnoj kupoli (sa gumenim zaptivačima na svim vratancima. Sama cev topa ima zaštitnik usta cevi od gume, kroz koji se u slučaju nužde može ispaliti granata. Vizir od pleksiglasa se koristi za manuelno rukovanje topom, inače je zatvoren čeličnim poklopcem.
Kupola i top kalibra 100 mm su do sada pretrpeli izvesne modifikacije:
- bolja rešenja automatizacije i povećanje brzine paljbe,
- korišćenje nove municije u cilju efikasnijeg gadjanja protivbrodskih raketa,
- modifikacije u smislu kompatibilnosti sa modernijim računarima i sistemima za upravljanje vatrom.

Primetne su tri verzije topa 100 mm:

model 53:
prva granata miora da se ubaci ručno, brzina gadjanja od 60 granata u minuti. Kontrola vattre je elektromehanička, sa dve stanice za ručno upravljanje u samoj kupoli,

model 64:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
direktni naslednik verzije modela 53, sa brzinom paljbe od 78 granata u minuti,

model 68:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
olakšana je kupola, mogućnost automatskog ubacivanja prve granate, ali je brzina paljbe redukovana na 60 granata u minuti. Ova verzija topa ima samo jednu stanicu za ručno upravljanje topom. Kasnije postoji i varijanta CADAM (Cadence Améliorée)  sa brzinom paljbe od 78 granata u minuti,

model 100TR:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
mehanički sličan modelu 68, ali sa stelt oklopom. Ugradjen je na stelt fregatama klase La Fayette). Manuelne kontrole topa su uklonjene u potpunosti.

Kompakt:
ova verzija je izvozna verzija. Izvežen je u Kinu, Maleziju, Portugaliju i saudijsku Arabiju. Lakši je od modela 68 (svega 19 tona uključujući i kupolu i municionu komoru)Kasnija, Mk 2 verzija, ima veću kadencu od 90 granata u minuti. Poseduje ograničavač paljbe na rafale ne veće od 6 granata.

Topovi 100 mm se koriste na većini brodova francuske ratne mornarice. Nosač aviona Šarl de Gol, sa raketama MBDA Aster kao jedinim oružjem za odbranu broda predstavlja izuzetak. Na fregatama Horizon CNGF se ugradjuje top Oto Melara kalibra 76 mm, tako da nije posve jasno da li postoji generalna tendencija napuštanja ovog kalibra, ili je to samo privremeni trend u naoružavanju brodova.

Kao izvozni projekat, topovi 100 mm se nalaze u naoružanju ratnih mornarica Belgije, Portugalije, Turske, Brazila, Saudijske Arabije, Tajvana …

[ZastavnikDjemo]

RM Brazila ne koristi topove 100 mm, a za nove francusko-italijanske fregate, namenjene podrsci operacijama na kopnu (FREMM AVT - action vers la terre) planira se uvodjenje topa 155 mm. Mozda i odustanu... Inace, top se pokazao kao odlican.

[Koja]

Interesantna je stvar da su ruski topovi 100mm usli u modernizaciju koja bi im omogucila da sluze i u CIWS ulozi. Za taj poduhvat morali su da izrade specijalne algoritme proracuna i odgovarajuce veze sa radarima. Takodje su morali da rade i nov tip granate. Zapravo rusi su primenili isti tip modifikacije koji je uveden na nove topove AK-176  jednocevce kalibra 76mm.Bilo bi zaista neobicno da Francuzi odustanu od ovog topa koji je mozda u klasi 100mm najbolji na svetu i mogao bi se modernizovati kao i ruski da sluzi kao CIWS.

[Bane]

Interesantna je stvar da su ruski topovi 100mm usli u modernizaciju koja bi im omogucila da sluze i u CIWS ulozi.

100 mm kao CIWS? O kojim topovima se radi?

[ZastavnikDjemo]

Interesantna je stvar da su ruski topovi 100mm usli u modernizaciju koja bi im omogucila da sluze i u CIWS ulozi. Za taj poduhvat morali su da izrade specijalne algoritme proracuna i odgovarajuce veze sa radarima. Takodje su morali da rade i nov tip granate. Zapravo rusi su primenili isti tip modifikacije koji je uveden na nove topove AK-176  jednocevce kalibra 76mm.Bilo bi zaista neobicno da Francuzi odustanu od ovog topa koji je mozda u klasi 100mm najbolji na svetu i mogao bi se modernizovati kao i ruski da sluzi kao CIWS.

Francuzi veliku nadu daju u PVO sistem "Aster-30", koji se na testiranjima pokazao kao izuzetno dobar,tako da su CIWS i zapostavili; naime, njihova je pretpostavka, da ce rakete i elektronski sistemi za ometanje postati glavni nosioci protivraketne odbrane u skorijoj buducnosti, tako da su paznju koncetrisali na dalekometnu protivraketnu odbranu. 

[Bane]

Francuzi veliku nadu daju u PVO sistem "Aster-30", koji se na testiranjima pokazao kao izuzetno dobar,tako da su CIWS i zapostavili; naime, njihova je pretpostavka, da ce rakete i elektronski sistemi za ometanje postati glavni nosioci protivraketne odbrane u skorijoj buducnosti, tako da su paznju koncetrisali na dalekometnu protivraketnu odbranu. 

Aster-30 ima odlične karakteristike na papiru i proslavio se kao prvi sistem koji je "uhvatio" protiv-brodsku rakatu (iako je ona bila stara 20 godina u tom trenutku). Međutim, Aster-30 ne može da "juri" nadzvučne rakete, što trenutno i ne predstavlja toliki problem, ali će u budućnosti ovo morati biti sređeno.

[Koja]

radi se o dobro poznatim i ne bas tako novim topovima 100mm ugradjenim recimo na razarache tipa Udaloj.
Do toga je doslo posredno. Rusi su uochili da njihov dvocevac 76mm (nama dobro poznat) po svim parametrima zaostaje za OTO-Melarinim topom 76mm koji se rashirio svud po svetu i chije mu dobre karakterisitike omogucshavaju CIWS ulogu chak i bez specijalnih granata (koliko efikasnu to je vec za topic).
Zbog toga su proizveli sasvim nov top 76mm koji je po karakteristikama nesto bolji od Melarinog.
Uz taj projekat topa isla je i aktivnost da se topu omoguci CIWS upotreba. Pa sve tpo shto su izveli na njemu su posle primenili i na 100mm.

[Bane]

Zbog toga su proizveli sasvim nov top 76mm koji je po karakteristikama nesto bolji od Melarinog.
Uz taj projekat topa isla je i aktivnost da se topu omoguci CIWS upotreba. Pa sve tpo shto su izveli na njemu su posle primenili i na 100mm.

O kojem tačno sistemu pričaš? Sa kojom kontrolom su ga uvezali? Za CIWS hteo ne hteo mora specijalna municija, jer uzdati se u kinetiku kod CIWS-a je više nego optimistično.

[ZastavnikDjemo]

radi se o dobro poznatim i ne bas tako novim topovima 100mm ugradjenim recimo na razarache tipa Udaloj.
Do toga je doslo posredno. Rusi su uochili da njihov dvocevac 76mm (nama dobro poznat) po svim parametrima zaostaje za OTO-Melarinim topom 76mm koji se rashirio svud po svetu i chije mu dobre karakterisitike omogucshavaju CIWS ulogu chak i bez specijalnih granata (koliko efikasnu to je vec za topic).
Zbog toga su proizveli sasvim nov top 76mm koji je po karakteristikama nesto bolji od Melarinog.
Uz taj projekat topa isla je i aktivnost da se topu omoguci CIWS upotreba. Pa sve tpo shto su izveli na njemu su posle primenili i na 100mm.

Pazi, CIWS je resenje za ne daj boze, kada raketa izbegne elektronsko ometanje i pasivne dipole/IC mamce, i raketnu odbranu na vecoj udaljenosti.
Kako to funkcionise: brod mora biti ozracen radarskim snopom kako bi se odredili parametri za gadjanje, a i vecina raketa ima radarsko navodjenje. Meta, ako je u pitaju ratni brod detektuje radarsko ozracenje, i prepoznaje radarski odraz, koji se u vecini slucajeva nalazi u "bilbioteci", i odredjuje stepen pretnje. Onda na scenu stupa sistem za protivelektronska dejstva, koji pokusava da ometa raketu i radar koji je navodi, i u sinergiji sa brodskim radarom, ako je raketa ispaljena, automatski ispaljuje pasivne dipole i IC mamce, kao i rakete koji treba da je obore. Ako ovo omane, tek onda na scenu stupa CIWS. Koji je princip delovanja CIWS-a? Postoje tri skole misljenja. Prva, ciji su proizvodi sistemi Vulcan Phalanx, AK-630, Meroka, Breda Myriad i Goalkeeper, oslanjaju se prvenstveno na brzinu gadjanja velikim brojem metaka, cime bi se stvorila "zavesa", koja bi sprecila direktan udar na brod. Samim tim, vecinu gore navedenih sistema cine Gatling topovi. Druga koncepcija koja sledi logiku da je bolje gadjati rakete projektilima veceg kalibra, vece razorne moci i sa blizinskim upaljacem. Jedan takav top je i Bofors Mk.3 Trinity. Iako ima brzinu gadjanja od "svega" 330 metaka/min., blizinski upaljac fragmentira metak, i stvara zavesu u precniku od 4,5 m protiv raketa i 6,5 m protiv aviona, oslobadjanjem 3000 kuglica, ukljucujuci i 1000 koje su napravljene od legure tungstena. Samim tim, mozemo reci da se radi o inteligentnom metku. Na slicnom principu se zasniva i Oto Melara Super Rapid, kalibra 76 mm. Treca skola se zasniva na hibridnim sistemima, koji se oslanjaju na kombinaciju topova i raketa. Jedan od najboljih primera je ruski sistem CADS-N-1. Ukratko, vecina tih sistema se zasniva na potrebi da se eksplozija desi sto dalje od broda. E sad, kakve to ima veze sa Francuskim topom? E pa ove, Francuzi su se odlucili da se pre svega oslone na sistem Aster-15/30, elektronsko ometanje, a za novi CIWS na svojim brodovima opredelili su se za vec provereni top Otobreda 76 mm, sa inteligentnim projektilima Davide/Vulcano.
@ Bane
Aster moze da obori i nadzvucne rakete, tome se posvetila velika paznja prilikom projektovanja. Naime, brzina projektila Aster 15 je 3 Maha, a brzina Aster-30 je 4.5 Maha. Rakete takodje imaju blizinski upaljac i radarsko navodjenje, sto bi u kombinaciji ispaljivanja po 4 rakete Aster 30 i Aster 15, sa elektronskim protivmerama trebalo da daje sasvim zadovoljavajuce rezultate. 

[Bane]

Aster moze da obori i nadzvucne rakete, tome se posvetila velika paznja prilikom projektovanja. Naime, brzina projektila Aster 15 je 3 Maha, a brzina Aster-30 je 4.5 Maha. Rakete takodje imaju blizinski upaljac i radarsko navodjenje, sto bi u kombinaciji ispaljivanja po 4 rakete Aster 30 i Aster 15, sa elektronskim protivmerama trebalo da daje sasvim zadovoljavajuce rezultate. 

Brzina rakete jeste dovoljna, ali je sistem navođenja problem. Koliko je meni poznato, Aster nijednom nije bio testiran protiv nadzvučne mete. Ono što je takođe indikativno je da se u svim brošurama o ovom sistemu pominju "velike brzine mete", ali ne i "nadzvučne brzine mete".

[ZastavnikDjemo]

Zasto bi sistem navodjenja bio problem? Aster ima radarsko samonavodjenje, i radari mogu da identifikuju ciljeve brze od zvuka, ne vidim, u cemu je problem? O testiranju Astera ne znam mnogo, znam samo da je uspesno prosao testiranje protiv raketa Exocet i raketa-meta.

[Bane]

Čini mi se da je problem u određivanju tačke presretanja, vremena odziva sistema od identifikacije cilja do ispaljivanja, kao i vremena za koje raketa izlazi iz "rupe" i počinje njeno navođenje (kod Astera-30 je nešto oko 3 km).

Aster-30 ima ogroman deklarisna domet od 120 km. Jedno je "juriti" nadzvučnu metu kad raketa još uvek koristi dobijen momentum od bustera, a sasvim je druga stvar "juriti" nadzvučnu metu na velikoj daljini kad brzina rakete pada ispod jednog maha, a sa svakim manevrisanjem se još više gubi na istoj.

[MOTORISTA]

Čini mi se da je problem u određivanju tačke presretanja, vremena odziva sistema od identifikacije cilja do ispaljivanja, kao i vremena za koje raketa izlazi iz "rupe" i počinje njeno navođenje (kod Astera-30 je nešto oko 3 km).

Aster-30 ima ogroman deklarisna domet od 120 km. Jedno je "juriti" nadzvučnu metu kad raketa još uvek koristi dobijen momentum od bustera, a sasvim je druga stvar "juriti" nadzvučnu metu na velikoj daljini kad brzina rakete pada ispod jednog maha, a sa svakim manevrisanjem se još više gubi na istoj.

Nije mi jasno zašto bi Aster-30 "jurio" protivbrodsku raketu?On je namenjen da je presretne na velikoj daljini od broda,a za to ti i nije potrebna neka velika brzina,bitan je dobar sistem vođenja i manevarske sposobnosti rakete.

[ZastavnikDjemo]

Dobar sistem navodjenja vec postoji. Radari Samson, Empar, Heracles... Takodje, savremeni ratni brodovi mogu da koriste svoje senzore zajednicki, kao i radare na svojim helikopterima za ciljeve preko horizonta.
Sto se vremena od identifikacije do ispaljivanja rakete, sve je to vec automatizovano.

[Bane]

Nije mi jasno zašto bi Aster-30 "jurio" protivbrodsku raketu?On je namenjen da je presretne na velikoj daljini od broda,a za to ti i nije potrebna neka velika brzina,bitan je dobar sistem vođenja i manevarske sposobnosti rakete.

Raketa kad se ispali ne ide direktno na cilj. Aster-30 koristi jednu od poslednjih filozofija napada kao i ruski S-300 - raketa sa gornje strane prilazi i uništava metu. Praktično, po ispaljenju, raketa ide na izračunatu visinu koja se određuje po visini i brzini cilja, po dostizanju te visine, raketa počinje obrušavanje ka izračunatoj tački presretanja. Najlakša varijanta je kad cilj ide pravolinijski i ne menja brzinu leta. U svakom drugom slučaju, raketa mora da pri obrušavanju konstantno menja svoj pravac kretanja.