Poluautomatska puška (PAP) 7.62 mm M59/66

[momo PT61]

Negde oko 1970 god,kad je Tito bio u Skopju,Plavi voz je obezbedjivala Garda!oni su imali PAP,ali bez tromblona-i ne znam dali je to bila preteca(M59)ili originalni ruski Simonov?

[janezek67]

Апсолутно се слажем са Сиријусом. Да додам и то да су се брзо раубовале - хабале. Како сам био у јединици за обуку врло често се гађало са њима. Код старијих пушака често се дешавало да не можеш извући метак из цеви нормално, руком (повлачењем ручице затварача). Решење је било испали и тај метак (претходно испразниш магацин). Знам да сам  као руковалац на гађањима носио једану "цепаницу" којом бих млатнуо ручицу затварача како би избацио метак (док војник држи пушку кундаком ослоњену на тло), а понекад сам то радио и да бих извукао и чауру задњег испаљеног метка.

У односу на АП много је згоднија за испаљиваљње тромблонских мина, укључујући и прецизност. Лакше се контролисало опаљење и кундак је боље подносио удар, ако се ослони на тло. Код аутоматске пушке, посебно са преклапајућим кундаком испалити троблонску мину је вештина коју треба савладати уз обавезне лакше повреде руку (наравно не код свих, али ипак код већине).

Kod nas 1986 godine niko sa PAP-ovkom nije imao problema oko izbacivanja metaka. A puške nisu bile baš nove, vjerovatno pa nisu bile tiliko upotrebljive kao u kasnijim godinama. Veče probleme su stvarale puške M48, koje smo imalu u školama ili koje su doneli na pokazivanje iz jedinica TO. Kod ovih pušaka si jedva ili vrlo teško repetirao zatvarač. Po mome tu je biproblem podmazivanja i održavanja puške. Sječam se, kada smo išli u posjetu jedinici brdske pešadije u Bohinskoj Beli, e tim puškama su ti zatvarači radili ko singerice. Baš sam skrenuo sa teme - ali kada se sjetim, još 1980 ili 1981 godine puška M48 bila je glavna puška u toj jedinici te godine.

[Kuzma®]

Ja sam tokom 4(odnosno 3 godine tokom kojih se duzilo oruzje) godine srednje vojne skole duzio PAP-ovku i na svim gadjanjima (osim nocnog) sam postizao odlicne rezultate i nikada ni ja niti neko od klasica nije imao nikakav problem sa ovom puskom. Jedina zamerka su nocni nisani koji su obicne fluorescentne tacke koje posle nekog vremena nocu postaju potpuno nevidljive.

Naravno kada smo trebali da zaduzimo oruzje retko ko je izrazio zelju za PAP-ovko, svi su hteli ili AP ili snajpersku pusku ili PM. Medjutim oni koji su zaduzili PAP-ovku su najbolje prosli posto su pomocnici na RRB i M-53 bili oni koji su zaduzili AP.
Kasnije sam kao podoficir duzio AP M70AB2 i sa njom sam imao takodje odlicne rezultate prilikom gadjanja medjutim PAP-ovka je po preciznosti neprikosnovena (bar od oruzja kojim sam gadjao).

I jedan dodatak.
Tokom srednje skole prilikom upoznavanja sa PAP-ovkom bila je jedna prica da je neka nasa vojna delegacija svojevremeno bila u poseti Cehoslovackoj. Tokom posete Zbrojovki neki nas major (inace inzenjer i strucnjak za naoruzanje) je ugledao do tada nepoznat model puske. Po povratku u hotel (ili gde su vec bili smesteni) on je skicirao sve to sto je primetio i zapamtio, a po povratku u zemlju to predstavio nadleznima. To je po prici bio osnov za proizvodnju PAP-ovke kakvu poznajemo. Koliko je ta prica tacna ne znam ali ako je tacna onda je PAP-ovka plod onoga sto se sada zove industrijska spijunaza.

[dzumba]

Када сам стигао у јединицу где сам службовао била је наоружана ПАМ М-59/66 и М-48. И једне и друге су биле веома истрошене. То није било ништа чудно јер се радило о наставној јединици, односно јединици за обуку војне полиције (наставна чета ВП у 975.ВНЦ у Сомбору). Иако је војна полиција већ тада дужила само АП М-70А, овде то није био случај јер је ВНЦ третиран помоћном јединицом, при крају репа пренаоружавања.Све остале јединице у ВНЦ су у то време 1980-1983.г дужиле М-48.Зато није ништа чудно да су и друге јединице, углавном у видовима (РВ и ПВО, РМ), али и артиљерији, инжењерији и позадини, почетком 80-тих дужиле још увек М-48.

Дакле, ПАП М-59/66 су брзо пропадале јер су биле интензивно коришћене. Током године из њих је извођено око 30 гађања бојевом муницијом (две генерације војника, свака око 15 гађања) и још толико пута гађано је не вежбама маневарском. Када се сабере број испаљених метака дође се до броја око 800-1000 годишње. Пушке су биле старе од 7-10 година, тако да су биле при крају употребног века. Иначе, маневарска муниција је толико прљала цеви и остале склопове да их није било могуће добро очистити, тим пре што су након пар дана војници опет дејствовали. Ова муниција је "смрт" за цеви.

[pvanja]

Meni su pricali oficiri koji su bili na ratistima - pesadinci iskusni da se oni pitaju da bi zadrzali barem po 2 PAP-ovke u odelenju a da bi rezervistima samo njih davali.

Ovo prvo zbog njihove preciznosti koja je bolja nego kod M70 cak i sa kundakom (tako su tvrdili) a ovo drugo jer su rezervisti bili totalno neobuceni i sto iz neobucenosti sto iz straha bi jako brzo potrosili u rafalnoj paljbi veci deo b/k (150 metaka).

[Рашо]

Po toj analogiji najoptimalnije bi bilo opremiti rezervni sastav kineskim štapićima. Oružje i pribor za jelo u jednoj stvarčici, a ne troši municiju! San svakog logističara!

Nažalost, tih i takvih mozgova i "stručnjaka" nikad ne fali. Nije rezerva kriva što je neobučena (ruku na srce, nije čitava rezerva baš neobučena) pa da je treba kao rogatu marvu gonit na gubilište.

Dobra je PAP-ovka, zaista jeste, ali mislim da je ludost pretpostaviti je automatskoj pušci.

[Kuzma®]

@Rasho

Jos kao pitomac sam slusao od komandanta jednog bataljona rezervista kako je jedna ceta rezervista za samo jednu noc ispalila vise od 100.000 metaka na neprijatelja koji se nalazio na susednom brdu na oko 4-4,5 km razdaljine. Da li bi toliko ispucali bespotrebno da su bili naoruzani PAP-ovkama ili jos bolje sa M-48?

Nije rezerva kriva sto je neobucena - Slazem se. Ali je rezerva kriva sto ``sve zna``. Mnogo je situacija bilo kada su rezervisti jednostavno mislili da sve znaju pa su zbog toga ginuli ili ranjavani i ono ali i ljudu koji su bili oko njih. Ali to ovde nije tema.

Inace, uvek je bilo i bice da duza nisanska linija i jedinacna paljba daju precizniji pogodak. Zasto savremenim snajperskim puskama duzina cevi nije kao kod MP-5 ili AP M70 nego ide i do metar?

[Рашо]

@Kuzmar

Potpuno si u pravu, što je cijev duža oružje je preciznije i domet je veći. PAP-ovka jeste i preciznija i dalekometnija od AP. Ali... (uvjek ima ali neko "ali") kod nas je mnogo sentimenta vezano uz tu pušku, njoj jednostavno više nema mjesta u stroju bilo koje vojske koja sebe smatra modernom. Da nije tako i dalje bi bila široko rasprostranjena. Pa nećemo valjda zbog preciznosti i uštede sve da naoružamo snajperima ili možda da se vratimo na PAP-ovke.

A što se tiče tog komandanta kome je četa za noć izgorela 100.000 metaka... trebao je staviti prst na čelo i malo promućkati glavom. Da je komandovao svojim vojnicima do toga ne bi došlo. Trebao je barem da ćuti i ne pominje tu sramotu, a ne po onoj narodnoj: "čega se pametan stidi...". Kakav komandant takva vojska.

[Рашо]

E, ovo je JEDINI zadatak za koji je SAVRŠENA:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Slazem se. Vremena su se promenila, proslo je vreme frontova kada su ovakve puske imale svoju ulogu. Danas frontovske borbe prakticno nema vec se sve preselilo u urbanu sredinu gde ovakve puske ne mogu da pariraju automatskim puskama, puskomitraljezima i automatima. Vise nije bitna preciznost na daljinu vec, ajde tako da kazem, kolicina ispaljenih metaka u metu koja je relativno blizu. Sto vise ispaljenih metaka manja sansa da neprijatelj prezivi. I da se u neko dogledno vreme ponovo obnovi frontovska borba kao u WWI ili WWII ponovo bi ovakve puske preuzele primat od klasicnog automatskog oruzja.

Taj komandant je nama tu pricu ispricao kao jedan od primera sta se desava sa rezervistima. Ceta je bila izdvojena i imala je svog komandira tako da je komandant sa svog polozaja ili komandnog mesta jedino mogao da konstatuje da je deo njegove jedinice te noci imao borbu. Tek ujutru kada mu je KC predao izvestaj o prethodnoj noci sve mu je bilo jasno posto nikakvog direktnog napada nije bilo.
Inace iz licnog iskustva, na polozaju gde je delimicno ili lose obuceno ljudstvo kao i ljudstvo koje je uplaseno dovoljno je da jedan otvori vatru pa da svi pocnu da pucaju ne gledajuci da li ih neko stvarno napada ili ne.

[janezek67]

Rasho i Kuzmar - ova debata oko pucanja neobučene pešadije me poseča na moj stav u ovom topiku zašto mislim, da je PAP pogodna. Težko je jednome komandantu zaustaviti četo neobučene rulje, kad počne bezglavo pucati. Čime če to uraditi. Vikanjem ?  Može se prije borbe dati komanda o režimu pucanja ali kad dođe do borbe i kad ima strah u kostima, tu pamet stane. Jedino pomaže, kada se vojnici komandanta više plaše nego neprijatelja.

[Kuzma®]

Bas tako janezek.

[Рашо]

@Kuzmar

Opet ću se složiti s tobom druže. Da se okolnosti i uslovi ratovanja promjene PAP-ovka bi bila itekako od koristi. Takođe, složićeš se da su obuka, priprema ljudstva, disciplina i komandovanje omanuli u navedenom slučaju. Da su komandiri "stegli" u startu do svega toga ne bi došlo. Takođe iz ličnog iskustva.


@Janezek

Upravo je u tome stvar, neće komandant vikati i mahati rukama. Između k-danta i redova ima sasvim dovoljno k-dira da bi sve trebalo da bude u redu ako bi svi radili svoj posao. Bio si u vojsci, valjda znaš.

[pvanja]

Mozda bi PAP-ovka mogla da se zadrzi kao oruzje dobrog strelca ali naravno sa dodavanjem optike - mada sada za to nema potrebe jer je za to pogodinjija SnP M-76 a ima je i u dovoljnim kolicinama sada (tada bas i ne).

Neobuceno ljudstvoi ne treab slati na "liniju" ali takve su tada bile prilike i nedostatak ljudstva da se svasta dopustalo a komandirima je bilo tesko da sankcionisu neposlusnos i javalsluk jer je cela jedinica bila takva - na zalost a zamene nije bilo.

To je bio kljucni problem.

A pucalo se na svaki sum jer u strahu su VELIKE oci, pogotovu kada padne mrak. Naravno nije svuda bilo ovako ali ovu su negativni primeri.

Sto se sadasnje situacije tice PAP-ovkama je buducnost zagarantovana u pocasnim strojevima samo bih ih ja niklovao kompletno ili samo neke delove.

[trpe grozni]

Svi zaboravljamo na jednu stvar. Kada su pocela st**nja na nasim prostorima, postojala je cela jedna grupa ljudi koji su dosli u rezervni sastav koji se obucavao na PAP-ovku i nije bio navikao na AP.
Neki od starijih policajaca su prosto tugovali za PAP-om, jer su ga duzili citav zivot i znali su mu sve mane i kvalitete ali kada su dosli AP u vecim kolicinama, i kada su zamenjene sve PAP sa AP, niko im nista nije objasnio, vec su im samo zamenili oruzje koje nikad pre toga nisu duzili, niti gadjali sa njime.
Mislim da bi se isto to moglo preneti i na vojne rezerviste koji su imali obuku sa PAP-om.