Sailor
stariji vodnik
 Offline
Posts: 750
|
 |
« on: April 28, 2008, 01:19:00 am » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Оно што је за Њемце Манфрд фон Рихтофен (Црвени барон), за Французе прослављени ас Жорж Гијнемер чије се име налази уклесано у зид Пантеона, за Србе је мајор Бранко Вукосављевић ,командант прве српске ловачке ескадриле и командант српског ваздухопловства при пробоју Солунског фронта.
Рођен је у Неготину 23.марта 1887.По завршетку ниже Војне академије , као први у рангу постављен је на дужност у Дунавски артиљеријски пук гдје је био три године.
Бранко је био човјек ванредних способности , природно надарен да буде вођа, војник , пилот...сјајна и брилијантна личност у тешким данима српске голготе балканских и првог свјетског рата.
Свој ратни пут одпочео је у балканским ратовима као командир Друге коњичке батерије.У рату се истакао храброшћу и изразитим пожртвовањем, па је одликован сребрном медаљом за храброст и златном за ревносну службу.
Први свјетски рат га затиче као командира батерије на санџаџком фронту.Од 1915 год. па до извалчења српске војске преко Албаније, био је помоћник начелника артиљерије санџаџко-црногорке војске, командант Јаворског одреда , а једно вријеме и командант српско- црногорске артиљерије на томе сектору.
Авионом је први пут летио као путник 1916 год. са аеродрома Барбалуши у близини Скадар до Љеша и Драча.То је исти онај аеродром са којег је дејствовао Приморски аероплански одред српске војске у балканском рату, и на којем је погинуо наредник - пилот Михаило Петровић.
У Француску на школовање за пилота одлази 2 маја 1916 год. Завршава низ специјалистичких курсева за пилота- ловца са одличним успјехом. Почетком септембра се враћа на Солунски фронт.
Налази се на дужноси командира првог српског одјељења у сатаву Друге армије.Јединица је била наоружана одличним француским ловцима типа Њепор, па и његова ескадрила добија назив Њепорско одељење које базира на аеродром у " Вертекопу".
Почињу дани великих напрезања и одговорних задатака пред малим одјељењм "крхких" авиона.
У једној од низа борби које води његово одјељење, приликом обарања једног њемачког апарата бива теже рањен и одлази на лијечење у Француску.
Послије само мјесец дана у болници , иако му ране нијесу посве зарасле врши преобуку на чевеном француском ловцу Спад 7, на његову изричиту жељу ступа у француску ловачку ескадрилу и води огорчене борбе на Западном фронту.Код Вердена обара непријатељски авион.
По повратку на Солунски фронт, сада како командант српског ратног ваздухопловства или Српске аеропланске ескадре, активно учествује у пробоју фронта и у коначним оперцијама за ослобођење поробљене Отаџбине.
Послије рата у чину мајора и формирања краљевине СХС , постаје први командант ратног ваздухопловства.
Своје огромно летачко и ратно искуство, уграђује у орагнизациону и наставну шему новонасталог ваздухопловства.Питомци и полазници академије га обожавају јер у контакту са подређенима има непосредан и људски топао став.
На једном од показних летова пред питомцима 19 јуна 1919 год. мајор Бранко Вукосављевић због квара на авиону гине...а туга обзима срца оних који су познавали тог чеовјека који је толико урадио за Отаџбину.
Након толико времена поставља се логично питање , да ли је држава Србија и српски народ урадила бар дјелић онога што је Бранко урадио за њу...несебично жртвујући своју младост.
Манфред фон Рихтофен ас над асовима је пао за Њемачку царевину, али Њемачи народ и данас са поносом помиње тог славног пилота. Елитни ловачки пук у модерном Луфтвафе носи његово име.
Посланик Француског парламента Лазје пред читавом нацијом тражи да :
" ...Пантеон чува успомену Гијнемерових моћних крила .Једино ће купола Пантеона бити довољно пространа да чува успомену на најславнијег носиоца француске тробојке на небеским висинама...".
Парламент је једнодушно прихватио предлог посланика Лајзеа и то је остварено.
Сва тројица борила су се истовремено, на три различита краја Европе, истим оружјем за своју Отџбину.У тој борби без поштеде сва тројица су пали у годинама 1917, 1918 и 1919.
Какву је утјеху имала мајка Бранка Вукосављвића,старица Фрусина чије се срце заледило од бола када је Бранко отишао...када је Србија заборавила човјека који је тако много дао не штедећи себе.
У срцима српских летача име мајора Бранка Вукосављевића заузима почасно мјесто,а да су и други знали за њега и цијенили његово дјело говори, поред многих српских одликовања и највеће француско..."Легија Части" којом је Бранко одликован указом прдседника Републике Француске 6.новембра 1918. године.
|
