Riječno brodarstvo

[kilezr]

  Nesreća na Tisi kod sela Taraš!
 https://www.blic.rs/vesti/hronika/sravnio-nas-je-sa-zemljom-i-pobegao-jeziva-drama-na-tisi-bracni-par-pukom-srecom/myc4shk?fbclid=IwAR01WbuMT-sps9RlhVuBCn4x1lTtPcswLY04sCx0qUxsec5FbVQbcopBRUE

[kilezr]

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

  Nešto i neko zaluta i u Begej.

[kilezr]

[kilezr]

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Какав је ово брод? Неки утоваривач расутог терета (шљунка и сл.)?

[kilezr]

 Da, pretovarno postrojenje . Dva bagera, transportna traka za iskrcaj metarijala. Pošto nema motore potiskuje ga drugi objekat , u ovom slučaju samohotka.

[dzumba]

Има овде, код мене на Новом Београду, на крају Блока 45 један сличан за претовар шљунка...

[Duki]

   [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Konkretni deo sa trakom se zove konvejer i služi za pretovar rasutog tereta. Kao što je rekao kilezr - u ovom slučajju radi se o samohodnom brodu. U nekim slučajevima ovakvi brodovi se nazivaju skreperi.

Има овде, код мене на Новом Београду, на крају Блока 45 један сличан за претовар шљунка...

Bila nekad, nije više. Sada je privremena deponije peska firme Rapid iz Rume/Sremske Mitrovice koja je dobila tender za izgradnju, tj završetak izgradnje, obilaznice. Uskoro se produžava ulica J. Gagarina do Surčinske petlje.

[dzumba]

Нисам сигуран да је тако. Неки дан сам прошао поред и ради...То је иначе око 500м далеко од улице Јурија Гагарина. За њен продужетак одавно је остављена раскрсница и празан простор између зграда и то нема везе са "шљункаром".

[MOTORISTA]

субота, 27.03.2021.
Бранка Васиљевић

Чукарички рукавац очишћен и саниран

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” за 60 радних дана успело је да уклони око 40.000 кубика муља. – Радовима није отклоњен узрок лошег квалитета воде, већ је само санирано настало стање

Нема више непријатног мириса, нестало је и муља, а и вода у Чукаричком рукавцу дубља је и лепше je боје него у новембру прошле године. За то je заслужнo Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” које je за 60 радних дана успелo да из рукавца у коме су се наталожиле фекалије уклони око 40.000 кубика муља. Посао је завршен пре нешто више од месец дана, али је било потребно урадити и све потребне елаборате и процене. Сада је овај део града коме гравитира велики број љубитеља природе – шетача, бициклиста, али и риболоваца – враћен у колико-толико прихватљиво стање.

– Санација десне обале реке Саве у зони Чукаричког рукавца обављена је од 23. новембра прошле до 23. фебруара ове године и то по наутичким условима Лучке капетаније Београд, Сектора за водни саобраћај и безбедност пловидбе и Дирекције за водне путеве. Извађени речни нанос одлаган је у матицу Дунавa на око 300 до 400 метара од леве обале и у близини Панчевачког моста, на местима одређеним према морфолошким карактеристикама дна тако да није био угрожен његов ток нити пловидба – објаснили су у „Србијаводама”.

Муљ из Чукаричког рукавца уклањан је уз помоћ специјалног пловног објекта „Стара Сава” са хидрауличким багером запремине кашике од два кубика, два шлепа односно сенкера носивости 262,5 тонa и два моторна тегљача. У шлеп или сенкер дужине око 47 и висине око седам метара може да стане 180 кубика товара. Посао у рукавцу обављен је од Саве ка ушћу Топчидерске реке, у дужини од 554,60 метара.

– Овим радовима уклоњен је део наноса који је наталожен у Чукаричком рукавцу у периоду од 2016. године до данас, (крајем јуна 2018. године, у поплавама је велика количина муља Топчидерском реком доспела у рукавац). Осим тога, у периоду малих и средњих вода реке Саве формирају се спрудови уз десну обалу залива, непосредно узводно и низводно од ушћа Топчидерке, што додатно погоршава хидрауличке и еколошке услове. Уклањањем ових спрудова и чишћењем муља побољшана је циркулација воде у рукавцу, низводно од ушћа Топчидерске реке – кажу у „Србијаводама”.

Али овим радовима, како истичу, није отклоњен узрок лошег квалитета воде, већ је само санирано настало стање. Воде Чукаричког рукавца представљају мешавину повратних вода реке Саве, Топчидерске реке, процедних вода из приобаља и језера на Ади, као и језерске воде, у случају рада пумпи. У Чукарички рукавац се директно изливају и два кишна колектора на која је нерегуларно прикључен и део фекалне канализације, која уноси велико органско загађење и значајно утиче на погоршање квалитета површинских вода. Свакако, највише наноса и загађујућих материја уноси Топчидерска река.

– Због слабе циркулације у рукавцу, нарочито због успоравања повратних вода реке Саве, акваторија је претворена у велику таложницу суспендованих материја са различитим органским и неорганским микрополутантима. На неке узроке који су део природних процеса седиментације не може да се утиче, на пример на таложење наноса из Саве, који доспева у Чукарички рукавац, али на неке може. Трајни ефекти на заштити и уређењу Чукаричког рукавца постићи ће се само комплексним уређењем слива Топчидерске реке, укидањем свих канализационих излива, изградњом комплетне комуналне инфраструктуре, канализационих црпних станица и постројења за пречишћавање отпадних вода, као и утврђивањем одговарајуће регулативе за постављање плутајућих објеката – кажу у „Србијаводама”.

Проблем у Чукаричком рукавцу јавио се прошлог лета и јесени када се због огромне количине муља и ниског водостаја појавио изузетно непријатан мирис у овом делу града. Пошто ниједно од градских предузећа није могло да се ухвати у коштац са овом учесталом проблематиком, посао су преузеле „Србијаводе”.

Izvor: www.politika.rs

[kilezr]

 Potonula barža prilikom utovara šljunka kod Nizvodno od Smedereva.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3324648-potonula-barza-prilikom-utovara-hospitalizovan-mornar-plovni-bager-prijavljivan-inspekciji

 Snimak je s kamere bagera

[kilezr]

  https://sdcafe.rs/zastrasujuci-video-potonula-barza-kod-smedereva/?fbclid=IwAR3tSdVedlHid8yk6diu8zvoINq0XcifHEcPtaJeIIYbgHp4Wo6jBlcDr7A

[dzumba]

Па овај шлеп-баржа се једноствано преполовио. То значи да он већ дуго није био ни за какаву употребу. Због овога би онај ко је дао или дозволио пловидбу требао да заврши на суду. Срећа да нико није погинуо.

[kilezr]

 Pretovarena barža, previše . Inače sam taj bager remontovao pre dva meseca tu na licu mesta .I prošle godine isto .  Nabacio sam ruku ili strelu za kopanje .

[JASON]

Брод 'Воља'.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Првих година по слому царске Русије у нашу земљу је дошао г. Димитрије Васиљевић Сироткин (1864–1953), бив. градоначелник Нижњег Новгорода и један од највећих бродовласника на Волги. Одмах по своме доласку он је почео да ради на организовању паробродарства на Сави и Дунаву. У тај посао уложио је сав свој труд и велику енергију. Као предузимљив и способан човек, он је 1922. године од Општине жарковачке узео у закуп плац на почетку Макиша на коме је некада била стругара и на њему подигао радионицу за оправку и грађење бродова, где су већином налазили упослење руски емигранти.
Радионица је почела са радом 1923. године и први брод који је у њој изграђен био је моторни чамац 'Коља', назван по његовом сину. Дана 18. 9. 1924. године је у присуству управника града Београда Манојла Лазаревића, директора Јадранске банке и великог броја грађанства у Саву поринут први већи брод који је био направљен у земљи по окончању Првог светског рата и то управо у Сироткиновој радионици. Радови на изградњи су трајали шест месеци, лађа је тежила 90 тона, била је дугачка 40 метара, а широка 5 и могла је да носи 300 путника и 9 вагона робе, а име јој је било 'Воља'. Брод је одржавао путнички и теретни саобраћај на линијама Београд - Обреновац, Београд - Панчево и Београд - Земун. Посао са радионицом и превозом путника и роба ишао је добро све до 22. новембра 1926. године, када је на броду који се налазио на поправци у радионици избио пожар. Ово је проузроковало финансијске проблеме тако да је Сироткин 1927. године затражио да се покрене стечај при чему је навео да му предузеће вреди 4,5 милиона динара и да у активи има шест пловних објеката, три пристанишна магацина, једну бродарску радионицу и две рударске концесије. Следеће године у фебруару месецу Сироткин је поравнао дуг са повериоцима, чиме је стечај његове фирме био окончан. Он је наставио да се бави превозом робе, али је касније поново имао финансијске тешкоће и убрзо банкротирао.