dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #140 on: March 08, 2011, 10:35:22 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Сликано на улазу у тадашњи Центар високих војних школа у Београду јуна 1979.године. Патрола која је пратила једног страног министра. С лева на десно: Заставник Јосип Медвед, припадник саобраћајне милиције СУП Београд, старији милиционар 1. класе Јаворац , поручник Драгљуб Јевђовић и заставник 1. класе Ђуро Лукач (радио на пријавници Центра ВВШ), иначе у то време најстарији припадник 282.бВП.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #141 on: March 10, 2011, 09:57:07 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Командири чета и самосталних водова 282.бВП Управе безбедности ССНО. Официр у блузи је ппуковник Витић Бранко, "изасланик" начелника Управе безбедности на свечаности завршетка обуке војника одржаној јула 1980. године у касарани "Авала". У тој касарни су се налазиле две чете (4. и 5.) и један самостални вод (6. чета по ратној формацији, у миру је спроводио обуку десетара) батаљона. У свакој генерацији војника батаљон је примао око 300 регрута. Највећи број тих војника је након завршене обуке пребациван у 1. и 3. чету (2. чета, смештена у Топчидеру, је имала један вод за обуку тако да није добијала војску са "Авале"). један мањи број војника 25-30 је пребациван (прекомандован) у чВП Гардијске бригаде. Гардијска бригада је у то време имала само "класичну" ("војничку") чету војне полиције.
Једна напомена. До 1981. године, када је 282. бВП ушао у састав Гардијске бригаде, ова бригада је имала једну "класичну" ("војничку") чету војне полиције потчињену команди бригаде. До 1980. године у саставу тзв. Официрског батаљона била је једна чете ВП састављена од подофицира. Она је била задужена за спровођење пријавне службе на резиденцијалним објектима које је користио Тито ("Бели двор", "Ужичка", "Карађорђево", остали по потреби). Колико ми је познато друга чета Официрског батаљона је била састављена од официра који су чинили непосредно обезбеђење. Припадници ове чете нису били војни полицајци.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login: Today at 06:25:08 pm
Location: iz grada Kraljeva
Posts: 21 272
Gde je sloga tu je i pobeda!
|
 |
« Reply #142 on: March 12, 2011, 03:56:46 pm » |
|
Pripadnik vojne policije (1992) sa snajperskom puškom M-76. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #143 on: March 12, 2011, 04:16:19 pm » |
|
Acad@: поменуо си свог командира чете ВП у тадашњем Титограду, капетана Јовановића. Ево једне слике из 2000.-те на којој је сада већ потпуковник Јовановић. Као капитен екипе војне полиције 2. армије ВЈ прима медаљу на такмичењу припадника војне полиције.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Trifko
Prijatelj foruma
poručnik korvete
Offline
Gender: 
Last Login:September 01, 2024, 09:55:10 pm
Location: Teslić
Posts: 3 837
Од свих ратника најјача су два: време и стрпљење.
|
 |
« Reply #144 on: March 12, 2011, 04:20:18 pm » |
|
Џумба ко је ова фина дама на слици? 
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #145 on: March 12, 2011, 04:32:32 pm » |
|
То је припадница тадашњег 4.бВП команде 2. армије ВЈ. Помагала је у додели медаља. Не знам јој име.
Поред Јовановића је ппуковник Пауновић Радоје капитен екипе ВП тадашњег Корпуса специјалних јединица и инспектор МУП-а Црне Горе чија је екипа, колико се сећам, и победила на тадашњем такмичењу.
На такмичењима војне полиције скоро увек су учествовале и екипе МУП-а Црне Горе и МУП-а Србије. Такмичење је било искључиво у стрељаштву: гађање из пиштоља ЦЗ-99 и гађање из АП М-70А, а једно време и снајперском пушком М-76.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Last Login:February 16, 2023, 08:29:39 pm
Location: Postojna
Posts: 16 565
|
 |
« Reply #146 on: March 13, 2011, 10:26:41 pm » |
|
Mali izlet iz teme: Pripadnik vojne policije (1992) sa snajperskom puškom M-76. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]  .. Не знам јој име. ..
Možeš priznati, nečemo nikome reči.  LPB
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #147 on: March 13, 2011, 11:17:50 pm » |
|
Божо, на послу сам увек био врло службен. Жене код мене нису имале привилегију зато што су жене. Па тако и ова млада дама.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #148 on: March 18, 2011, 10:10:45 pm » |
|
Попуна јединица војне полиције ЈНА старешинама остваривана је избором од свршених питомаца средњих војних школа и војних академија. Официри су примани из Војне академије КоВ, из смера пешадија, а када су уведени оклопни транспортери ТАБ-71 и из смера ОМЈ. Такође, из мањи број је приман из Техничке војне академије КоВ, искључиво са смера саобраћајне службе, за потребе саобраћајне војне полиције. Други начин попуне, се рећи и чешћи је пријемом официра и подофицира (једно време називаних "млађим официрима") из осталих јединица ЈНА. Ипак, као што сам већ раније навео, видови (РМ и РВ и ПВО) нерадо су давали официре основних родова свог вида (поморства, авијације или техничких служби). За 30 годин активне службе мени је непознат случај да је у војну полицију примљен и један официр поморске или авијацијске специјалности. Подофицира је било. А није да није било заинтересованих кандидата из тих родова.
Када је формирана, 1955. године војна полиција је попуњена избором најбољих старешина из тадашњих јединица ЈНА. Тада су постављени темељни принципи избора и пријема старешина у јединице војне полиције који важе и данас у ВС.
Као прво, старешине су примане по принципу добровољности. Из војне полиције се такође одлазило добровољно, али и по "казни", а наравно и због објективних потреба службе. Посебно су официри напуштали јединице војне полиције јер им (већини) није давала могућност напредовања након чина мајора. То важи и за оне који су примани директно из средњих војних школа и академија. Тек касније, је то и формализовану у виду писане изјаве или молбе. Сводило се на питање да ли хоће или не да пређе у војну полицију уз детаљније или мање детаљно упознавање са оним што кандидате чека. Оне који су примани као активне старешине, из других једина ЈНА, обично су "врбовали" официри безбедности или команданти батаљона ВП, али је било и оних који су се сами јављали и питали како би могли да ступе у војну полицију.
Приступ избору питомаца војне академије и средњих војних школа је био организованији и централизован. "Врбовање" и избор кандидата је обављало Одељење војне полиције Управе безбедности. Обично почетком последњег семестра у 4. години, односно другог полугодишта 4. године СВШ, у координацији са командама школа и Персоналном управом ССНО, одлазила је екипа која је пригодним предавањем (углавном афирмативним приступом) упознавала питомце са војном полицијом. Понекад то упознавање је обављао официр безбедности из војне академије. након тога од питомаца се тражило да се, они који то желе, пријаве преко старешина питомачких класа.
Други критеријум за пријем је била здравствена способност без ограничења. Наравно, током службе било је оних који су постајали ограничено способни. Део је задржаван у јединицама војне полиције на административним или криминалистичким пословима, а део је прекомандован.
Такође, сви који су примани били су млађи људи. Када је формирана, по угледу на неке друге земље, постављен је критеријум да нико у војној полицији не може бити старији до 36 година. У пракси је толерисано да подофицири у тзв. службама војне полиције (криминалистика, потражна служба, противдиверзијска заштита) могу бити и старији, јер је било глупо одрицати се најискуснијих и квалитетних подофицира чија је обука дуго трајала. Многи не знају да је крус криминалистичке технике, по трошковима, био најскупљи у ОБШЦ. Када су у питању официр у 98% случајева овај критеријум је, силом прилика поштован. Само су један или два официра у батаљону (командант и заменик) могла бити мајори. А они обично имају око 34-36 година. Могућност напредовања у више чинове од мајора је био битно ограничен. Ко је хтео бити потпуковник морао је да "иде даље", дакле изван војне полиције. У целој армији је био само један официр у функцији "референта" војне полиције у одељењу безбедности, који није кварио просек. Дакле, у целини старешински кадар у војној полицији је био врло млад. Старосна доб официра и подофицира у батаљонима је ретко прелазила, у просеку 30 година. Код подофицира просек је био виши и износио је око 32 године, док је код официра био нижи, око 28 година.
Четврти критеријум који је доста ригорозно поштован, посебно приликом пријема је позитивна безбедносна провера. Провера је обухватала, осим саме личности кандидата, у одређеној мери и његову породицу (супруга, деца - само пунолетна, родитеље кандидата, али и супруге, ако је био ожењен, браћу и сестре). Ако је неко од поменутих рођака био кривично гоњен то је већ био разлог за дисквалификацију кандидата. Посебно се обраћала пажња на то да ли је неко од ових рођака био у време Другог светског рата у непријатељским, односно квислиншким формацијама. Очекивало се да кандидати буду чланови СКЈ, односно, ако нису (млађи) да изражавају жељу да буду чланови СКЈ.
Наравно, очекивало се од свих кандидата да буду примерни питомци, односно ђаци. Били су пожељни они са одличним и врло добрим успехом, али је било и оних са добрим. Такође, врло је уважаван оцена непосредног старешине, питомачког вода, а ако би долазили из трупе, оцена првопредпостављеног старешине, чак и када он није био овлашћен за оцењивање.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 08:06:42 pm
Posts: 22 984
|
 |
« Reply #149 on: April 03, 2011, 01:38:57 pm » |
|
У једном краћем периоду у другој половини 80-тих година у Војној академији КоВ је уведен смер, да га условно назовем" специјалних јединица. Нисам потпуно сигуран у годину (нека ме неко исправи ако грешим), али школовање на овом "смеру" ВА КоВ је отпочело у школској 1988/1989. и трајало је три класе.
Наиме, током школовања у војној академији прве две године су биле "опште", јединствене за све родове. На крају друге године питомци су се опредељивали за родове: пешадије, артиљерија, оклопне јединице, АРЈ и ПВО, инжињерија, касније и веза и АБХО. На основу предлога Управе безбедности и Обавештајне управе уведен је и посебан смер за потребе војне полиције и извиђачких јединица. Анализом кадра које је до тада стизао у ове јединице дошло се до сазнања да млади официри немају довољна примењљива знања да могу одмах да приме команде дужности у водовима и четама. Захтеви обуке у ове две врсте јединица (које су формално биле специјалности у оквиру рода пешадије) су били значајно другачији од онога што су из војне академије "доносили" свршени потпоручници рода пешадије, делом и ОМЈ коју су примани у војну полицију и извиђачке јединице. Они се нису могли одмах укључити ни у специјалистичку обуку војника јер нису поседовали тај тип знања и вештина. Зато су упућивани на дошколовавање - курсирање у ОБШЦ у Панчево на почетни курс за официре војне полиције, односно извиђачко-диверзантски курс. Такође, због помањакања стручних знања нису моглу, бар у војној полицији обављати ни послове овлашћеног службеног лица, односно нису могли самостално да учествују и спровде задатке полиције у војсци. Наравно, та обука је коштала па је материјална страна тога била важна. Закључено је да је рационалније сва потребна почетна знања за ове две специјалности дати током школовања у Војној академији.
Међутим, решење које је примењено је било, на неки начин, половично. Наиме, кандидати за школовање на смеру за "специјалне јединице" су бирани, односно издвајани за овај смер након треће године и то избором питомаца који су до тада били на смеровима пешадије и ОиМЈ (оклопне и механизоване јединице). као и до тада примењиван је принцип добровољности. Дакле, питомци су трећу години били на смеру пешадије и ОиМЈ, а четврту годину су одлазили на смер "специјалних" јединица. Касније се показало да ту нешто и не ваља. Они нису на крају школовања произвођени у чин официра рода војне полиције и извиђачких јединице јер ти родови нису ни постојали, већ у чин потпоручника пешадије или ОиМЈ. Са друге стране они нису завршавали комплетну обуку ових родова па им је то у каснијој фази официрске каријере, посебно када би се "враћали" у јединице пешадије или ОиМЈ, недостајало. То се посебно примећивало током школовања у Командно-штабној академији. Морали су уложити додатни напор да савладају вештине командовања здружено-тактичким јединицама, којих у војној полицији и извиђачким јединицама није ни било.
Мерено са друге стране, војна полиција и извиђачке јединице су одмах добијале употребљиве официре, оспособљене да одмах преузму команде и стручне дужности у ове две важне војне формације, без додатног школовања, што је, може се поуздано тврдити, унапредило обуку јединица и укупно борбену спремност.
Када је у питању само школовање на овом "специјалном" смеру, може се рећи да је он у пракси био подељен на два потпуно одвојена "подмсера": војнополицијски и извиђачко-диверзантски. Формирана су два питомачка вода (сваки са око 25 питомаца) на чијем челу је био командир питомачке чете - односно смера. Било је заједничких предмета и одређених тема, али је највећи део обуке извођен посебно за сваки. Обука се одвијала у ОБШЦ у Панчеву, где су питомци Војне академије били и смештени. Практично, комплетну обуку изводили су наставници ОБШЦ, односно две основне катедре: обавештајне (укључивала је и извиђачко-диверзантску обуку) и безбедности (укључивала је и војнополицијску обуку).
Још нешто. По први пут су, осим добровољности, бар за смер војна полиција, коришћена и наменска психолошка тестирања кандидата. Наиме, био је дефинисан пожељни психолошки профил официра војне полиције и на бази тога су коришћене "батерије" тестова, не само они класични, попут, теста интелигенције, већ и сложенији који су требали да дају и друштвени профил кандидата, његовог понашања у стресним ситуацијама и сл. У почетку су коришћени модификовани стандардни тестови, углавном базирани на искуствима америчке војске, да би касније они били модификовани и прилагођени сопственим ратним и мирнодопским искуствима. Посебан допринос дефинисању очекиваног психолошког профила, као и изради квалитетних батерија тестова дали су психолози у ОБШЦ, а посебно ппуковник (касније и пуковник)др Петар Костић, наствник психологије у Војној академији (и сам је као млади официр био падобранац) за кога мислим да је најбољи стручњак у овој области. Ова пракса је касније пренета на све кандидате за пријем у војну полиције, а потом и на целокупну службу безбедности и специјалне јединице. Пракса је показала да су официри који су прошли ова психолошка тестирања показали најбоље радне резултате и да је код ових официра било убедљиво најмањег осипања, прекорачења овлашћења, и других видова пропуста.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|