dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login:February 10, 2025, 08:16:11 pm
Posts: 22 994
|
 |
« Reply #156 on: April 16, 2011, 08:42:58 pm » |
|
Обука припадника војне полиције
Како нисам савременик обуку војника до средине 70-тих година прошлог века написаћу у најкраћем и према сећању. Након тог периода мало детаљније.
Још у фази планирања реорганизације службе безбедности у војсци размишљало се и организацији обуке како официра и подофицира службе безбедности, дотадашњег КОС-а (Контраобавештајне службе), тако и официра, подофицира и војника војне полиције која се тек формирала. У ту сврху било је замишљено формирање безбедносног школског центра. Сврха формирања је била да се на једном месту организује обука целокупног кадра новоформиране Службе безбедности. Те, 1955. године, дотадашња контраобавештајна служба ЈНА је реорганизована формирањем Службе безбедности. Њу су чинили органи безбедности и војна полиција. Исте године формиран је и Школски центра безбедности у Панчеву, у касарни (објектима) у којој су пре тога биле смештене разне друге јединице ЈНА. Тај објекат је касније, средином 70-тих продат Панчевачкој пивари поред које се и налази. На том простору (иза пруге) је потом изграђено више нових павиљона за смештај људи и средстава,а средином 70- тих нова управна зграда, савремена кухиња и три савремена павиљона. У тој касарни се данас налази Специјална бригада Војске Србије. Током бомбардовања срушен је један стари и један нови као и кихињско-енергетски блок.
Дакле, било је пројектовано да се у БШЦ школују и обучавају старешине службе безбедности и војне полиције, али и војници војне полиције. Обука првих старешина је отпочела већ 1956. године а вероватно и војника. Обука војника у самом БШЦ није дуго трајала, али је, све до 1975. године задржана обука десетара (пуна обука, од јединачне до специјалистичке и "десетарске"). Тада је и та врста обуке "пренета" на јединице војне полиције.
Обука старешина војне полиције
Обука је спровођена као курсирање, односно усавшравање, у војничком смислу школованих старешина - официра и подофицира. У ту сврху је у самом БШЦ (касније је, прихватом школовања обавештајног и извиђачког кадра променио име у Обавештајно- безбедносни школски центар) формирана Школа војне полиције. Школа је имала команданта, групу наставника од којих је неко обављао и дужност старешине класе слушалаца курсева и техничко особље. Школа је била смештена у један од павиљона где су биле учионице и канцеларије, као кабинети за обуку. Најбројнија школа све време постојања БШЦ (ОБШЦ) била је управа Школа војне полиције.
Током године спровођен је обично један курс за усавршавање официра војне полиције и један курс усавршавања подофицира војне полиције. Осим ових курсева једном годишње је организован курс за криминалистичке техничаре (подофицир), а касније, од почетка 70-тих година и курс за противдиверзијску заштиту (за подофицире). Периодично, зависно од потребе организован је и курс који су сви популарно називали "брзе вожње", односно курс за нове припаднике Специјалне ауто чете Гарде (сач), као и старешине војне полиције који су учествовали у обезбеђењу - ескорту страних војних делегација и ВИП личности у војсци.
У првом периоду курс официра и подофицира су били знатно дужи него данас. Није ми познат тачан податак, али око 8 месеци. Структура оба курса (официре и подофицире) је била слична. Касније, како је војна полиција нарастала код официра су уведене теме које су имала за садржај командовање, односно борбену употребу већих јединица - чета и батаљона. Подофицири су обрађивала тактичке теме употребе одељења и вода војне полиције. Све до средине 70-тих година као обавезни део курса била је и обука у управљању моторним возилима и моторциклима. Када је ова врста обуке постала саставни део обуке у свим средњим војним школама и академијама (осим обуке у вожњи мотороцикала) избачена је из програма курсева војне полиције. Како је почетком 70-тих година враћена саобраћајна специјалност у војну полицију ( од почетак 60-тих регулисање и контрола саобраћаја је била у надлежности саобраћајне службе зашта су постојале посебне јединице за регулисање и контролу саобраћаја), није ни постојала потреба за обуком старешина војне полиције у вожњи моторцикала јер су старешине саобраћајне специјалности исту имали у војним школама.
Основна структура Планова и програма курсева војне полиције задржала се све време постојања БШЦ. Она је начелно обухватала следеће области:
- тактика војне полиције у оквиру које су обрађивани следећи садржаји:овлашћења припадника војне полиције и њихова примена (обухвата тактичко-техничке радње код претреса лица, легитимисања, употребе средстава принуде, употребе оружја и сл.); спровођење послова војне полиције - контрола војног реда и дисциплине, обезбеђење команди, обезбеђење командних места; спровођење лица; обезбеђење војних затвора; обезбеђење ратних заробљеника; фотографија и примена фотографије у пословима војне полиције; употреба јединица војне у различитим ситуацијама -премештања командног места и његовог обезбеђења, потрази за одбеглим лицима и диверзантско-терористичким групама; и сл. - физичка обука која је у суштини била строго наменска и данас би се звала (и зове) "специјално физичко вежбање". Највећи део физичке обуке отпадао је на обуку из борења - џудо, џу-џицу и карате и савладавање наменског полигона са препрекама. Они који би успешно савладали овај програм могли су да добију жути појас у џудоу. - право и криминалистика. Овај тематски садржај обухватао је око 15-20% укупног садржаја. Суштински је обухватао основе права и криминалистику у већем обиму него на правном факултету, уз практичан рада на лицу места извршења кривичног дела укључујући и коришћење криминалистичке опреме. - Служба безбедности, обавештајне службе и снаге за специјална дејства (предмет се није звао баш тако али је обухватао ове садржаје); - диверзантска средства и њихова примена (више информативно, у смислу да се може препознати и предупредити); - морално-политичко васпитање (по програму које је и иначе био предвиђен за активне старешине и спроводио се са свима);
На крају обуке сви курсисту су морали да положе завршни испит (смено) и то из предмета: тактика војне полиције, право и криминалистика и физичко вежбање, као возачки испит (док се ова врста обуке спроводила).
Све у свему, обука је била врло озбиљна, садржајна, напорна (физички и интелектуално напорна), али и практична, па тиме и занимљива и креативна. Слушаоци су током школовања део обуке изводили изван школског центра: на терену (20-30 дана као логоровање), у војном затвору, у војном суду, у ГСУП Београда, као и трупним јединицама војне полиције у гарнизону Београд. За потребе курсева израђен је већи број скрипти и приручника чији су аутори били, посебно у првим данима постојања БШЦ, осим официра и тада уважени стручњаци из цивилства. На пример, у изради скрипти и приручника из права и криминалистике учествовао је и данас (после смрти) познати и цитирани професор Владимир Водинелић.
|