Vojna policija

[petrikonja]

Slike preuzete sa sajta Vojske Srbije

[dzumba]

Требало би да у следећем броју часописа "Калибар" изађе чланак о војној полицији. Мислим да су ове слике урађене тим поводом.

Ја не поседујем, али постоје фотографије још из доба ЈНА са овакве обуке (ангажовање код успостављања реда током немира и демонстрација). Ова тематика је у ЈНА увек била помало "непријатна" - где би се народ и припадници војске бунили против "народне власти" и војске. До 1991. године војска (па ни војна полиција) није употребљавана на класичан (на доњим фотографијама приказани) начин. Било је можда неких појединачних ексцеса (пијанство, неред у кафанама, понекад у војним објектима), али то су решавале мало јаче (бројније) патроле. Код нереда на Космету војска и војна полиција су ангажовани у функцији демонстрација силе и контроле територије. Ипак, већ од 80-тих година војна полиција добија опрему за разбијање демонстрација и "успостављање у већој мери нарушеног војног реда и дисциплине".

[dzumba]

Да сада нешто мало више кажем о обуци војника војне полиције. Без обзира на време извођења обуке садржаји су увек, бар у глобалу, били исти или врло слични. Ипак обука се прилагођавала времену и догађајима који су се дешавали у земљи, у окружењу или другим армијама. Ово што ћу написати углавном се односи на период од почетка 70-тих година до гашења служења војног рока.

Дакле, када кажем обука војника мислим на војнике на одслужењу војног рока. Као што је већ раније наведено у почетку се обука изводила у наставним центрима, али се врло брзо прешло на обуку у јединицама. Основни разлог за овакво опредељење је одсутност војника на обуци из јединица. Практично пола војног рока војник је проводио на обуци. У јединицама су били само "стари војници" што је отежавало обављање било каквих задатака. Формирањем батаљона  војне полиције, у којима се налазио највећи број припадника војне полиције олакшано је груписање за обуку. Најчешће је једна чета служила за обуку. након заврешен обуке војници су слати у друге чете где су били ангажовани на обављању конкретних задатака. 282.бВП Управе безбедности, као највећи, имао је две чете за обуку, а у још једној, која није била попуњена мирнодопској формацији 100% спроводила се обука десетара (био је активан само један вод, баш због тог курса).

Изузетак од правила да се обука изводи у јединицама биле су јединице војне полиције РВ и ПВО. Осим једне чете (99.чВП Команде РВ и ПВО) све остале јединице су били прво одељења (при командама корпуса и дивизија, ваздухопловним базама и ракетним јединицама),а касније и водови. Показало се нерентабилним, чак бескорисним  обучавати војнике у тако малим јединицама (одељења су ипак била бројнија од стандардних у пешадији - око 15 људи). Из тог разлога се 1974. године у саставу 975. Ваздухопловног наставног центра у Сомбору (В 3065) формира наставна чета за обуку војника војне полиције. Дакле, војници намењени за попуну јединица војне полиције ВП су сви одмах, из својих општина упућивани у 975.ВНЦ, а након обуке премештани у јединице војне полиције РВ и ПВО.

Обука се изводила по "Плану и програму борбене обуке и васпитања војника, кандидата за командире одељења и једница војне полиције". Програм је био јединствен и обавезујући за све јединице. Израђивала га је Управа безбедности, тачније Одељење војне полиције ове управе, на основу опште инструкције коју је издавала у то време 4. управа ГШ (Управа за обуку).

Обука војника и јединица се требала спроводити током читавог служења војног рока. Ипак, најорганизованији период је био онај дефинисан Планом и програмом. Припадници војне полиције су спадали у мању групу која је имала најдужу обуку и практично је трајала половину служења војног рока. Почетком 80-тих је одређена на приближно 6 (шест) месеци. Пре тога је била нешто дужа, али је и војни рок био дужи (18 месеци)

Структура плана и програма обуке војника је начелно садржавала два дела:

1) Упутство за организовање и извођење обуке. У овом делу су дефинисани циљеви и задаци борбене обуке и васпитања, организација обуке у виду трајања и поделе обуке на фазе - етапе, као и структура план и програма борбене обуке, начин припреме  за извођење обуке, материјално обезбеђење, као и руковођење борбеном обуком.
2. Програм борбене обуке и васпитања. Њиме су одређени предмети који се изучавају током обуке. На почетку сваког предмета стајао је табеларни приказ назива тама, број часова за сваку тему при чему је то било посебно одређивано за различите специјалности (полицајце, снајперисте, нишанџије ПМ, посаде борбених возила, припаднике ПТ јединица и сл.)

Сам програм обуке се састојао из три целине:
а) морално-политичко васпитање иначе јединствено регулисано за све припаднике (војнике) ЈНА;
б) војностручну обуку и
в) физичку обуку, односно васпитање

Војностручну обуку су чинили следећи предмети:

а)заједнички предмети, који су мање више били истоветни за све јединице ЈНА: Правило службе, стројева обука, пешадијско наоружање са наставом гађања и тактичка обука. Време за реализацију ове обуке су одређивали тзв. тактички носиоци (управа пешадије за пешадијску обуку и наставу гађања, оперативна управа за наствау гађања и стројеву обуку, управа инжењерије за ову врсту обуке и тд.)
б) стручно-специјалистички предмети; где је спадала војнополицијска обука, која је касније раздељена на: војнополицијску обуку, наоружање и опрема војне полиције и тактика специјалних дејстава;

[dzumba]

 Док не напишем нешто конкретније и обуци војника војне полиције ЈНА, ево једна прича из праксе војне полиције.

СЛУЧАЈ „ПУКОВНИКА“ КАНДИЋА

Петар и Стеван, као руководиоци и искусни припадници Војне службе безбедности чинилу су екипу која је претходних дана контролисала органе безбедности и јединице Војне полиције Подгоричког и Корпуса ратне морнарице. Хтели су да из Подгорице крену претходнo вече али су ипак прихватили мишљење да је „јутро паметније од вечери“. Тог лепог септембарског дана кренули су рано ујутро па су одлучили да прву јутарњу кафу попију у једној малој кафаници у Кокином броду, где су и раније застајали да се окрепе. Расположени због добро обављеног посла, помало омамљени топлотом сунца и бајколиком природом нису обраћали пажњу на возила која су због успона на том месту лагано промицала у оба смера. Пажњу им је привукли возило које је, крећући се из правца Златибора, неколико путало аблендовало а у моменту проласка поред кафанице возач им је у знак поздрава кратко затрубио сиреном и махнуо руком настављајући даље пут према Новој Вароши.

-   „Што нам овај маше“- зачуди се Стеван.
-   „Неко од наших“ – рече Петар испраћајући погледом возило – „Видео војно возило и нас у униформи па нас поздравља“.
-   „Ко би то могао бити? Не знам да је од наших још неко на путу?“ – помало се зачуди Стеван.
-   „Па зар ниси приметио ознаку Војне полиције у углу шофершајбне и лопатицу „стоп“  на пулту испред возача?“ -   запита Петар – „Сто посто наши“.
-   „Ма ово је био „Ауди“ а ми у Војној полицији немамо ни један „Ауди“ – рече Стеван пребирајући по глави ко би то могао бити. – „Можда су то момци из „Кобри“ који обезбеђују начелника Генералштаба или министра, па сад иду у извидницу.“- закључи више за себе.

На томе се разговор завршио. Убрзо су настaвили пут и после неколико сати вожње стигли у Београд.

Међутим, Стевана је из неког разлога све време пута копкало питање чији је то „Ауди“ и где иде, како то да он не зна да Војна полиција има „Ауди“ у возном парку. Покушавао је себе да увери да он, иако на важној функцији у Војној полицији, не мора све да зна - велика је Војска, велики број јединица војне полиције и још више возила. Међутим, то возило му није излазило из главе. Чим је то послеподне ушао у канцеларију позвао је командант „Кобри“ да га пита да ли у возном парку имају „Ауди“. Одговор је био негативан, а када је чуо да у последњих месец дана нису ишли према Црној Гори сумња која је само тињала постала је стварна. Сутрадан је позвао све команданте батаљона Војне полиције и код њих проверавао да ли у возном парку имају „Ауди“ и да ли су тог дан ишли за Црну Гору. Сви су одговорили негативно.

[dzumba]

Наставак "Случај пуковника Кандића":

И поред бројних других обавеза Стевану црни „Ауди“ није излазио из главе. Разговарао је о томе са пуковником Тошом који га је подсетио на догађај од пре неколико месеци, када су према поузданој дојави трагали за BMW-ом са украденим војним таблицама регистарске ознаке П-.... Наводно, служило је за неки шверц из Црне Горе за Србију и обрнуто. Тада га нису нашли. Иако није добро видео регистарску ознаку на „аудију“ Стеван је био готово сигуран да одговарају онима на BMW-у који је тада тражен. Цивилна полиција у принципу не зауставља, а ако и заустави не претреса војна возила. То ради Војна полиција. Али, проблем је у томе што то Војна полиција чини повремено и само на најпрометнијим путевима, па их, ако то неко хоће, увек могу заобићи. Зато су војне таблице на возилу идеална маска за шверц сваке врсте, посебно према Црној Гори, који је у то време бујао. Након разговора са Тошом био је готово сигуран да онај „ауди“ и BMW  имају неке везе.

Стеван је знао да је тих дана Војна полиција чешће него иначе контролисала војна возила на свим главним путевима, па и према Црној Гори. И њега и Петра су заустављали на контролном пункту у Бродареву. Било је наређено је и да се сва преконтролисана возила евидентирају. У списку заустављених и прегледаних возила који му је донео Тоша није било црног „Аудија“.

- „Како тај „Ауди“ пролази а да га нико не заустави? Можда га и зауставе, преконтролишу и пусте не примећујући да су таблице украдене? – размишао  је Стеван.

Одлучио је да поново позове команданта батаљона војне полиције из Ужица. Мајор Дејан му је реферисао да је пре две недеље, како је и наређено, поставио контролни пункт код Бродарева и да се сва војна возила контролишу и евидентирају.
-   „Имаш ли пункт на превоју Јабука од Пријепоља према Пљевљима“ - запита Стеван.
-   „Не“ – кратко одговори Дејан.

Стевану одједном сину – „Ту пролази“.

-   „Е, онда овако“ - рече Стеван – „одмах постави пункт на Јабуци. За вођу патроле одреди официра, макар морао ти лично да идеш. Међутим, немојте се појављивати на путу да вас возачи не би видели. Мора да изгледа као да вас нема. Колеге из МУП-а ћеш замолити да они заустављају сва војна возила укључујући и возила Војне полиције. Када их зауставе ви се појављујете и преузимате рад. Трагате за црним „аудијем“, вероватних регистарских ознака П-.... То возило вероватно има лопатицу „стопу“ на пулту испред возача и налепницу са амблемом војне полиције у углу шофершајбне. Прегледајте не само документа него цело возило. Сва лица без обзира на чин и положај лица и то возило привешћеш у Ужице и одмах ме известити. Пункт остаје док не нађете то возило. Будите опрезни, могуће је да је лице наоружано и опасно.“
-   „Разумем“  - кратко одговори мајор Дејан.
-   „Друго“ – настави Стеван – „писмено наређење о формирању контролног пункта добићеш од мене факс-ом за 15 минута, али о томе нећеш известити никога. Задатак знамо Ти, патрола и ја. Да ли си разумео?
-   „Разумем“ – поново одговори Дејан – „за задатак знамо Ви, ја и патрола, сва лица из траженог „Аудија“ приводимо у Ужице и одмах Вас извештавам о томе“.

Након три сата мајор Дејан је реферисао да је патрола око 15.00 часова стигла на контролни пункт Јабука и успоставила контакт са припадницима МУП-а Србије и договорила рад како је наређено

[dzumba]

Наставак: "Случај пуковника Кандића"

Сутрадан, рано ујутро пуковнику Стевану зазвонио је телефон у канцеларији:

-„Господине пуковниче привели смо пуковника Кандића и „Ауди“ регистарских ознака П-....“ – звонио је глас мајора Дејана.
-„ Браво Дејане“ – оте се пуковнику Стевану.
- „Пуковник Кандић је ноћас око 01.00 часова стигао на контролни пункт из правца Пријепоља.“ – наставио је да реферише мајор Дејан -  „Припадници МУП-а су га зауставили и он се легитимисао као пуковник Кандић, припадник Војне службе безбедности. Позвали су нашу патролу која је била у готовости. Поступили смо како сте наредили. Изглед возила и регистарске таблице одговарају вашем опису. Иначе, возило има беспрекорно уредну документацију осим што по евиденцији, то смо проверили, возило припада војној пошти у Никшићу, а путни лист и налог су оверени печатом војне поште из Приштине. Пуковник Кандић је у цивилној одећи, али је у возилу имао окачену службену (камгарну) а у гепеку и маскирну униформу са ознакама пуковника. Има и војну легитимацију и службену легитимацију органа војне безбедности на име Кандић М....., чин пуковник. Војну легитимацију је издала војна пошта из Приштине, а  на службеној легитимацији се не виде добро натписи на печатима.“
- „ Чији је потпис на службеној легитимацији органа безбедности“-  запита пуковник Стеван.
- „ Читко пише латиницом „ генерал .....“, наш начелник управе- одговори Дејан.
- „Дејане, пуковник Кандић сигурно не постоји у служби безбедности. Осим тога, генерал ........ се тако не потписује. На оригиналу легитимације уз име не пише чин и јасно се виде печати Управе безбедности. Та легитимација, као и документација возила су највероватније лажни. Дакле, одмах том лицу одреди полицијски притвор, обавести органе МУП-а у Ужицу и тражи проверу и за лице и за возило. Обавести сада начелника безбедности и команданта корпуса и почните разговор са њим. Шаљем ти екипу на челу са пуковником Тошом која ће се укључити у разговор и даљи рад са тим „пуковником“. Води рачуна да ти не побегне. У присуству сведока претреси возило и „пуковника“ и сачините записник. Осим тога, пренеси моју похвали патроли за ефикасан рад.“
- „Разумем“- поново кратко одговори мајор Дејан.

[dzumba]

Епилог у случаја пуковника Кандића:

Екипа Управе безбедности је утвдила да је „пуковник“ Кандић уствари  Д... Р.... стари познаник полиције и криминалних хроника. Он је по задатку криминалне групе из Црне Горе преузимао украдена возила марке „Ауди“, „Мерцедес“ или „BMW“, на територији Србије, најчешће Београда (нађено возило је власништво једне веће познате фирме из Београда) и уз провизију их пребацивао на територију Црне Горе. Накнада је варирала од 200-500 марака, зависно од врсте возила и степена опасности. Иако у возилу није нађено ништа, осим још једног комплета украдених војних регистарских таблица, предпоставља се да су таквим возилима преношени и дрога, цигарете или новац. Уз консулатцију са војним истражним судијом и војним тужиоцем „пуковник“ Кандић је наредног дана предат органима МУП-а,  јер је за њим већ постојала потрага МУП-а због других кривичних дела.

Регистарске таблице постављене на украдени „Ауди“ су украдене са војног возила припремљеног за расход. Осим ових таблица, а њихова крађа је раније већ била пријављена, у возилу је нађен још један комплет војних регистарских таблица украдених из једне јединице ..... у гарнизону „НН“. Захваљујући томе разоткривена је и лишена слободе читава група војних и цивилних лица која су организовано крала војне регистарске таблице.

[Trifko]

Oznaka VP BiH
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Američki marinci i pripadnici Vojne policije Oružanih snaga BiH tokom vježbe o upotrebi nesmrtonosnog naoružanja u Rajlovcu.

[dzumba]

Ораганизовање борбене обуке

Плановима и програмима обуке било је предвиђено да се борбена обука и васпитање војника реализује у матичним јединицама, осим у РВ и ПВО где се основна обука изводила у Ваздухопловном наставаном центру (975.ВНЦ).

За борбену обуку и васпитање се говорило да је непрекидан процес и траје све време служења војног рока.

Попуна јединица војне полиције је обављана два пута годишње са по 50% формацијског бројног стања, осим јединица РВ и ПВО које су попуњаване четири пута годишње.

Борбена обука се делила на:

- период прилагођавања (5 радних дана или 30 часова+ једна субота)
- период основне обуке и
- период допунске обуке и васпитања

Период прилагођавања је био јединствен за све родове и видове и спроводио се према "Плану активности у периоду прилагођавања"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Основна обука и васпитање у јединицама војне полиције, након одлуке државе да војни рок траје 15 месеци, односно 12+3, је трајала 6 месеци (120 радних дана или 720 часова). Ова обука се делила на фазе:

- фаза обуке појединца и трајању од 1 месец и 25 дана (37 радних дана);
- фаза обуке јединица у трајању од 2 месеца и 22 дана (58 радних дана);
- фаза заједничке обуке у трајању од 1 месец (20 радних дана)

Период прилагођавања је улазио у фонд 720 часова обуке у основном периоду обучавања.

[dzumba]

Циљеви обуке по фазама

Фаза обуке појединца је мање више била врло слична у свим родовима. Циљ је био да војника припреми да може као појединац, као војник (пешадинац) да рукује личним наоружањем и средствима заштите, да савлада основне војничке вештине (кретање на бојишту, орјентација, израда заклона и сл.), да препозна неке опасности на бојишту, посебно оне које прете од противпешадијских и противоклопних мина, да пружи себи прву помоћ и обавља основне борбене задатке појединца и тако преживи на бојишту. Такође, очекивало се да војник може обављати дужност стражара у саставу страже. Од војника војне полиције очекивало се да у овој фази схвати место, улогу и намену војне полиције и органа безбедности, делокруг и задатке војне полиције и упозна се са овлашћењима војне полиције. Такође и да се упозна са "носиоцима угрожавања безбедности Југославије, методима и облицима њиховог деловања.

У фази обуке јединица циљ је био да се оспособе и увежбају одељење, вод и делимично чета да обаваљју задатке. дакле, у овој фази се, осим давања нових знања понављало већ научено, али сада у виду тимског рада, пре свега патроле, одељења и вода, а делимично и чете. У овој фази обуке су се стицала нова, специјалистичка знања и вештине карактеристична баш за војну полицију. Такође, извођено је више гађања личним наоружањем, али и колективним (пушкомитраљезом за све војнике).

У фази заједничке обуке тежиште је било на увежбавању чета и батаљона, што се спроводило кроз стационаран и покретна логоровања где су се проигравале, увежбавале неке ситуационе радње и требао синхронизовати рад чета и водова унутра више јединице.

Гађања су иначе била условљена капацитетима стрелишта, као и њиховом удаљености од гарнизона. Генерално, гађања су требала бити извођена равномерно током целог периода основне обуке, али се дешавало да се она тежишно изводе током  логоровања, дакле кумулирано, више гађања у краћем времену. Показало се да се бољи резултати добијају када се гађања изводе  једно за другим у краћем временском периоду.