Vojna policija

Стручне расправе припадника војне полиције

Изузетно добра и врло корисна традиција коју је имала војна полиција ЈНА, а која се одржала до данас, јесу редовна годишња стручна саветовања и расправе. Најмање једном годишње, а током 80-тих година понекад и два пута током године, одржавана су стручна саветовања или расправе која су окупљала све руковдеће старешине војне полиције. Њој су, осим начелника и руковдећих старешона Одељења војне полиције Управе безбедности, редовно присуствовали сви команданти батаљона и командири самосталних чета војне полиције, командант Школе војне полиције и неко од настваника, представници армије (војне области) у чијој се зони одржавао скуп, као и представници МУП-а републике где је одражавно саветовање. Стручне расправе су одржаване на различитим местима - јединицама, настојећи да свако добије прилику да је организује. Стручну расправу је обично отварао командант армије или начелник штаба, а ако се одржавала у Београду или Панчеву то је чинио начелник Управе безбедности, што је скупу давало висок значај.

Тему стручне расправе одређивала је Управа безбедности, односно њено Одељење војне полиције одговарајућом Инструкцијом (годишњом) за обуку војне полиције. Настојало се да то буде увек нека од актуелних тема, најчешће у вези са обуком, односно, обављањем неког конкретног наменског задатка војне полиције. Страучна расправа је обично трајала 2 дана при чему се један дан одвајао за наменске (унапред здатаке) реферате које су подносили старешине из јединица војне полиције или реферата ВП армија. Без обзира што су реферати били унапред припремљени увек је била дозвољена и слободна дискусија током којих је понекад било и "варница" у виду сучељавања мишљења, па и неслагања. Други део расправе је обично било присуствовање показној или методско-показној вежби војне полиције (или војне полиције МУП-а и ТО) која је дочаравала оно што се претходно дискутовало. Такође, током слободног времена била је организована посета некој државној установи, предузећу, или органу МУП-а на територији, и уприличен обилазак културно-историјских објеката у бложој околини.

На крају саветовања би се утврдили и дефинисали задаци које је Управа безбедности достављала у писаној форми и они су били обавезујући.

Ово окупљање је имало вишеструки значај. Прво, било је у непосредној вези са обуком и обављањем конкретних задатак где су се све старешине упознавале са новинама и могле да увере како то други раде или како то треба да се ради. Друго, старешине војне полиције су имале прилику да се међусобно лично упознају што је, касније у пракси знатно олакшавало комуникацију и решавање практичних проблема. На пример, командант батаљона из Љубљане је могао да директно позове команданта батаона ВП у Скопљу и замоли га да прихавти саобраћајну патролу која је, на пример пратила вучни воз до Криволака, да им обезбеди смештај, гориво и све остало. И то без неких формалности јер су се лично познавали. Био је најачешће довољан позив или депеша. Такође, тако је обезбеђивана сарадња на решавању предмета потрага, или случајева сузбијања криминала. Како су редовно на ове скупове позивани и предстваници МУП-а остваривана је директнија веза и непосредно упознавање са њиховим старешинама. Шта више, врло често су у поменутим вежабама непосредно учествовали и припадници милиције и ТО.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Председавајући стручне расправе одржане октобар 1999.године, посвећене анализи борбених искустава војне полиције из агресије НАТО на СРЈ

	Author	Topic: Vojna policija (Read 484550 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.