dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Online
Last Login: Today at 07:57:25 pm
Posts: 22 943
|
|
« Reply #250 on: March 26, 2012, 04:23:51 pm » |
|
Зашто руска војска нема војну полицију? То је ствар и традиције и начина схватања оружаног конфликта карактеристичног за негдашње социјалистичке земље.
Војна полиција је формација задужена за одржавање или пружање помоћи командантима при одржавање реда и мира на простору који контролишу војне јединице, за унутрашњи ред и мир (у самим јединицама), заштиту команданта и командних места(реч "гарда" иначе значи стража, заштита) али и сузбијање криминалитета, регулисање и контролу саобраћаја и сл..
Е, сад у бившим социјалистичким државама је, поједностављено речено, владало уверење да у сопственим јединицама не може доћи до конфликта (побуне, већих нереда) због природе и начина васпитања "сицијалистичког човека (војника)" у уверења да је само социјалистичко друштвено уређење праведно, па што би се неко бунио. Друго, уверење да сопствена војска треба "полицирање" (што је у суштини присила) када ратује, посебно мобилизације, али и код спречавања крађа, пљачки дезертерства, се такође косило са идеолошким уверењима и заблудама да је социјалистичка војска, увек води праведан рат и да је сваки војник свестан своје праведне и напредне улоге у ратном конфликту и да он неће да краде, пљачка, пали, силује и сл. Наравно, реалност је била и јест и биће доста другачија.
Русија има дугу традицију паравојних формација жандармеријског типа која су биле задужене за одржавање унутрашњег реда, укључујући побуне. У СССР-у тај посао је обављала "Војска министарства унутрашњих послова" (Војска МВД). У суштини је само пресликан концепт жандармерије из царске Русије. Међутим, њена војна функција, као што постоји код жандармерије у Француској је занемарена. Ова "војска" је била у надлежности Министарства унутрашњих послова (МВД). У Француској је то ипак Министарство одбране. Између осталих задатака њена је обавеза контрола територије у зони борбених дејстава, оно што обично ради војна полиција, укључујући хватање дезертера, одржавање реда у позадини и сл. Предвиђано је да се јединице ове "војске" ангажују и као окупационе у случају рата у Европи. Показало се да та ВМВД то не да није радила, него и не уме да ради. Постојао је и постоји стални анимозитет између Војске и МВД што је још више "употпуњавао" проблем. То је посебно дошло до изражаја током конфликта на Кавказу. Никад се није тачно утврдило ко је главни командант. Свака од јединица, односно њихове команде (Војска и ВМВД) су тежиле да буде главније од оних из другог табора.
Пословима сузбијања криминалитет унутар војске (СССР-а, руске) бавила се углавном контраобавештајна служба, која, је опет, што је и нормално, тежиште давала на стварном контраобавештајном раду, а не на текућим питањима војног реда и дисциплине, ситног, средњег и крупног криминала. Ако се томе дода и стара традиција заташкавања криминала на највишем нивоу онда им војна полиција није ни требала.
Једино што личи на класични војну полицију (чак и по изгледу) су биле јединице зе контролу саобраћаја (можда ово није прави назив). Ове јединице су имале задатак истоветан саобраћајној војној полицији. Чак су имале (и још увек имају) и беле опасаче. Ипак, ове јединице нису полиција, јер немогу а то и не раде да контролишу саобраћај, већ га само усмеравају - регулишу.
Све то је доводило до озбиљних проблема унутар војске што се одржавало на проблеме командовања. Анализом онога што се дешавало на Кавказу, али и страних искустава закључили су да је потребно да формирају војну полицију која ће бити специјализована јединица за послове унутрашње или опште безбедности и тако растеретити контраобавештајну службу. Део надлежности ће се "одузети" ВМВД и њена улога другачије поставити у време конфликта, посебно спољних.
Лично сам очекивао да ће војну полицију успоставити брже. Изгледа да има неких проблема. Искуствено ценим да су ти проблеми првенствено административни - односно да прво правно регулишу надлежности војне полиције како не би одмах у почетку дошло до сукоба надлежности. Ту је и проблем обуке јер немају искуство у тој области. Зато сам поменуо да би им саветници или инструктори били од користи, бар у почетку. тако смо и ми почињали ослањајући се на британске и грчке савете и искуство.
|