Vojna policija

[dzumba]

Није било много официра у то време. То је период од 1973. до средине 1980. до када су важиле те формације. Немам преглед бројног стања по јединицама али по сећању:

У команди батаљона су у то време то била три офицра: командант (обично мајор), заменик комаданта и помоћник за МПВ. У батаљонским четама је официр био само командир чете и у неким четама командир 1. вода. батаљони су имали 3 чете а неки и 4 чете. Дакле, није било више од 11 официра у батаљону,а у већини ни толико.  Изузетак је био 282.бВП који је имао 16-17 официра. У "већим" четама је било по два официра: командир чете (обично капетан - капетан 1. класе) и један командир вода (обично саобраћајног). У већини бригадних је био само 1 официр. Највећи број командира водова су били подофицири. Тек касније командири свих водова су "постали" (одређено је формацијом) официри.

Зашто је то тако било. Па до почетка 70-тих већина ратних официра који су углавном држали "трупу" је отишла (отерана) у пензију. Војна академија КоВ са око 250-300 официра, колико је у то време "избацивала" годишње, није могла да попуну толики број формацијских места да сви командири водова буду официр.

[dzumba]

Заборавих одговор на питање који су мотрцикли били у употреби: били су Guzi Falcone 500 а почели су да се појављују и Guzi V 35. У Гарди (за почасни ескорт) су били и моторцикли BMW али не знам модел у то време.

[dzumba]

Бројно стање војне полиције по ратној формацији утврђеној септембра 1973. године је било:

- официра                               577
- мл. официра                        2121
- десетара                              174
- војника                              11537
  Укупно                                    14409

Развојеност морнодопске формације (однос према ратној) је био 44:56%

[Kolton]

i logorima ratnih zaroblejnika su bili predviđeni vodovi vojne policije;

Ovo me je uvek interesovalo: ko je (ko bi) popunjavao te vodove, aktivni ili rezerva a takođe da li je postojala posebna obuka i posebno naoružanje (npr.sačmare) za te jedinice ?
Još nešto: ako se ne varam, u Nišu je postojao vojni zatvor za osuđene oficire i podoficire JNA (to mi je pričao zastavnik koji je u svojoj karijeri zamalo došao u situaciju da, po njegovim rečima, "navija za Radnički", tj. da zaglavi tamo). Ako je to tačno, ko je davao obezbeđenje dotičnog objekta ?

[dzumba]

Логор ратних заробљеника је је био "ратна јединица" па се и попуњавао резервистима. У саству логора је у то време био вод војне полиције. Иначе, током 80-тих је укинита војна полиција у логорима ратних заробљеника јер је био став да их ВП не чува већ само спроводи и приводи. Тако се и ушло у "тачку 11."

Не знам да ли се спроводила посебна обука са људством "логора за ратне заробљенике". Што се војне полиције тиче обука је спровођења током основне обуке војника кроз више тема. Једна је "спровођење и обезбеђење ратних заробљеника". Такође, током 70-тих је биле су и теме у вези са обезбеђењем затворенике односно поступци у самом затвору. Ова вежба се односила на затворе и притиворе а не непосредно на заробљенике, али је примљењљиво и на то. Ипак, и ова тема је ибачена из програма за војнике почетком 80-тих (због скраћења обуке). Радили су је само они који су учествовали у обезбеђењу затвореника, односно војних истражних затвора.

У то време (70-тих и 80-тих, па и раније) није било сачмарица, не само код војне полиције него и код цивилне, па се нису ни користиле у обезбеђењу војних затвора.

Затвор где су издржавали казне осуђене старшине налазио се, бар оно време које ја памтим, у Нишу. Затвор се налазио унутар касарне која је обезбеђивана стражом па није имао неко јако обезбеђење. Такође, у њему није било много затвореника јер су ту служиле казну само оне старешине које нису, након осуде на затворску казну, изгубиле чин (казне које су мање од 3 године, можда и 4, не сећам се тачно границе). Како се ради о нижим казнама режим завора је није био превише строг (али ни пријатан за затворенике) и није се очекивало да осуђеници беже. Већина осуђеника је преподневно радно време проводила у неким јединицама нишког гарнизона на административно техничким пословима. већина је сама одлазила и сама се враћала у затвор.  Затвор је обезбеђивало одељење војне полиције, у прво време састављено до војника на одслужењу војног рока и подофицира (они су били вође смена обезбеђења). Војнике је давао батаљон војне полиције а подофицири су били "на формацији" затвора. Управник затвора (потпуковник) је најчешће био неко ко је пре тога радио у војној полицији, али званично није био припадник ВП. Он је био надређени одељењу војне полиције за обезбеђење. За рад затвора је одговарао искључиво председнику Војног суда. Управа безбедности ССНО (као ни Одељење војне полиције у њеном саству)  није имала никаве ингеренције  над овим затвором све време његовог постојања, осимда обезбеди људство за попуну одељења ВП. Ово одељење није ни улазило у квоту Управе безбедности за војну полицију, већ је "оптерећивало" (било на њиховој формацији) војно судство. зато није ни приказано у прегледу јединица војне полиције који сам поставио у претходним постовима.

[dzumba]

Као што већина читалаца ове теме зна, војна полиција ЈНА се у основи од самог почетка састојала из војне полиције опште намене, криминалистичке службе, јадне мање групе тзв. специјалиста и саобраћајне војне полиције. Већ сам написао да је одмах по фирмирања, 1955. године војна полиција имала и здатак контроле војног путног саобраћаја. Ипак, 1964. године по плану "Дрвар" из саства војне полиције су издвојене јединице саобраћајне војне полиције а формиране су јединице "за регулисање и контролу војног путног саобраћаја". Након 7 година увидело се да таква организација не функционише. "Наређењем о обједињавању саобраћајних, заштитних и јединица војне полиције" (наређење ССНО од 12.11.1971.године) саобраћајне јединице намењене за регулисање и контролу саобраћаја поново су ушле у састав војне полиције. Такво решење је остало до данас и поред сталних покушаја појединица из саобраћајне службе да то промене. На неки начин то је и "природно" стање ствари  и тако је и у свим јединицама војне полиције на територији бивше СФРЈ.

Можда ће неком бити занимљив податак о бројности саобраћајне војне полције. Имам податка да је на дан 04.09.1986. године било следеће мирнодпоско формацијско стање саобраћајне војне полиције (формацијско):

- официра                 25
- млађих официра      57
- војника                 998
УКУПНО                  1080


приближно, то је око 16 -17% укупног мирнодпоског  бројног стања војне полиције ЈНА.

"Саобраћајци" су били разврстани у:

- чета саобраћајне ВП              8
- водова                                21
- одељења                            11
- група саобраћајаца              13 (ради се о полуодељењима од 5 војника у 13 водова ВП при ваздухопловним базама)

Чете саобраћајне ВП су биле у армијским батаљонима, а водови у самосталним четама ВП при Команди РВ и ПВО, 2.корпуса (војно подручје Титоград) као и у самосталним четама ВП дивизија и бригада

[dzumba]

У неком од ранијих постова написао сам да су јединице војне полиције, заправо већина њих, имале тзв. територијалну надлежност за обављање служби војне полиције. На тој територији су те јединице биле надлежне за: реализацију потрага, увиђаја и пружања помићи истражним органима и органима безбедности, регулисању и контроли саобраћај,  одржавању војног реда и дисциплине и друге "редовне" задатке. Почетком 80-тих година прошлог века територија СФРЈ је била подељена у 30 територијалних надлежности војне полиције на којој су те јединице биле задужене за обављање основних војнополицијских задатака.

"Своју" територију су имала 7 батаљона (батаљон ВП у саству ССНО, односно Гардијске бригаде није имао територијалну надлежност), 21 самостална чета војне полиције  и 2 самостална вода војне полиције.

[pitomac_84]

Sredinom 80. godina  5. VPS Pula je u svom sastavu imao 5. čVP. Sastavljena je bila iz tri voda, 1. vod je bio »službeni«, komandir je bio mlađi oficir (stari vodnik 1. klase), 2. vod je bio nastavni, komandir je bio vodnik stažista (ŠROP), treči vod je bio saobračajni, k-dir je bio oficir (kapetan) i komandir jednog odeljenja mlađi oficir (zastavnik). K-dir čete je bio oficir (kapetan), referent službi je bio mlađi oficir (zastavnik 1. klase), ujedno i krimi tehničar, referent opštih psolova je bio mlađi oficir (zastavnik). Formacijsko stanje je znači bilo: dva oficira, četiri mlađa oficira i jedan stažista ŠROP. Ja sam bio ovaj zadnji i u ČVP sam došao posle zavšnene ŠROP u Bileći i jednomesečnog kursa VP u OBŠC Pančevo.

[dzumba]

Хвала "питомац 84". Мало објашњење за неупућене. Реч "службени" је жаргон који означава да је то вод које је обављао службе војне полиције. Након завршене обуке војници су "премештани" у вод чији су војници давали људство за пријавнице, патроле, службу дежурства и сл.

То што кажеш да је било формацијско стање то ипак није. Ради се о стању "на лицу места". Подофицира је требало да буде више. Чета овог типа је ипак требала да има два референта за службе ВП и два криминалистичка техничара. Такође, колико се сећам (морам потражити по белешкама) чета овог типа је имала три полицијска и саобраћајни вод. Командир трећег вода је требао бити питома ШРО. Командир 2. вода је требао бити подофицир. Међутим, врло је могуће да једног вода у пракси није било, односно није било људства за његову попуну.

[trpe grozni]

Ili da je taj vod u otkomandi na nekom drugom objektu ili jedinici.

[pitomac_84]

Taj "jedan" službeni vod je stvarno bio preopterečen, pored obezbeđenja K VPS i ostalih poslova iz nadležnosti VP obavljao je i druge zadatke. Tu mislim na dubinsko obezbeđenje rta Kamenjak na kome su jedinice PVO izvodile bojeva gađanja. Ta gađanja su privukla u Istru i mnoge strane vojne izaslanike, pa su vojnici iz službenog voda pokrivali danonočno mnoge raskrsnice do Premanture. Nedaleko od Fažane je bio i protokularni objekat Predsedništva SFRJ, te godine je bio na odmoru Vidoje Žarković, jedno odeljenje je bilo na dubinskom obezbeđenju objekta. Taj period mi je ostalo u lepom sečanju i po sedmodnevnoj zajedničkoj vežbi sa posebnom jedinicom milicije iz Istre. Sad mi se film vrača pa sam se setio da je u vreme mog stažiranja bio na kursu u Pančevu zast. Jakovljević. Još da pomenem legendarnog zastavnika Moderc Alojza.

[dzumba]

Организација чета ВП, као и главнине војске (ЈНА), посебно КоВ  је била пројектована према обиму задатака које би требале да извршавају у миру, односно рату. Међутим, у пракси, посебно у јединицама војне полиције и граничним јединицама које су свакодневно радиле стваре задатке за шта су и обучаване (за разлику од пешадије, артиљерије, ОМЈ и сл. које нису ишле да ратују већ су или обнављале теме из обуке или радиле текуће, помоћне гарнизонекс послове) никада није било довољно људи - војника. Концепт по коме се у јединицам организује обука и реализују задаци обученим људством никада није могао да обезбеди довољно обученог људства. Увек је скоро половина војника била на обуци, односно била је практично неупотребљива за већину стручних задатака. Зато су војници јединица (водова и чета у батљонима) које су спровдиле "службе војне полиције" скоро увек били максимално оптерећени.

[pitomac_84]

Pored redovnih obaveza jedinica je izvodila stalne vežbe, mislim da je u mojih šest meseci stažiranja bilo preko dvadesetak uzbuna, gađanja su se izvodila po programu. Na strelištu nadomak Banjola smo se jednom zatekli sa nekom drugom jedinicom, došlo je do greške u rasporedu gađanja i k-dir te jedinice se je izvinjavao i zamolio našeg k-dira da još malo pričekamo, da oni moraju izvršiti još nočno gađanje. Mi smo popadali od smeha jer je bilo usred bela dana. Oni su izvršili "nočno gađanje" i na vreme se vratili u grad, a mi smo pored dnevnog izvršili i nočno gađanje, u kasarnu smo se vratili posle ponoći. To pišem zbog toga je jedinica VP sve izvršavala profesionalno. Još jedna zanimljivost, oficiri su svi sem jednog mornara bili u SMB uniformama, dok je vojska bila u mornaričkim. Ja kao pravi pešadinac sam zamolio k-dira da mi dozvoli da ostanem u svojoj uniformi i on je to prosledio načelniku OB, koji je isto bio mornar. Došao je da vidi tog "prašinara" koji nije hteo mornarsku uniformu. Svi su se tome smijali i ja sam ostao ponosan pešadinac.

[dzumba]

Да ли ће војска носити морнарске или "пешадијске" унифирме зависило је од командант ВПС, односно ВПО. У то време сви војни полицијаци су имали ВЕС који је био "пешадијски" (11107). Дакле они су сви били "пешадинци. Старешин чија је ВЕС из КоВ-а нису могле носити поморске униформе. Тако је било прописано. Старешине службе (саобраћајне, интендатске, санитетске и сл.) су могле да промене униформу у мораричку. Ипак, ови у полицији то нису јер је јединица као целина била "пешадијска".

[petrikonja]

Nije mi jasna jedna stvar na primer u kasarni ima ceta vojne policije ko komanduje s njom? Organ bezbednosti,uprava vojne policije,komadant kasarne? Interesuje me cije je naredjenje prioritet za izvrsenje zadatka