dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Last Login: Today at 09:26:36 am
Posts: 22 967
|
 |
« Reply #478 on: September 10, 2015, 08:47:46 pm » |
|
Obezbeđenje Saveznog sekretara za narodnu odbranu i načelnika Generalštaba nije bilo ni blizu (po obimu) kao što se to danas radi.
Savezni sekretra, barem dok je bio general Ljubičić je bio obezbeđivan po mestu stanovanja, mestu rada i u pokretu. Po mestu stanovanja je obezbeđivan stražom sa dva stražarska mesta u dvorištu zgrade (kuće) na Senjaku u kojoj je stanovao. Da napomenem da mu kuća nije bila neka velelepna vila već jedna osrednja jednospratna kuća, za koju se govorilo da je vlasništvo njegovog tasta (koji je i žive sa njima). Stražu su davali vojnici 282.bVP a komandir straže je bio potima ŠRO. Straža je bila smeštena u samom objektu, zapravo u jednom pomoćnom objektu koji je služio kao garaža a drugi deo je koristila straža. Dakle, uvek je na objektu bilo 9 ljudi. Straža se smenjivala sedmično. U vanrednim situacijama straža se pojačavala (udvojena straža), komandir je bio podoficir, a određivana je jedna motorizovana starešinska patrola (kada je formiran Vod VP specijalne namene, određivali su se podoficiri iz PT odeljenja).
Znam da se vodilo računa ko su mu susedi, pa je jedna kuća u susedstvu otkupljena od vlasnika. Koliko znam dobili su ekonomsku cenu ali je tu bilo nekog spora pa se taj sudio sa državom (znam da sam jednom lično razgovarao sa tim vlasnikom ali sam zaboravio detalje).
Po mestu rada (to je zgrada "A" kompleksa SSNO) obezbeđivan je redovnim obezbeđenjem objekta. Pristup u sam kabinet je bio ograničen, odnosno nije se moglo ući bez najave ili poziva. Naravno, to su mogli njegovi pomoćnici. Kontrolu ulaska obaljali su pripadnici vojne policije koji su praktično stalno bilo tamo. Osim kontrole obavljali su i sekretraske spolove (javljane na telefon kada nikog nema u kabinetu, prosleđivanje veza i sl.). To su bilo izabrani podoficri iz 282.bVP koji su prošli posebnu proveru i pokazali su se pouzdanim. Iako ađutant (oficir) nije morao biti iz vojne policije to je uglavnom bio neko od oficira iz VP (mada je bilo i ađutanata koji nisu bili iz VP). Savezni sekretar je imao samo jednog ličnog pratioca. Taj bio uz njega u vreme radnog vremena i kada je on negde išao službeno. Kada je Savezni sekretar iašo negde privatno najčešće je išao sam, bez ličnog pratioca,a nejgovu funkciju je preuzimao neko iz eskorta.
Obezbeđenje u pokretu je obavljano najčešće sa jednom, a ponekad (obično kada su pojačane mere) sa dva vozila. U svakom vozilu su bili vozač i pratilac. Bili su naoružani, osim pištoljima i sa automaskom puškama (svaka je bila naupnjena bez metka u cevi). U vreme generala Ljubičića to su bili podoficiri iz saobraćjane čete 282.bVP. Kasnije su to bile starešine iz Čete specijalne namene 1.BVP/Gbr. U vozili sa Saveznim sekretarom je bio lični pratilac koji ga je uvek sačekivao pred kućom i otpraćao sa posla,a pratio ga je i prilikom služebnih obilazaka. Lični pratilac generala Ljubičića je bio jedan zastavnik i to sve vreme dok je bio na toj dužnosti. nakon odlaska sa dužnosti Savezni sekretra je imao pravo da zadrži ličnog pratioca i službeno vozilo i vozača. To važi i za slučaj penzionisanja. Tako je general Gošnjak imao ličnog partioca sve dok taj zastvanik nije otišao u penziju. Novi mu posle nije određivan.
Kada je Savezni sekretar putovao u inostranstvo ponekad je išao lični pratilac, ali retko. Najčešće je sve poslove obezbeđenja preuzimao domaćin. Takođe i mi (SFRJ) smo insistirali da strani vojni rukovdioci ovde imaju punu sigurnost i da mi preuzimamo obezbeđenje. Dakle, strani ministri odbrane ili NGŠ u poseti našoj zemlji su najčešće dolazili bez svog obezbeđenja,a ako ih je bilo to je bio samo lični pratilac (nenaoružan).
Ključnu ulogu u organizaciji i zaštiti Saveznog sekretara imalo je odeljenje bezbednosti kabineta SSNO. Njegov načelnik je sve zahteve za vojnopolicijskim obezbeđenjem regulisao u kontaktu sa komandantom 282.bVP, eventualno preko Uprave bezbednosti (jer je 282.bVP bio potčinjen Upravi bezbednosti). On je izrađivao procene i planove zaštite a odobravao mu ih je načelnik Uprave bezbednosti. Njegova je obaveza bila i obezbeđenje načelnika Generalštaba jer je NGŠ bio zamenik Saveznog sekretara,a i fizički kabineti su im bili jedna iznad drugog (u zgradi "A" kompelksa SSNO).
Obezbeđenje načelnika generalštaba je bilo slabije. Imao je jednog ličnog pratioca (takođe zastavnika), kao i stražu po mestu stanovanja. Obično su stanovali u nekoj posebnoj vojnoj zgradi ("vili") tako da je to bilo relativno lako. Najčešće je to bilo jedno stražarsko mesto. Međutim, problem je bio kada je on stanovao negde u običnim zgradama. Ne znam detalje, ali znam da je bilo problema kod obezbeđenja generala Petra Gračanina. On je bio izuzetno skroma čovek i stanovao je u jednom malom stanu u stambenoj zgradi blizu Slavije. Nije želeo obezbeđenje niti da se seli. Odgovorni su se "bunili", ali on to nije hteo. Zato su bile određivane povremene patrole (vojničkog sastava, obično civilu, ponekad u uniformi) koje bi se samo kretale ulicom (ne svakog dana, već obično za vikend ili praznikom ili ako je neka složenija situacija). Načelnik generalštaba nije obezbeđivan svakodnevno eskortnim vozilima tokom pokreta. Išao je svojim kolima i sa njim je bio samo lični pratilac. Pamtim da je general Potočar, kao strastveni lovac često odlazio u Morović u lov, ali sa njim skoro nikad nije išao lični pratilac. Išli su samo on i vozač.
Ostali generali, osim komandanat armija (koji su imali lične pratioce i stražu kod zgrade, koja je najčešće bila "vila za generale"), nisu imali fizičko obezbeđenje u vreme mira. U slučaju ratnog stanja i/ili mobilizacije bilo je predviđeno da većina generala, pre svih načelnika sektora, dobije po jednog ličnog pratioca iz 282.bVP, najčešće starešinu(podoficira) ali i vojnika. Povremeno, za vreme praznika ili kada su povišene mere borbene gotovosti određivane su patrole u civilu, najčešče sastavljene od vojnika koje su obilazile blokove zgrada gde je stanovalo više generala. Na Novom Beogradu i sad se neke zgrade zovu "generalice" ("Četiri generalice" u Bulevaru Arsenija Čarnojevića) jer su njima mahom stanovali generali. Mi iz 282.bVP smo te patrole smatrali nekorisnim i bezveznim jer nisi znao šta ustavriu treba da radiš i ako kako da prepoznaješ "dušmanina". No, vojnici su to voleli jer su mogli i da malo "švrljnu" a da sve bude u "duhi zadatka".
Eto, to bi bilo ovako ukratko. U svakom slučaju nije bilo predimenzionirano, bez puno paradiranja, demonstriranja sile, niti foliranja, već se radilo relativno tiho, bez galame, ali ne manje odlučno. To nikako ne znači da ljudi koji su štićeni nisu bili obezbeđeni. Cenim da su bili bezbedniji nego ovi sada i to iz više razloga. Vrlo ozbiljno se pristupalo poslu obezbeđenja, obaljale posebne pripreme, izviđanje terana, kada god se moglo, usklađivanje sa MUP- om a i bezbednosna situacija i opšta klima u društvu je bila povoljnoja.
|
