Zanimljivosti

[JASON]

Одрекао би се наш народ празноверица из старих времена и већ преко ноћи постао просвећен када уз заветине не би ишло печено јагње на ражњу, вино и ракија а често и свирачи, па буде игре, песме и сваког весеља. Ни са једне логичке тачке не може се овој мотивацији противречити.

[MOTORISTA]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/1QtdPfz_faM?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Jester]

Sjeverno Korejski dokumentarac o Zapadnjačkoj kulturi i propagandi
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/6NMr2VrhmFI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[JASON]

Топлица, која је својим положајем била на путу свакој туђинској најезди, дала је повода и прилику родољубима да се истакну на ползу свога народа.  У  Топличком округу  у Србији,  налазе се четири села која су добила име по Ђури Хорватовићу, прослављеном ђенералу из српско-турских ратова (1876-1878).
Ђуровац, (насеље у општини Прокупље) 147 становника према попису из 2002.
Нови Ђуровац, (насеље у општини Прокупље) према попису из  2002.  било је 32 становника.
Стари Ђуровац,  ( насеље у општини Прокупље) 15 становника према попису из 2002.  и
Ђуревац, (у општини Блаце) који према попису из 2002. има 353 становника.

[Solaris]

 

Kako izračunati temperaturu zraka prema cvrčanju cvrčaka?

Tri formule ili kako je Fiamengo Nadalini priuštio besanu noć

Prijatelj je prije nekoliko dana na facebooku objavio da je prvi put ove godine čuo cvrčke. Cvrčanje cvrčaka dodaje nužnu četvrtu dimenziju mediteranskom ugođaju. Bez toga nema ljeta. Priče o cvrčcima su brojne, a najpoznatija je ona La Fontainova o neradniku koji provodi ljeta zgubidaneći. U ovom kontekstu to nam ne smeta, jer tek kad planduje možemo imati koristi od njega. Cvrčak može poslužiti kao mjerni uređaj. Teorije o frekvenciji cvrčanja su brojne, potječu iz različitih dijelova svijeta, a pretpostavljam da se i verzije dotične životinjice malo razlikuju. Te ćemo sitne razlike zanemariti, a koncentrirat ćemo se samo na razliku između cvrčaka i zrikavaca. Tu se, usput, zabunio i Fiamengo kad je sastavljao legendarnu Nadalinu. U pjesmi kaže: „Noć zasvitli cvrčci počnu pismu“. Međutim, cvrčci ne počinju s pjesmom kad padne noć. Baš suprotno, cvrčanje cvrčka vezano je uz toplinu. Iako je vrlo vjerojatno da će se pokoji oglasiti i na nižim temperaturama, brojne teorije tvrde da se sigurno glasaju na dvadesetak, a najčešće se spominje 25°C. Dakle, ako su Nadalinu cvrčci ispraćali na spavanje možemo zaključiti da je ili predvečer naglo zatoplilo ili da je Nadalina cijelu noć skitala pa na spavanje otišla tek kada je sunce već zagrijalo. Ili je Fiamengo ipak mislio na zrikavce.

I ne samo da po angažiranoj cvrčkovoj pjesmi možemo biti sigurni da je već vrlo toplo. Utvrđeno je i da je frekvencija cvrčanja u linearnoj vezi s temperaturom zraka. To znači da cvrčak cvrči to brže što je temperatura viša. I tu je literatura pomalo zbunjujuća. U nekim izvorima možete pronaći uputu da izbrojite koliko puta cvrčak zacvrči u 14 sekundi, tom broju dodate 40 i podijelite s 2. To bi trebala biti temperatura zraka u Celzijima. Druga kaže da brojite čitavu minutu, podijelite s 2, dodate 9, pa opet podijelite s 2. Treća je najuvjerljivija jer uz nju stoji i ime fizičara i izumitelja Amosa Dolbeara. Ta pak veli da se od broja cvrčkovih glasanja u minuti oduzme 40, zatim podijeli sa 7, a dodavanjem broja 10 dobiva se tražena temperatura. Ovo mi sve zvuči kao ona dječja zezalica u kojoj trebaš zamisliti jedan broj od 1 do 10, zatim ti mama da još toliko, onaj ti da još 6, pola ti padne u vodu, pa vratiš mami mamino, pa onda dok se ti mučiš da to sve izračunaš onaj već zna da ti je ostalo 3.

Nego, odlučila sam tu stvar sa cvrčcima provjeriti na licu mjesta. Cvrčci nedvojbeno cvrče. To nije teško provjeriti. Budući da u prirodi nije moguće izolirati jedinku, već ih se odjednom čuje cijeli zbor, i to poprilično raštimani, brojanje je zahtijevalo popriličnu koncentraciju. Interval sam smanjila na 10 sekundi. Cvrčanje, ono zborsko, započelo je između 8 i 9 sati ujutro. U tri brojanja dobila sam rezultate 25, 24 i 25. To bi značilo da se cvrčak oglasi 150 puta u minuti. To odgovara teoriji. Ponovila sam brojanje u 13 sati, kad je sunce više-manje u zenitu. Izbrojala sam tri puta po 29. Dakle, 183 puta u minuti. Isto sam učinila i oko 21 sat kada su brojanja dala rezultat 26. Uvrstila sam brojke u formule i dobila sljedeće: po prvoj formuli temperatura bi sredinom dana bila oko 50°C. Po drugoj 40. Treća formula proračunala je jutarnju i večernju temperaturu na oko 25°C, a onu sredinom dana na 30.4°C. Ako se uzme da je eksperimentalni zbor najvjerojatnije pjevao u hladu crne smrče i to prilično blizu meteorološke postaje Hvar koja je u 13 sati mjerila 31°C, a ujutro i navečer oko 25, usudila bih se tvrditi da formula koja uz sebe ima ime i prezime daje rezultat najbliži istini.

Pretraživanjem podataka otkrila sam još nešto. Početak i kraj cvrčkovog pjeva točno se poklapaju s prelaskom iz kategorije osjeta ugode 'toplo' u 'vruće' i obratno. Kad postane vruće, cvrčak počinje svoju pjesmu. Kad navečer nastupi olakšanje i više nije vruće, i cvrčci ohanu. Osjet ugode je kompleksna biometeorološka veličina koja ovisi o nizu faktora, a njegov se meteorološki dio proračunava na temelju temperature, vlažnosti i brzine vjetra. On nam govori o toplinskoj ravnoteži između tijela i okoline. Može se zaključiti da se ugoda (ili neugoda) ljudskoga tijela na neki način poklapa s cvrčkovom. Zanimljivo. Da zadržim integritet prirodoslovca moram priznati da znam da se (tri puta po) tri mjerenja ne mogu smatrati ozbiljnim eksperimentom, no i ja sam na ljetovanju. Odoh zgubidanit. A vi ne brinite.[/size]

Dunja Mazzocco Drvar

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vandrej]

Šverc:

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/CT9p1GnEjA4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Pero™]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/OubvTOHWTms?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[kukador]

jučer ispred Pirana
kasno popodne je razvila jedra i ljeno odplovila
bez motora
maestral je bio pri kraju ali motore nije palila
onako kako treba - bez žurbe
mobilni nije tač skrin pa su fotke kakve jesu
ono najbolje treba zamisliti u glavi.....

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Nemačka: Pristup Internetu i u zatvorima?

Specijalna tehnologija doduše omogućava osnovno korišćenje Interneta, ali oko pristupa se i dalje polemiše.

Onaj ko služi zatvorsku kaznu, odsečen je od ostatka sveta. Kontakt sa ljudima van zatvora strogo je regulisan. Od 1998. godine u nemačkim zatvorskim ćelijama zatvorenici mogu da imaju televizor. I pravila za telefoniranje su ublažena. Ali kad je u pitanju korišćenje Interneta, tu se još uvek lome koplja. Naime, Internet u većini zatvora postoji, ali je pristup istom ograničen. U pojedinim nemačkim pokrajinama zatvorenici ipak mogu da ga koriste. Na primer u zatvoru u tirinškom gradu Gera.

Tu je zatvorenicima omogućeno da na Internetu pogledaju određene sadržaje, na primer samo stranice koje bi mogle da im budu od pomoći nakon što izađu iz zatvora. “Dopuštene stranice služe resocijalizaciji, pa se tako mogu posetiti stranice Zavoda za zapošljavanje i stranice na kojima se nudi pomoć osuđenicima”, poručuju iz tirinškog ministarstva pravde.

Linkovi za druge stranice ne funkcionišu, kao što se ne mogu pogledati ni smešni video snimci na YouTub-u, a socijalne mreže su u zatvorima tabu. U pojedinim slučajevima dopušteno je korišćenje elektronske pošte, ali se to detaljno kontrolište

Potrebna tehnologija za kontrolisan pristup Internetu dolazi iz jedne firme u Hamburgu, koja se specijalizovala za sisteme u zatvorima. Njihova filozofija glasi: “Komunikacija i informacija su osnovne ljudske potrebe koje ni u zatvorima ne bi trebalo da budu privilegija.”

Ta firma proizvodi takozvani “multio-sistem”: računar, uz pomoć kojeg se može slušati radio i gledati TV, telefonirati, a ograničeno pristupiti i Internetu. Šta se na tim uređajima pogleda i koristi, to uprava zatvora detaljno posmatra.

Od početka juna zatvor u Geri sprovodi probnu fazu tih uređaja, još dva zatvora u Tiringiji su u međuvremenu nekoliko ćelija opremili sa specijalnim računarima. U jednom od zatvora se čak razmišlja o tome da se naprave prava radna mesta sa takvim uređajima, na kojima bi na raspolaganju bio i ograničeni pristup Internetu. Zatvorenici bi tako mogli da završe studije, ukoliko to žele.

Herbert Vindmiler je šef odeljenja za izvršavanje zatvorskih kazni u tirinškom ministarstvu pravde. On se zalaže za ovaj projekt, jer digitalno doba sa sobom donosi velike i pre svega brze društvene promene, koje zatvorenici nemaju priliku da prate. “Smatram da je to veliki problem. Kad jedan zatvorenik iza sebe ima dugo odsluženje kazne, vraća se u društvo u kojem jedva može da se snađe”, kaže Vindmiler. “Zato bi i kod teme Internet trebalo da važi načelo prilagođavanja.”

To načelo postoji u Zakonu o izvršenju zatvorske kazne. U istom se navodi da uslovi u zatvora, treba da budu usklađeni sa onim u „spoljnom okruženju“. Iza toga se krije zamisao da se zatvorenici puno lakše mogu ponovno snaći u normalnom životu, ukoliko su za vreme izdržavanja zatvorske kazne bili privikavani na uslove u normalnom okruženju. U tome se ne može izostaviti tema poput Interneta. Sve više nemačkih pokrajina zatvorenicima omogućava ograničen pristup Internetu.

U Severnoj Rajni Vestfaliji ne žele da idu predaleko, jer u toj pokrajini već imaju negativna iskustva. Detlef Fejge iz tamošnjeg pokrajinskog ministarstva pravde navodi primer zatvora u Geldernu. U zatvorskom centru je ranije bilo moguće upisati fakultet na jednom dopisnom univerzitetu. Sa tom praksom prekinulo se 2006. jer je, kako priča Fejge, došlo do slučajeva gde je “u svim računarima, koja su koristili zatvorenici, pronađen nedozvoljen hardver, kao i nedopušten softver, koji ima je omogućavao ilegalno skidanje filmova i muzike”. U jednom od tih računara je čak pronađeno mnoštvo fotografija sa sadržajima dečje pornografije.

Nakon ovakvih slučajeva u Severnoj Rajni Vestfaliji je na snagu stupila striktna zabrana pristupu računarima u zatvorima. “Korišćenje računara u zatvoru donosi bezbednosne rizike, posebno na polju onlajn kriminala”, navodi Fejge, dodajući da pri tome čak ni IT stručnjaci ne mogu biti od pomoći.

Zatvorenici međutim, uprkos zabranama, uvek pronalaze puteve kako da dođu do Interneta. Najčešće se pronalaze putevi kako da se ilegalno unese smartfon – pametni telefon. Službenik u ministarstvu pravde, Herbert Vindmiler, zna za slučajeve u kojima su takvi telefoni na kraju bacani preko zatvorskih zidova. I Detlef Fejge zna za takve trikove: “Nekima je pošlo za rukom da pomoću prošvercovanih telefona postave filmove na Internet.”

Međutim, ne ponašaju se svi zatvorenici kriminalno dok sede ispred računara. Mnogi od njih žele samo da imaju mogućnost da se informišu ili da održavaju kontakt elektronskom poštom sa prijateljima ili članovima porodice.

Nemačke pokrajina Severna Rajna Vestfalija makar je u jednom pitanju naklonjena Internetu u zatvorima: u Kelnu se za dugogodišnje zatvorenike pred kraj njihovog izdržavanja kazne organizuju kursevi za računare, u okviru kojih zatvorenici u “offline modusu” uče da koriste Internet – kako ne bi bili potpune neznalice, onog trenutka kada se ponovo nađu na slobodi.


Izvor: Deutsche Welle

[Solaris]

 

----------------

Brač: Englez zaboravio prtljagu pa s trajekta skočio u more

Zbunjeni Englez zaboravio je na svoj kofer u autobusu, kojim je iz Bola stigao u Supetar te mnogim putnicima i turistima priredio nenadano uzbuđenje, skočivši, naoko ničim izazvan, u more.

Svemu je svjedočila i Meri Jurišić, koja je za Slobodnu Dalmaciju ispričala tijek događaja.

'Vozili smo se istim autobusom, ja sam krenula iz Pučišća, a on iz Bola. Izgleda da mu se žurilo jer je odmah pohitao na trajekt za Split koji samo što nije krenuo. Ja i unuci smo odlučili pričekati sljedeći, 'Vladimir Nazor', koji je trebao pristati odmah nakon polaska prvog. I tako smo čekali da 'Nazor' pristane kada smo vidjeli mladića kako skače s prvog trajekta i pliva prema obali. Pomislila sam da nije možda bolestan ili nešto slično. Pazite, u isto vrijeme 'Nazor' se spremao pristati, a on pliva tu uokolo. Kada je doplivao teškom mukom se uspeo na rivu i počeo divljački trčati prema autobusu. Vidjelo se da je mlad i u formi. No, nismo konkretno znali što mu je, a neki mještani su mu se i smijali', ispričala je Jurišić.

Tek kasnije se doznalo kako je mladić to učinio zbog zaboravljenog kovčega u autobusu. 'Dok smo plovili do Splita popeo se na kuvertu i skinuo većinu odjeće sa sebe kako bi se osušio. Tako da je u Split stigao suh', dodala je svjedokinja.

[Kuzma®]

Vec smo pominjali praznoverja a evo jedan prilog na tu temu

Године 1892. у Смедеревској тврђави догодило се ритуално убиство које је узбуркало ондашњу јавност, о коме су писале све новине тада, језиво убиство поднаредника српске војске Илије Константиновића, фанатично опседнутог трагањем за закопаним благом деспота Ђурђа Бранковића

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Jester]

Putin i Medvedev na pecanju 
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/YqrmNpYHLzE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Solaris]

Peti sajam od luka


- Češnjak se uzgaja svugdi, ima ga boljeg i lošijeg, ali ovakvog ‘šarca’ ima samo kod nas u Ljubitovici i zato smo mu napravili feštu. Tako o češnjaku govori Ana Rapić iz Ljubitovice, sela segetskog zaleđa u kojem je češnjaku u čast sinoć priređen Peti sajam od luka u organizaciji Udruge proizvođača ljubitovačkog češnjaka ‘šarca’.

Sajam ili fešta ili kako god se zvalo prilika je da se na jednom mjestu od onih koji obrađuju zemlju, ali i onih koji o češnjaku uče dozna nešto više o poznatoj deliciji bez koje se ne može zamisliti gotovo niti jedan obrok. Među reštama je i Zorka Turković, organizatorica Sajma:

- Imamo i naše markice kako bi se i na taj način prepoznali, svake dvije godine smo na velikom Sajmu u Torinu i mogu reći da se za našeg ‘šarca’ zna daleko izvan naših granica. – kaže Zorka Turković. Uskoro planiraju i zaštiti proizvodnju markicom ‘izvorno hrvatsko’ kako bi dokazali izvornost i kvalitetu.

Ne samo da je kvalitetan, nego je najbolji, kako kaže Ana Rapić baš njihov, ljubitovički, a ‘šarac’ je dobio ime jer je pod prvim slojem šaren.

– Evo vidite kad ga prigrizen pa se lipi, to vam je pravi češnjak, to je naš ‘šarac’, a ako se ne lipi i ne miriše onda ne valja, to su vam kineski – govori i Ana Pejić.

Na pitanje što još ne znamo o ovom slavnom začinu u jednom dahu odgovara:

- A za šta nije dobar? Za srce, za tlak, za muške, ženske, za mladost, za snagu. Triba ga metnit u svu spizu, šta god se kuva. Puno njih se tuži da se od njega smrdi, ali odat ću vam tajnu, triba nakon češnjaka gricniti malo kave u zrnu ili pravog posnog mlika i miris će nestati- savjetuje Ana Pejić.

Kvalitetu ljubitovičkog češnjaka potvrđuju i stručnjaci jer su Sajam od luka posjetili dipl ing Božena Beljan iz Poljoprivredne savjetodavne službe te dr Gvozden Dumičić iz Instituta za jadranske kulture i melioraciju krša:

- Provodimo projekt o uzgoju češnjaku od Dubrovnika do Zadra uz pomoć Općine Seget i Splitsko dalmatinske županije. Doista smo uočili kako je češnjak ovog kraja poseban zbog dobrih klimatskih uvjeta, manje zasićen metalima, a kvalitetan je zbog vrste zemlje i prirodnih gnojiva. – kaže dr Dumičić.

Na fešti luka bilo je uz rešte poznatog ‘šarca’ i drugih proizvoda ovoga kraja, sve su nastupom začinile segetske mažoretkinje, a ojkavicom fokloraši. Ljubitovačkom ‘šarcu’ u čast ojkalo se do dugo u noć.

OJDANA KOHAREVIĆ, SNIMIO JAKOV PRKIĆ/CROPIX  SD

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[brodarski]

Ljubitovica je bila i ostala zaboravljeno misto. Tamo su se po kazni nekada slali učitelji, župnici, poštari i žandari. Danas je to misto za veličanstveni pustinjački odmor. Što drugo osim bila luka tamo uspijeva? Samo drača i smrika. A samo selo nije daleko. Odmah uz cestu Šibenik-Split. Za tren si na autoputu i imaš vezu s cijelim svijetom.

[oficir neaktivne rezerve]

E da je meni ovakav lukac, kanta masti i ljuta Aleva parika uz vruć lebac i ladno kiselo mleko.............pa da krenem  put oko sveta.