Karlo
potporučnik
 Offline
Posts: 2 101
|
 |
« Reply #3750 on: December 08, 2016, 08:36:24 am » |
|
Može se ovo povezati i sa predhodnim postom i ako i ja neznam da li pripada u temu ovog topika jer može da ide i na drugim.
Što je majmun glasniji, manja su mu muda, kaže nova studija
By Becky Ferreira
B92,decembar 6, 2016
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Članak je preuzet sa Motherboard-a
Majmuni drekavci su najglasnije kopnene životinje na Zemlji, sposobni da proizvedu riku od 140 decibela, što je na nivou pucnja ili petardi. Ne iznenađuje da mužjaci ovu moć koriste za ispoljavanje seksualne zrelosti i prizivanje ženki.
Međutim, u ironičnoj igri sudbine, naučnici su sada otkrili da, što je zov majmuna glasniji, muda su mu manja. Tim sa Kembridž univerziteta je do ovog zaključka došao nakon što su kod velikog broja majmuna uporedili veličinu testisa i podjezične kosti u grkljanu i shvatili da su oni obrnuto proporcionalni. Rezultati su objavljeni u magazinu Current Biology.
"Otkrili smo da mužjaci sa većim grkljanima, koji mogu da proizvedu dublje glasove, imaju manje testise i po pravilu imaju "hareme" ženki, rekla je antropološkinja i autorka studije Lesli Knap u izjavi. "Mužjaci sa manjim grkljanom žive u grupama sa više mužjaka i imaju veće testise."
Tim naučnika je objasnio da je ovo prvi dokaz da postoji kompromis između vokalnog zalaganja i proizvodnje sperme koji pomaže da se objasni zašto majmuni drekavci imaju raznovrsne društvene strukture.
Majmun drekavac u elementu; Video: CostaRicaColor/YouTube
Kao što je Knapova gore i objasnila, glasniji majmun sa manjim mudima ima veće šanse da poseduje harem ženki sa kojima ima ekskluzivno pravo parenja. Tiši i obdareniji majmuni, sa druge strane, završe u većim grupama sa nekoliko mužjaka i ženki koji se međusobno slobodno pare. U ovim grupama, mužjaci se za roditeljstvo bukvalno bore svojim mudima. Mužjaci u čijim mudima se proizvodi više sperme imaju veće šanse da prednjače u odnosu na ostale mužjake sa kojima se ženka pari.
Na ovaj način su majmuni drekavci razvili dve seksualne strategije - zov ili muda - koje su međusobno isključive. Glasni majmuni moraju da obezbede ekskluzivna prava na ženke jer ne bi mogli da se nadmeću sa suparnicima velikih muda koji će lakše oploditi ženke zbog veće proizvodnje sperme. Tiši majmuni teže privlače ženke svojim zovom, ali su odlično opremljeni tamo gde je zapravo i važno.
Prirodno, Knapova je upozorila da ove rezultate ne treba primeniti na ljude i potpuno je u pravu. Ogromna je razlika između majmuna drekavaca i ljudi, posebno kada je reč u seksualnoj selekciji.
Pa opet, studija priziva prizore tipova koji voze glasne motore ili dobacuju ženama na ulici. Ovakvo ponašanje je vrlo retko shvaćeno kao muževno već odiše kompenzovanjem drugih, osetljivijih delova.
------------------------
Ne bih se složio sa konstatacijom da ovo ne važi i za ljude.Ovo me podsjeća na drečanje na sportskim događajima ili političkim mitinzima(kad na određene reči dirigovani iz "publike" viču Uaaa ili tapšu i viču Bravooo).Ovo drugo je aktuelno i danas kad političar viče 24 h da on radi 24 h i to izjavi:da će to raditi u svim mjestima,dok narod ne shvati,da on kad viče 24 h, ustvari radi "teško" 24 h.
I evo stari vic u skladu:
Lisica pravi rođendan u šumi i pozove sve i zeca.Elem svaki put ga napije i na kraju ga stavi na rep i odvuče do jedne strmine i tu ga strmoglavi,da se ovaj sav izubija.
Dosadi ovo zecu,te i da bi joj se osvetio,organizuje i on svoj "rođend. prijem".Lisica prihvati poziv,sa lukavim smješkom,jer zna da on njoj ništa ne može.
Pristane ona da je i napije.Međutim,zeka kad je nju napio,pošto zna da nema rep,pozove taksi.Strpa je u kola,odnese do provalije i strmoglavi.
Naravoučenije: KO IMA MALI VADI SE NA KOLA!
Poz.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
|
« Reply #3751 on: December 08, 2016, 03:45:27 pm » |
|
Realnost koja nam dolazi!
Surova budućnost biće gora i od ove sadašnjosti
08.12.2016 13:06
Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište je, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.
Dominantna ekonomska teorija nas uči da ono što je dobro za vlasnike kapitala i za njihove profite, uvek je dobro i za podanike. U tom propagandističkom žargonu, plima ekonomskog razvoja podiže sve barke – i luksuzne jahte i uboge čunjeve. Ovom popularnom frazom se pokušava sakriti opasan proces koji dobija strahovito ubrzanje.
Početak ekonomske drame u čije finale zapadni svet upravo ulazi, započeo je potpunom automatizacijom i robotizacijom industrije. Ljudi su masovno gubili posao u industriji, ali su ga nalazili u sektoru usluga. Taj proces, kako nas ekonomisti uče, trebalo je da posvedoči o vitalnosti kapitalizma i vrlinama tržišta koje uvek optimalno funkcioniše, makar to bilo i na štetu ljudi.
Umesto pristojno plaćenih industrijskih radnika koje nije lako zameniti, stvorena je armija slabo plaćenih i lako zamenjivih radnika. Oni prave i prodaju brzu hranu, poslužuju u restoranima, voze taksije i dostavna vozila, pakuju u velikim distributivnim centrima, ispomažu po bogatim kućama i staračkim domovima, šetaju pse, rade u fitnes klubovima, salonima lepote itd.
Prodavnice i prodavci polako nestaju, a trgovina se seli na internet. Umesto ljudi, veliki deo tih poslova već obavljaju računari uz kvalitetne algoritme.
Umesto sindikalno organizovanih radnika koji su mogli da štite svoje interese, nova armija radnika je atomizirana i nezaštićena. Umesto stalno zaposlenih, ogroman broj ljudi radi na određeno vreme, radi povremeno i privremeno, ili ne radi uopšte. Ideal nove ekonomije jeste „fleksibilni“ radnik bez stalnog zaposlenja i bez sigurne egzistencije.
Na najvećim segmentima uslužnog sektora konkurencija je ubitačna i tu primanja stagniraju već decenijama. U razvijenom svetu socijalnu pomoć danas dobijaju i oni koji su zaposleni.
Roba jeste postala jeftinija, i to stvara iluziju višeg standarda, ali su zato esencijalne potrebe sve skuplje – od stanovanja do zdravstvenih usluga ili obrazovanja, na primer. Građani sebi mogu priuštiti pametni telefon, ali ne i usluge lekara ili zubara. (U ekonomiji se ovo zove Baumolov efekt i za sada je vidljiv u manjim, srećnijim delovima zapadnog uslužnog sektora.)
Nezaustavljiv hod robotizacije sada ugrožava i te, loše plaćene poslove. Luke, magacini, proizvodne hale, postaju prostori u kojima gotovo da nema ljudi. Vozila bez vozača će izbaciti armiju taksista, vozača autobusa ili lokomotiva. I dostavu robe će ubrzo vršiti dronovi ili vozila bez vozača. Ljudi koji su sve ove poslove radili neće postati dobro plaćeni programeri. I mnogi intelektualni poslovi će doživeti istu sudbinu.
Donedavno, ljudi su konkurisali ljudima i svako je imao kakvu-takvu šansu. Koliko sutra, ljudi će biti u konkurenciji s neumornim robotima, u borbi bez šansi. Ljudi prosečnih mogućnosti, a to je većina stanovništva, padaće sve niže i boriće se na delu tržišta jeftinih, nerutinskih fizičkih poslova za koje je preskupo praviti algoritme.
Večiti panglosijski optimisti veruju da će se problemi nekako rešiti i da će, kao i uvek, tržište sve dovesti u red. Kako će se to tačno dogoditi i gde će se otvoriti nova radna mesta za armiju ljudi koja gubi posao, optimisti nisu u stanju da pokažu. Velika je verovatnoća da će se taj prostor najpre otvoriti u zoni kriminala i terorizma.
Bizaran način statističkog praćenja zaposlenosti, kao i život na kredit, vešto skrivaju katastrofu koja se događa na tržištu rada. Ljudske muke i tragedije koje sistem kreira završavaju u crnim hronikama, ali ih malo ko povezuje sa sistemom u kome se živi.
O budućnosti koja više nije pred vratima, već je jednom nogom unutra, danas ubedljivije govore holivudske naučnofantastične distopije nego akademski udžbenici. Iako opisani proces u Srbiji kasni, surova budućnost će veoma brzo stići i biće gora i od ove, ne baš ugodne sadašnjosti.
(Nebojša Katić, „Politika“)
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boris P
zastavnik
Offline
Posts: 1 238
|
|
« Reply #3752 on: December 08, 2016, 04:44:48 pm » |
|
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Kuvar dobio otkaz jer se usprotivio "Lili Marlen"
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:638935-Kuvaru-otkaz-zbog-Lili-Marlen
Marka Orelja rodoljublje koštalo posla u restoranu "Kapetan Koča putuje" u beogradskoj Skadarliji. Pobunio se što gostima iz Nemačke muzičari sviraju najpoznatiju "vojničku" pesmu - simbol okupacije
Beograd -- Kuvar u jednom restoranu u Skadarliji dobio je otkaz zato što se pred gostima pobunio kada su muzičari počeli da sviraju "Lili Marlen", pišu Večernje novosti.
Kuvar Marko Orelj zaustavio je muzičare kada su gostima iz Nemačke počeli da sviraju čuvenu pesmu, koja je doživela veliku popularnost tokom Drugog svetskog rata i postala jedan od simbola nacističke okupacije Beograda 1941. godine.
"Dok sam pripremao hranu, čuo sam iz restoranskog dela kako odjekuju taktovi pesme koju su na usnama imali fašistički vojnici kada su počinili najveće zločine u istoriji čovečanstva", rekao je Orelj za "Novosti".
"Lili Marlen" je bila najpoznatija numera emitovana na okupiranom Radio Beogradu, uvek u isto vreme u 21:55h. Bila je omiljena pesma nemačkih trupa, ali i važan simbol za savezničke vojnike.
Iako je pesma ljubavna, ona je simbol rata, a u Srbiji je gotovo isključivo povezivana s nemačkom okupacijom i zločinima nacista.
Kako kaže Orelj, zatim je izašao iz kuhinje i rekao muzičarima da odlože instrumente i pozvao menadžera restorana.
"On se samo smejao na ono što sam rekao. Pitao sam ga da li je normalno da se ovakve pesme sviraju usred Beograda, na šta mi je on odgovorio da mogu da idem kući", rekao je Orelj.
Kuvar dodaje da smo "došli u situaciju da u svojoj zemlji, pred svakim ko dođe iz inostranstva ponizno pognemo glavu".
Menadžer restorana je za Novosti potvrdio da je rekao Orelju da ide kući "jer je na posao primljen da bude kuvar, a ne muzički urednik". Takođe, rekao je da je Orelj počeo glasno da viče da ta pesma ne sme da se svira.
"Lili Marlen" je u Nemačkoj bila popularna u izvođenju Lale Andersen, dok je englesku verziju pevala legendarna Marlen Ditrih.
Pesma ima i važno mesto u srpskoj posleratnoj pop kulturi, a možda je najpoznatija scena iz filma "Balkan ekspres" sa Tomom Zdravkovićem.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Evidentno da još ima ljudi kojima je obraz nešto vredniji od eu gadosti i perverzija kojima smo dnevno izloženi.
Restoran nosi ime "Kapetan Koča putuje" što blago rečeno ima neku težinu.
|
|
|
« Last Edit: December 08, 2016, 04:45:43 pm by Boris P »
|
Logged
|
|
|
|
|
|
Boris P
zastavnik
Offline
Posts: 1 238
|
|
« Reply #3754 on: December 08, 2016, 05:12:26 pm » |
|
Britanci su počinili tolika zla da mogu da povijaju leđa do sudnjeg dana.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
tihi
potporučnik
Offline
Posts: 2 350
|
|
« Reply #3755 on: December 08, 2016, 05:17:16 pm » |
|
Mislim da je kuvar ovde izasao malo iz svoje nadleznosti. A pored toga, "Lili Marlen" je bila zabranjena za izvodjenje od strane nacista, ali ipak ostala popularna medju nemackim, ali i saveznickim vojnicima. Licno ne mislim da je pesma simbol nacizma. Jednostavno bila je mega hit u ratnim vremenima, ipk je rec o ljubavnoj, a ne ratnoj ili ideoloskoj pesmi.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boris P
zastavnik
Offline
Posts: 1 238
|
|
« Reply #3756 on: December 08, 2016, 05:33:48 pm » |
|
U nemačkoj je pesma bila zabranjena- navodno (nešto kao srceparajuća je i podriva moral ibermeša).
U Srbiji je puštana često uveče, na nemačkom radiju, okupacionom radiju posle bombardovanja, tvrdi se da je to "pra" izvođenje.
Neko tvrdi da su je navodno pevali i saveznici, čiji ?
Verovatno i posle streljanja 100:1 ili 50:1.
Nije bitna pesma, bitna je konotacija i šta pesma predstavlja.
Marlen Ditrih koja ju je pevala je bila ribetina.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 544
|
|
« Reply #3757 on: December 08, 2016, 05:37:29 pm » |
|
Pevao je i Toma Zdravkovic.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
chombe
vodnik
Offline
Posts: 341
|
|
« Reply #3758 on: December 08, 2016, 06:42:07 pm » |
|
Evo i hrvatske varijante tog "krvoločnog" ratnog hita.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boris P
zastavnik
Offline
Posts: 1 238
|
|
« Reply #3759 on: December 08, 2016, 07:14:42 pm » |
|
Ovo nisam čuo.
Na netu ima mnooogo starijih verzija - prepeva.
Nikad puška krvoločna bila nije.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
chombe
vodnik
Offline
Posts: 341
|
|
« Reply #3760 on: December 08, 2016, 07:17:27 pm » |
|
A gdje se to spominje puška ? Kod budale je i viljuška oružje.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
banebeograd
mladji vodnik
Offline
Gender:
Posts: 276
|
|
« Reply #3761 on: December 08, 2016, 07:20:03 pm » |
|
samo procitas postove ispod snimka i jasno ti je zasto u hrvatskoj "liliku" uzimaju za drugu himnu i zasto zbog te pesme u srbiji kuvari dobijaju otkaz  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boris P
zastavnik
Offline
Posts: 1 238
|
|
« Reply #3762 on: December 08, 2016, 07:26:04 pm » |
|
Zbog "krvoločnosti"  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
chombe
vodnik
Offline
Posts: 341
|
|
« Reply #3763 on: December 08, 2016, 07:35:26 pm » |
|
Ma pusti Bane postove. Papir ( tastatura ) svašta trpi. Pjesma je bila omiljena među vojnicima sviju strana, a to što se kasnije ispolitizirala, to je sasvim druga priča. Poslušaj još jednom pažljivo originalni tekst. Vidjet ćeš ( ako hoćeš vidjeti ) da je to u biti antiratna pjesma koja govori o ljubavi djevojke i momka koji je ( možda i protiv svoje volje ) negdje na frontu daleko od kuće. Ona se jednostavno moli Bogu da to ludilo što prije prođe i da se njen voljeni sretno vrati svome domu. To je razumljivo svakom vojniku ma pod kojom zastavom se borio.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
banebeograd
mladji vodnik
Offline
Gender:
Posts: 276
|
|
« Reply #3764 on: December 08, 2016, 07:53:47 pm » |
|
chombe verujem da je tako kako ti kazes,
samo eto treba voditi racuna i o tome sto ta pesma budi potpuno razlicita /ne/skrivena osecanja na samo "442"km udaljenosti jedne prestonice od druge ...
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
